РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу
РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић)
ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка
КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар)
СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама, у совјетској 1752. година, у америчкој 1752/1762., а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.
Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је “… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан”. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.
ПОРЕКЛО: Карађорђеви преци потичу из Васојевића, а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме Петровић му је по оцу Петру.
Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.
ЖЕНИДБА: Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.
ОЦЕУБИСТВО: У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.
Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио изнад кућног прага, због оптужби становника Тополе за насилничко понашање.
ПОВРАТАК У СРБИЈУ: Пред крај аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом уТополи.
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК: Крај 18-ог и почетак 19-тог века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договорима око побуне.
Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.
На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар,Варварин…
БЕГ У АУСТРИЈУ: Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане.
НАПОЛЕОН О КАРАЂОРЂУ: На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”.
РОДОСЛОВНО СТАБЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА
ИЗВОР: Википедија
4. јануар 2016. у 11:01
Miki
3.januar 2016.
Ciča poštar je u pravu.
I Crna Gora priznade ‘’ državu Kosovo’’ i glasala je za prijem iste u UNESCO
A o Karađorđu pričaju neistine!!!
Ova banana država je je od uvek bila licemerna i neiskrena u njenom odnosu prema Srbiji. Floskule kao :srpska Sparta, Kosovo je njihova kolevka, čojstvo i junaštvo,njihovo poreklo od Vojinovića ,Mrnjačevića,Nemanjića su netačne ,kao i sramno hvalisanje o ”istrazi poturica ,gde su učestvovala osmorica Crnogoraca i za koje Turska tog vremena nije znala ,kao i Mleci koji su sve događaje iz Crne Gore zapisivali u Arhive,njihovo ,navodno naseljavanje u Srbiju u 18. veku.SVE SU TO NEISTINE. Crnogorci ,po njihovim etnolozima kao :Šobajiću,Barjaktareviću,Savi Oroviću,Gopčeviću, Marku Miljanovu, vode poreklo od Albanaca ,kao: Vasojevići .Piperi ,Ozrinići vode poreklo od Šiptara Keća Pontina ,Bjelopavlici od LJekaj Dukađinija,Moračani od Hotskog vojvode Bogića Moračanina (srpski naziv),Kuči su poreklom Albanci. Njihov genetski ‘kod’ je 72% ilirski,a samo 7% svovenski,te nije ni čudo što su oni glasali za Šipatre. Srbija je kriva ,jer joj se još uvek ŠLIHTA. Još uvek Crnogorci studiraju besplatno u Srbiji,još uvek se ,kao stranci ,zapošljavaju u državnim ustanovama i firmama i to kao ŠEFOVI, DIREKTORI. Dalje ,najveći krimosi u Srbiji su iz Crne Gore koji se šetkaju po Srbiji bez kontole.
15. јануар 2017. у 05:14
Ненад
Поред ЧИКА (нервозног) ПОШТАРА имамо и (нервозног) МИКИЈА.
Мики, ако ниси приметио, ово је страница о пореклу Карађорђа.
Твоје “пражњење” у виду изношења личног погледа на актеуелну геополитичку ситуацију, је крајње ирелевантно, а самим тим и НЕПОТРЕБНО.
4. јануар 2016. у 11:36
Miki
Oni koji tvrde da su sela Šumadije naseljena Crnogorcima,neka pročitaju ‘Poreklo stanovništva u Srbiji do 1922. god. od Borivoja Drobnjakovića i neka ,na primer pročitaju mesta Topola ,Koraćica,Vrbica ,sela oko Smederevske Palanke,uopšte uzev područje Beograda ,Smedereva ,gde nema nijednog stanovnika ,poreklom iz Crne Gore ,ili najviše dve porodice,dalje Požega nema nijednog iz Crne Gore itd. Posle 1918., posle Podgoričke skupštine,crnogorski lobi protura priče o navodnom poreklu Srba od crnogoraca. Crnogorci dolaze u Srbiju posle 1945. godine
4. јануар 2016. у 13:17
Јоксим
Мики, за такве у Црној Гори, и то баш у племену Васојевића, који махом ( не сви) готиве Србију и Србе кажу:”Вазда нешто авета, никад ништа паметно да каже” Ставити акценте ђе треба. Паметном доста.
5. јануар 2016. у 11:48
Miki
Joksime ,ostavi te etikete , prezentuj relevantne argumente,a ne plemensko naklapanje. Moje tvrdnje su potkrepljene izvorima istoričara i etnologa i publicista. Prati nauku,a ne nauk plemenskih mudrijaša.
