Порекло становништва села Доње Луге, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
У подножју Главице и Буковца, северно од Ржанице, а између тога села, Загорја, Петњика и Берана, налази се ово село, на земљишту потпуно равном и са многим луговима, због којих је, по причању, село овако име добило. Село се пружа у ширину и дужину за пола часа.
Извори су испод села, те нема воде за натапање кукуруза. Између Главице и Буковца нађен је пре две три године један бунар, који је чобанима од велике користи, јер је то земљиште било безводно, а иначе је главна сеоска испаша. Тако исто ни воденица немају, те терају у Беране и Ржаницу. Планина им јс Скробутача у Цмиљевици.
У Лугама има 35 кућа, већим делом на откупљеној вемљи.
Од Васојевића су: Кастратовићи (Ковачевићи), Бабовићи (Новаковићи) и Осмајлићи (Дабетићи), а од других Лабудовићи — Лушчани, који славе Св. Ђурђиц.
Гробље је једно и то у средини села.
Између петњичког, лушког н будимског земљишта пружа се један хумак, звани Јасиковац, на коме се налази једна турска кула с топовима, која има да брани Беране од нападача, јер је варош много ниже од Јасиковца.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 711). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
23. новембар 2015. у 23:05
раде бракочевић
Мирјана, више детаља о овој Васојевки, одиви Дабетића – Осмајлића, гусларки, вјерујем може дати више Милутин. Није ми доступна књига о родослову братства Осмајлића, тако да дајем ове податке. За разлику од многих, посебно из Црне Горе, заступник сам како проучавања мушког, тако и женског родословља.
24. новембар 2015. у 20:30
Милутин Осмајлић
Господине Бракочевићу, све што сте навели о “Тетки Неги” је тачно. Ево допуне за уважену Мирјану. Родоначелник Осмајлића, Милутин Дабетић – Османлија, имао је три сина: Милоша, Милића и Оташа, и ћерку Негосаву-Негу. Предање каже да је Милош био не само јунак и осветник, већ и добар гуслар, који је “пушку и јатаган испуштао из руку само када би се прихватио гусала”. Осветио је свога и Негинога рођеног брата Оташа, кога су убили колашински Турци, на челу са злогласним зулумћаром Зејнилом Хаџибулићем, званим Зејнилбул, убивши њиховог заповједника Елез-бега Башова, у сред Колашина. Његовог оца Баша, исте ноћи, убио је блиски Милошев рођак Јоко Лазаревић, скинувши као трофеј кубуру из паса Башовог. Од тада су га звали Јоко Кубура. Родоначелник је братства Кубуровића.
Милошева сестра Нега, сем гусларског умијећа, била је велика паметарка, те ју је васојевићко племе из поштовања називало тетком. Нега је, тражећи лијека за своје болесне очи (изгубила је вид као дјевојчица од посљедица прележаних великих богиња), обилазила, на вјерном коњу, многе манастире Моравске Србије, никада се не одвајајући од гусала. Радо су је слушали и на двору Обреновића, памти предање. Смрт ју је затекла у женском манастиру Дивостин код Крагујевца, гдје је и сахрањена на манастирском гробљу, са гуслама. Због народног вјеровања у исцелитељску моћ манастирског изворишта Светиње, посвећеног Пресветој Богородици, светилиште су посјећивали не само болесници из Крагујевачког округа, него и из других српских крајева, па и из Васојевића и црногорских Брда. У то вријеме тетка Негин брат Милош службовао је на двору Обреновића. Био је ађутант младом кнезу Милану и званични преводилац (тумач) на Двору за турски и албански језик, језике које је одлично говорио.
Велики поздрав за Мирјану и Рада!
13. октобар 2016. у 16:38
Marko D.
Prvi pomen Vasojevića ne datira iz godine 1444. već jedan vek pre! Ako su Vaso,Kraso Oto, Ozro i Pipo bila braća, kako se u pisanim dokumentima pominju Ozrinići kao pleme već 1335. godine?
13. октобар 2016. у 19:01
Небојша Бабић
Марко, та прича о браћи (има их у разним верзијама), одавно не пролази, јер днк тестирања показују велику удаљеност између ових племена. Између неких сродство, свакако, постоји, али из много веће давнине. Озринићи немају никакве сродничке везе с осталим побројаним племенима, и они су у своју област дошли сасвим различитим правцем.
14. октобар 2016. у 10:39
Јоксим
Тако је Небојша. То је јасно свима који хоће да знају истину.
