Порекло вожда Карађорђа Петровића Reviewed by Momizat on . РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић) ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић) ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић Rating: 0
You Are Here: Home » Познати » Великани » Порекло вожда Карађорђа Петровића

Порекло вожда Карађорђа Петровића

РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу

РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић)

ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка

КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар)

СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама, у совјетској 1752. година, у америчкој 1752/1762., а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.

Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је „… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан“. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.

ПОРЕКЛО: Карађорђеви преци потичу из Васојевића, а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме Петровић му је по оцу Петру.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

ЖЕНИДБА: Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.

ОЦЕУБИСТВО: У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио изнад кућног прага, због оптужби становника Тополе за насилничко понашање.

ПОВРАТАК У СРБИЈУ: Пред крај аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом уТополи.

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК: Крај 18-ог и почетак 19-тог века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договорима око побуне.

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар,Варварин…

БЕГ У АУСТРИЈУ: Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане.

НАПОЛЕОН О КАРАЂОРЂУ: На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”.

РОДОСЛОВНО СТАБЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА

ИЗВОР: Википедија

 


Коментари (60)

  • niša petronijević

    Jedino šta vezuje KaraĐorđa za Crnogorce jeste onaj Podmukli Crnogorac – Novaković, što zakla našeg Vožda na spavanju.
    Inače, ona Nebulozna Teorija o doseljavanju iz Crne Gore u vreme Šakabente je suštinski NeLogična.
    Nije se tada bežalo u Srbiju već iz Srbije.
    Kult Svetog Klimenta je bio duboko ukorenjen među Srbima oko Ohrida. A odatle nam je došlo mnogo dobrih Junaka kao što je to bio Konda Bimbaša koji se prvi probio u Beogradsku Tvrđavu 1807 ili Vojvoda Strelja, slavom ovenčani branilac Deligrada 1811.
    Pričalo se, da je Karađorđe po karakteru i izgledu, po junaštvu i pravednosti, na Torlake, odakle su preci njegove majke prešli u Šumadiju.

    Одговори
    • Duko Barutovski

      Kult Svetog Klimenta jeste duboko ukorenjen u okolini Ohrida , naime Sveti Kliment je u Ohridu osnovao prvi sveslovenski Univerzitet , tu je stvorio i Kirilicu , sve je to tacno ! samo taj kult Svetog Klimenta ( koji je i dan danas Svetac – patron grada Ohrida ) nije bio ukorenjen medju Srbima oko Ohrida , jer njih tamo uopshte nema , nije ih ni tada bilo , nit pa danas ! oko Ohrida oduvek su ziveli ( i danas zive ) Makedonci , vecinom iz plemena Berziti ( Brsjaci ) i neshto pripadnika plemena Mijaci .

      Одговори
    • Драгољуб

      По неким Вашим коментарима који отворено одбацују аргументе само зато што показују да је нека личност из Црне Горе или Херцеговине (и то мислим на оне за које је то потврђено, а не за оне које тамошње становништво својата, што је чест случај и у другим крајевима Србије, али мање истакнуто), примећујем поштовани Нишо да имате одређени проблем са Црногорцима или Херцеговцима те бих Вас замолио да такве своје проблеме не ширите овде.

      Што се тиче масовног досељавања становништва са динарских крајева (Црна Гора, Херцеговина) у Србију, то је и више него добро описао Јован Цвијић и други. Досељавање у 17. веку, па и 18. веку, те и за време Шакабенте 1690. године, има и тек како смисла, јер су места која су напустили Срби из Србије, а која су била даље од Арнаута (Шумадија на пример), населили тада управо Срби са динарских крајева, који су се спуштали ка плоднијим крајевима, у потрази за бољим животом који опет многи нису нашли. Зато имамо и одређен број хајдука и личности за које се зна да су пореклом из крајева Црне Горе или Херцеговине, где се четовало много дуже него у код нас у Србији, захваљујући терену који је био много гори по Османлије и где су теже могли да спроводе јаче операције против њих. Да има својатања – то је чињеница, али да је за многе личности стварно показано и доказано историјски, а и чак на основу тврдњи управо тих личности, да су из тих крајева – то је апсолутна чињеница.

      Што се тиче ко на кога личи – такве аргументе не треба уопште узимати за озбиљно. Тако исто се може узети и то да, пошто је Карађорђе био висок, тамније косе, коцкасте главе са великим носем, ратоборан и плаховит. Динарско становништво спада у високе људе, тамније, са типичним „коцкастим“ главама, већих носева, за разлику од Торлачког које је ниже грађе и облије главе, онда се може рећи да Карађорђе поклапа са изгледом типичног Динарца, и по физичком изгледу, и по плаховитом понашању, а и Динарци су познати да су поприлично ратоборнији од околних група у нашем народу. А зашто овакав аргумент, какав можете често чути од људи из Динарских крајева, који прати идентично Вашу логику, није добар? Јер је генерализујући, искључује могућност да може да се нађе неко са тим особинама и у другим групама – а такви људи се заиста и налазе. Одступања увек има. Тако да, приче да личи на мајку која је била Торлак (иако не знамо како су тачно изгледали његови родитељи) и остало не пију воду, јер су исте особине приписиване и Динарцима који су по кршевима тих крајева. Између осталог, Динарци су далеко дуже водили битке са Турцима, пљачкајући и нападајући њихове караване и мање чете, што су бележили и Дубровчани, а и Вук Караџић је детаљно описао живот Динараца из Црне Горе и Херцеговине. То није зато што су то „бољи“ или „чистији“ Срби – опет оправдања која прате логику Вашег коментара, а која везе немају са историјом – већ зато што су имали далеко повољнији терен за ратовање, али доста тежи за живот, што изчеличи доста људе. Због тога, тај аргумент „рекла-казала“, „казали да личи“ (између осталог, где то пише, ко је то изрекао) пију воду исто колико и разна предања неких племена да су од Немањића што се показало као нетачно у готово свим случајевима. То су неозбиљни аргументи, који нису забележени ни у једној озбиљној историографији, за разлику од аргумената, па и тих црногорских историчара које умете да критикујете често који су много конкретнији и реалнији него од тога да је Карађорђе личио на неког.

      Поводом Васојевића, одавно је потврђено да је породица Карађорђевог оца дошла из Васојевића. Зато се то спомиње на овом сајту и аргументовано објашњава, а ако Вам се те чињенице и аргументи не свиђају, позивам Вас да предложите овде изворе који то негирају и да укажете то нашим историчарима попут оних из Историјског института у Београду. А пошто очекујем коментаре попут „то су само црногорски историчари тврдили“, напоменућу да је то прихваћено и од стране историчара из наше земље (претпостављам да сте из Србије). Додао бих да су то утврдили људи попут Милета Недељковића који се изразито бавио овиме. Слично је утврдио и Григорије Божовић из Ибарског Колашина. Надаље, можете и сами читати. А тезу да је из Васојевића је проширио и сам Његош, и то што није било отпора тој тврдњи нити негирања ње у то време, може да значи нешто (али наравно не може бити аргумент, већ само могућност). Што се тиче тога да ли је био изворно пореклом из Васојевића или је ту само дошао, постоје разне идеје.

