Порекло Николе Тесле Reviewed by Momizat on . РОЂЕН: У Смиљану (Лика), 10. јула 1856. - умро у Њујорку 7. јануара 1943. РОДИТЕЉИ: Отац Милутин Тесла, свештеник, мајка Георгина Ђука, девојачки Мандић, домаћи РОЂЕН: У Смиљану (Лика), 10. јула 1856. - умро у Њујорку 7. јануара 1943. РОДИТЕЉИ: Отац Милутин Тесла, свештеник, мајка Георгина Ђука, девојачки Мандић, домаћи Rating: 0
You Are Here: Home » Познати » Великани » Порекло Николе Тесле

Порекло Николе Тесле

РОЂЕН: У Смиљану (Лика), 10. јула 1856. – умро у Њујорку 7. јануара 1943.

РОДИТЕЉИ: Отац Милутин Тесла, свештеник, мајка Георгина Ђука, девојачки Мандић, домаћица.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (Тесле), Лазарева субота (Мандићи)

О ПРЕЦИМА:  Преци славног научника Николе Тесле без сумње потичу из засеока Дреновац код Радуча у Лици. Они су се у тај крај доселили после 1690. и одласка Турака из Лике. У Попису Лике и Крбаве из 1712. у засеоку Дреновац су уписане породице Станка и Милашина Теслића, а на Радучком пољу, недалеко од Букове главице, и породица Станка Теслића. Теслићи су се касније, по свему судећи, трансформисали у Тесле, а од које две поменуте породице потиче Никола Тесла није могуће поуздано утврдити.

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: У литератури (О` Нил) се наводи да је презиме Тесла огранак презимена Драганић. Ова претпоставка, међутим, није довољно реална, јер се у попису из 1712. године Драганићи не помињу у Радучу, али се помињу породице Вукадина, Станише и Радоша Драганића у Метку. Неки сматрају да презиме Тесла потиче од заната. Тесла, осим презимена, представља дрводелску алатку. Ради се о некој врсти секире са широким сечивом насађеним на држаљу.

Према предању, које је препричавао и сам научник, име Тесла дали су Драганићи члановима једне своје побочне групе и то због једне наслеђене особине. Наиме, безмало сви су имали врло широке, крупне и напред истурене горње зубе, који су личили на теслу. Није се, међутим, показало да је ово предање почивало на иоле ваљаним доказима, па би се са више сигурности могло прихватити да се презиме Радучких Теслића пре 300 година трансформисало у Тесле. Ово тим пре што и данас има Радучана који данашњим Теслама кажу Теслићи. Такође, и Тесле и Теслићи славе исту славу – Ђурђевдан.

ДЕДА И ПРАДЕДА: Никола Тесла добио је име по свом деди Николи, који потиче из граничарске породице. Могао би бити рођен око 1780. године у Радучу, у заселку Дреновац испод главице Окић, где је живео и служио као граничар у чину подофицира. У Наполеоновој војсци имао је чин наредника. За храброст испољену у борбама између 1808. и 1814. године Французи су му доделили одликовање. Никола се оженио Радучанком Аном Калинић и са њом је имао четворо деце: синове Милутина и Јосифа и две кћери. Желећи да му синови постану крајишки официри дао их је на школовање у војни официрски завод, али га они нису са љубављу прихватили. Прадеда Николе Тесле звао се Тома, али о њему нема ближих података.

ОТАЦ МИЛУТИН: Отац Николе Тесле Милутин рођен је 3. фебруара 1819. у Радучу, а умро је у Госпићу 1879. године. Немачку тривијалну школу завршио је у Госпићу, а затим по жељи оца почео да похађа крајишку официрску школу. Међутим, није му лежала крута војничка дисциплина и ограничавање слободе, па је одлучио да напусти војну школу. Повод за напуштање био је прекор старешине да није добро очистио месингану дугмад на униформи. Милутин тада оставља војну школу и одлази у Плашки, где 1845. завршава богословију са најбољим успехом у својој генерацији. Иначе, Милутин је више био песник и филозоф. Писао је песме и чланке о текућим актуелним питањима свога краја, а потписивао их је псеудонимом „Србин Правичић“. Читао је и говорио на немачком и италијанском језику. У свом свештеничком позиву почео је да ради као капелан у Штикади код Грачаца. Нешто касније је постављен за свештеника у Сењу, затим у Симљану, па у Госпићу. Поживео је 60 година.

МАЈКА ЂУКА: Георгина Ђука Тесла (дев. Мандић), рођена је у Томингају код Грачаца као најстарија ћерка чувеног грачачког проте Николе Мандића. Иако неписмена, Ђука је била веома умна и у одсуству књиге примерено образована. Њен отац је водио порекло из угледне породице која је дала цркви и војсци подједнак број синова (Ђукин брат Петар се замонашио и добио име Николај Мандић, и био митрополит зворничко-тузлански). То је била породица, чији су синови, генерацијама, са мало изузетака, били свештеници, а кћери се удавале за свештенике. Ђука је била Николина најстарија кћерка и као таква била је позвана да се после смрти мајке брине о целој породици. То је био и разлог што се није могла посветити школовању, али тај факат није оставио пресудне трагове на њено образовање. Благодарећи високом степену интелигенције знала је напамет највећи део песама из косовског и ускочког циклуса и цео Горски вијенац.

ПОРОДИЦА: Милутин и Ђука донели су на свет Милку, Дану и Ангелину – рођене у Сењу, и Николу и млађу му сестру Милицу – рођене у Смиљану.

БИГОРАФИЈА:  Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, а основну школу и гимназију је завршио у Госпићу и Карловцу. Кад је 1873. завршио гимназију у Лици је избила епидемија колере која га није заобишла, па је пао у постељу читавих девет месеци. Студије технике у Грацу је уписао 1877. и тамо остао до 1879. кад је студије наставио у Прагу. Из Прага одлази у Будимпешту где се запошљава код Телефонског друштва. Одатле одлази у Париз где прихвата посао у Едисоновој централи, а убрзо одлази и у Њујорк где његов проналазачки дух проналази плодно тле.

Изумео је полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.

Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112. Постхумно му је признато да је изумитељ радија.

ИЗВОР: Душан Узелац, „Лика и Срби медачке општине“; Википедија

 


Коментари (31)

  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- ТЕСЛА, Ђурђевдан, ДРАГАНИЋ
    ………………………….
    2.- ТЕСЛА, Ђурђевдан, ЈОВАНИЋ
    …………………………
    3.- ТЕСЛА, Ђурђевдан, МАНДИЋ и
    …………………………..
    4.- ТЕСЛА, Ђурђевдан, МРЊАВЧЕВИЋ
    …………………………….

    Казивачи:
    Ђуро Тесла (р. 1899) из Теслинграда (илити Лички Осек)
    Дане Тесла (р. 1907) из Дреновца (Радуч, Грачац)
    Стојан Мандић (р. 1902) из Дољана (Врховине, Оточац) и
    Ђоко Јованић (р. 1917) из Суваје (Срб, Доњи Лапац)
    Записао:
    М.Д.Л. у Загребу, 1972. године, у Грачацу, 1976. године
    и у Врховинама, 1981. године

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • milan

    ДОПУНА

    ПОРЕКЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    ТЕСЛА, Ђурђевдан, МРЊАВЧЕВИЋ (МРЊАЧЕВИЋ, МРЊАВЧИЋ)
    ……………………………………………
    Никола Тесла је потомак Мрњавчевића и Немањића. Познато је,
    да се сестра цара Душана, Груба удала за Мрњу, родоначелника
    Мрњавчевића. Од Ђурђа Мрњавчевића потичу многобројни родови
    у Лици, па међу њима и ТЕСЛЕ.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
    • viktor teodorović

      Господине Милане ! У 2 реченице Ви сте отворили безброј тема које су прекривене велом тајне, неистражене и голицаве теме за посјетиоце овог сајта и за све који би желили да сазнају своје поријекло па чак и, ево сада, модерним методама ДНК.
      Господин Синиша Јерковић је овдје објавио голему грађу о НИКОЛИ ТЕСЛИ, а ви сте отворили питање српског племства након цара Душана и Косовског боја. Ја, признајем, да немам пуно сазнања, али ме то живо интересира…колико знам један дио племства се пребацио у вазале (колоквијално речено потурчио се)а један дио је изгинуо у самом Косовском Боју због чега се просвијетљени дио нашег етноса са пијететом односи не према самој битки већ према храброј одлуци да приме последње причешће знајући да ће сутра сигурно умријети – ко би данас имао ту храброст ?…а један дио племства се, да кажемо, сакрио међу народ, и промијенио презиме…велики је пропуст Цркве што није имала ни писмене попове нити обичај за записује имена својих верних и због тога пропуста данас доста искијавамо…сеобама су наши часни преци дошли под туђу администрацију која их је , већ неписмене, уписивала по својим методама по којима се водила порезна и војна евиденција…на срећу неки су кроз ритуал крсне славе сачували усмено предање о свом племићком поријеклу…тако да ме је замолио СЕРДАР да истражимо његово поријекло јер он припада ВОЈИНОВИЋИМА-севасократорима и свједоцима крунисања цара Душана 16.априла у Скопју…докумената нема нама доступни, али зато „умрежавањем“ можемо си помоћи иако знамо да данас племство незначи ништа, али волимо да знамо истину јер ту се крије тајна опстанка кроз минуле вијекове. Свако добро !