14. октобар 2016. у 15:51
Marko D.
Braćo iz Vasojevića, kako je moguće tumačiti drugačije plemensku istoriju kada u istorijskoj literaturi (ili predanju) postoji činjenično stanje da je od Vasojević Steva (1342-1389), koji je imao pet sinova: Vasa, Pipa, Ozra, Krasa i Hota, nastalo pet plemena: Vasojevići, Piperi, Ozrinići, Krasnići i Hoti. To su istorijske činjenice, koje su reklevantni istoričari iz Vasojevića (Jagoš Vešović, Marko Cemović, Miomir Dašić, Slobodan Tomović, i dr.) bez kojih je nemoguće pričati priču o tim plemenima, pa makar govorili o DNK analizama i svima onima “koji hoće da znaju istinu”, zastupali ove činjenice, pa makar i u domenu plemenskog predanje, koje je itekako i danas prisutno u Vasojevićima. Pa dobro, odakle su došli Ozrinići po DNK analizama, i koji su to “različiti pravci” od kojih su došli?
15. октобар 2016. у 22:24
Јоксим
Марко, да ли је “могуће тумачити” да је једнако: племенска историја – историјска литература (или предање) – измишљено ” постоји чињенично стање да је од Васојевић Стева “1342-1389), који је имао пет синова: Васа, Пипа, Озра, Краса и Хота, настало пет племена…” То нема везе са истином и логичним расуђивањем. Како све то на гомилу доведе до твог закључка: “то су историске чињенице”. Код наведених аутора тога нема. Од поменутих четворице само је Миомир Дашић др историјских наука. Не подмећи кукавичја јаја знаменитим: др Радославу Ј. Вешовићу, др Миомиру Дашићу, др Слободану Томовићу и Марку Цемовићу. Који су то “и други” ? Додуше кад су у питању хапло групе постоји блискост са арбанашким фисом Краснићи…
14. октобар 2016. у 21:58
Небојша Бабић
Марко,
само старији историчари и повјесничари Васојевића узимају ова предања о браћи за могућа, премда и они са оградом да се ради о недокументованим предањима. За Дашића конкретно знам да их не узима за озбиљну чињеницу. Има још пуно аутора који тумаче ово предање као потребу географски и политички блиских племена за каквом таквом кохезијом у заједничкој невољи насталој услед турске превласти. Препоручујем ти да прочиташ текстове који се баве овом материјом са овог скупа:
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/index.php
Озринићи су Срби, потомци племена које је дошло из средње Европе у првој половини 7. века, најпре у јужну Далмацију и Херцеговину, а њихов родоначелник је у данашњу племенску област прешао вероватно у 12. веку из Херцеговине. Васојевићи су, по свој прилици, староседеоци Балкана. Исто важи и за Пипере, Хоте, Красниће .
Рећи ћу ти само да, према досадашњим генетским сазнањима, ова три православна племена Црне Горе, припадају сасвим различитим генетским групама: Озринићи И2а динарска, Васојевићи Е1б, Пипери Р1б. Међусобно су удаљени хиљадама година. Дакле, нема говора о некој браћи са краја средњег века.
Детаљније можеш прочитати на Српском ДНК пројекту и нашем форуму.
Поздрав.
17. октобар 2016. у 16:31
Marko D.
Znači Ozrovi, Pipovi i Vasovi potomci su “međusobno udaljeni hiljadama godina” (?!) Srbi, dakle, potiču od amebe!
15. октобар 2016. у 14:51
Marko D.
Nebojša, prvi pisani dokument, u kojem se pominju Ozrinići, čiji se rodonačelnik, sin Vasov, Ozro, datira 1335. godine, dakle više od stotinu godina ranije od onoga iz 1444. godine, gdje se prvi put pominju Piperi i Vasojevići. O tome je riječ. Genetske grupe su u domenu savremenih istraživanja, još naučno nepotvrđene.
15. октобар 2016. у 18:01
Јоксим
Марко,
Небојша је лијеп предлог дао: сврати на форум овог портала.
15. октобар 2016. у 18:49
Небојша Бабић
Марко, прочитај изворе о Озрихни – Озру (пре свега Риста Ковијанића), и да ли има везе с Васом, а и изнеси који извори документовано помињу Васа и претке Васојевића.
Нисам генетичар да могу да тврдим да ли су ДНК истраживања научно потврђена, али на основу оног лаичког што познајем, могу рећи да су побројана племена исувише генетски далека да би се могло причати о неком заједничком претку из средњег века.