      Једна коју спомињу јесте да су ту његови дошли од једног рода из Климената, који су у то време били католици, а које су формирали некада православни Срби, чак и према предању самих Климената. Генетичким истраживањима јесте утврђено да су поједини родови, односно неколико тих Климената (Клименти немају превише насеља) заиста формирана од стране наших људи, Срба, (постоје села у сред Климената у којима људи носе И2 ген, а и називи тих неколико села су углавном пореклом из српског језика, попут села Селце које је врло близу Васојевићима), али се такође у њима налазе и бројни припадници других кластера који се слабо налазе код Срба што указује да се племе приливом Албанаца полако албанизовало (што је било изражено у 19. веку). Овакве тврдње су износили историчари и личности из Србије и Црне Горе, попут Андрије Лубурића (ЦГ) и Јована Томића (Србија) као и Димитрија Туцовића (Србија). Такође, имате и два писма која је послао француски војсковођа Меријаж својој Влади 21. фебрурара 1810. у којима је речено да је Црни Ђорђе из Климената, која је сматрао Брђанским племенима попут Пипера и других, која су били и остали Срби. Списе је објавила Српска краљевска академија 1904, у виду књиге „Исписи из Париских архива“, а страна је чини ми се 522.

      Иако су Клименти заиста доста близу, не бих се превише сложио са овом тезом, највише због тога што је некада долазило Васојевића и Климената, а и што су Клименти католици у то време били. Управо су се Клименти исељавали ка Рашкој области и у Полимље где су били Муслимани, а мања група католичких Климената која је била на граници са Метохијом и делом у њој, напустила је у Великим сеобама те крајеве и населила се у села Хртковци и Никинци у Војводини где су се похрватили. Како се ради о подручјима веома близу једна до другог, лако се може десити да је Француз погрешио и лоше проценио која је територија заправо – посебно ако је област била погранична између Васојевића и Климената. Између осталог, ову идеју утемељену на аргументима, опет квари то што је доста праћена разноразним причама и измишљотинама, са циљем да се Карађорђе представи као етнички Албанац, па људи онда одједном знају и како му се деда звао, или чукундеда, иако може да се деси да је управо, због чињенице да слави славу, дошао из тог дела који су били Срби, или пак само привремено био тамо.

      Друга идеја јесте да су пореклом из српског становништва које је живело код Подгорице, а после се раселило за време доласка Османлија – то је уз много више детаља и због чињенице да је слава Карађорђевих предака била друга, обрадио Григорије. Тачније, наведени су Гурешићи који живе веома близу Васојевића, а славе Светог Климента.

      Што се тиче идеје да је пореклом из Охрида, то још нисам видео у озбиљној историографији, и искористио бих аргумент који је дао Ниша, али у супротном правцу – зашто би неко из територије насељене Османлија, али сада са плодних делова, за време сеоба отишао поново на територије насељене Османлијама иако су те миграције из тих крајева ишле ка Аустро-Угарским територијама, за разлику од миграција из Црне Горе, Херцеговине и мањим делом Босне које су долазиле након тих и имале правац ка Србији. Чињеница да ниједан озбиљнији историчар није разматрао ту идеју говори нешто. А и то да се исти аргументи могу навести и за родове у Црној Гори који славе исту славу, говори да то није једина опција, по тој логици.

      Што се тиче људи попут Микија и других, како можете да тврдите да му је деда рођен у Шумадији, када нема аргумената нити помена тога у изворима? Што се тиче Вашег става ка Србима у Црној Гори, да су то Албанци, тамо Пипери и нека друга племена (за које је показано и генетски да нису Албанци), то задржите за себе, а историју оставите онима који баратају аргументима и чињеницама. А што се тиче Караџића, сам Караџић је говорио да је пореклом из Црне Горе, тако да мислим да он боље зна своје порекло него ви. Приче да су Дробњаци пореклом из Македоније су оборене због непоклапања предавања, проблемима са таквим предањем, па и генетиком. Дакле, опет кажем, личне проблеме према припадницима неке групе у Србима задржите за себе. Нико се ту не отима око некога, већ се ради о чистим чињеницама. И сама чињеница да то схватате као некакво „отимање“ представља проблем – да знате чињенице ко је одакле и шта је, не би Вас то дотицало. Мене апсолутно недотиче то што неко из неког места сматра да је неки Великан одатле. Он не каже „Е овог ћу сад да својатам намерно“, већ то тврди на основу погрешних података и приступа („Личи овај на наше, мора да је одавде“, „То презиме се спомиње овде“ – и тако се изгради предање које уопште не мора бити тачно, како то бива са причама о Немањићима). А тај „олош“ не својата нико ни код нас – не разумем такве примедбе. Тако да, људи попут Вука Караџића који је сам то забележио, или Јована Цвијића (који је и сам то забележио), Петра Бојовића (баш из тих Васојевића), Бранковићи (први пут споменути и управљали Требињем), Немањићи (рођен у Подгорици, по очевој страни близак са Вукановићима које је поставио српски краљ Михајло Војислављевић из Дукље – отуд такве нетачне приче да су нека племена пореклом од Немањића) – они су пореклом или рођени у Црној Гори или Херцеговини и треба да нам буде драго што су такве територије биле под добрим околностима да нам изроде те великане, а не да ширимо мржњу међу сопственим народом и пљујемо једни друге, дистанцирамо се од других и управо понашамо и делимо идеје баш са онима који то и желе, попут тога да Црногорци немају никакве везе са Србима и остало. Немојмо макар у нашој земљи да дозволимо тако нешто, него помогнимо данас мањој групи нашег народа у тим крајевима, да се избори за истину, а не да их терамо од себе.

      А пошто видим да расправу водите начином изражавања личних ставова и емоцијама, чисто бих напоменуо да не покушавате да ми упућујете увреде, или да се истичете (као што то често Црногорци исто раде), да сте „прави чисти Шумадинци“ или ко већ, а ми око Вас то нисмо, јер ми је породица пореклом из Подриња одакле смо веома дуго. А српску историју, како мог краја, тако и крајева Босне и југа Србије знам колико и историју крајева данашње Црне Горе или Херцеговине.

      Одговори
      • Драгољуб

        Такође бих напоменуо да ово везано за Исписе из Париза, поводом Карађорђа, ако неко има копију код себе, ипак провери. Само сам износио шта се тврди када се износи та теза за Клименте – она није моја, нити се слажем са њоме.

