Порекло становништва села Доње Луге, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
У подножју Главице и Буковца, северно од Ржанице, а између тога села, Загорја, Петњика и Берана, налази се ово село, на земљишту потпуно равном и са многим луговима, због којих је, по причању, село овако име добило. Село се пружа у ширину и дужину за пола часа.
Извори су испод села, те нема воде за натапање кукуруза. Између Главице и Буковца нађен је пре две три године један бунар, који је чобанима од велике користи, јер је то земљиште било безводно, а иначе је главна сеоска испаша. Тако исто ни воденица немају, те терају у Беране и Ржаницу. Планина им јс Скробутача у Цмиљевици.
У Лугама има 35 кућа, већим делом на откупљеној вемљи.
Од Васојевића су: Кастратовићи (Ковачевићи), Бабовићи (Новаковићи) и Осмајлићи (Дабетићи), а од других Лабудовићи — Лушчани, који славе Св. Ђурђиц.
Гробље је једно и то у средини села.
Између петњичког, лушког н будимског земљишта пружа се један хумак, звани Јасиковац, на коме се налази једна турска кула с топовима, која има да брани Беране од нападача, јер је варош много ниже од Јасиковца.
ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 711). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
5. април 2015. у 21:42
Раде Бракочевић
Милутине,
Точка пета Васојевичког закона гласи:”Ко у кући качкине држи, да им је друг”, а точка четврта:
“Ко српско украде па се ухвати, да плати дупло и кметовима ручак. Ако се не уфати, да му је арам.
Ко турско украде, да му је алал:”
Др Илија М. Јелић за граничаре је поглавито сматрао Слатињане, Величане и Шекуларце ( параграф 27, точка 3)…
Видим да знаш о васојевичким качкинима. Интересује ме више о Бошку Мићову Кастратовићу, али и о Алекси ( Аку) од којег су Аковићи у Доњим Лугама, као и Мићу Аковом. Ко се од Аковића први досели у Доње Луге? Шта знаш о Саву (Д)митрову из Сеоца? ( комшији шекуларском) Ко је Лука с Круга? На Полици неке Кастратовиће зову Мамићи). Може и о Дамњану Голубовићу, мада ће он прије бити са Буча. Лужац и Долац су били плијен Вешовића (војводе Миљана). Ово није суптилно, што би се рекло,ни злонамјерно, јер ми је баба по оцу од Кастратовића из Грачанице – Полимља, иста грана са Војводићима из Дулипоља -Коњуха. Много тога сам слушао у дјетињству – од Лијеве Ријеке преко Полице до Пештери (и Шекулар је био неизбјежан у причама, разумије се) а понешто сам и читао и помало пишем и објављујем.
Поздрав и свако добро.
Раде.
,
6. април 2015. у 09:03
Небојша Бабић
Господине Осмајлићу,
Из Вашег написа у којем сте парафразирали Миомира Дашића, могу да закључим да је академик писао о развоју племена Васојевића у Полимљу и не видим да то има икакве везе са наводним „утапањем“ Србљака у „васојевички етнички корпус“.
Колико су се Србљаци женидбеним везама утопили у Васојевиће, толико је то био и обрнут процес, Васојевићи су се утапали у Србљаке преко својим мајки, баба, прабаба… Тако је настао етнос Полимља и баш из разлога што имамо две групације и обостран процес, није исправно тај етнос назвати Васојевићима, као што не би било исправно назвати га ни Србљацима. Ради се о разнородном становништву Полимља где су Васојевићи најзначајнија целина.
Разлог зашто су Васојевићи постали велико и јако племе је у чињеници да су они у Полимље дошли као организовано племе са свешћу о заједничком пореклу, док су с друге стране тамо затекли српско становништво – мање родове пореклом са различитих страна, и утолико мање јединствено. Тамо где је било боље организације и родовске блискости, тамо су се и очувале јаче заједнице, као што су Шекулар и Велика.
