Порекло презимена, село Калудра (Беране)

1. августа 2013.

коментара: 17

Порекло становништва села Калудра, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” поп Богдан Лалевић и Иван Протић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На један сахат источно од Ржанице, а с обе стране Калударске Ријеке, у равници и на благим странама Дивљака и Ровачког Брда налази се село Калудра. Равница поред реке плави се, те је земљиште врло плодно; стране се не могу плавити, али је и та земља питома и родна. Село је дугачко (с.и.-ј.з.,) 1 часа, а широко (ј.и.-с.з.) 10 мин.

Воду пију с извора, а не, као Ржаничани, с реке. На Ржаничкој Ријеци има 5 редовничких вођеница и једна ваљаница.

Сеоска је планина Калударске Капе, на даљини од 2 сата. Ну на њу не издижу од потоњег рата 1877. год., јер се ту граниче са Руговцима, па се боје зађевица, али је косе заједнички, па сено деле на равне делове. Сада се измичу на 1 час од села, на планину Дивљак, где је земљиште подељено, те се сваки настањује на свом делу.

Сељаци су били до скора на агаларској земљи, па су се сви ослободили.

На левој страни Ријеке налази се једно гробље. А на 10 минути северо-западно од села, крај Ријеке, на десној јој страни, има једна црквина, за коју се прича да је био манастир. Место је опкољено великом гором, а око развалина находе се прастари јасенови. Недалеко од ове црквине, у страни находе се многе пећине којих има дуж Ријеке све до Ржанице. Мада је приступ овим пећинама врло тежак или и сасвим немогућ, разне гвоздене ствари, цигле и др. нађене испод ових пећина наговешћују да је у тим пећинама морао неко живети. Сад у њима има доста пчела, за које се вели да су још из доба кад је ту манастир био. Још се у страни поред развалине налазе корени од винове лозе, а познају се и путови који су ишли манастиру, али нигде нема гробља. Коме је свецу био посвећен тај манастир у народу се ништа не прича, али је призренски митрополит Хаџи-Милентије, кад је некад ту долазио, рекао да је био посвећен Св. Луки, те се тада ту народ скупља. С обе стране реке, око те црквине, нарочито с десне, има много необрађене земље. То се место зове Ћелије, и народ прича да је то вак’м (манастирско земљиште) и да се због тога не сме обрађивати. И Калудра је, веле, била сва манастирска, откуда јој ово име. Манастирског је земљишта, веле. било и у Црквицама, откуда и то име, близу Цмиљевице, куда издижу сељаци из Загорја.

Порекло фамилија

У Калудри има 90 кућа, од којих је највише Ралевића, додиглих овамо из Црне Горе, који славе Св. Алемпија, а прислужак им је Св. Ђорђе.

Анђићи су из Куча, славе Св. Николу.

Бабићи су Дробњаци, славе Ђурђевдан, а прислужак им је Илијиндан.

Барјактаровићи су из Куча, славе Св. Николу, а прислужак им је Св. Никола пролетњи и најзад само 5 кућа васојевићких — Дабетићи.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 708). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Небојша Бабић

    Према литератури, калудерски Ралевићи су од цеклинских Ђурашковића Горњака.

    Погледајте овај чланак:

    https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/

    Међутим, има и другачијих мишљења, што можете видети и из коментара испод постављеног чланка.

  2. Bogi

    Imam jedno pitanje za vas. Mozete li mi reci nesto vise o prezimenu Dzavrić, iz Brestovika kod Peći, slave Sv. Alimpija i kazu da potiču od Ralevića iz Kaludre. Hvala unapred!

  3. berančilo

    Једном за увијек, без обзира на ДНК и хаплогрупе, јер ако су оне такве, нека онда одмах ријеше загонетке постања – од цеклинских Ђурашковића, који никакве везе немају са Леком из Климената, како су неки злуради истраживачи тврдили, а и такво предање не постоји међу њима, него од Ђураша Брајовог. Њихови прави потомци у беранском крају су: Поповићи, Пајковићи и Томашевићи из Лушца код Берана, Лабудовићи и Радојевићи из Луга код Берана ( тамо прешли из Лушца), Радованићи из Доње Ржанице , који су у долину стигли између 1710 и 1720м, као и Ђурашковићи из Будимље и Дапсића, који су се населили доста касније и нијесу мијењали презиме. Свима је стара слава Свети Никола, па су у Лушцу, одмах по доласку саградили цркву посвећену овом свецу – Никојловицу. Због чувања и опслужења манастира Ђурђеви Ступови.узели су манастирску славу Ђурђевдан, али због оправданих разлога сада сви они славе Ђурђиц, који пада у вријеме кад се могу дочекати многи гости онако како и треба. Дакле, остала братства која напомињу да су од Ђурашковића, треба добро да проуче литературу, документа која постоје и казивања оних Цеклињана који се тиме и баве и који знају ко су им рођаци.

  4. Јоксим

    Јесу ли Ђурашковићи у Будимљи и Дапсићу истородни? Прича се да су Ђурашковићи у Будимљи два различита рода.