        Одговори
    • Стварност

      Дакле, сада је битно одакле је која особа, а када се истакну људи попут Цвијића или Вука Караџића (за кога је утврђено да је прича о пореклу из Македоније нетачна, а и сам је говорио да је пореклом из Црне Горе), тада је то небитно. Иначе, та особа коју сте већ стигли да окарактеришете као „подмуклу“, је по историјским изворима вероватније пореклом са Косова, а не из Колашина, како то говори народно предање. Невероватно је како сте успели да Новаковића повежете са Црном Гором, а иста логика која се користи о пореклу Карађорђа из Црне Горе (мада је то општеприхваћено и у нашој историографији и наши историчари и стручњаци из Србије су то утврдили – Јован Томић, Милета Недељковића и други) тада је то небитно. Не да је ликом повукао на оца, него је ликом чист Динарац – висина, коцкасте главе, изражено равно чело и већи нос, а не Торлак који су нижи и мало облијих глава. Плаховитост и агресивност одговарају типичном представнику Динараца из тог периода. А што се тиче Орхида, та деза је одбачена због многобројмих недоследности. Што се тиче презимена Петронијевић из Источне Србије, утврђено је одавно да се ради о породици из (Стјекићи – Шћекићи) из Црне Горе. Чак је и наш историчар из Србије, М. Милићевић, то описао. Прво је један предаг дошао у Јагодину, а касније су се населили у Кладову код Дунава, одакле се породица раширила по источној Србији, и то у ткз „Торлачке“ крајеве које спомињете упорно, што ме неодољиво подсећа на својатање које управо приписујете људима из Динарских крајева. Ако вам је Аврам Петронијевић далеки род, ви сте управо из тих крајева које највише нападате, што и не чуди, јер сам приметио да за разлику од нас који смо стварно изворно из Србије, једино они који су пореклом из других крајева имају проблеме са тим крајевима.

      Одговори
  • Zoran

    Poreklo Karadjordjevica je od Ohrida a predeo Vasojevica je samo bila prolazna stanica na migracionim kretanjima predaka Srpskog Vozda.Primecujem da se na ovom portal cesto pojavljuju istorjske neistine, pa I biografije politicara koji su Srbiji samo ruzna epizoda.

    Одговори
  • Макарије

    О кавим се ово датумима ради? У Србији је одвајкада Ђурђиц био 16. новембра. А Карађорђе је, колико ми је познато, убијен у зору на дан Св. Архангела Гаврила, 26. јула.

    Одговори
  • Bore

    Zar je mišljenje Napoleona toliko bitno. Balkanski narodi su od uvek priželjkivali priznanje evropskih vladara. Ko je taj Napoleon? U suštini ništa bolji od Hitlera. Napoleonovo mišljenje je totalno nevažno.Karađorđa je priznao srpski narod i to je najvažnije.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      За Карађорђа је Наполеоново мишљење било најважније, много важније од мишљења Романових. Зато је и завршио како је завршио у време кад и његов политички идеал Наполеон у Француској.

      Одговори
  • Dragan Filipović

    Karađorđe je poreklom bio Kliment.

    Одговори
  • Пеђа Улемек

    По нашем историчару Владимиру Ћоровићу Карађорђевићи су пореклом Кучи који су преко Васојевића и Сјеничког краја дошли у Шумадију. Њихови рођаци који су остали у Сјеничком крају потурчили су се и колико је мени познато носе презиме Кучевићи што би могло да указује на порекло из Куча.Карађорђевићи су стално одржавали везу са тим својим својим рођацима. Заиста би ваљало да неко одгонетне прецизније порекло Карађорђевића.

    Одговори
  • Ранко

    О Карађорђево поријекло постоји много предања. Ипак, преовлађуја два: Ровачко и Васојевићко. Према предању из Роваца, Карађорђе је потомак Трипка Гуриша, односно његовог сина Јована. Послије убиства Турака у селу Веље Дубоко 1733. Трипко Гуриш се склонио у Куче.- Дољане. И тамо су пали на крв па се одселио у Врањ, у Клименте гдје је почео да слави св. Климента. Сталне борбе са Турцима отјерале су га у Васојевиће у Краље. Међутим и тамо су дошли у сукоб па се одселио у данашње село Бубање. И тамо је неког убио, али је и сам главом платио. Његови синови су се населили у Годуши, а затим у Црнчу. Око 1750. Јован са синовима Петром и Мирком се одселио на сјеничко-пештерску висораван у село Жабрен. Тамо се окумио са Алијом Кучем, претком Кучевића.
    Према предању Трипко Гуриш је потомак кнеза Богдана Војиновића од кога поријекло изводи око четрдесет братстава у Црној Гори и Србији. Гурешићи у Црнчи и данас славе св. Климента, славу коју су Карађорђевићи славили до 1890.

    Одговори
  • Ljiljan Maksimović

    Није ми јасно зашто се нико од Карађорђевића није тестирао? Онда би се, можда, могла потврдити или побити ова теорија о Васојевићима.

    Одговори
    • Danilo

      Ono sto se sigurno zna to je da se karadjordjev otac zvao Petar Vasojevic i sa bratom Mirkom i majkom zivio u Sjenickom selu Zabrenu nekih 30 ak godina i morao bezati zbog ubistva dva muslimana koji su mu dugo godina pravili probleme,posto su mu u ovome pomogli lokalni muslimani Kucevici i koji su ga ispratili preko Golije za sumadiju izmedju ove dvije porodice je ostalo pobratimstvo do danasnjih dana…Po prezimenu njegovog oca jasno se vidi da je ova porodica zivljela neko vrijeme u vasojevicima ali nisu krvno pripadnici ovog plemena.Po staroj slavi sv Kliment oni su je ili uzeli od Guresica koji zive u selu Crnca kod Bijelog Polja ili su krvno sa njima u srodstvu,mada i to selo je bilo najverovatnije usputna stanica karadjordjevog djeda Jovana koji je tu najverovatnije ubijen…
      Karadjordjevici su u Vasojevice dosli iz Rovca ali najverovatnije iz okoline Podgorice i siroke zetske ravnice koja je uvijek bila naseljena tada mesovitim srpsko albanskim katolickim stanovnistvom…
      Posto su 1890 vratili staru slavu koju slave vecinom Vasojevici ocigledno da je porodica zeljela da sacuva predanje o vasojevickom porijeklu?

