Poreklo stanovništva sela Donje Luge, opština Berane. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji „Vasojevići u turskoj granici” popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
U podnožju Glavice i Bukovca, severno od Ržanice, a između toga sela, Zagorja, Petnjika i Berana, nalazi se ovo selo, na zemljištu potpuno ravnom i sa mnogim lugovima, zbog kojih je, po pričanju, selo ovako ime dobilo. Selo se pruža u širinu i dužinu za pola časa.
Izvori su ispod sela, te nema vode za natapanje kukuruza. Između Glavice i Bukovca nađen je pre dve tri godine jedan bunar, koji je čobanima od velike koristi, jer je to zemljište bilo bezvodno, a inače je glavna seoska ispaša. Tako isto ni vodenica nemaju, te teraju u Berane i Ržanicu. Planina im js Skrobutača u Cmiljevici.
U Lugama ima 35 kuća, većim delom na otkupljenoj vemlji.
Od Vasojevića su: Kastratovići (Kovačevići), Babovići (Novakovići) i Osmajlići (Dabetići), a od drugih Labudovići — Luščani, koji slave Sv. Đurđic.
Groblje je jedno i to u sredini sela.
Između petnjičkog, luškog n budimskog zemljišta pruža se jedan humak, zvani Jasikovac, na kome se nalazi jedna turska kula s topovima, koja ima da brani Berane od napadača, jer je varoš mnogo niže od Jasikovca.
IZVOR: “Vasojevići u turskoj granici“, pop Bogdan Lalević i Ivan Protić, SKA, Beograd, 1903. (str. 711). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
1. april 2015. u 09:14
Nebojša Babić
Što se tiče nenasilnog naseljavanja Vasojevića u Polimlju, postoji mnogo građe na ovu temu. Vaša tvrdnja da „otimačine nije bilo“ jednostavno ne stoji, i to je takoreći opštepoznata stvar, kao i prezriv odnos prema svima drugima koji nisu Vasojevići, već „Srbljaci“. Pitam se, ukoliko nasilja nije bilo, zašto su se srbljački glavari žalili na postupke Vasojevića čak srbijanskom knezu Aleksandru Karađorđeviću (1840-ih), a ovaj to preneo pismom crnogorskom vladiki i gospodaru Petru Drugom Petroviću (citat iz pisma): „Kažu da im oni (Vasojevići, nap.) nikako ne daju mira, da ih svaki dan napastvuju, globe, ubijaju, žene im otimaju i nebrojeno često im drugih zala čine“.
Drugi upečatljiv događaj je nasilno naseljavanje Vasojevića u selo Mezgale u Šekularu (1851), nakon što su prilikom otimačine šekularskih stada ubili jednog dečaka čobanina, itd. O ovome sam već pisao na ovom portalu, da sad ne širim, pretpostavljam da znate o kom događaju se radi.
Mislim, u tom smislu, i da profesor Milisav Lutovac o ovim pitanjima daje realnu sliku događaja, sviđali se oni nekom ili ne.
Sve ovo, naravno, je prošlost i ne treba da utiče na odnose između ljudi, zemljaka, rođaka, danas. Ono što nam je, verujem, svima, a naročito na ovom portalu cilj, je utvrđivanje relevantnih istorijskih činjenica kako bismo došli do što jasnije slike naše prošlosti.
Pozdrav svima!
1. april 2015. u 12:24
Vojislav Ananić
O Vasojevićima zaista ima puno literature. Npr. 1. Dr Radoslav Jagoš Vešović: Pleme Vasojevići; 2. Marko Cemović: Vasojevići;….3. Dr Vukić Ilinčić: Prelazak Vasojevića u Srbiju 1861. godine; 4. Vuko P. Adžić: Prelazak Vasojevića u Srbiju….
Pozdrav!
2. april 2015. u 13:39
Nebojša Babić
Vojislave,
zbog čega mi već treći ili četvrti dan ne izlazi na ovoj stranici komentar koji sam već nekoliko puta uzaludno pokušao da postavim, a tiče se pitanja koje je pokrenuo g. Osmjalić još u prvom svom postu, o Smilju Dabiževu.
Prosto je neverovatno da ostali komentari izlaze, a taj jedan nikako da prođe.
Da li je tehnički problem, ili su u pitanju drugi razlozi?
Pozdrav svima!
