Порекло становништва села Калудра, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” поп Богдан Лалевић и Иван Протић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На један сахат источно од Ржанице, а с обе стране Калударске Ријеке, у равници и на благим странама Дивљака и Ровачког Брда налази се село Калудра. Равница поред реке плави се, те је земљиште врло плодно; стране се не могу плавити, али је и та земља питома и родна. Село је дугачко (с.и.-ј.з.,) 1 часа, а широко (ј.и.-с.з.) 10 мин.
Воду пију с извора, а не, као Ржаничани, с реке. На Ржаничкој Ријеци има 5 редовничких вођеница и једна ваљаница.
Сеоска је планина Калударске Капе, на даљини од 2 сата. Ну на њу не издижу од потоњег рата 1877. год., јер се ту граниче са Руговцима, па се боје зађевица, али је косе заједнички, па сено деле на равне делове. Сада се измичу на 1 час од села, на планину Дивљак, где је земљиште подељено, те се сваки настањује на свом делу.
Сељаци су били до скора на агаларској земљи, па су се сви ослободили.
На левој страни Ријеке налази се једно гробље. А на 10 минути северо-западно од села, крај Ријеке, на десној јој страни, има једна црквина, за коју се прича да је био манастир. Место је опкољено великом гором, а око развалина находе се прастари јасенови. Недалеко од ове црквине, у страни находе се многе пећине којих има дуж Ријеке све до Ржанице. Мада је приступ овим пећинама врло тежак или и сасвим немогућ, разне гвоздене ствари, цигле и др. нађене испод ових пећина наговешћују да је у тим пећинама морао неко живети. Сад у њима има доста пчела, за које се вели да су још из доба кад је ту манастир био. Још се у страни поред развалине налазе корени од винове лозе, а познају се и путови који су ишли манастиру, али нигде нема гробља. Коме је свецу био посвећен тај манастир у народу се ништа не прича, али је призренски митрополит Хаџи-Милентије, кад је некад ту долазио, рекао да је био посвећен Св. Луки, те се тада ту народ скупља. С обе стране реке, око те црквине, нарочито с десне, има много необрађене земље. То се место зове Ћелије, и народ прича да је то вак’м (манастирско земљиште) и да се због тога не сме обрађивати. И Калудра је, веле, била сва манастирска, откуда јој ово име. Манастирског је земљишта, веле. било и у Црквицама, откуда и то име, близу Цмиљевице, куда издижу сељаци из Загорја.
Порекло фамилија
У Калудри има 90 кућа, од којих је највише Ралевића, додиглих овамо из Црне Горе, који славе Св. Алемпија, а прислужак им је Св. Ђорђе.
Анђићи су из Куча, славе Св. Николу.
Бабићи су Дробњаци, славе Ђурђевдан, а прислужак им је Илијиндан.
Барјактаровићи су из Куча, славе Св. Николу, а прислужак им је Св. Никола пролетњи и најзад само 5 кућа васојевићких — Дабетићи.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 708). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
20. новембар 2013. у 02:19
Marko
Здраво људи! Све похвале за одличан сајт! Ето и ја помало истражујем свој родослов 🙂 Моји су из Калудре, Анђићи, Кучи, и славимо Светог Николу. Моји кажу да смо пореклом од кучког братства Поповића (новокучи/дрекаловићи), међутим ја никако не могу да пронађем у лози Поповића претка Радоша Поповића од кога потичемо да бих надовезао родослове…Можете ли ми помоћи да то сазнам ако је уопште могуће? Хвала, поздрав!
7. јануар 2016. у 15:08
Momir
Ко је била чобаница Лабуда из Калудре?
7. јануар 2016. у 17:56
Јоксим
Марко, ријеши ли се спорно и нерашчишћено питање који су се становници први домогли Калудре: Ралевићи или Анђићи? Божић је. Ипак да се нашалим. Питајте Б.Б. ( и он држи да су из Куча). Смислиће он нешто, ако већ није.
