Порекло презимена, село Лештане (Гроцка, Београд)

16. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Лештане (по књизи Лештани), Градска општина Гроцка – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај насеља.

Главни део овог села је под брдом Забраном са леве стране реке Болечице. Већи део кућа је на страни, а једна је група при дну долине. При свом поводњу село плави река Болечица,која је при надоласку веома бујна, из разлога пошто протиче кроз клисурасти део долине, који је одмах више села. Дотле Болечица прима велику количину воде од својих притока и изворишта, са источне Авале и брда Торлака. Уз то терен не пропушта воду, те због тога Болечица има довољну количину воде и при надоласку често плави село и имања сеоска.

Воде.

У селу се пије бунарска вода, а око село има доста јаких извора у Нешиној, Јовиној и Баштинској Јарузи, као и у Кречанама.

Земља, паша и шума.

Земља за обрађивање је поглавито око села. Шуме имају становници у Малој Липовици и у Кречанама. Ту имају и паше за стоку.

Тип села.

Село је подељено у две мале; Горњу и Доњу. Осим тога издваја се као засебна мала група кућа породице Живковића. Она је са десне стране Болечице при ушћу потока Кречане. У селу има око 60 кућа; у Горњој Мали око 30, Доњој Мали око 20 и 10 кућа Живковића.

Име селу.

Село је, веле, познато по лескама, којих је некада било на месту данашњег села. И сада око села има доста лесковине, а у атару сеоском постоји место Лештар, мада на њему нема ниједне леске.

Старине у селу.

Поред реке Болечоце на километар далеко од данашњег села постоји Селиште. До пре 5-6 година ту је било много воћа – доказ о ранијем насењу на том месту, које потврђују и многи други остаци, које ту налазе становници приликом орања. Прича се да су се становници одатле разишли и прешли у данашње место због Турака, који су овуда пролазили Цариградским Друмом и често им досађивали.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово села спада у ред села, која нису старија од 18. века. И Богић В. А. помиње за Лештане, да „није давнашње, а људи су се у њега населили из више места“. Ово село је постало тако што су становници ранијег села, које је било на садашњем Селишту, прешли на данашње место, где је сада село. Горња Мала је старија од Доње.

Најстарије су породице:

Пејчићи су из Пирота***.

Рватовићи су из Лике***.

Ракићи су из старог Јагодинско округа***.

Неке су породице пореклом из Лесковца.

Новијих досељеника има из Босне – 6 кућа; неколико из Баната а има доста досељеника из околних села; из Сланаца 6 кућа, из Великог Мокрог Луга око 7 и др.

 

Напомена:

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nenad

    Mnogo loš članak, uglavnom nagađanja i neistiniti podaci. Selo postoji mnogo duže i prezimena nisu tačna.