Све то не значи да су нпр. Бубање, Лутовци, Дапсићи, Фемићи, Богавци, Шошкићи, Ралевићи, Барјактаровићи, Обрадовићи,… и друга значајна и мање значајна братства у Полимљу – Васојевићи. О Шекуларцима и Величанима да не говорим. Питајте, уосталом, њих шта су.
То што је неком Србљаку баба Васојевка не значи да се он „утопио у васојевички етнички корпус“. Мање или више, свим Васојевићима мајке, бабе, прабабе… нису Васојевке, па то не значи да су они због тога постали нешто друго.
Што се тиче географских назива, ја Вама написах од када и зашто се користе термини Горњи и Доњи Васојевићи, а Ви ми пишете о Дашићу и другим савременим ауторима. Наравно да користе те термине кад су ушли у употребу. Тако ће свако данас рећи Калемегдан а не Београдска тврђава, а Ви процените како и кад је који назив настао, који је исправнији и лепши.
Гледам ону мапу „Велике Албаније“, видим да хоће да прогутају и цело Горње Полимље. Да нам, не дај Боже, од Полимља и Горњих и Доњих Васојевића једног дана не буде нека „Доња Малесија“…
Не бих даље о овоме, тема је о Доњим Лугама. Поздрављам Вас, Осмајлићу, и Рада, Војислава, Уредника, све људе који читају Порекло. И не замерите што.
7. април 2015. у 22:15
Милутин Осмајлић
У историографији нема савремених и несавремених аутора, и историја се не своди “на термине који су ушли у употребу”, и на “бабе и прабабе”, већ их историчари констатују као историјску чињеницу. Београдска тврђава је старија од турског имена Калемегдан.
Поздрав!
6. април 2015. у 20:01
Милутин Осмајлић
Васојевићки качкини су били група или појединци српског народа под Турцима, који су им пружали сталан отпор, убијајући зулумћаре и пленећи њихову имовину. Били су страх и трепет за турске поробљиваче, и на тај начин су потискивали Турке из села у околне градове (Беране, Рожаје, Бијело Поље, Колашин, Подгорицу), омогућавајући припрему буна и устанака. Зато се према качинима наша историја не односи негативно, како би се могло закључити из “Васојевичког закона”. Бошко Мићов Кастратовић из Краљских Бара, Дамњан Голубовић из Трепче, Лука Салевић ( Мамић) из Салевића и Саво Дмитров са Сеоца, били су чувени качкини, које је игуман Мојсије, из политичких разлога према Турцима, како би се данас рекло, називао “најстрашнијим свецима”.
Мићо Аков Кастратовић је родоначелник Аковића из Доњих Луга. Мићо се доселио из села Краље 1842. године, у исто време као и мој предак Милош Милутинов Осмајлић из Букове Пољане, који је био ожењен управо ћерком Дамњана Голубовића. Ови Голубовићи (Лопаћани) су из Трепче (зараван Долац) а не из Буча. Лука Салевић је прозван Мамић из разлога што је, по предању, успешно и лукаво мамио Турке у заседу. Нисам знао да у братству Кастратовића са Полице има Мамића. У Салевићима се за гумно каже “круг”. Саво Дмитров са Сеоца је, вероватно, из братства Саковића (Караџића) или Фолића, можда Стијовића или Губеринића, али нисам сигуран. Пошто добро познајеш полички крај ево ти за размишљање имена качкина са Полице: Сајо Саичић, Милош Марков, Радоје Плавшић – Ђуришић (био је кум са Милошем Осмајлићем, а друговао је по оружју и са Станишом Вуковићем, Пуришом Дедовићем и Заријом Зечевићем), Зело Ђуришић, Вука Милентијев Биорац.
Поздрав!