      Одговори
  • milan

    У ИМЕ ИСТИНЕ — НИКОЛА ТЕСЛА

    У стара, добра, здрава времена није било телефона, радија и телевизора,
    па ипак су наши преци сазнавали много тога о збивањима на простору села,
    Лике и шире. Наиме, један од сељана попео би се на узвишено брдашце, или
    на погодно дрво, па би довикивао свога сусједа, који је удаљен неколико
    стотина метара, па чак и километар, а овај, кад би чуо да га сусјед, ја-
    ран, побратим зове, изашао би на узвишење, или би се попео на дрво, па
    би му одговорио. Био је то „Лички бежични телефон“.

    Било је то отприлике овако:

    — Оооој, Данеее!
    — Оооој, ево ме Манеее, евооо!
    — Шта рааадиииш?
    — Јебо ћаћу свога, ширим сјееенооо, иструниће миии!
    — Оћемо ли на прееело!
    — Моремо! Моремо! – А ђе се прееелиии?
    — Код Мишааана Стојинооог, вечерааас! Ајооој, биће цура,
    биће дрпања. Јооој, побро мооој!
    — Оћу!, Оћу! – Манеее!
    — Оооој, Данеее!
    — Рецидееер!
    — Поњеси тамбуриицууу!
    — Оћу!, Оћу!
    — Данеее! – Ћаћа те закарта! – Јави даљее!
    — Оћу, побро мооој, оћу!

    Тако се знало: ђе је прело, ђе је моба, ђе се пече ракија-мученица,
    ко се жени, а ко удаје, ко одлази у војску, а ко се вратио.
    И свака друга новица.

    Један од Теслиних револуционарних проналазака био је и бежични пренос
    сигнала. Још давне 1920. године Тесла је говорио о малом апарату
    (данашњем: мобилном телефону) са којим ће се моћи разговарати широм
    земљине кугле, а који ће моћи да стане у џеп. Колико је пута Тесла
    присуствовао „телефонирању“ својих Личана. Да ли се још тада, као
    дјечаћићу родила идеја о бежичном преносу сигнала, који је послије
    много година и измислио, али су неки чудни људи, из злобе, овај изум
    приписали Ђулерму Марконију.
    Ипак, правда је спора, али достижна.
    21. јуна 1943. године Патентни завод Америке поништио је основни
    Марконијев патент, те признали грешку што су Теслин патент доделили
    Марконију.
    Овај Лички бежични телефон функционисао је све до 4. августа 1995.
    године, до изгона Срба из Лике, односно до пада Републике Српске
    Крајине.
    Република Српска Крајина (1991-1995) настала је на простору бивше
    Војне крајине које је 1881. године припојена Хрватској. До тада је
    Војна крајина (Горња крајина, Српска крајина) била посебна круновина
    у саставу Аустро-угарске монархије.
    Из овога произилази, да се Никоа Тесла (1856-1943) родио у Војној
    крајини, односно у Аустро-угарској монархији, па према томе, Никола
    Тесла није рођен у Хрватској. Војна крајина је укинута 1861. године,
    само пет година послије Теслиног рођења.
    У патентним пријавама које је Тесла подносио, о своме рођењу, пре до-
    бијања америчког држављанства, дословно пише: „Из Смиљана у Лици,
    пограничној покрајини Аустро-угарске, поданик аустријског цара, наста-
    њен у Њујорку“. 31. јула 1891. године Тесла је добио америчко држављан-
    ство и у патентним пријавама је писао: „грађанин Сједињених Држава,
    настањен у Њујорку, у округу и држави Њујорк…“.
    Тесле су племићког поријекла. 1685. године племићку повељу са грбом
    добио је, од краља Леополда I, Петар Тесла.
    Велика је енигма шта се десило са урном Николе Тесле. Познато је, да је
    Никола Тесла умро на Православни божић, 7. јануара 1943. године у Њујорку
    и да је сахрањен по Православном обичају. Два мјесеца послије, по наређењу
    хрватског бана Ивана др Шубашића (био председник Југословенске владе у
    избјеглиштву), тијело Николе Тесле је ексхумирано и кремирано (читај спа-
    љено). Зашто је то урађено? То није била његова жеља. Ово је највећа сра-
    мота за Америку, да странац спаљује посмртне остатеке америчког држављанина
    на тлу Америке. Хрватски бан Иван Шубашић је знао за Теслину активност при
    организовању добровољаца, у Америци и Канади, ради слања истих, у помоћ
    Србијици у Првом свјетском рату (пробој Солунског фронта). Секретарица
    Теслиног сестрића Саве Косановића, Шарлота Мјужар, прошверцовала је Теслину
    урну са пепелом у Ријеку, а потом је урна, наводно, пренета у Београд. Била
    је то ратна 1943. година, када је на стотине хиљада Срба: заклано, убијено
    маљем и спаљено у Јасеновцу. И чисто сумњам, да је урна са пепелом, у Музеју
    Николе Тесле у Београду, стварно његова. Пошто се из пепела не може урадити
    ДНК остаје и даље велика енигма у вези пепела Николе Тесле.
    Ништа ме више не може изненадити, јер су екстремни Хрвати спремни на све:
    1991. године срушили су Теслин споменик у Госпићу, уништили његову родну
    кућу у Смиљану, те Православну цркву поред ње, а 1995. године, за вријеме
    „Олује“ протјерали су неколико стотина хиљада Срба из Републике Српске Крајине,
    као и из цијеле Хрватске. Од почетка рата у Хрватској уништено је 1110 села
    и насеља у којима су живјели Срби. Срби су у Хрватској остали без 50.000
    станова. Убијено је 6.765 Срба. Трага се још за 2.670 Крајишника. Похрваћено
    је око 40.000 српске дјеце. Од 4. до 8. августа 1995. године уништено је око
    25.000 кућа, 78 цркава, 181 гробље, 920 споменика, 13.000 привредних објеката,
    56 здравствених установа и мноштво других културно-привредних објеката.
    Данас, 2006. године Хрвати су обновили кућу Николе Тесле, те Православну
    цркву поред ње, а у недостатку великих Хрвата уврстили су и Србина Николу
    Теслу у књигу Сто највећих Хрвата у историји Хрватске.

    Америко и Европо! Без части и поштења! Зар Вас није срамота што присвајате
    Николу Теслу! А ђе сте расули Теслин народ!

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ПОПЛАВИО ЦРВЕН БАН (еротске народне сваштице Лике)
    Нови Сад, 2007. године

    Одговори
    • marko

      Moj Milane Jabuko iz Like.I tvoji i Teslini preci su bili Hrvati dok se ne posrbiše.
      Evo ih ođe na putu za Ameriku
      Tesla Petar iz Vojnica izjasnio se kao Hrvat u horizontalnoj rubrici pod rednim brojem 9 race or people, izjasnio se da je Hrvat po narodnosti!
      http://img483.imageshack.us/img483/9…ichrvat5

      Ovđe imamo Tesla Petar iz Vukmanica
      http://img483.imageshack.us/img483/2…kahrvat6zz.gif

      Evo originalnog dokumenta u kojem se nalazi Tesla Mile
      http://img483.imageshack.us/img483/6…lehrvat6tl.gif

      Postoji još Tesla koji su imigrirali u Ameriku i svi se prije 1918. izjasnjavaju, kao Hrvati.

      Ako je možda Nikola prihvatio ideologiju SRPSTVA ne znači da je bio etnicki i porijeklom Srbin.
      Šta sad kao baba kukaš nad krainom a htjeli ste uništit svoj narod i svoju domovinu.
      Niđe Milane,većeg Turčina od poturice a ni većeg Srbina od posrbice.
      Nastavite glumatat i dokazivat da ste potomci plemića koji su Turke ćerali po Kosovu.Bojim se da vam je tu prevelika konkurencija. Arnauti,Vlasi,Cincari,Crnogorci,Torlaci,Makedonci,poneki Bugarin , Grk i Turak a i nešto Roma.