      Одговори
  • Aleksandar

    Najpre pozdrav za Nišu Petronijevića i jedno pitanje, zbog čega ne voli ljude iz Crne Gore i da li je siguran da njegovi koreni nisu baš odatle. Očigledna je njegova težnja da prihvati da je Karađorđe iz Ohrida zbog slave sv. Kliment, što je potpuna besmislica. Tu slavu i danas slave Gurišići iz Zatona kod Bijelog polja, potomci Tripka Guriša i rođaci Karađorđevi koje je on jednom prilikom i posetio kada je dolazio u taj kraj da širi ustanak u sandžaku i brdima Crne Gore. Više je nego sigurno da su njegovi pretci nekada zaista živeli u selu Liješnje, pa zatim u selu Velje Duboko, koja su se oba u to vreme nalazila u nahiji Donja Morača, a sada pripadaju oblasti plemena Rovca. Nakon ubistva turaka njegov predak Tripko Guriš odselio se u oblast Vasojevića pa otuda i ta priča da je Karađorđe poreklom od Vasojevića. Tripko guriš je imao dosta sinova i unuka tako da se ta mnogoljudna porodica raštrkala u nekoliko pravaca, od kojih neki najpre u okolinu Nikšića tj. selo Dragovoljić, neki u oblast plemena Vasojevići, pa onda dalje u pravcu sandžaka, okoline Užica i u Šumadiju. U Vasojevićima inače ima puno bratstava koja po krvi nisu Vasojevići. To je zbog toga što su se Vasojevići raširili na veliku oblast tog dela polimlja, a matica im je Lijeva Rijeka odakle su se raširili. Otuda ta poluistina koja se kod neukih uzima kao istina tj. činjenica da je Karađorđe Vasojević, a još gora glupost da je od bratstva Đurišić, a u stvari u pitanju je bratstvo Gurišić. Takođe je poznato da su Karađorđevi otac i đed jedno vreme živeli u selu Žabren kod Novog Pazara, gde su takođe pali na krv zbog ubistva dva turska vojnika koja su im ubili psa jer je lajao na njih. U to vreme to je smatrano za uvredu i udarac na ponos pa ih je otac Karađorđev zbog toga ubio, i jedno vreme se skrivao tj. bio pod zaštitom kumova Kučevića koji su ga primili u svoju kuću i odakle nije smeo da izlazi i da se kreće. Zbog toga je odlučio da se seli dalje prema Šumadiji, a priča se da je u vreme te seobe majka Karađorđeva bila bremenita i da se odmah nakon doseljavanja u Viševac Karađorđe rodio. Ti Kučevići su kasnije bili počasni gosti na svadbi prilikom venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića sa kraljicom Marijom. Prema tome može se i izračunati kada je od prilike seoba Petrovića tj. Karađorđevića bila ako se uzme u obzir koliko je Karađorđe imao godina 1804. god. kada je stao na čelo ustanka. Takođe netačno je izneto ovde da je ubio oca. Tačno je to da je naredio jednom od njegovih ljudi da puca i ubije njegovog očuha koji se igrom slučaja zvao slično kao i otac mu Petar. Očuh se zvao Petronije i nije želeo da nastavi put prema Savi i Dunavu kuda se kretao zbeg od turske potere. Znajući da ako bi se Petronije vratio da bi ga turci uhvatili i saznali u kom pravcu se Karađorđe i njegova porodica tačno kreću, i da bi ih sigurno potera na konjima stigla i da bi samim tim svi verovatno bili pobijeni. Na nagovor svoje majke koja ga je zaklela svojim majčinskim mlekom, naredio jednom od svojih momaka koji su mu pomagali pri bežanju da pođe za Petronijem i ubije ga.
    Bilo bi naravno dobro kada bi neko od Karađorđevića prihvatio da se testira i uporedi svoj DNK sa potomcima kneza Bogdana Vojinića, od koga po predanju i Tripko Guriš potiče.

    Одговори
  • Dusan

    Karadjordjevici su Vojinovici…

    Одговори
  • Ранко

    Поштована Данка,

    не знам да ли сте Гурешићка по роду или дому, али би свакако било сјајно да се неко од мушких чланова Ваше породице тестира. Наиме постоји предање да су родоначелник Гурешића Антоније и родоначелник Бубања Петроније браћа. Бубање су се тестирали и припадају хаплогрупи И2а Динарски југ.Бубање су се тестирали у Хјустону на 37 маркера. У Београду се то преко портала Порекло такође може врло ефикасно одрадити.

    Одговори
  • Ptredrag Ivanovic-Pleme Kuci iznad Podgorice

    Ono sto me cudi od istoricara jeste sledece:
    Vrlo je intersantno ,kako to da se ne zna porijeklo Karadjordja kada to su znali svi od generacije nasih djedova.
    1- Porijeklo Karadjordja potice od loze Petrovica-Drekalovica iz plemena Kuca iznad Podgorice.
    Predak karadjordja Petrovica je vojvoda od plemena Kuca -vojvoda Radonja Petrov Petrovic-Drekalovic.

    2- Sto se tice svetog Klimenta, pa PAPA kLIMENT X JE SLAO POMOC pravoslavnom narodu na Balkanu jer je srpski narod stitio granicu hriscanske Evrope ,i na taj nacin je Papa spasavao srbe od gladi tj od njihovog bioloskog nestanka.i nije cudit sto su kao svetinju mnogi srbi slavili svetog Klimenta,a to javnost nezna i to je zbunjuje.to su bila vremena kada rusija jos nije uspjela da stupi na Balkan.

    3- I dan dans se slavi sveti Nikola ?!

    4- Dakle ,vezati Karadjordja za samo to da ga je ubio kum rodom iz kolasina je bez svakog komentara.karadjordjevi su odselili iz plemena Kuca u Kolasin , zatim u Vasojevice i td. prema Kosovu.

    Одговори
  • MIki

    Pročitajte istoriju Vladimira Ćorovića u kojoj piše da Karađorđe vodi poreklo iz plemena Klimenti, a ko su Klimenti ,naćiće te kod istoričara Jovana Tomića ,člana Kraljevske akademije i prijatelja kralja Petra I karađorđevića. Klimenti su arbanaško pleme Keljmendi. Njegov deda Đin Maraš Klimenta(Kelmendi ) se doselio u Šumadiju 1739. godine

    Одговори
  • Ранко

    ДНК тест су урадили и Гурешићи. Њихов налаз је показао да припадају хаплогрупи И2а Динарски југ, као и Бубање, али је удаљеност на маркерима доста велика и не може се говорити о заједничком претку у неком ближем периоду. Изгледа да предање да је Трипко Гуриш заједнички предак Бубања и Гурешића није тачно.

    Одговори
  • Ранко

    ДНК тест су урадили и потомци кнеза Богдана Војинића – Љешњанина. Они припадају хаплогрупи Динарски сјевер. Гурешићи припадају Динарском југу.. Дакле то су два потпуно различита рода и не стоји прича да је Карађорђе потомак Војиновића.

