Порекло презимена, село Миријево (Звездара, Београд)

16. новембра 2013.

коментара: 2

Порекло становништва насеља Миријево, Градска општина Звездара – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Насеље је у залеђу Миријевског Потока, а по благим странама његове долине. Горња Мала је на левој а Доња Мала је на десној страни овог Потока.

Воде и клима.

У селу се пије бунарска вода. Скоро свака кућа има бунар у двору. Бунари су плитки, али им је вода добра. Постоје и две чесме, које никада не пресушују. Са њих становници пију воду мада се ту обично пере рубље.

Око села има извора који су удаљени на пола сата хода од села а зову се: Водице, Троглав, Чубура и др. Изворе Водице сматрају мештани као лековито на који долазе и становници околних села.

Село је заклоњено, те је у њему топлије у односу на околна села. Кишу доноси Горњак или западни ветар. Маџарац дува „из прека“ а Кошава или Устока никада, причају, не доноси кишу.

Земља и шуме.

Земља за обрађивање је око села. Њиве су родне и на њима најбоље успева кукуруз и пшеница. Шуме немају становници, те је у томе права оскудица у селу. Дрва набављају куповином и то у Врчину и даље. Црква има мало своје шуме на месту Заградама. Удаљена је од села око пола сата хода.

Тип села.

Село је више збијеног типа, подељено на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Миријевски Поток. Куће су тако поређане, да постоје две главне улице, које се скоро под правим углом у средини села секу. Највеће растојање између кућа је до 100 метара. У селу има око140 кућа.

Име селу.

За име овога села постоји прича, да је постало по неком миру, који је закључен у време када су Турци владали Србијом.

Старине у селу.

У атару овога села постоје два Селишта. Јено је више села на месту, где је данас сеоско гробље и на њему нема никаквих трагова старог насеља. Друго је удаљено од села на месту Смрдану, где има трагова старог насеља, за које сељаци кажу, да је било маџарско; ту има развалина цркве. Више села са западне стране преко брда Лешја водио је стари Цариградски Друм.

 

Постанак ссела и порекло становништва.

И ово село као да спада у ред оних новијег постанка. Изгледда да није старије од 18. века, јер је познато да је било насељено Немцима. И Богић В. А. помиње како је то „село постало у новије вријеме“.

Најстарији досељеници у ово село су:

Јокићи,

Василијевићи и

Ристићи.

За њих се не зна одакле су досељени. Сви славе Никољдан и у селу су били у време Карађорђа.

Од осталих породица зна се да су:

Ђуђићи из српских крајева под Турцима, Никољдан.

Марковићи су из Старе Србије***.

Радосављевићи са Косова***.

Чолићи су из Боке, одакле су дошли пре 30 година***.

Аксентијевићи су из Вршца***.

Димићи су из села Катранице код Битоља, славе Св. Танасија.

Има једна породица из Градишке (Босна), једна су Маџари из Бечеја и др.

Црква и село славе Светог Илију.

 

Напомена:

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Mitrovic Zivko

    Podaci su nepotpuni, zato sto nisu pomenuta ostala prezimena starosedelaca kao sto su: Matici, Veljkovici, Milosevici, Dimici, Danilovici, Nikolici (Zivanovi), Nikolici (Cakonjini), Nikolici (Mojsilovi), Jovanovici, Simici, Trandafilovici, Lazici… Ovo su samo neka od prezimena starosedelaca koji obitavaju vise od 150 godina u Mirijevu, a od slava slave Sv. Arandjela, Vavedenje, Djurdjic, Sv. Jovana. Preslava Mirijeva koju slave svi starosedeoci je Spasovdan, a slava crkve je Sv. Ilija jedna od najstarijih crkava na teritoriji Beograda. Svake godine na dan Sv.Ilije dolazi patrijarh srpski i on drzi liturgiju posvecenu seoskoj slavi. Inace selo Mirijevo je dobilo jednu od tri najstarije osnovne skole u Srbiji jos u doba dinastije Obrenovic.

  2. niša petronijević

    након што је Београд први пут ослобођен од Турака, Карађорђе је околину Београда и неке данашње делове Београда населио Србима из Сврљига и са Торлака ” као оглашене убојице … ” како о њима пише на једном месту Бранислав Нушић. а све зато да би осигурао будући Српски Карактер Београда. Међу тим насељима је и Миријево.