Порекло вожда Карађорђа Петровића

25. јул 2012.

коментара: 69

РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу

РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић)

ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка

КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар)

СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама, у совјетској 1752. година, у америчкој 1752/1762., а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.

Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је “… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан”. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.

ПОРЕКЛО: Карађорђеви преци потичу из Васојевића, а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме Петровић му је по оцу Петру.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

ЖЕНИДБА: Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.

ОЦЕУБИСТВО: У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио изнад кућног прага, због оптужби становника Тополе за насилничко понашање.

ПОВРАТАК У СРБИЈУ: Пред крај аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом уТополи.

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК: Крај 18-ог и почетак 19-тог века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договорима око побуне.

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар,Варварин…

БЕГ У АУСТРИЈУ: Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане.

НАПОЛЕОН О КАРАЂОРЂУ: На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”.

РОДОСЛОВНО СТАБЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА

ИЗВОР: Википедија

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (69)

Одговорите

69 коментара

  1. Nenad@,
    indikativan je tvoj apologetski stav prema komentaru izvesnog Radeta,gore potpisanog,koji ću upravo citirati: ” Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi”. Vidim da je u tvom komentaru promišljena zamena teze. Što se tiče tvog nebuloznog zaključka ,ne želim da ga komentarišem.

    • Ненад

      Боривоје, читај пажљиво!
      Ако ниси приметио – нисам коментарисао став извесног Радета но твој став. Став кога би се требао стидети. Цитирам:
      “Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“
      Прочитај пажљиво шта си написао! Или још боље: води рачуна шта пишеш!
      Свако има право да у своме срцу гаји мржњу или љубав, али јавно изности шовинистичке ставове је крајње непримерено.
      Верујем да је ова твоја социопатологија излечива. Само, мораш се потрудити… да порадиш на себи. За почетак – престани да умишљаш да си бољи од оних који нису са истог подручја као и ти. Није тешко… покушај!

  2. Nenad@ ,
    nažalost tvoja plitkoumnost ti na dozvoljava da razlikuješ i shvatiš šta si citirao.

    • Ненад

      И поред неизмерне дубине твога ума – могао си да покушаш. Но, нећу се више освртати на твој хендикеп колико год он тежак био. Остављам те да се самозадовољаваш својом мржњом, што не значи да нећу реаговати сваки пут кад ту своју мржњу (са свим њеним плодовима) јавно усмериш ка српском народу са одређених простора.

  3. mika

    gluposti,svi svojataju karadjordja i vasojevici i kuci,te iz sjenice je ,te iz ohrida,te albanac,to su sve pretpostavke,ne zna se ni tacan datum rodjenja ,a kamoli poreklo.Cinjenica je da je Srbin, sumadinac i veliki srbin,sve ostalo su naklapanja.To su poznate i dokazane informacije

  4. Јоксим

    Мика, тачно је да сви својатају Карађорђа. Нађи неког од сродника Карађорђевића у Шумадији да уради ДНК тест. Од овога престонаследника нема сврхе, не може да научи српски језик. Научише српски језик из Африке, Азије… Како кинески аммбасадор говори српски језик.

  5. Dida

    Karađorđe se najverovatnije rodio 15. septembra 1768. godine, a ovo u vezi Đurđica je samo priča, tobože “po svecu je dobio ime”. Krsna slava mu je bio Sv.Kliment, a ne Sv.Andrej Prvozvani. Da je ubio brata, o tome su svi saglasni, međutim u vezi oceubistva nisu, jer neki govore da je ubio očuha a ne oca. U stvari, kad se sve sabere, o Karađorđu znamo jako malo.

  6. Dida

    Još jedna greška. Sima nije bila Karađorđeva ćerka, nego prvorođeni sin umro još kao dete.

  7. Лука

    Даље што се конкретно славе Гурешића, и Карађорђевића тиче, ради се о Светом Клименту Римском (8.12. по новом календару) а не о Светом Клименту Охридском (празнује се данас, дакле 9.8. по новом календару). Овај светац јесте цењен у Охриду и његовој околини, али се као што рекох не ради о истом свецу кога славе Карађорђевићи (славили су) и Гурешићи, тако да нека прича и могућност о Карађорђевом пореклу из околине Охрида са овим дефинитивно отпада.