      Одговори
      • Aleksandar I1

        Вратио се Маркан, ужелео се Срба 🙂
        Маркане, опет грешиш…као и увек. То што ти доживљаваш као националност, људи су исказивали држављанство или регионалну припадност.
        Ево, и неки Трошељи, из велебитског Подгорја, честите усташе, нису ни знали да су Хрвати већ су се изјашњавали Далматинцима. Такође и Матаци нису знали да су Хрвати већ Далматинци. Као и Срби с којима су одлазили за Америку.

        http://imageshack.com/a/img824/7306/a1ez.jpg
        http://imageshack.com/a/img706/583/9tyi.jpg

        Докле ћеш нам изигравати француску собарицу?

        Одговори
        • marko

          Volim ti ja Aco jednostavnošću razbijati mitove i mitomaniju koje kod vas ima sigurno najviše na kugli zemaljskoj.
          Sad navedene ljude hoćeš proglasiti glupima pa ne znaju da im je država Austrija a narodnost Hrvatska. Možda možeš to napisati za pojedince ali ako se uvatiš spiska malo bolje naći ćeš ih mnogo.Imaš li kojega pametnog da se izjasnio Srbinom.

          Одговори
          • Aleksandar I1

            Маркане,
            глупи су они који хрватску народност пишу са великим “Х“, а ти не разбијаш митове већ лупеташ и шириш ксенофобију.
            Него, Маркане, би ли ти хтео да ти се син ожени Српкињом или Хрватом? 😀

            Одговори
          • Aleksandar I1

            Ево Маркане,
            уватио сам се тог списка мало боље. Пази шта сам нашао кад сам га боље уватио:
            МАРТИН МАРЧИНКО, из Аустрије, СРБИН
            ФИЛИП ШУТАЛО, из Аустрије, СРБИН

            има тамо још разних имена и презимена, али овај ми је најдражи:
            НИКОЛА ВИДИЋ из Аустрије, СРБИН

            http://imageshack.com/a/img839/924/itle.jpg

            Ма е ли Маркане то твој дид? А? Вирујен да су ти Шутале и Марчинке сусједи 😀 Е Маркане, Маркане…будеш ли наставија “разбијати митове“ напалићеш ове будалетине “Небеске Србе“ па ће испаст’ да су у праву кад веле да су Рвати настали од Срба. Молин те, Маркане, ка’ Дивицу Марију, престани разбијати….кад те јопе у’вати тај нагон, сачекај зера, проћи ће 😀 😀

            Одговори
            • marko

              Eto Aco Neki znaju da su Srbi o oni Tesle gore su umislili da su Hrvati.
              Nemoj da me strašiš praznom mješinom.Pameću Aco pameću i istinom se dokazuj.Nema u mene nacionalizma a kako ću i biti nacionalist kad je skoro 50 % Srba podrijetlom Bili Hrvati s Karpata.

            • administrator

              Марко, због изузетних заслуга за увесељавање овог иначе озбиљног портала и неисцрпан смисао за хумор, одлучили смо да те наградимо бесплатним тестирањем ДНК порекла. О детаљима где и како ће бити обављено тестирање (немој да ти падне на памет да неког подмећеш, тестираћемо те комисијски) послаћемо ти обавештење на имејл (овај [email protected] – уколико и њега, шаљивџијо, ниси измислио…). По добијеном резултату бићеш уврштен у табелу Српског ДНК пројекта. Мало ли је.
              Најискреније ти захваљујемо на свему. Да те нема, требало би те нацртати 🙂

  • marko

    Nemaš potrebe da se trošiš administratoru.Prije bi ja vama mogao pomoći ako treba.Ako ti ne paše drugačije mišljenje nećeš imati šta raditi.A i šta će ti narod i ljudi koji jednako misle.Ja sam ti iz kraja di su svi I2a.Din N i S. Daklem staroeuropljani s Karpata. Bolje sad gledajmo nered u Ukrajini ajd zdravo i bog.

    Одговори
    • administrator

      Утече Марко… А сад озбиљно. Као што си могао видети, претходних дана и недеља све твоје коментаре, ма колико они без изузетка небулозни били, објављивали смо с уверењем да са истима сам себи (и таквима као што си ти) дајеш најбољу дијагнозу. Проблем је што твоја дијагноза не стаје на једну страницу, па ти стално имаш потребу да је дописујеш. Ма колико да нам је то било забавно и разбијало монотонију, ипак све има своје границе, па ти препоручујемо да потражиш неку другу „клинику“. Ми имамо паметнија посла.
      Има толико лепих места где можеш до миле воље да булазниш (што, сигуран сам, и чиниш). Није лако носити твоју главу. Путуј, Маркане. И нека ти је просто.

      Одговори
  • marko

    Krivo si razumio doktore.Ni ne sanjaj da ću se naljutiti na tvoju psiho-analizu i da ću zauvjek otići.Zdrav ti meni i veseo bio.

    Одговори
  • милан

    Е мој Маркане хвала ти што пишеш српским писмом, а не чакавштином или кајкавштином.
    Ако си млад Марко, онда си зелена јабука, и могу да ти опростим што не знаш историју
    свога народа и државе у којој живиш, али ако си у годинама, као ја, како народ каже једном ногом у гробу, онда ти не могу опростити, јер си гњила јабука. И још нешто Марко
    јабуке у Лици се не гаје.
    Маркане мој приметио сам да ниси ни правник и историчар.
    Да си правник, бар мало би научио о међународном праву. Имиграциони уред владе
    САД при уласку у своју државу уписују држављанство, а не националну припадност.
    Тако изгледа, да су уписивали и оне људе који су Талијани, Мађари, Срби и сви они
    који су у том периоду живели у Бановини Хрватској, а која је била посебна круновина
    у саставу Аустроуграске монархије, а који су ишли трбухом за крухом у Америку.
    И све су те сиромашне и неписмене људе уписивали као Хрвате, пошто долазе из
    Хрватске.

    Маркане мој, моји преци су из села Дивјаци код манастира Дечана, са Косова, и увек
    смо били Срби.

    Маркане мој, кад сам већ ово почео да пишем, да те приупитам, да ли сте подигли
    споменике: у Белом Манастиру, Осијеку и Вуковару, Миловану Ђиласу и његовој
    женици Штефици, који Вам је 1954. године поклонио Барању и Западни Срем, да би се
    увукао у дупе Јосипу Брозу Титу.

    Ако се прошлост објашњава из данашњег угла збивања можемо закључити да се нека-
    дашња начела, неприкосновена, као свете, недодирљиве табу теме, које се услед са-
    зревања савести полако гасе и откривају нам поједине личности у сасвим другом светлу.

    Треба скинути паучину и отрести прашину са књига и прочитати их. Треба сазнати истину
    и ту истину, као неминовност, прихватити. Ко не прихвати историјску истину, као учите-
    љицу живота, тај остаје слијеп код очију, глув код ушију и духовно осиромашен код
    толико написаних и објављених књига. Све те књиге написали су дични синови Хрватске:
    Качић, Рељковић, Кукуљевић, Рачки, Лопашић и други.

    У ИМЕ ИСТИНЕ И САМО ЗА ИСТИНУ:

    1855. године у Аустријској монархији (на простору Хрватске) било је:
    Хрвата 1.329.814,
    Срба 1.427.788 и
    Католичких Срба 586.420 (односно толико покатоличених и поунијаћених граничара
    који су чинили 44% хрватске популације међу Хрватима

    Извор: Етнографија Аустријске монархије
    Etthnographie der oesterreichisschen Monarchie 1855 – Von Kaarl Joseph Czorrnig