    Одговори
  • cika postar

    Ova veb strana nije nista drugo no obicno crnogorsko-bosansko prepucavanja oko cojstva i junastva na porodicnim sedeljkama u elektronskom obliku, ko je od kojih brda i dolja, jesi li roda pere perica ili kure kurcevica, da li je po predanju tvoju babu tresnuo neki vlah nadnicar dok je u zbunju pored njive piskila… Sto svi ti srcani junaci roda crnogorsko-bosanskoga ne digose ustanke po zemljama predaka svojih nego po centralnoj srbiji…vidi se po ovom nasem izgnanom kralju u britaniji to cojstvo i junastvo, jedva srpski prica a o deci da ne govorim. To je slika i prilika o potomcima iz zemlje naroda junackoga. Kad vas nadbroje bosnjaci i siptari onda ce te u beograd prebeci i preko nekog 15 kolena iz brdjanske zemlje biti uvuceni na rukovodeca mesta da nastavite bezbedno da besedite o predacima i potonjima i njihovim podvizima i drobljenjima o srpstvu.

    Одговори
    • Ненад

      Чика нервозни поштаре, ти си очигледно залутао на овоме сајту. Своје фрустрације можеш лечити на неким сајтовима који се баве психотерапијом. Мада, искрено, боље би ти било (ако си хришћанин) да одеш код свештеника и исповедиш своје грехе, отвориш душу, кажеш шта те притиска и мучи… Не ваља ти то што храниш и негујеш ту мржњу у своме срцу.
      Ајде, послушај ме, и бићеш ми захвалан!
      Збогом!

      Одговори
    • Стварност

      Нису подигли побуне по Црној Гори, Босни и Херцеговини? Ви очигледно не знате да се у до почетка 17. века у тим територијама константно ратовало. Захваљујући повољном терену по њих и доброј организацији, 1697. године је Црна Гора де факто независна под владиком Данилом који креће у борбу за ослобођење Срба који су около били под Османлијама. То је прва српска територија која се ослободила од Турака. Подизане су побуне у Херцеговини и Црној Гори попут велике побуне из 1596-1597, константне борбе са Скадарским пашама попут битки из 1732. против Осман-паше, 1788. против Махмут-паше и Битке на Мартинићима из 1796 (има и још једна из 1877). Ово су побуне пре устанака у Србији. Подигнута су и два велика устанка у Херцеговини, први (1852–62), други најпознатији који је покренуо читаву кризу у овом делу Европе (1875–77) (Невесињска пушка) и који се проширио на целу Босну и Херцеговину. Тада је избио и српско-турски рат, односно сукоб између Србије и Црне Горе са једне стране, и Османлија са друге. Србија је изашла поражена због огромног налета Османске војске и непогодног терена по њу, док је Црна Гора ослободила Никшић и Спуж захваљујући много бољем терену који није био повољан по многобројније Турке. Тако да, да прича да су долазили у Србију да дижу побуне, а код Срба из Босне и Херцеговине и Црне Горе нису радили ништа, апсолутно неодговара историјској истини.

      Одговори
  • joksim

    Ajde ne budali, čika poštar. Navedi svoje poreklo, pa onda nastavi da tupiš…

    Одговори
  • cika postar

    Onomad u toku raspadanja juge kad nagrnuse izbeglice iz bosne, vele nismo mi bosanci nego srbi a vi u srbiji ste srbijanci, ovde kao prognani podobijase raznorazne povlastice, okucise se neko kucom neko palacom za kratko vreme, uvukose se u drzavne uprave, zapocese preduzetnicke poslove, niko ne zavrsi na ulici ko prosjak i ne treba, a vojnici srbijanci ginuse po bosni, tako i ovi kosovari pobegose od siptara i u begu sa njima dodjose haljiji, enveri i dzeve, ne znam samo od koga ovi drugi pobegose i svi nagrnuse u beograd i okolinu pa se lako uklopise i na slican nacin kao i ove srbende iz bosne a opet srbijanska vojska i policija gubila zivote na KiM. Jos kazu, mi na kosovu nismo placali dazbine, struju i vodu, tek oni su posebna prica… Da se u cg zaratilo dok je sa Srbijom u federaciji bila gledali bi isti scenario. Sve junak do junaka junackoga roda. Sto znaci Srbija je uvek bila krava muzara, sto slovencima, hrvatima tako i porodicama krshne hercegovine i crne gore kojima je glavna zanimacija ponosno blebletanje i dika o junackim lozama. Nisu smisljeni greskom eto onako svi oni vicevi o crnogorskom lenstvovanju pa i jeste kad samo zvacete a delanja nigde ni oni o bosanskoj bistrosti, ostroumnosti i brzom razmisljanju pa zato i osobe poput milana tarota, kleopatre i njima slicnima se obogatise u bosni. Stoga svakog od srbadije ko povezuje poreklo srpskih velikana sa svojim a onda sa onim brdjanskim predelima treba iz srbijice krave muzare nogirati tamo gde su im koreni da tamo trabunjaju o srpskom junastvu. Nije bitno cije je loze vozd bio i ne treba to naglasavati, bitno je da se za srbadiju borio nevezano na cijoj se zemlji ona nalazila tako da ni moje poreklo joksime nije bitno, osecam se srbinom i pricam srpski a i boricu se za srbadiju kad bude trebalo samo molim boga da mi tad vojskovodja ne bude od loze brdjanske.