1. april 2015. u 17:44
Milutin Osmajlić
Poštovani Babiću
Moja tvrdnja da otimačine imanja nevasojevićkim porodicama nije bilo u Asu (Hasu) potkrepljena je materijalnim činjenicama (tapijama). Poznata stvar je da su se prekokomski Vasojevići (Ljevorečani) etapno spuštali u plodnu dolinu Lima, što pojedinačno što porodično, u prvo vreme bez ikakvog nasilja prema zatečenom stanovništvu. Naveo sam kao primer moje bratstvo, koje je kupilo imanje od Popadića, bez obzira na tvrdnje prof. M. Lutovca, kojega demantuju tapije Osmajlića i Akovića. O ovom vremenu smo polemisali gospodin Brakočević i ja, u ime istine. Takođe, poznata je stvar da je otimačine imanja Ašana bilo nakon smrti igumana manastira Đurđevi stupovi, Mojsije Zečevića (1780-1852). Šestorica srbljačkih sveštenika toga vremena (pop Simo, pop Đera, pop Josif, pop Dmitar, pop Nikola i pop Aleksa) 1852. godine, pismeno se žale knjazu Danilu na zulum novopridošlih Vasojevića. I za vreme vasojevićkog vojvode Miljana Vukova (1820-1886) bilo je sporadičnih otimačina, koje je on rigorozno sprečavao i kažnjavao.
Pozdrav!
1. april 2015. u 18:00
Milutin Osmajlić
Novodoseljeni Vasojevići u ravni As (Has), postepeno su potisnuli ili asimilovali arhaično srpsko stanovništvo Srbljake (Ašane ili Lužane), stapajući ih u svoj etnički korpus.
2. april 2015. u 08:51
Nebojša Babić
Ne znam šta ste hteli reći ovim “stapajući ih u svoj etnički korpus”.
U Polimlju se tačno zna ko je čiji, ko je Vasojević, ko je Ašanin, Šekularac, Veličanin… Svi Srbljaci odlično znaju svoje poreklo, iz kog su se kraja i plemena i kada doselili. To ne važi jedino za jedan mali broj najstarijih polimskih rodova, ali ni oni nisu “stopljeni” u Vasojeviće.
Moje je mišljenje da su se ženidbenim vezama stopili doseljeni Vasojevići sa ostalima čime je stvoren jedan polimski etnički korpus, ali mislim da je pretencionzno nazivati ga vasojevičkim, a naročito imajući u vidu da i danas brojčano Vasojevići nisu većina u Polimlju.
2. april 2015. u 16:53
Milutin Osmajlić
Gospodine Babiću
Pod etničkim korpusom podrazumevam celinu ili zajedništvo kako Vasojevića tako i Srbljaka, bili oni Šekularci, Veliča, Ašani, ili inoplemenici iz ostalih crnogorskih plemena, koji vekovima žive na prostoru Gornjih i Donjih Vasojevića, koji su se zaista stopili u jedan etnički korpus. Istoričari itekako ističu da su Vasojevići najveće srpsko pleme, pa sve podele po etničkim, istorijskim, verskim, klturnim itd. šavovima bi nas dovele u nedefinisanu situaciju. Da li su Vasojevići većina u Polimlju je diskutabilna stvar, ali da su Srbi i pravoslavci u većini, nesporna je činjenica. Ali, nažalost, danas smo svedoci kojekakvih podela ne samo u Crnoj Gori. Evo, podelismo se na Srbe i Crnogorce, pa bi bilo tragično da se sada delimo na Vasojeviće, Ašane, Šekularce, Veliča, ili inoplemenike.. Prikladniji je termin, mišljenja sam, vasojevićki a ne polimski etnički korpus, jer vasojevićki sažima sve ono što je srpsko.
Pozdrav!
3. april 2015. u 08:49
Nebojša Babić
Naravno da nije dobro da se delimo, ali verujem i da većina nevasojevića u Polimlju ne želi da se smatra, niti da je drugi smatraju delom vasojevičkog etničkog korpusa. Pustite svakog da bude ono što jeste.
Geografske odrednice Gornji i Donji Vasojevići su proizvod dobrih odnosa vasojevičkih glavara sa knjaževskom i kraljevskom kućom Petrovića, i nemaju ni istorijsko ni etničko utemeljenje. A još manje osnova ima da se plemensko ime Vasojevića prenosi na sve koji žive u tim oblastima.