21. септембар 2018. у 23:56
Станоје
“Остави те етикете, презентуј релевантне аргументе” рече човек који је потпуно неаргументовано полупао етикету не појединцима већ целом делу српског народа. Рече човек који не зна да не постоји “генетски код који је Илирски”, као и да удео словенске генетике код Црногораца (дакле Срба) иде исто као и код Срба, што се види када се изузму из истраживања Бошњаци и Албанци из Црне Горе. А што је најжалосније, углавном се уверим да су управо “велики Срби” који би волели да виде београдски пашалук од Србије, управо заправо прави “етнички” Црногорци који живе у Србији, и када год треба, по налогу из Црне Горе, крећу у вређање Срба из Црне Горе и негирању ичег српског у Црној Гори – заправо управо спроводе ту антисрпску политику те земље, баш у нашој земљи. Али срећом, све се провали на време.
20. март 2016. у 20:03
Rade
Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece “oluje” i “jasenovca”,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi.
22. август 2016. у 10:34
Borivoje Obradovic
Rade, ne zaboravi da je Srbija matica srpskog naroda i ko si ti da da joj dovodiš Hrvate ida joj poželiš ono ,što se ovde nikad ne bi dogodilo,tj.”oluje i Jasenovce”. Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami ”Srbijanci”
15. јануар 2017. у 04:06
Ненад
По теби имамо две КЛАСЕ Срба и то:
– Лоши Срби (они који су дошли из “других средина”) и
– Добри Срби ( “аутохтони грађани Србије”).
Наравно, ти припадаш добрим Србима јер су твоји преци још од Нојевог потопа грађани Србије.
Која социопатологија…
28. септембар 2016. у 12:16
goran
Da li neko zna ko su zaista klimenti i dali zaista poticu iz gornje morace.postoje tvrdnje da su u okolinu skadra a posle u brda prema kucima dosli kao pravoslavci tj njihov osnivac se zvao kliment srbin iz gornje morace ali koju su slavu slavili.njegovo pleme se formiralo krajem 16veka ali su vremenom postali katolici
Pocetkom 18veka su u velikom broju silom od strane turaka klimenti preseljeni na pester kod sjenice.polovina njih se vratila u brda apolovina je ostala na pesteru i prihvatili su islam.dali neko zna dali je na pesteru bilo i klimenti pravoslavaca tj koji su se vratili u pravoslavlje
Oni i poticu od pravoslavaca mozda od selakovica iz morace.
27. новембар 2016. у 15:21
Borivoje Obradovic
Gorane, poštuj srpski pravopis! Tačno je da su klimenti srpskog porekla,koji su zvog svoje ratobonosti i antagonizma prema Turcima,prisilno preseljeni na opusteli Pešter i Sandžak. Učestvovali su u Austo -turskom ratu 1737.- 39. na strani Austrije i kao poražena strana ,povukli su se ispod Rudnika i Avale i u Srem od Mitroviće do Zemuna( istorijski podaci Jovana Tomića i Svetlane Radovanović) Od Rudnika su se naselili u nisku Šumadiju. Za vreme Kočine Krajine su ratovali na strani Srbije,a 1809. Karađorđe ih je doveo sa Peštara i naselio u Šumadiju. Sam Jovan Cvijić je napisao da se mnogi krajevi šumadijskih sela nazivaju arnautske male,čak u istočnoj Srbiji,kao :reka koja protiče kroz Boljevac zove se Arnauta ,kao i neke vrtače;okolna sela se zovu arnautske male,takođe.Varošicu Zlot kod Bora je osnovalo pleme Klimenti posle 1690. god. Ovo je sve tabu istorija kao što je bio I Svetski rat u Srbiji u vreme komunizma
15. јануар 2017. у 03:53
Ненад
Боривоје, поштуј српско писмо!
15. јануар 2017. у 04:52
Ненад
“По историчарима” – Карађорђе потиче из онога места и од онога племена које је теби најмилије.
Сви воле да својатају јунаке и хероје.
Нешто не приметих да се неко труди да докаже како је неки издајник (нечовек) из његовог краја или из његовог племена.
Још кад би били довољно храбри да се сетимо да смо сви од истога претка…
19. јануар 2017. у 12:07
Bora
Nenade,za istoriju su potrebni izvori,a ne prazna prica,nudis neke nerelevantne fraze i zamene teze.
20. јануар 2017. у 05:30
Ненад
Боривоје, жао ми је што због своје надмености и умишљености не можеш (желиш) да схватиш поенту мог коментара.