    Одговори
    • Стварност

      Мобилизација у Црној Гори за време ратова 90тих је била далеко већа него мобилизација у Србији (у Београду око 7%). Када се год ратовало, увек су се Срби из Црне Горе и Босне и Херцеговине нашли на првој линији фронта, и то зарад Срба и Србије такође, а захвалност из Србије коју су добили је готово увек била равна нули. Битка на Мојковцу се заборавила, а породице које су протеране и чије су куће спаљене у Босни и Херцеговини и Хрватској су дочекане баш оваквим неистинама и искривљавањем перцепције стварности коју Ви износите. Причате о неким богатим кућама, а ја живим у насељу где су нам дошле баш те породице које живе у никаквим условима, са нерешеним стамбеним питањима и становима које су на папиру добили, а овако не могу да добију још због неких спорова. Маса њих не могу да нађу добар посао, јер су заглавили у приградским насељима, а Ви се хватате оног малог броја који није дошао за време рата, него је дошао за време СФРЈ и снашао се боље од Вас. Какав то може да буде проблем ако је неко успео да догура до високе позиције у некој фирми, само зато што није изворно одавде? Било је и има и негативних случајева, али нешто их не видим превише у односу на све остале. Истичемо упорно негативне примере бизнисмена, а оне који су пореклом из наших крајева, то је небитно. Могао бих се исто тако упитати супротно – а шта да кажем да је то неспособност нас овде? Тај „брђанин“ је дошао из сиромашних крајева и циљ му је да успе, он је предан томе, а ми овде шта радимо – само кукамо и правимо непријатеље међу нама самима и увек имамо изговор да не реагујемо. „Идемо у рат за Србе из БиХ и Хрватске“ а онда када дође мобилизација, „Нећу ја да ратујем за ту политику“. После ти Срби протерани, и опет су нам они криви. „Кад ми војсковођа не буде био из лозе Србијанске, тада ћу се борити за Србадију“, а када се то деси, онда „А то није моја политика“. У мом крају живи породица која је пореклом из Црне Горе и чији су сви чланови као војна лица учествовали на рату на Косову и Метохији, док је мој први комшија рођени Сремац, говорио мени како не треба да ратујемо него да пустимо да то оде. Јел сад треба да кажем да су сви из Срема такви, што се потрефио један лош пример? Наравно да не, и то је глупост. А какав сте то ви Србин, када ви свесно одбацујете велики део нашег народа, проглашавате ту културу за туђу, као да су ти Брђани неки други народ, а не српски, а онда када треба да се хвалимо Теслом који је Србин из Аустро-угарске, Јованом Цвијићем или Петром Бојовићем или Мишићем, или пак спортистима попут Новаком Ђоковићем, Дејаном Радоњићем, Бодирогом (породица пореклом из Херцеговине), глумцима попут Воје Брајовића и многобројни други примери, који су исто дошли и пореклом из тих „кршева“, а, онда је то друга прича. Када се они спомињу, тада није битно одакле су, али када се узму негативни примери, тада је то битно. Тако говоре одређени припадници других народа у нашем суседству, односно они који имају те идеје, баш као ви, а те идеје су се показале као све, само не пријатељске нама. Није битно да ли се неко осећа Србином или не, већ је битно да ли он дели такође и те идеје и зна ко је и шта је и да се труди и да ради, за своју породицу, своју државу и свој народ. Тај ко прави успехе у послу, науци, спорту за ову земљу, то су прави Срби. Мени је свеједно да ли ће ми неко рећи да сам Србијанац – па песме нашије старије кажу „Србијанац“. Не знам који је ту проблем, то је назив за Србина из Србије. Срби из Босне лепо кажу – ми смо Срби из Босне смо по територији Босанци, а ви по територији Србијанци, али сви смо Срби (мада у последње време све мање спомињу Босанац). Какве везе има један назив, када смо сви Срби и нико то не негира? Мени је свеједно одакле је тај ко води моју државу – битно ми је да зна да је ово његова држава и да се труди и ради што више може за добробит ње, а они којима су сви други кривци за све, такви нам нису потребни.

      Одговори
  • joksim

    Чика поштаре , како то „да ни моје порекло јоксиме није битно, осећам се србином и причам српски а и борићу се за србадију кад буде требало“… Сигуран сам да знаш порекло својег љубимца ( ако га имаш). Значи оно је битно. Лепо је да се осећаш Србином, али зашто:
    – не пишеш ћирилицом?
    – не употребљаваш велико слово тамо где треба?
    – не познајеш правопис и језик српски?
    – не бориш се сада и овде за Србију и српство?…
    Својим тлапњама, уверио си поклонике овог портала да си лажни Србин.
    Чика поштар, мржња никоме није бољитак донела , неће ни теби. Не аветај више. Свако добро и срећан Божић и Нову Годину жели ти чика Јоксим.

    Одговори
  • cika postar

    Nema se smisla sa tobom razgovarati. Srpski junaci se iskljucivo radjaju na brdskim predelima crne gore i hercegovine ili vuku korene odatle. Napoleon je rekao da je vozd veci i silniji borac od njega i to je medjunarodna potvrda, ako je uopste to rekao, niti je to bitno. Komentarisemo uopste vozdovo poreklo a ti zapeo za moje, nisi mi jasan Pametniji popusta. Srecni ti predstojeci praznici Joksime, ajd zivio.

    Одговори
  • Miki

    3.januar 2016.

    Ciča poštar je u pravu.
    I Crna Gora priznade ‘’ državu Kosovo’’ i glasala je za prijem iste u UNESCO
    A o Karađorđu pričaju neistine!!!

    Ova banana država je je od uvek bila licemerna i neiskrena u njenom odnosu prema Srbiji. Floskule kao :srpska Sparta, Kosovo je njihova kolevka, čojstvo i junaštvo,njihovo poreklo od Vojinovića ,Mrnjačevića,Nemanjića su netačne ,kao i sramno hvalisanje o “istrazi poturica ,gde su učestvovala osmorica Crnogoraca i za koje Turska tog vremena nije znala ,kao i Mleci koji su sve događaje iz Crne Gore zapisivali u Arhive,njihovo ,navodno naseljavanje u Srbiju u 18. veku.SVE SU TO NEISTINE. Crnogorci ,po njihovim etnolozima kao :Šobajiću,Barjaktareviću,Savi Oroviću,Gopčeviću, Marku Miljanovu, vode poreklo od Albanaca ,kao: Vasojevići .Piperi ,Ozrinići vode poreklo od Šiptara Keća Pontina ,Bjelopavlici od LJekaj Dukađinija,Moračani od Hotskog vojvode Bogića Moračanina (srpski naziv),Kuči su poreklom Albanci. Njihov genetski ‘kod’ je 72% ilirski,a samo 7% svovenski,te nije ni čudo što su oni glasali za Šipatre. Srbija je kriva ,jer joj se još uvek ŠLIHTA. Još uvek Crnogorci studiraju besplatno u Srbiji,još uvek se ,kao stranci ,zapošljavaju u državnim ustanovama i firmama i to kao ŠEFOVI, DIREKTORI. Dalje ,najveći krimosi u Srbiji su iz Crne Gore koji se šetkaju po Srbiji bez kontole.

    Одговори
    • Ненад

      Поред ЧИКА (нервозног) ПОШТАРА имамо и (нервозног) МИКИЈА.
      Мики, ако ниси приметио, ово је страница о пореклу Карађорђа.
      Твоје „пражњење“ у виду изношења личног погледа на актеуелну геополитичку ситуацију, је крајње ирелевантно, а самим тим и НЕПОТРЕБНО.

      Одговори
  • Miki

    Oni koji tvrde da su sela Šumadije naseljena Crnogorcima,neka pročitaju ‘Poreklo stanovništva u Srbiji do 1922. god. od Borivoja Drobnjakovića i neka ,na primer pročitaju mesta Topola ,Koraćica,Vrbica ,sela oko Smederevske Palanke,uopšte uzev područje Beograda ,Smedereva ,gde nema nijednog stanovnika ,poreklom iz Crne Gore ,ili najviše dve porodice,dalje Požega nema nijednog iz Crne Gore itd. Posle 1918., posle Podgoričke skupštine,crnogorski lobi protura priče o navodnom poreklu Srba od crnogoraca. Crnogorci dolaze u Srbiju posle 1945. godine

    Одговори
  • Јоксим

    Мики, за такве у Црној Гори, и то баш у племену Васојевића, који махом ( не сви) готиве Србију и Србе кажу:“Вазда нешто авета, никад ништа паметно да каже“ Ставити акценте ђе треба. Паметном доста.