Da napomenem da su u svakom (istorijskom, geografskom, etničkom) pogledu ispravniji nazivi Gornje Polimlje i Ravni Has ili Beranska kotlina.
Pozdravljam vas!
Ponovo postavljam pitanje Vojislavu – zbog čega mi i dalje ne izlazi komentar u kojem sam g. Osmajliću postavio pitanja vezana za ličnost Smilja Dabiževa?
3. april 2015. u 10:50
Jovica Krtinić
Nebojša, proverili smo, ne možemo pronaći taj komentar. Najbolje je da ga ponovite. Hvala i praštajte
3. april 2015. u 12:19
Vojislav Ananić
Za Nebojšu Babića
Kakve ja veze imam sa neizlaženjem Vašeg komentara o Smilji Dabiževoj? Ja samo priređujem priloge, a ne učestvujem niti odlučujem o tome koji će komentar biti objavljen. Eto, javio se i urednik da ne mogu da pronađu taj komentar.
6. april 2015. u 08:16
Nebojša Babić
Vojislave, izvinjavam se, mislio sam da Vi uređujete i objavljivanje komentara na temi.
3. april 2015. u 15:38
Milutin Osmajlić
Dr Miomir Dašić zapaža da se na ovim prostorima odvijao čitav vek i po složen proces mešanja Vasojevića sa inoplemenicima, rodbinskim povezivanjem i saplemenjivanjem manjih rodova starosedelačkog stanovništva s organizovanijim plemenom, kao i asimilovanje novodoseljeničkih rodova iz Brda i stare Crne Gore. Te simbioze, pored povoljnih prirodnih i drugih uslova u kojima se našao brojniji deo plemena povoljno su uticale da se Vasojevići razviju u populaciono najsnažnije crnogorsko-raško pleme. Vasojevići su se u 19. veku brže i bolje od drugih crnogorskih plemena namnožili i snažili, a ako je i bilo izvesne plemenske organizacije ona je bila preslaba da se suprostavi organizovanijim i ekspanzivnijim Vasojevićima, zaključuje akademik Dašić.
Dakle, gospodine Babiću, ove tvrdnje dr M. Dašića se ne mogu poricati, po onoj “posle vradike nema zbora!”, a geografske odrednice Gornji i Donji Vasojevići upravo koristi i uvaženi akademik kao i svaki ozbiljniji istoričar, te knjaževska i kraljevska porodica Petrovića na njih nije imala nikakav uticaja.
Pozdrav!
4. april 2015. u 18:27
Rade Brakočević
O odnosima Vasojevića i Nevasojevića najbolje govori ova anegdota arhimandrita manastira Đurđevi Stupovi znamenitog igumana Mojsija Zečevića, a koju je zabilježio dr Ilija M. Jelić
Mara Dašić i sveci
Došla Mara Dašićka iz Šekulara, u manastir Đurđeve stupove da pita igumana Mojsija koji su sveci najstrašniji, da bi ih mogla što bolje svetkovati, i da joj je Mojsije odgovorio: „Najstrašniji su su sveci u ovom kraju: Sveti Boca sa Peovca (Boško Mićov Kastratović), Sveti Savo sa Seoca (Savo Dmitrov), Sveti Luka s Kruga (Luka Mamić), Sveti Damnjan s Doca (Damnjan Golubović), nego idi kući i pazi onu kolibicu i ono malo koza što imaš, jer će ti ih sve ognjem i munjom spržiti.“
I doista, kad je Mara došla kući, imala je šta vidjeti: „sveta četvorica“ opljačkali joj sve, kami i drvo, kolibicu zapalili, a koze oćerali.
5. april 2015. u 18:45
Milutin Osmajlić
Ova anegdota ne oslikava odnose Vasojevića i nevasojevića, i odnosi se na tumačenje “Vasojevičkog zakona od dvanaest točaka”(Točka peta), sa komentarom dr Ilije M Jelića. “Sveta četvorica” nisu pljačkali samo Turke, već i Srbe. U komentaru “točke četvrte” kaže se:” S r p s k o znači dobra koja pripadaju Srbima, tj. Vasojevićima i Srbljacima”. Dakle, nesrećnu Maru Dašić nisu opljačkali ovi kačkini samo stoga što je bila nevasojevka iz Šekulara. Navedeni “sveci” su bili i veliki junaci i borci protiv Turaka, ali i veliki “bezakonici”, baš u odnosu na svoje Vasojeviće.