Момире, да Лабуда није одива од рода васојевићког?
7. јануар 2016. у 18:26
Јоксим
Марко, виђи, сада нове муке. Барјактаровићи (или “Барјктаревићи”) из Калудре, помињу да су у сродству са Анђићима, а ови то демантују… Б.Б. умјесто то, да расправи, он ударио у писанију против научника свјетског гласа. Шала на страну. Чобаница Лабуда ми однекуд позната. Овог момента не могу да се сјетим. Да ли се по тој Лабуди, зове један огранак Ралевића? У то случају, моје извињење сестрама и браћи Васојевићима, посебно роду Дабетића у Калудри.
8. јануар 2016. у 12:52
Милутин Осмајлић
Лабуда из села Калудре је од најбројнијег сеоског братства Ралевића. Није се никада удавала. Упокојила се негде седамдесетих година прошлог века. У селу су је људи сматрали “лудом”, у оно комунистичко време, а није била луда, већ писмена, јер је читала Свето писмо, Псалтир и Поуке светих Отаца, и све то на црквенословенском језику. Једном речју, живела је попут монахиње, али у свету који је није разумео. На такве божје угоднике обично пада гнев духом осиромашеног народа.
Средином прошлог века, чобаница Лабуда је голим рукама откопавала темеље цркве у Ћелијама код Калудре, и редовно палила воштанице, које је правила од сакупљеног воска из дивљих пчелињака. Манастир је био сазидан у доба Немањића, у 14. вијеку, а фрескописао га је чувени поп Страхиња из Будимље, и био је посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Разорен је до темеља од Турака у 17. веку.
Лабудин рођак, агроном Вељко Ралевић, богати повратник из Америке, обновитељ је ове светиње. Српски патријарх господин Павле, са седам архијереја, 28. октобра 2001. године, освештао је обновљени манастир и конаке у калударским Ћелијама.
Фрескописац из Београда Д.Јашовић, приликом осликавања цркве, међу ликовима угодника Божјих, фрескописао је и чобаницу Лабуду, уз сам иконостас. Испод фресака Светог Георгија и Светог Димитрија, заблистао је божанским сјајем и Лабудин лик – која клечи над рушевинама храма, са упаљеном свећом у руци и молитвеним погледом у небо. Испод фреске је записано: “Девојка Лабуда из Калудре у свакодневној молитви да се не утули пламен ове светиње”. Иако се цркве не обнављају по људској вољи,већ по Божјем промислу, Лабудине свеће горе у све већем броју у обновљеној светињи. Тако ће бити и у векове векова.
10. јул 2016. у 02:28
Zoran
Bravo Milutine
8. фебруар 2018. у 21:36
Igor
Svaka cast Milutine.
6. фебруар 2016. у 22:27
Potočanin
Među likovima ugodnika božjih, bez obzira na okolnosti, mogao bi se naći i lik Ljubana Ralevića, Ilijinog sina. Dobronamerni, koji su poznavali Ljubana, neka se jave i pomenu ga, steći će blaženo mesto duši.
12. септембар 2016. у 08:24
Mirko
Bravo Milutine!
12. септембар 2016. у 08:29
Mirko
Labuda je tetka Vucka Ralevica koji je zivio kod stadiona u Berane i Vucica iz Obrenovca. Inace i danas imaju imanje u Kaludri u Repistima.
28. новембар 2017. у 02:36
Dejan
Postovani, moje je poreklo iz berana, selo kaludre kako mi je deda pricao. Medjutim on je izgubio oca jos kao dete tako da o precima i me zna puno. Moj cukun deda bio je Krsta, po kome i nosim prezime Krstic, pre njega bili smo Ralevici. Ima li nekog da mozda ima neku infprmaciju o Krsti Ralevicu ili mozda njegovom sinu Iliji Ralevicu?
14. децембар 2017. у 07:49
Србољуб
У текст се каже да су Ралевићи пореклом из Црне Горе, да ли је некоме познато из ког дела црне горе и од кога племена …