    ………………………………………………………………………………………………………………………
    1.- „Na početku su se svi Sloveni zvali sa vlastitim imenom Srbi što znači rod rođeni, a stranci
    su kasnije specijalno Njemci, njih nazivali Vendi/Vindi. Potpuno je jasno, kaže se da su Tra-
    čani, Skiti, Vendi ili Veneti, Tribali, Iliri i dr. koje Herodot u svojim delim pominje svi po redu
    Srbi. I za vreme Ptolomeja, Tacita, Polibija i dr. većinom se govori o Tračanima (Vendima,
    Antima, Tribalima, Dardancima, Ilirima, koji su takođe bili Srbi, jer u to vreme ime Sloveni
    nije bilo poznato“.
    Prof. dr FRANJO RAČKIi: Iz prošlih dana općine Liča i Fužine, Rijeka 1946
    ……………………………………………………………………………………………………………………..
    2.- “ U srpskom narodu imade zemqa koja se zove Hrvatska.
    U toj Hrvatskoj žive Hrvati koji su Srbsko pleme.“ Делимилова хроника писана прије 650.
    године.
    „Vijenac“ Zagreb iz 1891. godine
    …………………………………………………………………………………………………………………….
    3.- „Hrvatima nije moglo biti ni riječi na Frankfurskom saboru 823. godine, dok su Južni i
    Polapski Srbi zastupali interese svojih zemalja i uzeli učešća u donošenju odluka o sebi
    i o drugim narodima Evrope.“
    TADIJA SMIČIKLAS: Povijest hrvata, Zagreb, str. 175
    Напомена: Тадија Смичиклас је покатоличен Србин из Жумберка. У предговору ове
    кнјиге, на стр. 5 је написао, „da bi zadovoljio Hrvatsku ambiciju“…,али му је истина процури-
    ла на стр. 175. Признања која говоре о Србима, као власницима земље на којој су Хрвати
    нашли уточиште.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    4.- „Mi smo malo Latini, malo Njemci, malo Taliani, malo Magjari i malo Slavjani, a ukupno
    (iskreno govoreći) nismo baš ništa.
    Prof. dr IVAN KUKULJEVIĆ SAKCINSKI (говор одржан 2. маја 1843. године у Загребачком
    сабору)
    Извор: Saborski dnevnik Kraljevinac Hrvatske, Slavonije i Dallmacije godine 1881-1884
    cv. IX, Zagreb 1884. godine.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    5.- „Ај, бога ти, маните се ви тога хрватства, ви ћете с тим вашим хрватством упропстити
    и Србе и Хрвате! Та ми знамо да нијесмо Хрвати, него Срби, а ми као католици не смемо
    од Рима звати се Србима.“
    Писмо дон Јакова Групковића упућено бискупу Штросмајеру.
    Извор: Архив бискупије Ђаково.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    6.- „Синци, сила нам је да будемо Хрвати и то ваља бити, ако нећеш да те многи прогоне,
    премда ми нити у дјетињству, ни наши оци, па и наши дједови нијесмо знали за то име.“
    Мато Водопић (1816-1893), Дубровачки бискуп и књижевник.
    Извор: Дубровачки архив (писма дубровачких књижевника).
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    7.- „U Dubrovniku, ako i ne od prvog početka, a ono od pamtivjeka, govorilo se srpski:
    govorilo – kako od pučana, tako od vlastele; kako kod kuće, tako u javnom životu i u općini,
    a srski je bio i raspravni jezik.“
    NATKO NODILO: Prvi ljetopisci i davna hisoriografija Dubrovnika“, JAZU, Zagreb, 1883, sv. 65
    str. od 92 – 128.
    ………………………………………………………………………………………………………………………
    8.- „Србин си по роду и по обичају, у Српству ти је једини спас, вјера ти ни најмање
    не прећи да будеш Србин.“
    Дубровачки католички прелат Дум ИVAN STOJANOVIĆ (1829-1900): Дубровачка књижевност,
    Дубровник 1900. године.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    9.- „Srbi su tako veliko carstvo da su iz njih proizašli svi slovenski narodi, kao što samo Sloveni tvrde, da vode poreklo od Srba.“
    Njemačka hronika pisana pre hiljadu i dve stotine godine
    Izvor: Minhenski arhiv (Normayeps Archiv, str. 282 – 283)
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    10. Цезаре Баронио (Baronius, 1538 – 1607), црквени историчаар, 1596. кардинар, библи-
    отекар Ватикана. Протестантска црквена историја, тзв. Магдебуршке центурије од Хрвата
    Матије Влачића Илирика, изазвала га је да напише такву историју с католичког гледишта.
    Тако је настало дело Црквени анали од Кристова рођења до године 1198., у 12 књига.
    У књизи 11. говори се о преласку Хрвата из православља у католичанство за време краља Димитрија Звонимира.
    Извор: Ватиканска библиотека у којој сам био 1976 и 1981. године.
    ………………………………………………………………………………………………………………………
    11.- „U staro vreme, i još pred 300 do 400 godina, nije oko Zagreba, Križevaca, Siska, Požege
    itd. tj. u obće u Hrvatskoj s druge strane gore Velebita od mora, – u cieloj toj zemlji nije bilo
    nijednoga Hrvaata; Hrvati su bili preko Velebita, bliže moru, a oko Zaagreba itd., pa na zapad sve do Ljubljane i dalje uza Savu – sve su to bili Slovinci ili Slovenci. A danas su tu Hrvati! A gdje su Slovenci? Jesu li Slovenci propali? — Sudite, jesu li propali: Kad je hrvatska vlada i
    država preko Velebita pri moru propala, preselili su se hrvatski bani medju Slovence, u Zagreb,
    ali su se svejedno zvali hrvatski bani, i vlada se njihova zvala hrvatska. I tako su Slovenci imali
    hrvatskoga bana, ali to njima nije bio tudji ban, jer su i Slovenci govorili slično, ili posve jednako
    kao i Hrvati. Ali kad imadu hrvatskoga bana i hrvatsku vladu, počeli su ljudi sve po malo govoriti
    da je to i narod hrvatski. I tako su se Slovenci sve po malo prozvali Hrvatima, – izgubili su svoje
    ime, tako da danas nijedan seljak oko Zagreba ne zna, što je to Slovenac ili Slovinac, nego kaže, da je Hrvat. – Jesu li zato oni Slovenci propali?
    List hrvatskomu seljaku za razgovor i nauk DOM Vlasnik i uredni Dr ANTUN RADIĆ(rođeni brat
    političara STJEPANA RADIĆA), Zagreb, četvrtak 3. prosinca 1903. br. 21 i 22 , godina 1
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    12.- „Poznato je da se hrvatski knez Branimir, smaknuvši kneza Zdeslava obratioa s proleća
    879. godine na papu Ivana VIII. u Rim i tako se odružio od carigradskog patrijarha, sa kojim
    je Hrvate doveo u vezu njegov predčasnik Zdeslav. Da se ovakav prelaz od jednog crkvenog
    poglavara drugome shvaćao u tradiciji kao krštenje, pokazuje naaročito, što Konstantin
    Porfirogenet i Zdeslavov korak prikazuje kao tobošnje treće krštenje Hrvata…“
    Prof. dr Ferdo Šišić: Vjesnik hrvatskog arheološkog društva, za 1914. godinu
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    13.- …име Сармат није ни једно друго до Срб, најстарије историјски познато уопштено
    називање Словена.
    ПAVEL J. ŠAFARIK: О пореклу Словена, Нови сад 1999, стр. 72
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    14.- „Rimljanin Plinije, koji življaše u doba Hristovo, ispisuje nekoliko imena manje-više
    tamnijeh, ali na našu veliku radost jedno je među njiha je samo posve jasno, nego i očigledno
    slavensko, a to su Srbi, ili kako ih Plinije piše Serbi.“
    Prof. dr TOMO MARETIĆ: Slaveni u davnini, Zagreb 1889

    15.- „Isto se tako ima odbaciti i Porfirogenitova etimologija srpskoga imena, jer ne vrijedi upravo
    ništa. on na ime veli, da se Srbi za to tako zovu, jer su bili podanici ili robovi grčkoga cara, tj.
    Porfirogenit je izvodio rečeno ime od latinske riječi servus, a nije pomislio, da se ovo tumačenje
    protivi i samomu njegovu pripovijedanju o dolasku Srba u nove zemlje, jer su Srbi ovo svoje ime
    već prije imali nego su tobože zamolili cara heraklija, da im dopusti naseliti se u svojoj zemlji;
    a otkud bi ime Srbi došlo Lužičkijem i ruskijem Srbima (da ne govorimo o Plinijevima i Ptole-
    mejevima), koji nigda nikakve zajednice nijesu imali s grčkijem carstvom, dakle mu nijesu mogli biti ni podanici.
    Prof. dr TOMO MARETIĆ: Isto gore
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    16.- Zagrebačkim „Službenim novimama“ broj 182 iz 1893. godine omaklo im se priznanje
    da je Kamilo Drajfus i Andre Bertholt: La Grande Encyclopedie, (1886 – 1902), tom 31 govoreći
    o Austrougarskoj rekao, kako ova ima pod sobom Hrvate, koji su plemenom i jezikom Srbi.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    17.- „Na dosta mjesta dovoljno i nehotice sam se uvjerio da je hrvatsko ime u Bosni i Herce-
    govini seoskom svijetu posve nepoznato.“
    Dr ANTUN RADIĆ: Zbornik za narodni život i običaje južnih Slovena, IV, 1899, str. 38
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    18.- …Bunjevci su pokatoličeni Srbi. I naši istoričari u svojim knjigama i u člancima, objavljenimu naučnim časoisima, iizražavaju ovo mišljenje, kada predstavljajući ostale nacio-
    nalne manjine, smatrajući da su Bunjevci i Šokci Srbi…
    BERNARDIN A. UNJI, (Bač 1897 – Baja 1851) gvardijan mohački : Istorija Šokaca, Bunjevaca
    i bosanskih franjevaca, Budimpešta 1947, str. 3 i 4
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    19.- „Prešavši ovi Srbi polazili su naše crkve i bili nastojani većinom od našieh popovah, kako
    što je taj običaj i danas vidan, gde Srbi k našieh župnikom za blagoslov dojdu a i maše plaćaju
    naše crkve osobito na mladu nedjelju ili koj god pohađaju.
    Tiem načinom pređu Bunjevci krmpotski sasma u krilo naše crkve prem se do 18. veka od
    hršćanah zamenito ženjahu pače im je odelo isto. Biskup Ćolić 1746. pod pedepsu nezakonja
    u sv. zemlju: međusobnu ženitbu ono malko izmenio a ovu zabranio. Da je i u drugih po bisku-
    piju srbah unija obstojala to je belodano iz pisma…
    MANOJLO SLADOVIĆ, svećenik biskupije senjske i profesor gimnazije
    Povesti biskupijah Senjske i Modruške ili krbavske“, Trst 1856, str. 435
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    20.- Ђе ће у Мостару бити Хрват, кад је Мостар главни град Војводине Светог Саве, у
    коме су вазда живјели чисти Срби од три вјере.