    Одговори
  • Miki

    Joksime ,ostavi te etikete , prezentuj relevantne argumente,a ne plemensko naklapanje. Moje tvrdnje su potkrepljene izvorima istoričara i etnologa i publicista. Prati nauku,a ne nauk plemenskih mudrijaša.

    Одговори
    • Станоје

      „Остави те етикете, презентуј релевантне аргументе“ рече човек који је потпуно неаргументовано полупао етикету не појединцима већ целом делу српског народа. Рече човек који не зна да не постоји „генетски код који је Илирски“, као и да удео словенске генетике код Црногораца (дакле Срба) иде исто као и код Срба, што се види када се изузму из истраживања Бошњаци и Албанци из Црне Горе. А што је најжалосније, углавном се уверим да су управо „велики Срби“ који би волели да виде београдски пашалук од Србије, управо заправо прави „етнички“ Црногорци који живе у Србији, и када год треба, по налогу из Црне Горе, крећу у вређање Срба из Црне Горе и негирању ичег српског у Црној Гори – заправо управо спроводе ту антисрпску политику те земље, баш у нашој земљи. Али срећом, све се провали на време.

      Одговори
  • Rade

    Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi.

    Одговори
  • Borivoje Obradovic

    Rade, ne zaboravi da je Srbija matica srpskog naroda i ko si ti da da joj dovodiš Hrvate ida joj poželiš ono ,što se ovde nikad ne bi dogodilo,tj.“oluje i Jasenovce“. Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“

    Одговори
    • Ненад

      По теби имамо две КЛАСЕ Срба и то:
      – Лоши Срби (они који су дошли из „других средина“) и
      – Добри Срби ( „аутохтони грађани Србије“).
      Наравно, ти припадаш добрим Србима јер су твоји преци још од Нојевог потопа грађани Србије.
      Која социопатологија…

      Одговори
  • goran

    Da li neko zna ko su zaista klimenti i dali zaista poticu iz gornje morace.postoje tvrdnje da su u okolinu skadra a posle u brda prema kucima dosli kao pravoslavci tj njihov osnivac se zvao kliment srbin iz gornje morace ali koju su slavu slavili.njegovo pleme se formiralo krajem 16veka ali su vremenom postali katolici
    Pocetkom 18veka su u velikom broju silom od strane turaka klimenti preseljeni na pester kod sjenice.polovina njih se vratila u brda apolovina je ostala na pesteru i prihvatili su islam.dali neko zna dali je na pesteru bilo i klimenti pravoslavaca tj koji su se vratili u pravoslavlje
    Oni i poticu od pravoslavaca mozda od selakovica iz morace.

    Одговори
  • Borivoje Obradovic

    Gorane, poštuj srpski pravopis! Tačno je da su klimenti srpskog porekla,koji su zvog svoje ratobonosti i antagonizma prema Turcima,prisilno preseljeni na opusteli Pešter i Sandžak. Učestvovali su u Austo -turskom ratu 1737.- 39. na strani Austrije i kao poražena strana ,povukli su se ispod Rudnika i Avale i u Srem od Mitroviće do Zemuna( istorijski podaci Jovana Tomića i Svetlane Radovanović) Od Rudnika su se naselili u nisku Šumadiju. Za vreme Kočine Krajine su ratovali na strani Srbije,a 1809. Karađorđe ih je doveo sa Peštara i naselio u Šumadiju. Sam Jovan Cvijić je napisao da se mnogi krajevi šumadijskih sela nazivaju arnautske male,čak u istočnoj Srbiji,kao :reka koja protiče kroz Boljevac zove se Arnauta ,kao i neke vrtače;okolna sela se zovu arnautske male,takođe.Varošicu Zlot kod Bora je osnovalo pleme Klimenti posle 1690. god. Ovo je sve tabu istorija kao što je bio I Svetski rat u Srbiji u vreme komunizma

    Одговори
  • Ненад

    „По историчарима“ – Карађорђе потиче из онога места и од онога племена које је теби најмилије.
    Сви воле да својатају јунаке и хероје.
    Нешто не приметих да се неко труди да докаже како је неки издајник (нечовек) из његовог краја или из његовог племена.
    Још кад би били довољно храбри да се сетимо да смо сви од истога претка…

    Одговори
  • Bora

    Nenade,za istoriju su potrebni izvori,a ne prazna prica,nudis neke nerelevantne fraze i zamene teze.

    Одговори
    • Ненад

      Боривоје, жао ми је што због своје надмености и умишљености не можеш (желиш) да схватиш поенту мог коментара.

      Одговори
  • Borivoje Obradovic

    Nenad@,
    indikativan je tvoj apologetski stav prema komentaru izvesnog Radeta,gore potpisanog,koji ću upravo citirati: “ Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi“. Vidim da je u tvom komentaru promišljena zamena teze. Što se tiče tvog nebuloznog zaključka ,ne želim da ga komentarišem.

    Одговори
    • Ненад

      Боривоје, читај пажљиво!
      Ако ниси приметио – нисам коментарисао став извесног Радета но твој став. Став кога би се требао стидети. Цитирам:
      „Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“
      Прочитај пажљиво шта си написао! Или још боље: води рачуна шта пишеш!
      Свако има право да у своме срцу гаји мржњу или љубав, али јавно изности шовинистичке ставове је крајње непримерено.
      Верујем да је ова твоја социопатологија излечива. Само, мораш се потрудити… да порадиш на себи. За почетак – престани да умишљаш да си бољи од оних који нису са истог подручја као и ти. Није тешко… покушај!

      Одговори
  • Borivoje Obradovic

    Nenad@ ,
    nažalost tvoja plitkoumnost ti na dozvoljava da razlikuješ i shvatiš šta si citirao.

    Одговори
    • Ненад

      И поред неизмерне дубине твога ума – могао си да покушаш. Но, нећу се више освртати на твој хендикеп колико год он тежак био. Остављам те да се самозадовољаваш својом мржњом, што не значи да нећу реаговати сваки пут кад ту своју мржњу (са свим њеним плодовима) јавно усмериш ка српском народу са одређених простора.

      Одговори
  • mika

    gluposti,svi svojataju karadjordja i vasojevici i kuci,te iz sjenice je ,te iz ohrida,te albanac,to su sve pretpostavke,ne zna se ni tacan datum rodjenja ,a kamoli poreklo.Cinjenica je da je Srbin, sumadinac i veliki srbin,sve ostalo su naklapanja.To su poznate i dokazane informacije

    Одговори
  • Јоксим

    Мика, тачно је да сви својатају Карађорђа. Нађи неког од сродника Карађорђевића у Шумадији да уради ДНК тест. Од овога престонаследника нема сврхе, не може да научи српски језик. Научише српски језик из Африке, Азије… Како кинески аммбасадор говори српски језик.

