Порекло становништва села Доње Луге, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
У подножју Главице и Буковца, северно од Ржанице, а између тога села, Загорја, Петњика и Берана, налази се ово село, на земљишту потпуно равном и са многим луговима, због којих је, по причању, село овако име добило. Село се пружа у ширину и дужину за пола часа.
Извори су испод села, те нема воде за натапање кукуруза. Између Главице и Буковца нађен је пре две три године један бунар, који је чобанима од велике користи, јер је то земљиште било безводно, а иначе је главна сеоска испаша. Тако исто ни воденица немају, те терају у Беране и Ржаницу. Планина им јс Скробутача у Цмиљевици.
У Лугама има 35 кућа, већим делом на откупљеној вемљи.
Од Васојевића су: Кастратовићи (Ковачевићи), Бабовићи (Новаковићи) и Осмајлићи (Дабетићи), а од других Лабудовићи — Лушчани, који славе Св. Ђурђиц.
Гробље је једно и то у средини села.
Између петњичког, лушког н будимског земљишта пружа се један хумак, звани Јасиковац, на коме се налази једна турска кула с топовима, која има да брани Беране од нападача, јер је варош много ниже од Јасиковца.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 711). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
1. април 2015. у 09:14
Небојша Бабић
Што се тиче ненасилног насељавања Васојевића у Полимљу, постоји много грађе на ову тему. Ваша тврдња да „отимачине није било“ једноставно не стоји, и то је такорећи општепозната ствар, као и презрив однос према свима другима који нису Васојевићи, већ „Србљаци“. Питам се, уколико насиља није било, зашто су се србљачки главари жалили на поступке Васојевића чак србијанском кнезу Александру Карађорђевићу (1840-их), а овај то пренео писмом црногорском владики и господару Петру Другом Петровићу (цитат из писма): „Кажу да им они (Васојевићи, нап.) никако не дају мира, да их сваки дан напаствују, глобе, убијају, жене им отимају и небројено често им других зала чине“.
Други упечатљив догађај је насилно насељавање Васојевића у село Мезгале у Шекулару (1851), након што су приликом отимачине шекуларских стада убили једног дечака чобанина, итд. О овоме сам већ писао на овом порталу, да сад не ширим, претпостављам да знате о ком догађају се ради.
Мислим, у том смислу, и да професор Милисав Лутовац о овим питањима даје реалну слику догађаја, свиђали се они неком или не.
Све ово, наравно, је прошлост и не треба да утиче на односе између људи, земљака, рођака, данас. Оно што нам је, верујем, свима, а нарочито на овом порталу циљ, је утврђивање релевантних историјских чињеница како бисмо дошли до што јасније слике наше прошлости.
Поздрав свима!
1. април 2015. у 12:24
Војислав Ананић
О Васојевићима заиста има пуно литературе. Нпр. 1. Др Радослав Јагош Вешовић: Племе Васојевићи; 2. Марко Цемовић: Васојевићи;….3. Др Вукић Илинчић: Прелазак Васојевића у Србију 1861. године; 4. Вуко П. Аџић: Прелазак Васојевића у Србију….
Поздрав!
2. април 2015. у 13:39
Небојша Бабић
Војиславе,
због чега ми већ трећи или четврти дан не излази на овој страници коментар који сам већ неколико пута узалудно покушао да поставим, а тиче се питања које је покренуо г. Осмјалић још у првом свом посту, о Смиљу Дабижеву.
Просто је невероватно да остали коментари излазе, а тај један никако да прође.
Да ли је технички проблем, или су у питању други разлози?
Поздрав свима!
1. април 2015. у 17:44
Милутин Осмајлић
Поштовани Бабићу
Моја тврдња да отимачине имања невасојевићким породицама није било у Асу (Хасу) поткрепљена је материјалним чињеницама (тапијама). Позната ствар је да су се прекокомски Васојевићи (Љеворечани) етапно спуштали у плодну долину Лима, што појединачно што породично, у прво време без икаквог насиља према затеченом становништву. Навео сам као пример моје братство, које је купило имање од Попадића, без обзира на тврдње проф. М. Лутовца, којега демантују тапије Осмајлића и Аковића. О овом времену смо полемисали господин Бракочевић и ја, у име истине. Такође, позната је ствар да је отимачине имања Ашана било након смрти игумана манастира Ђурђеви ступови, Мојсије Зечевића (1780-1852). Шесторица србљачких свештеника тога времена (поп Симо, поп Ђера, поп Јосиф, поп Дмитар, поп Никола и поп Алекса) 1852. године, писмено се жале књазу Данилу на зулум новопридошлих Васојевића. И за време васојевићког војводе Миљана Вукова (1820-1886) било је спорадичних отимачина, које је он ригорозно спречавао и кажњавао.
Поздрав!
1. април 2015. у 18:00
Милутин Осмајлић
Новодосељени Васојевићи у равни Ас (Хас), постепено су потиснули или асимиловали архаично српско становништво Србљаке (Ашане или Лужане), стапајући их у свој етнички корпус.
2. април 2015. у 08:51
Небојша Бабић
Не знам шта сте хтели рећи овим “стапајући их у свој етнички корпус”.
У Полимљу се тачно зна ко је чији, ко је Васојевић, ко је Ашанин, Шекуларац, Величанин… Сви Србљаци одлично знају своје порекло, из ког су се краја и племена и када доселили. То не важи једино за један мали број најстаријих полимских родова, али ни они нису “стопљени” у Васојевиће.