    Загребачки „Вијенац“ из 1890. позвао је „мостарске Хрвате“ на народно славље у Макарску. Како су одговорили грађани Мостара прочитај горе.
    ………………………………………………………………………………………………………………………
    21.- „Narod Ercegovački, vas to je narod Srbski, brez da ikakva drugoga u istome umješana
    ima; i to sami oni isti priznaju iz svoji običaja; iz svoga naričja, i iz pričawa od pamtivjeka svoji
    pradjedova.“
    fra GRGA ŠKARIĆ (iz Širokog Brijega)
    (Писмо Намесништву у Београду, 11. децембра 1869. године).
    ……………………………………………………………………………………………………………………….
    22.- „Моlim dragoga brata Srbina, dakle svakoga pravoslavnoga, bio on inače Bugar, Crnogorac
    Bošnjak, Hercegovac, Dalmatinac ili Hrvat, da stane uz svoju žizmu, te ju bistrim okom razmatra, razuđuje i vidi, da li se šizma slaže s Isusom, koji je jedinstvo donio na ovaj svit, i tu
    utemeljio u svetom Petru, kao u nepomočnoj stini.
    IVAN ANTUNOVIĆ (kelačkobačke biskupije svećenik) : Razprava o podunavskih i potisanskih
    Bunjevcih i Šokcih, Beč 1882, str. 174

    23.- „Da su Slaveni već prije mohačke bitke pribivali u Ugarskoj tj. Jugoslaveni grčkog obreda,
    koje napose Srbima, Racima, Hrvatima, iztočne crkve zovemo.
    IVAN ANTUNOVIĆ: Isto gore, str. 91
    ……………………………………………………………………………………………………………………
    24.- „Vjeruj mi, Presvijetli Biskupe, da Ti se je bolje manuti slavjanski srpskih nekotoličkih
    predjela, i da je bolje Srbe i Slavjane ostavngi u onoj vjeri u kojo su se rodili, jer kad bi se oni
    podali vatikanskoj vlasti, izgubili bi suznanje svoje sile i sovijst svoga naroda, duhovno bi pogi-
    nuli. Izgubili bi onu uževnu cjeloću koju Rim krnji u ljudima. Pogledaj malko u povijest ovih
    Slavena blizu kojih ja živim. Papa ih je zbog vjere izdesetao nožem i vatrom, i Papi su pomaga-
    li njemački carevi. Viđi povijest slavne Češke, i zgroziđeš se radi progonstva kojim ih je svetost
    vatikanska progonila. Ko je u Poljacima uništio slavjansku sovijest? Rim zacijelo; i ako dobro uvidiš uzroke poljske propasti, ispovidjećeš da joj je Rjim prvi i najveći. Koje uzrok da su se Srbi bogumilci u Bosni poturčili? Okrutnost vatikanska i ondašnjih ugarskih kraljeva.“
    Писмо ЉУДЕВИТА ВУЛИЧЕВИЋА СТРОСМАЈЕРУ
    Извор: Архива бискупије у Ђакову.

    НАПОМЕНА: ЈОСЕФ ГЕОРГY СТРОСМАЈЕР, покатоличени Јеврејин. Презиме потиче
    из Бохеније која је део Чешке републике. Постојала су три брата од којих се један од
    браће упутио у Линц (Аустрија) гдје је украо коња и побјегао у Славонију. У Аустрији
    (Линцу) покатоличио се. Потомак његов је чувени бискуп ЈУРАЈ СТРОССЛМАЈЕР
    (рођен 4.2.1825 од оца Јоханеса и мајке Ане Кларић).
    Извор: Осјечка католичка архива.
    ……………………………………………………………………………………………………………………….

    И на крају мој Маркане, запамти добро, кад год чујеш звуке химне ЛИЈЕПА НАША
    ДОМОВИНО, мораш да устанеш, тада помисли, да те и мртав Србин из гроба диже
    да мирно стојиш, у његову част. Србин ЈОСИФ РУЊАНИН (8. 12.1821 у Винковцима,
    умро је 2.2.1878. године у Новом Саду. Познат је по својим делима: РАДО СРБИН ИДЕ
    У ВОЈНИКЕ И ЛИЈАПА НАША ДОМОВИНО. Потпуковник Јосиф Руњанин вуче порекло
    из Лознице.

    ВОЛИТЕ СВОЈ НАРОД, АЛИ И ПОШТУЈТЕ ДРУГЕ. МАЊЕ МРЖЊЕ, А ВИШЕ ЉУБАВИ.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ

    Одговори
  • милан

    Исправка:
    под 1.- аутор књиге је проф. др АНДРИЈА РАЧКИ

    Одговори
    • Светлана

      Поштовани господине Милане;

      прочитавши ово Ваше пре излагање чињеница, него коментар, запрепастила сам се количином података, а и ражалостила, пошто већину података сам тек први пут прочитаала овде у Вашем коментару.
      Била бих Вам захвална ако би могли да ми кажете да ли постоји нека књига за већину горе наведених података или ако нема, које сте изворе користили?

      Поздрав

      Одговори
      • Светлана

        Или ако Вам је једноставније могу навести емаил адресу па да тако пошаљете податке, називе књиге, или књига помоћу којих сте дошли до ових података?!

        Одговори
  • Ognjen

    Gospodine Milane,

    ne ulazeci u razloge rasprave, moram da priznam da se nikad nisam osjecao ponosnijim sto sam Srbin. Zalosno je da ovo sto ste napisali ja prvi put citam u zivotu, a citam mnogo. Da ovakvu istoriju imaju Hrvati to bi i Kinezi znali, a mi ne znamo ni sopstvenu! Svaka cast za ovo. Trudicu se da sirim koliko mogu. Objavite ovakav tekst u nekim novinama, siguran sam da biste imali i koristi od toga a korist za srpski narod bi bila ogromna. Ovakve cinjenice mogu da probude jak osjecaj nacionalne pripadnosti koju su nam izblijedili drugi svojatanjem i lazima.
    Svako dobro i hvala na ovome.
    Ognjen

    Одговори
  • Ognjen

    Da,

    ovo me toliko odvuklo da sam zaboravio i zasto sam dosao ovamo…
    Pokusavam da nadjem vezu Kosanovica sa Teslom. Ne znam moze li se negdje naci porodicno stablo Save Kosanovica? Ja sam Kosanovic pa hocu da vidim da li imam porodicne veze sa tom linijom. Sjecam se da,je deda govorio da vodimo porijeklo iz Like, ali ne mogu naci dosta podataka

    Одговори
    • ima skraćena verzija

      nedavno sam negdje pročitao rodoslovlje Save Kosanovića ali onako usput vezano za Teslino porijeklo…ostavi @mail da ti pošaljem stranicu na kojoj to piše….kad pronađem…moram se vratiti u recent..pozz

      Одговори
    • Lidija

      Poštovani gospodine Ognjen, naišla sam na Vaše pitanje o potrazi na obitelji Kosanović. Na stranicama hrvatskog rodoslovnog društva postoji gospodin koji ima ove podatke, pa možda Vam pomognu u Vašem traženju porodičnog stabla…Na stranicama ima i jedna slika koju očito nisam uspjela kopirati pa možete sami potražiti i pogledati.
      S poštovanjem, Lidija

      Prilozi čitatelja: Kosanovići iz Drežnika Grada

      Čitateljima i posjetiteljima ovih stranica poznato je da često objavljujemo njihove priloge, u kojima oni opisuju svoja istraživanja. Jedan takav prilog dobili smo od g. Siniše Bosanca iz Koprivnice te ga objavljujemo uz manje izmjene i dorade.