  8. Na venčanju kralja Aleksandra Karađorđevića,1922. sa rumunskom princezom Marijom,pozvana je stara rodbina i stari kumovi koji datiraju iz vremena Karađorđa. Pozvani su potomci Marinka ,brata Karađorđa,Marinkovići, Nenadovići,kumovi Kučevići iz Zabrena,porodica Halila Kučevića, Bošnjaka iz sela Žabren kod Sjenice koji je u tom trenutku bio “čuvar” dva i po veka dugog kumstva porodica Karađorđević i Kučević koji su kasnije primili islam. Kada se u Srbiju vratio princ Tomislav Karađorđević staro kumstvo Kučevića i Karađorđevića ponovo je, susretima na Oplencu i Beogradu, obnovljeno, potom je Novi Pazar posetio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. U decembru 2006. godine, dok se starina Sulejman još bio živ, gost u domu porodice Kučević u Žabrenu tri dana bio je nedavno preminuli knez Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla. Niko od njih nije posetio, niti pomenuo Gurešiće . Istoričar i savremenik Karađorđa ,Lazar Arsenjević-Batalaka ,pominje u istoriji Prvog Srpskog ustanka da je Karađorđe,citiram: ”na dan svoje plemenske Svetog KLimenta, 25.novembra( po starom kalendaru)”. Po istoričaru Andriji Luburiću, prijatelju Pavla Karađorđevća,Karađorđe je pripadnik plemena Klimente ,a nikakav rodjak Gurešićima.

  9. Војислав Ананић

    ВОЖД КАРАЂОРЂЕ
    (1752-1817)
    У судбоносним тренуцима када је српски народ изашао на европску политичку сцену 1804. године, у преломним годинама отпочињања борбе за коначно ослобођење и васкрс српске државе, на челу народа појавио се човек који је смео, могао и знао да предводи народ.
    Према народном предању, Карађорђева породица је пореклом из Васојевића, а у Шумадију се доселила у првој половини 18. века. Отац Петар, по коме је добио презиме, оженио се рођеном Шумадинком, Марицом, кћерком Петра Живковића. Њихов првенац Ђорђе родио се на Ђурђиц, 3. новембра 1752. године.
    Негде пред рат аустријско-турски, оженио се Јеленом из Маслушева, кћерком Николе Јовановића, обор-кнеза јасеничког. Сматра се да је 1803. године, у зиму, лично сам Карађорђе обилазио целу Шумадију, припремајући и придобијајући виђене домаћине за шири народни покрет. Уследио је окрутни одговор: сеча кнезова. И Карађорђе се нашао на том списку, али је успео да разбије потеру. На збору у Орашцу, народни главари за вођу нису изабрали ни најпознатијег хајдука, ни највиђенијег кнеза; извикали су Карађорђа, иако су добро познавали његову преку ћуд. Од тог тренутка, па све до пропасти устанка 1813., Карађорђев животопис јесте историја Србије. Напустио је Србију 21. септембра 1813. године. Удаљен од Србије, он прихвата план грчких хетериста, који су га позвали за вођу устанка. Међутим, Милош Обреновић није желео борбу. Када је Карађорђе прешао у Србију, у селу Радовању у јасеничком срезу смедеревског округа, у зору 13. јула 1817. године, убијен је на спавању, мучки, по Милошевој наредби.

  10. mika

    karadjordje,njegov otac i deda su sumadinci,ostalo su nagadjanja,ni datum rodjenja mu se ne zna,takodje vasojevici ga svojataju bez ikakvih ozbiljnijih dokaza,a treba da znaju da su oni dosli sa kosova,da imaju kosovsko poreklo,isto kao sto crnogorci svojataju vuka karadzica, a poznato je da karadzici vode poreklo iz makedonije ,ispod planine karadzica,svako bi da prisvoji velike ljude,a niko da se otima oko olosa i neljudi,manite se svojatanja,karadjordje je sumadinac ,sve ostalo su naklapanja

    • Ненад

      Е, ако ти тако кажеш – онда ће бити тако! Нека твоја као најмудријег, буде последња! Нека буде ШУМАДИНАЦ!