Моје је мишљење да су се женидбеним везама стопили досељени Васојевићи са осталима чиме је створен један полимски етнички корпус, али мислим да је претенционзно називати га васојевичким, а нарочито имајући у виду да и данас бројчано Васојевићи нису већина у Полимљу.
2. април 2015. у 16:53
Милутин Осмајлић
Господине Бабићу
Под етничким корпусом подразумевам целину или заједништво како Васојевића тако и Србљака, били они Шекуларци, Велича, Ашани, или иноплеменици из осталих црногорских племена, који вековима живе на простору Горњих и Доњих Васојевића, који су се заиста стопили у један етнички корпус. Историчари итекако истичу да су Васојевићи највеће српско племе, па све поделе по етничким, историјским, верским, клтурним итд. шавовима би нас довеле у недефинисану ситуацију. Да ли су Васојевићи већина у Полимљу је дискутабилна ствар, али да су Срби и православци у већини, неспорна је чињеница. Али, нажалост, данас смо сведоци којекаквих подела не само у Црној Гори. Ево, поделисмо се на Србе и Црногорце, па би било трагично да се сада делимо на Васојевиће, Ашане, Шекуларце, Велича, или иноплеменике.. Прикладнији је термин, мишљења сам, васојевићки а не полимски етнички корпус, јер васојевићки сажима све оно што је српско.
Поздрав!
3. април 2015. у 08:49
Небојша Бабић
Наравно да није добро да се делимо, али верујем и да већина невасојевића у Полимљу не жели да се сматра, нити да је други сматрају делом васојевичког етничког корпуса. Пустите сваког да буде оно што јесте.
Географске одреднице Горњи и Доњи Васојевићи су производ добрих односа васојевичких главара са књажевском и краљевском кућом Петровића, и немају ни историјско ни етничко утемељење. А још мање основа има да се племенско име Васојевића преноси на све који живе у тим областима.
Да напоменем да су у сваком (историјском, географском, етничком) погледу исправнији називи Горње Полимље и Равни Хас или Беранска котлина.
Поздрављам вас!
Поново постављам питање Војиславу – због чега ми и даље не излази коментар у којем сам г. Осмајлићу поставио питања везана за личност Смиља Дабижева?
3. април 2015. у 10:50
Јовица Кртинић
Небојша, проверили смо, не можемо пронаћи тај коментар. Најбоље је да га поновите. Хвала и праштајте
3. април 2015. у 12:19
Војислав Ананић
За Небојшу Бабића
Какве ја везе имам са неизлажењем Вашег коментара о Смиљи Дабижевој? Ја само приређујем прилоге, а не учествујем нити одлучујем о томе који ће коментар бити објављен. Ето, јавио се и уредник да не могу да пронађу тај коментар.
6. април 2015. у 08:16
Небојша Бабић
Војиславе, извињавам се, мислио сам да Ви уређујете и објављивање коментара на теми.
3. април 2015. у 15:38
Милутин Осмајлић
Др Миомир Дашић запажа да се на овим просторима одвијао читав век и по сложен процес мешања Васојевића са иноплеменицима, родбинским повезивањем и саплемењивањем мањих родова староседелачког становништва с организованијим племеном, као и асимиловање новодосељеничких родова из Брда и старе Црне Горе. Те симбиозе, поред повољних природних и других услова у којима се нашао бројнији део племена повољно су утицале да се Васојевићи развију у популационо најснажније црногорско-рашко племе. Васојевићи су се у 19. веку брже и боље од других црногорских племена намножили и снажили, а ако је и било извесне племенске организације она је била преслаба да се супростави организованијим и експанзивнијим Васојевићима, закључује академик Дашић.
Дакле, господине Бабићу, ове тврдње др М. Дашића се не могу порицати, по оној “после врадике нема збора!”, а географске одреднице Горњи и Доњи Васојевићи управо користи и уважени академик као и сваки озбиљнији историчар, те књажевска и краљевска породица Петровића на њих није имала никакав утицаја.
Поздрав!
4. април 2015. у 18:27
Раде Бракочевић
О односима Васојевића и Невасојевића најбоље говори ова анегдота архимандрита манастира Ђурђеви Ступови знаменитог игумана Мојсија Зечевића, а коју је забиљежио др Илија М. Јелић
Мара Дашић и свеци
Дошла Мара Дашићка из Шекулара, у манастир Ђурђеве ступове да пита игумана Мојсија који су свеци најстрашнији, да би их могла што боље светковати, и да јој је Мојсије одговорио: „Најстрашнији су су свеци у овом крају: Свети Боца са Пеовца (Бошко Мићов Кастратовић), Свети Саво са Сеоца (Саво Дмитров), Свети Лука с Круга (Лука Мамић), Свети Дамњан с Доца (Дамњан Голубовић), него иди кући и пази ону колибицу и оно мало коза што имаш, јер ће ти их све огњем и муњом спржити.“
И доиста, кад је Мара дошла кући, имала је шта видјети: „света четворица“ опљачкали јој све, ками и дрво, колибицу запалили, а козе оћерали.
5. април 2015. у 18:45
Милутин Осмајлић
Ова анегдота не осликава односе Васојевића и невасојевића, и односи се на тумачење “Васојевичког закона од дванаест точака”(Точка пета), са коментаром др Илије М Јелића. “Света четворица” нису пљачкали само Турке, већ и Србе. У коментару “точке четврте” каже се:” С р п с к о значи добра која припадају Србима, тј. Васојевићима и Србљацима”. Дакле, несрећну Мару Дашић нису опљачкали ови качкини само стога што је била невасојевка из Шекулара. Наведени “свеци” су били и велики јунаци и борци против Турака, али и велики “безаконици”, баш у односу на своје Васојевиће.