6. април 2015. у 22:14
Раде Бракочевић
Осим навода из Васојевићког закона, коментар сам писао по сјећању, памћење није увијек поуздано, а књиге и списи нијесу ми на једном мјесту. Нијесу ми непознати личности и догађаји у Горњем Полимљу , односно области Васојевића. Сава Митров са Сеоца је из братства Митровића. Сава Митрова су посјекли Турци приликом упада у њихову територију и главу му истакли у вароши Гусиње. Познат хајдук у то вријеме је био и Савов брат Томо Митров. Једном приликом Томо Митров био је заробљен у Ругови, па кад је чуо да ће бити убијен, ноћу је са прозора скочио, бос у доњем вешу, у зимско вријеме, када је био велики снијег и тако преко планине Мокре стигао у Шекулар. Поред Радоја Плавшића Ђуришића четобаше, немирна Полица је поред наведених дала и два Дедовића: Мира и Радисава, Радоја Ђукића, Нова Пантовића, попа Јосифа са Заграђа ( и његове потомке попове), Марка Трифуновића, Голуба Поповића, Нова Пантовића, Арсенија Вукићевића, Мирка Бабовића, Радоњу Тодоровића, Милутина Бабовића (Тељца или Телеграфа), Петра Кастратовића, Дела Боричића, Николу Ђуришића, Милоша Старовлаха, Вукоту Пантовића… ( нијесам их поређао по временском слиједу), можда сам неког ненамјерно изоставио. Радоје Плавшић Ђуришић са Бабина – Полице у једном сукобу је убио неколико Турака, па кад је покушао да избјегне оклизао се и пао, а Турци га опколили и напали, те је зубима отсјекао прсте на руци једном Турчину. Послије овога глава му је одсјечена и ношена као трофеј од мјеста до мјеста по тзв. санџаку.
Поздрав!
23. мај 2015. у 16:45
Beranac
Diskusija zlata vrijedna!
13. новембар 2015. у 14:52
Марко Пироћанац
Пиротски прота Милош Велимировић био је пореклом из села Краље код Андријевице у Црној Гори. Из које гране Васојевића су Велимировићи? У родословљу племена се нигде не помињу.
13. новембар 2015. у 18:19
Раде Бракочевић
Прото Милош Велимировић је Србљак. Није Васојевић. Рођен је у селу Краље 1848. године од оца Велимира Милована Вукова и мајке Милене рођене Кукаљ из Шекулара, сестре опјеваног јунака Павла Кукаља, званог Павле Домуз, од кога је Ругова била на опрезу. Умро је у Београду 1920 године. Милош Велимировић је био свјештеникк, учитељ, етнограф, географ, приповједач, сакупљач народног блага- стваралаштва, писац бесједа и врсни оратор.Оставио је бројни пород: синова и шћери (и потомака) знаменитих људи… О Велимировићима је писао Гојко Антић из Пирота.
Моја маленкост је у два наставка објавила чланак о проти Милошу Велимировићу у часопису “Глас Холмије”, који излази у Беранама, на српском језику – на ћириличном писму.
23. новембар 2015. у 17:27
Мирјана
Ко је била “Тетка Нега”, гусларка из Васојевића, коју су упоређивали са Филипом Вишњићем.
23. новембар 2015. у 22:21
раде бракочевић
“Тетка Нега”, жена гуслар је била сестра Милоша Осмајлијића ( Осмајлића) из Лијеве Ријеке. Кажу да је била ослијепила, са гуслама је прошла од Лијеве Ријеке , преко Рашке области и даље по Србији, ђе је и умрла и сахрањена са гуслама. Важила је за паметара (паметарку) и сви су је звали тетка Нега…
23. новембар 2015. у 22:35
раде бракочевић
Тетка Нега, како су је звали у племену Васојевића ослијепила је у ђетињству од некаквијех краста. Знала је многе пјесме и лијепо их пјевала уз гусле. Причало се да је тако гуслала, да “никакав гуслар није мога руку турит”. Отуда и поређење са Филипом Вишњићем. Ишла је на коњу, узимала је само дар као прехрану.
Добар гуслар је био и њен брат Милош Осмајлић.