      Istraživanje porijekla i obitelji Kosanović iz Drežnika Grada

      Istraživanje mojih predaka bilo je motivirano usmenom predajom o značaju i važnosti obitelji Kosanović za Drežnik Grad. Osnovni problem u cijelom istraživanju predstavljao je nedostatak matičnih knjiga. Matične knjige župe Drežnik Grad prije 1900. godine izgubljene su u Domovinskom ratu. Za razdoblje nakon 1900. postoje u Matičnom uredu cjeloviti podaci. U Hrvatskom državnom arhivu postoje presnimljeni podaci od 1900. do 1939. godine. Također, ne postoje ni katastarska niti gruntovna povijest k. o. Drežnik Grad koja bi mogla biti korisna za proučavanje obitelji. Tako su mi izvori za istraživanje devetnaestog stoljeća postali ograničeni: dostupni su mi bili samo:
      ◾matica rođenih, umrlih i vjenčanih za Drežnik Grad od 1900.,
      ◾parice matičnih knjiga u Senjskoj nadbiskupiji za razdoblje od 1826. do 1842.,
      ◾arhiv Ogulinske pukovnije u Hrvatskom državnom arhivu,
      ◾katastarski plan k. o. Drežnik Grad iz 1873 i 1896. u Hrvatskom državnom arhivu,
      ◾suvremeni katastarski plan i gruntovnica dostupni na Internetu preko ARKOD-a i e-pravosuđa,
      ◾usmena predaja i kontakt sa živim članovima obitelji,
      ◾razna povijesna literatura,
      ◾terenski obilazak.,

      Istraživanje mi je djelomično olakšano jer je Drežnik Grad relativno mlado naselje, oslobođeno „malim turskim ratom“ godine 1788. do 1791. te je Svištovskim mirom pripalo Austriji. Naseljavanje Drežnik Grada započinje oko 1804. godine.

      Početak istraživanja temeljio sam na matičnim knjigama koje su dostupne.

      Provjerom u Matičnom uredu u Rakovici ustanovio sam da u Drežnik Gradu početkom dvadesetog stoljeća postoje dva kućna broja s prezimenom Kosanović: kućni broj 28 i kućni broj 143.

      Uvidom u katastar iz 1873. došao sam do osnovane pretpostavke da je kućni broj 143 nastao dijeljenjem kućne zadruge koja je bila na kućnom broju 28. Na kućnom broju 143 stanovali su Bogomir Kosanović, rođen 1874. i umro 1956., oženjen za Baricu Kosanović – to je bio moj pradjed. Prabaka i pradjed imali su ukupno devetero djece, od kojih je sedmero preživjelo dječačku dob.

      Za najstariju kćerku Milku nisam pronašao podatke, jer je rođena prije 1900. a nije se vjenčala u župi Drežnik. Ostala djeca rađana su u rasponu od 1901. do 1915. godine. Na kućnom broju 28 stanovao je Nikola Kosanović, rođen vjerojatno 1869. i ubijen 1935., oženjen za Mariju Kosanović, s kojom je imao troje djece te za Ljubicu Kosanović s kojom je imao još četvero djece.

      Moguće je da je on bio bratić mojeg pradjeda, što bi značilo da su njihovi očevi bili braća. Putem matice rođenih, umrlih i vjenčanih relativno lako sam došao do godina rođenja djece ove dvojice kućedomaćina. Usporedbom katastarskih čestica iz 1873. i današnjih koje se nisu promijenile, osim što su dijeljenjem dobile dodatne razlomske brojeve, pronašao sam i današnje vlasnike, koji su potomci Nikole Kosanovića s kućnog broja 28.

      U kontaktu s njima relativno sam lagano napravio rekonstrukciju potomaka Nikole Kosanovića. Također, prema sjećanjima moje majke i prema uvidu u matice relativno sam lako rekonstruirao i potomke Bogomira Kosanovića s kućnog broja 143.

      Sada je ostao teži dio od oko 1800. do 1900. Polazište mi je bila priča o tome da je naš predak naseljavao Drežnik i da je umjesto nekog plemićkog naziva odabrao više zemlje i ostanak u Drežniku. U kontaktima na terenu uspio sam doći do spomenice škole Drežnik Grad iz 1953. godine u kojoj je priču o naseljavanju Drežnika tamošnjem učitelju ispričao moj pradjed. U toj priči taj je Kosanović bio kapetan austrijske vojske i mjernik te je premjerio novostečenu zemlju i iz okoline Brinja doveo naseljenike. No, nakon turske provale, pri čemu je većina novonaseljenih pobijena, ponovno je proveo naseljavanje – ovaj put uspješno.

      U jednom razgovoru moja je majka spomenula da bi taj Kosanović mogao biti Dimitrije ili Dmitar. Proučavanjem knjiga koje se bave Ogulinskom pukovnijom našao sam na podatke da je Demeter Kosanović, oberleutnant u ogulinskoj pukovniji, ranjen u borbi protiv Francuza 15. 08. 1799. godine. Pored toga, spominje se i u borbama oko Venecije u ožujku 1814. godine, kad je kao satnik vodio jedan napad.

      Shematizam iz 1805. u kojem se vidi Kosanović Demeter kao hauptleutnant

      U novoj knjizi Željka Holjevca o povijesti Ogulinske pukovnije objavljena je i pjesma koju je Demeter Kosanović objavio 1805. godine i čuva se u trezoru NSK. U shematizmima austrijske vojske za 1804. i 1814. nalazim Demetera Kosanovića kao natporučnika i satnika u Ogulinskoj pukovniji.

      U ovom trenutku počinje duboka pretraga po Hrvatskom državnom arhivu i fondu Ogulinske pukovnije. No, prije toga stupio sam u kontakt s gospodinom Dragom Brajdićem, koji se bavi proučavanjem genealogije na prostoru Rakovice i koji ima puno iskustava u pretrazi arhiva, jer je u svojim istraživanjima naišao na jako slične probleme kao i ja.

      Uz njegovu pomoć pronašao sam trojicu sinova Demetra Kosanovića koji stanuju u Drežnik Gradu na kućnom broju 28. To su Leopold, Joseph i Johan Kosanović, rođeni oko 1800 godine. Za Leopolda Kosanovića pronašao sam u literaturi da je 1848. godine bio u Ogulinskoj pukovniji natporučnik i da je 1849. prekomandiran u ličku pukovniju s činom satnika.

      Joseph Kosanović bio je 1848. godine potporučnik prve klase da bi nakon rata u Italiji godine 1849. dobio čin kapetana druge klase. Johan Kosanović (ako je to taj) bio je dugo godina poručnik u ličkoj pukovniji. Pretpostavka je da je netko od sinova ovih Kosanovića bio otac mojeg pradjeda i Nikole Kosanovića, jer tada su vojno sposobni muškarci relativno brzo sklapali brakove, tako da su već oko 1830. mogli biti oženjeni i imati djecu.

      Pored ovih podataka, pronašao sam još i podatak o Josipu Kosanoviću koji je umro u Drežniku 20. 07. 1918., a bio je pukovnik u dobi od 50 godina, to jest rođen je 1867. ili 1868. godine, a živio je na kućnom broju 28. Pronašao sam i podatak da se Jelena Kosanović, 53-godišnja udovica, vjenčala za Ivana Vukovića, također 54-godišnjeg udovca, s adresom Rakovica 125 04. 05. 1902. godine.

      I to je za sada sve što sam pronašao o obitelji Kosanović iz Drežnika. Predstoji mi mukotrpno istraživanje upravnih spisa ogulinske pukovnije te pokušaj pronalaženja još nekih informacija u paricama matičnih knjiga koje su pohranjene u Senju. U kontaktu s nadležnima dobio sam informaciju da u tim paricama nema podataka o Kosanovićima.

      Drugi dio o slavnoj povijesti obitelji Kosanović isplivao je tijekom istraživanja sam od sebe. Kako sam već prije naveo, Demeter Kosanović završio je vojnu karijeru s činom satnika. Godine 1805. napravio je karte Drežnik Grada i dobio je tamo zamlju. Prema današnjim mjerilima, to je vjerojatno oko 50 hektara, a možda i više. Njegovi (pretpostavljam) potomci Joseph, Leopold i Johan također su postigli visoke činove, a naišao sam i na pukovnika Josipa Kosanovića. Njihovi potomci nakon raspuštanja Vojne krajine bili su učitelji, mjernici i zanatlije, poput mojeg pradjeda, službenici i uvažene osobe.

      Svatovi sestre autorovog djeda 1928. godine – krajnje desno i lijevo sjede njegovi pradjed i prabaka. Fotografiju ustupio autor.

      Kućedomaćin Nikola Kosanović bio je i općinski bilježnik u Drežnik Gradu i član HSS-a te je smrtno stradao od nikad utvrđenih ubojica nakon izbora 1935. godine. U nekim knjigama i člancima pretpostavlja se da su ga ubili pripadnici četničkog pokreta iz jednog susjednog sela.

