Порекло презимена, село Лештане (Гроцка, Београд)

16. новембра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва насеља Лештане (по књизи Лештани), Градска општина Гроцка – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај насеља.

Главни део овог села је под брдом Забраном са леве стране реке Болечице. Већи део кућа је на страни, а једна је група при дну долине. При свом поводњу село плави река Болечица,која је при надоласку веома бујна, из разлога пошто протиче кроз клисурасти део долине, који је одмах више села. Дотле Болечица прима велику количину воде од својих притока и изворишта, са источне Авале и брда Торлака. Уз то терен не пропушта воду, те због тога Болечица има довољну количину воде и при надоласку често плави село и имања сеоска.

Воде.

У селу се пије бунарска вода, а око село има доста јаких извора у Нешиној, Јовиној и Баштинској Јарузи, као и у Кречанама.

Земља, паша и шума.

Земља за обрађивање је поглавито око села. Шуме имају становници у Малој Липовици и у Кречанама. Ту имају и паше за стоку.

Тип села.

Село је подељено у две мале; Горњу и Доњу. Осим тога издваја се као засебна мала група кућа породице Живковића. Она је са десне стране Болечице при ушћу потока Кречане. У селу има око 60 кућа; у Горњој Мали око 30, Доњој Мали око 20 и 10 кућа Живковића.

Име селу.

Село је, веле, познато по лескама, којих је некада било на месту данашњег села. И сада око села има доста лесковине, а у атару сеоском постоји место Лештар, мада на њему нема ниједне леске.

Старине у селу.

Поред реке Болечоце на километар далеко од данашњег села постоји Селиште. До пре 5-6 година ту је било много воћа – доказ о ранијем насењу на том месту, које потврђују и многи други остаци, које ту налазе становници приликом орања. Прича се да су се становници одатле разишли и прешли у данашње место због Турака, који су овуда пролазили Цариградским Друмом и често им досађивали.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово села спада у ред села, која нису старија од 18. века. И Богић В. А. помиње за Лештане, да „није давнашње, а људи су се у њега населили из више места“. Ово село је постало тако што су становници ранијег села, које је било на садашњем Селишту, прешли на данашње место, где је сада село. Горња Мала је старија од Доње.

Најстарије су породице:

Пејчићи су из Пирота***.

Рватовићи су из Лике***.

Ракићи су из старог Јагодинско округа***.

Неке су породице пореклом из Лесковца.

Новијих досељеника има из Босне – 6 кућа; неколико из Баната а има доста досељеника из околних села; из Сланаца 6 кућа, из Великог Мокрог Луга око 7 и др.

 

Напомена:

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Nenad

    Mnogo loš članak, uglavnom nagađanja i neistiniti podaci. Selo postoji mnogo duže i prezimena nisu tačna.

    • Zorica Mladenovic

      Potpuno se slazem sa vama.Napisala sam vec prilicno u svom komentarui i mogu reci da bi uz pomoc jos nekoliko starosedelaca sigurno zavrsila detaljan opis i prezimena starosedelaca a i doseljenih kao i geografski polozaj i ostalo.Cak i izvor lekovite vode treba navesti jer je tu oko nekadasnje Geosonde u blizini trafostanice trebala da bude banja lekovite suporne vode, imamo i jako dobar izvor hajducku cesmu, jako dobra voda u blizini kruznog puta ka Bolecu .Masa stvari treba da se napise.Ali gledamo pozitivno i doprinosimo koliko mozemo sa svojim podacima.

  2. Zorica Mladenovic

    Napisali ste prezimena navodno najstarijih porodica u selu koja meni niti bilo kome ko se rodio i odrastao u Lestanu ne znace nista niti sam cula za njih niti se zna da su tu medju mestanima starog sela. Verovatno mislite na doseljenike u novom naselju u blizini Doma zdravlja Vinca. Samo navedeni Rakici pripadaju najstarijim prezimenima u selu.
    Najstarije porodice tj.starosedelaca u selu Lestanu su u centru sela oko crkve i to su Savici, Todorovici, Gajici, Stojiljkovici,Mladenovici, Stevanovici, Mladenovici, Rakici, Kazancici, Jovanovici, Pesici, u gornjoj mali Skodrici, u donjoj mali ka staroj skolii Zivkovica ima 2 familije ali nisu u srodstvu, potpuno razlicite familije.Moja baba je iz te vece familije Zivkovica a njena majka iz Pesica.Nama Mladenovicima su neki dalji rod i Todorovici jos nekoliko familija da ne nabrajam.Mladenovica ima u centru 2 kuce kao i na ulazu u staro selo odmah sa kruznog puta 3 kuce Mladenovica kao i jedna u Drenjackoj. Svi Mladenovici slave krsnu slavu Vavedenje presvete Bogorodice.Sa istom slavom ima Mladenovica i u Ritopeku a ima Mladenovica i u Vinci ali ne znam koju slavu slave, ne znam da li smo rod jer nemamo kontakt, mozda stariji seljaci znaju. Ima tu jos dosta starosedeackih porodica u starom delu Lestana ali ne mogu sad detaljnu studiju ovde da obrazlozim, jedino da krenem od kuce do kuce.
    Od doseljenih porodica doseljenih od 1970-ih pa do 1990-tih i kasnije ima dosta porodica iz Slavonije koji su nastanjeni u ulicama oko groblja ka kome se ide iz centra sela.Najstariji su Radojcici,Trbojevici, Markovici, i drugih koji su poznati i totalno uklopljeni sa mestanima.Selo je veoma gusto naseljeno i mnogih delova sela nisam ni dotakla kao Zabran, Krcevine, Cigansku malu, deo prema staroj PKB plantazi i deo Kruznog puta prema Bubanj potoku gde je i mesto starog manastira Petkovica.
    U Novom naselju Lestana koje ide i spaja sa Vincom i Kaludjericom i Bolecom zavisno odakle krecete ima dosta doseljenih porodica od kojih dosta i poznajem a bogami vecinu odavno i ne poznajem.1975 kad sam ja krenula u prvi razred u novom naselju je bilo mozda 30 tak naseljenih kuca a sad je to gusto naseljeno mesto.Za sada toliko a i nema vise mesta za pisanje.