      Siniša Bosanac, Koprivnica

      Одговори
      • Siniša

        Ovo je dio istrazivanja koje sam proveo. Iako je u mojoj obitelji bila prica o rodbinskoj povezanosti sa Savicom Kosanovicem do danas nisam uspio pronaci poveznicu.

        Одговори
    • Lidija

      Poštovani, evo još nekoliko podataka i nadam se da će Vam barem nešto pomoći. (isto sa stranica rodoslovlja)
      Poštovanje, Lidija

      ja sam Jovan Kosanović iz Kule, rođen sam u Savinom Selu 1949. godine od oca pok.Milovana (1903.) i majke pok. Marije, rođene Popović (1905.). Roditelji su mi poreklom iz Močila, opštinja Slunj, Hrvatska. Geografski pripadamo Kordunu a oni su govorili da su Ličani i moje sestre i braća kao i ja isto kazujemo da smo Ličani. Nakon Drugog sv. rata koloniziraju se u Kljaićevu, opština Sombor a nakon jedne godine prelaze u Savino Selo, opština Vrbas gre sam rođen.
      Po pitanju porekla Kosanovića i prezimena Kosanović, imam malo informacija a koje imam su različite.
      Molim vas za poreklo Kosanovića iz Močila.
      Hvala Jovan Kosanović, Kula

      Redakcija-odgovor

      http://www.vesti-online.com/Riznica/Poreklo-porodica/108690/KOSANOVIC

      Jovan Kosanović iz Kule, rođen u Savinom Selu 1949. godine tražio je od naših etnologa da otkriju poreklo njegove porodice…

      Čitalac je, nažalost, propustio da navede koja je krsna slava njegove porodice, pa će nam istraživanje biti teže, jer Milan Radeka u svojoj knjizi “Gornja Krajina / Karlovačko vladičanstvo” – konstatuje da Kosanovići slave dve različite slave – Đurđevdan i Nikoljdan.

      U “Leksiku prezimena SR Hrvatske”, Kosanovića (bez podataka o veroispovesti i nacionalnosti) zaključno sa devedesetim godinama bilo je u preko 100 mesta, a ponajviše u opštinama u Lici: Donji Lapac, Korenica, Gospić, Karlovac, Ogulin sa okolnim naseljima: Bijelići, Blata, Drežnica, Janja Gora, Jasenak, Jasenica Lička, Jezero, Jezaro Srednje, Jorgići, Josipdol, Ključ, Kosanovići, Krakar, Kunić, Latin, Mašići, Mirići, Ogulin, Oštarije, Paligaće, Pavliši, Plaška Glava, Plaški, Plavča Draga, Rabatić-Poljana, Radojčići, Staro Selo Janjagorsko, Sv. Jakov, Trbovići, Trojvrh, Vajin vrh, Vrelo Jaseničko, Zagrad, Zebić i Zelići.

      Dosta Kosanovića je bilo i u Ravnim Kotarima, u severnoj i centralnoj Hrvatskoj i Slavoniji.
      U oblasti odakle potiče naš čitalac, Slunj, evidentna je veća koncentracija naselja sa brojnim porodicama Kosanović u Donjem Lađevcu, Drežnik-Gradu, Slunju, Smoljancu, Zbjegu Močilskom i Močilima. Samo u Zbjegu Močilskom bilo je 38 osoba sa prezimenom Kosanović, dok su u Močilima bile 222 osobe u 42 porodice.

      Kako su Kosanovići u okolini Slunja iz Like (ne znamo iz kog njenog dela), oni su daljom starinom svakako od iste familije kojoj pripadaju potomci hercegovačkog mitropolita Save Kosanovića iz Banjana. Po svedočenju samog mitropolita, njegovi su bili “dovoci” u Ognjenoviće, a slave Nikoljdan, dok su oni drugi, od Miljanića, slavili Jovanjdan.

      U Banjane su se doselili od Trebinja, iz familije Prduljica. U Liku su 1701. Kosanovići došli “kao jaka familija”, iz oblasti Brinja, Dabra, Kosinja i Plaškog, pa su i zauzeli najbolju zemlju i razvili se u brojne porodice. Dalja starina im je iz Prduljica, u Zupcima kod Trebinja.

      Mnogi su se iseljavali u Bosnu (preko reke Une). Iz tih krajeva su se prvobitno i doseljavali na tle današnje Like, idući preko Hercegovine ili centralne Bosne.

      Drugi izvor
      Kosanovic se spominju u Decanskoj hrivosulji u srednjem veku,kao stanovnici stare Srbije,moguce negde oko Kursumlije jer dan danas postoji reka Kosanica.Pod najezdom turaka sele se u Crnu Goru u okolini Niksica tacnije pleme Banjane.Po nekim autorima Banjani su nastali od doseljenika iz okoline manastira Banjska na Kosovu.Selo Miljanici u okolini Niksica bilo im je steciste tj. ima ih tu i dan danas.U Miljanicima je rodjen mitropolit dabro-bosanski Sava Kosanovic krajem 19 veka.Prvi Kosanovic u Lici spominje se 1499 god. bio je to Vukivoj Kosanovic iz okoline Plaskog i bio je u vojnoj sluzbi.Naime Kosanovici su se iselili iz Banjana opet zbog turskog prodora i rasirili po citavoj Krajini,najvise oko Plaskog. .

      e: Re: kosanović 30/1/2010
      Ovo je podatak iz knjige “Kosanovići poreklom iz Drežnice” Autora Milana Kosanovića.
      U “Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije” Radoslava Grujića, Kosanovići su – u vreme ispitivanja ovog autora, početkom Prvog svetskog rata – zabeleženi kao stanovnici nekoliko mesta. Sa 25 domaćinstava Kosanovića, Visuć je bio matica ove familije, ali su bili nastanjeni i u Donjem Lapcu, Širokoj Kuli, Švračkovom Selu i Vrelu, kod Korena.
      Prema podacima Srpske pravoslavne crkve, koje je Milan Radeke objavio u “Karlovačkom vladičanstvu”, eparhiji koja obuhvata Liku, Kordun, Baniju, Krbavu i okolne manje oblasti, uključujući Visuć kod Udbine, Kosanovići u ovoj oblasti slavili su Đurđevdan i Nikoljdan. Ostaje da utvrdimo da li su se ovde naselili ili su starosedeoci.
      U podacima o selima i stanovništvu Like, za udbinsko područje zapisano je da je njegovo stanovništvo naseljeno još 1701. godine, s teritorije Krajine – Brinje, Dabar, Brlog, Plaški i Kosinj. Prema popisima iz 1712. godine, Kosanovići su bili među prvim porodicama koje su se tu naselile i – navodi izvor – “bili su jaka i brojna porodica”, pa su zauzeli najbolju zemlju i razvili se u velike familije.
      Kao i stotine drugi porodica iz Like, Banije i Korduna, Kosanovići su prelazili na desnu obalu Une i, bežeći od vojne obaveze u Krajini pod austrijskmm upravom, nastanjivali se u njenom delu pod Turcima i postajali čifčije kod aga i begova. Tako ih, sa slavom Đurđevdan, zatičemo u selu Meniću, pod planinom Baštrom, gde su se doselili pre okupacije Bosne.
      Na teritoriju današnje Hrvatske, Kosanovići su se doselili preko zapadne Bosne, koja je u to vreme činila jedinstvenu celinu sa Hrvatskom pod vlašću istog gospodara, Turaka, a tamo su prethodno stigli iz Hercegovine ili Dalmacije. Kosanovići su poreklom iz Banjana, selo Miljanići kod Nikšića, u Staroj Hercegovini. Dalja starina im je iz Prduljica, u Zupcima kod Trebinja.

      Istorijsko poreklo Srba (13)
      Rimski rod Koso ili Kosoje dičio se etrurskim poreklom, a u Srba su Kosari pripadali čuvenoj barskoj vlasteli. Srpski jezik još čuva značenje varijeteta u prezimenima, imenima i toponima: Kosančić, Kosanović, Kosara, Kosa, Kozara, Kosmaj, Kosjerić ili Kosovo. Dakle, Kosovo nije dobilo ime po ptici kos, već po tome što je bilo središte rasenske – srpske vlastele i sedište mnogih duhovnika – kosara, uostalom, Kosovo je središte srpske duhovnosti već vekovima

      Iz enciklopedije :prezimena u Crnoj Gori
      Kosanović, u Miljanićima (Banjani), Nikšić, potiču od Prdulice (po ocu tog prezimena) iz Prduljica (Zupci), Trebinje, srodnici Radojevića (od Radoja Kosanova brata blizanca), u Banjanima pastorci jednog Ognjenovića u Banjanima, Pivi i Klasnom (Glina), Klinjici (Krupa). Od njih su u: Palanci i Japri Majkića (Sanski Most), Glinici (Velika Kladuša), Bosna, Varešu (Bosna), centralna, Sokolovići (Sokolac), Strljnici (Vlasenica), Sarajevu, u Ulcinju; Ravnom Selu (Bačka); Bosni i Lici, gdje u Šipanskom i kao: Kosan; Nikšićko prekovodje; u Cucama (Cetinje) ogranak Mijomanovića; Kujava (Bjelopavlići), ogranak Jovanovića iz grane Pavkovića; Bar; Ljuta (Kotor) 1441. god.; iz Nikšića iselili se u Boku Kotorsku i kao: Peranović
      Kosančić, Kosovi Lug (Bjelopavlići)

      ??????
      Kosanovici su dobili prezime po reci Kosanici koja je inace pritoka reke Toplice u centralnoj Srbiji. Zanimiljivo je da koren prezimena nije kosa vec KOS pa se pretpostavlja da je po tome i KOSOVO dobilo ime. Inace sama reka izvire na “granici” danasnjeg Kosova i Centralne Srbije. Da li je cela ta oblast nazvana po ptici KOS ili po necemu drugom, pitanje je. Tokom turskih osvajanja Kosanovici su se preselili u predele Vojne Krajine i tu ostali kao vojnici – granicari. Inace Kosanovici su bili u srodstvu sa porodicom Tesla. Moja grana je iz Zapadne Slavonije jer su mi preci da li po duznosti ili zbog ukidanja Vojne Krajine presli tamo. Progonom Srba tokom II svetskog rata dospeli su u Vojvodinu, a ja sam rodjen u Beogradu.
      To je ono sto znam kad je u pitanju moja grana, a verovatno da druge porodice Kosanovica imaju svoju pricu. Uglavnom svi slavimo Svetog Nikolu.
      Nadam se da ce se jos ljudi javljati u vezi sa ovom temom jer je istrazivanje porekla veoma zanimljivo, pogotovo kada smo mi Srbi u pitanju a izgleda da nije sve tako kako nas uci zvanicna istorija.

      Zaključak: ( izvodi Jovan Kosanović iz Kule)
      Kosanovići potiču sa Kosova iz okoline manastira Banjska. Prezime dobijaju po reci Kosanici koja i danas postoji u okolini manastura Banjska. Nakon Kosovskog boja Kosanovići, bežeći od Turaka, odlaze u okolinu Trebinja gde ostaju sve do pojave Turaka u te krajeve. Iz Trebinja se sele u okolinu Nikšića, formirajući naselje Banjani (ime po mestu porekla, od manastira Banjska). Daljim prodorom Turaka u Staru Hercegovinu, sadašnju Crnu Goru, preseljavaju se u Liku i deo Korduna.

      Jovan Kosanović Kula

      [email protected] ili [email protected]

      Одговори
    • Mirka

      http://www.tesla-museum.org/images/t/rodoslov.gif
      Nasla sam ovu sliku, ne znam koliko ce vam pomoci. Uglavnom pise da je Sava Kosanovic bio sin od njegove najmladje sestre.
      Pozdrav

      Одговори
  • dušan

    Pozdrav za zemljaka Milana, od Dušana.
    Gdje se mogu nabaviti knjige koje su objavljene.
    [email protected]

    Одговори
  • KORAK UNAZAD...

    NAŽALOST…primjetim da ni ovaj portal nije odolio Iskušenju upadanja u prepucavanja o Etnogenezama naroda Balkana na nametnutoj matrici Prosuđivanja. Ponukan sam da zamolim suzdržavanje emotivnih komentara barem kada je u pitanju lik i djelo NIKOLE TESLE. Pozdravljam sve napore entuzijasta da se rasvijetli Porodično stablo Nikole Tesle, ali na temelju dokumenata, ili, u nedostatku građe, na osnovu realnih pretpostavki, naravno, oslobođenih od današnjih percepcija i navijačih težnji da „prisvojimo Teslu“.
    Nikola Tesla kao čovjek svima je bacio rukavicu u lice sa pozivom: ima li ikoga da me nadmaši ??? Zato, moje je mišljenje, da kad se govori o Nikoli Tesli treba zadržati i poticati osjećaj senzibiliteta da govorimo o Velikanu, te da se oslobodimo ličnih frustracija u susretu sa novim činjenicama oko Teslinog porijekla. Kada bih imao financijske mogućnosti lično bi sudjelovao u Projektu DNK-analize svih živućih krvnih srodnika Tesle, a uz njihovu suglasnost i analize upokojenih radi naučne podloge za donošenje nekog ozbiljnijeg zaključka. Hoću pitati: Ima li volje da se pristupi jednom takvom projektu. Pitanje Teslinog porijekla i pripadništva ovom ili onom Etnosu u javnosti našeg Regiona nije postavljeno radi Istine nego radi nečeg trećeg….a to treće…kome je to važno…to ne spada za ovaj portal…ili..iz pijeteta prema NIKOLI TESLI u članak koji o Njemu govori. Gospodo ! Skoro 1,5 miliona je gostovalo na POREKLU. To je i čast i obaveza da iznosimo činjenice i prezentiramo izvore dokumenata i istorijske građe. Nedozvolimo si da posrnemo u „žutu štampu“ iznoseći ekskluzivitete a la Breaking News. Imajmo strpljenja, razuma i tolerancije za upadice sa strane koji će svaki naš napor da proglase Mitomanijom. Mi, koji naslućujemo o čemu je riječ, znamo da smo zato i podržali ovaj sajt sa namjerom da razobličimo Mitove a ne da u njima živimo. Usmena predanja naših baka i istorijski etno-romantizam samo su, barem meni, bili podsticaj da sa Istraživačima sa ovog portala sagledam Istinu koliko god je to moguće dokumentima u dubinu istorije. Dodatni impuls ovoj ideji daje upravo negiranje, poništavanje i ponižavanje naših predaka ozvaničenih kao suludi, polupijani i abnormalni Mitomani. Ja znam da mene nikad ne bi lagala baka govoreći o svojoj baki…nije imala razloga…ali je mene zavjetovala….kud god da kreneš moraš da znaš ko si, šta si, čiji si i odakle si !…..i savjetovala: i najvećem poniženju postoji najniži prag dostojanstva…Nadam se da ćemo svi skupa željni istine zadržati se makar na posljednjoj stepenici u ponižavanju do najnižeg praga ličnog i kolektivnog dostojanstva – aksios !

    Одговори
  • vojislav ananić

    Иако је познато да је Тесла писао поезију, кажу да је сачувана само једна његова песма. Наиме, тридесетих година Тесла се спријатељио са данас заборављеним немачко-америчким песником Георгом Силвестером Виреком. Дописивали су се и размењивали песме. Тесла је младог Вирека изузетно ценио и 31. децембра 1934. посветио му је једну од својих песама под називом Делови божанског оговарања, што је и једина сачувана Теслина песма. Касније је Вирек ухапшен и осуђен као немачки шпијун.

    Кроз свемирску слушалицу
    слушам звезде шта казују.
    Неког новог су довели
    па му Олимп показују.
    „Ено тамо Архимеда,
    са полугом вазда шета,
    каже да је материја
    исто што и енергија,
    а закони твоји крути
    да су пуста лудорија.“
    „Ал’ на Земљи ти закони
    јоште важе и те како,
    а кад чујем свеже вести,
    уопште ми није лако.
    Топ свемирски, кажу, праве
    оне усијане главе.“
    „Е мој Њутне, ружно су се
    с твојом славом нашалили,
    а науку твоју дивну,
    наглавице су поставили.
    И још неки Ајнштајн, луда,
    с тобом хоће да се спрда.
    Каже да је материја
    исто што и енергија,
    а закони твоји крути
    да су пуста лудорија.“
    „Ја, Келвине, не успевам
    те финесе да разумем,
    макар сам се преварио,
    бар сам све од себе дао.
    Него, попили смо кафу
    и време је да се пође,
    а ти реци, твој друг Тесла,
    хоће л’ скоро да нам дође?“
    „Ма тај Тесла увек касни,
    нема смисла да се чека,
    на тог залудног човека.“
    Тад свемирска веза пуче
    и из моје слушалице,
    више нисам чуо ништа
    осим буке са улице.

    Одговори
  • Милан

    Занимљиво је да у патентима похрањеним у САД нигде не помиње Хрватска, тј. пише да је Тесла поданик Аустоугарске и да је из Лике, очигледно је да је Тесла био свестан чињенице да је Лика српска земља окупирана од стране Беча.

    Када је добио америчко држављанство у патентима је навођено да је из града Њујорка, држава Њујорк.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top