    Одговори
  • Dida

    Karađorđe se najverovatnije rodio 15. septembra 1768. godine, a ovo u vezi Đurđica je samo priča, tobože „po svecu je dobio ime“. Krsna slava mu je bio Sv.Kliment, a ne Sv.Andrej Prvozvani. Da je ubio brata, o tome su svi saglasni, međutim u vezi oceubistva nisu, jer neki govore da je ubio očuha a ne oca. U stvari, kad se sve sabere, o Karađorđu znamo jako malo.

    Одговори
  • Dida

    Još jedna greška. Sima nije bila Karađorđeva ćerka, nego prvorođeni sin umro još kao dete.

    Одговори
  • Лука

    Даље што се конкретно славе Гурешића, и Карађорђевића тиче, ради се о Светом Клименту Римском (8.12. по новом календару) а не о Светом Клименту Охридском (празнује се данас, дакле 9.8. по новом календару). Овај светац јесте цењен у Охриду и његовој околини, али се као што рекох не ради о истом свецу кога славе Карађорђевићи (славили су) и Гурешићи, тако да нека прича и могућност о Карађорђевом пореклу из околине Охрида са овим дефинитивно отпада.

    Одговори
  • Miki

    Na venčanju kralja Aleksandra Karađorđevića,1922. sa rumunskom princezom Marijom,pozvana je stara rodbina i stari kumovi koji datiraju iz vremena Karađorđa. Pozvani su potomci Marinka ,brata Karađorđa,Marinkovići, Nenadovići,kumovi Kučevići iz Zabrena,porodica Halila Kučevića, Bošnjaka iz sela Žabren kod Sjenice koji je u tom trenutku bio „čuvar“ dva i po veka dugog kumstva porodica Karađorđević i Kučević koji su kasnije primili islam. Kada se u Srbiju vratio princ Tomislav Karađorđević staro kumstvo Kučevića i Karađorđevića ponovo je, susretima na Oplencu i Beogradu, obnovljeno, potom je Novi Pazar posetio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. U decembru 2006. godine, dok se starina Sulejman još bio živ, gost u domu porodice Kučević u Žabrenu tri dana bio je nedavno preminuli knez Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla. Niko od njih nije posetio, niti pomenuo Gurešiće . Istoričar i savremenik Karađorđa ,Lazar Arsenjević-Batalaka ,pominje u istoriji Prvog Srpskog ustanka da je Karađorđe,citiram: “na dan svoje plemenske Svetog KLimenta, 25.novembra( po starom kalendaru)“. Po istoričaru Andriji Luburiću, prijatelju Pavla Karađorđevća,Karađorđe je pripadnik plemena Klimente ,a nikakav rodjak Gurešićima.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ВОЖД КАРАЂОРЂЕ
    (1752-1817)
    У судбоносним тренуцима када је српски народ изашао на европску политичку сцену 1804. године, у преломним годинама отпочињања борбе за коначно ослобођење и васкрс српске државе, на челу народа појавио се човек који је смео, могао и знао да предводи народ.
    Према народном предању, Карађорђева породица је пореклом из Васојевића, а у Шумадију се доселила у првој половини 18. века. Отац Петар, по коме је добио презиме, оженио се рођеном Шумадинком, Марицом, кћерком Петра Живковића. Њихов првенац Ђорђе родио се на Ђурђиц, 3. новембра 1752. године.
    Негде пред рат аустријско-турски, оженио се Јеленом из Маслушева, кћерком Николе Јовановића, обор-кнеза јасеничког. Сматра се да је 1803. године, у зиму, лично сам Карађорђе обилазио целу Шумадију, припремајући и придобијајући виђене домаћине за шири народни покрет. Уследио је окрутни одговор: сеча кнезова. И Карађорђе се нашао на том списку, али је успео да разбије потеру. На збору у Орашцу, народни главари за вођу нису изабрали ни најпознатијег хајдука, ни највиђенијег кнеза; извикали су Карађорђа, иако су добро познавали његову преку ћуд. Од тог тренутка, па све до пропасти устанка 1813., Карађорђев животопис јесте историја Србије. Напустио је Србију 21. септембра 1813. године. Удаљен од Србије, он прихвата план грчких хетериста, који су га позвали за вођу устанка. Међутим, Милош Обреновић није желео борбу. Када је Карађорђе прешао у Србију, у селу Радовању у јасеничком срезу смедеревског округа, у зору 13. јула 1817. године, убијен је на спавању, мучки, по Милошевој наредби.

    Одговори
  • mika

    karadjordje,njegov otac i deda su sumadinci,ostalo su nagadjanja,ni datum rodjenja mu se ne zna,takodje vasojevici ga svojataju bez ikakvih ozbiljnijih dokaza,a treba da znaju da su oni dosli sa kosova,da imaju kosovsko poreklo,isto kao sto crnogorci svojataju vuka karadzica, a poznato je da karadzici vode poreklo iz makedonije ,ispod planine karadzica,svako bi da prisvoji velike ljude,a niko da se otima oko olosa i neljudi,manite se svojatanja,karadjordje je sumadinac ,sve ostalo su naklapanja

    Одговори
    • Ненад

      Е, ако ти тако кажеш – онда ће бити тако! Нека твоја као најмудријег, буде последња! Нека буде ШУМАДИНАЦ!

      Одговори
  • Војислав Ананић

    КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ (3/9. 1752, Вишевац, Шумадија — 13/7. 1817, Радовање, јасенички срез). Породица К. је подријетлом из Васојевића, а прешла је у Шумадију вјеројатно послије ратова од 1737. до 1739. Презиме му је по оцу Петру. Мајка му је Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Име К. је добио касније, кад је постао више популаран, по тамној боји свог лица (турски »кара« значи црн).
    У младости се К. бавио сточарством. Бранећи један чопор свиња од ћуди неког бијесног Турчина учинио је убијство, и послије тога се одметнуо као хајдук. 1786, пред рат Катарине II и Јосипа II против Турске, прешао је К. са свом породицом у Сријем. Ту је наскоро ступио у један одред добровољаца (Preikorps), али је, због оштре дисциплине, побјегао из војске и прешао у Србију, да тамо четује. За вријеме рата 1788—1789. истакао се К. храброшћу у чети капетана Радича Петровића. 1791—1803. живио је као миран грађанин, бавећи се сточарском трговином, али је судјеловао у борбама против Пазван-Оглу-а и јањичара у Видину као буљубаша у народној војсци, коју је водио везир Мустафа-паша београдски. Кад су се јањичари вратили у Београд, 1801. убили Мустафу-пашу и почели силан притисак на народ, почела је у Србији јака реакција против њих. Велики дио људи отишао је у хајдуке, многи су стали да се туже писмено и усмено, а неки су почели да се договарају о устанку ширих размјера. Међу овима био је и К.
    Пивски архимандрит Арсеније Гаговић, у договору с карловачким митрополитом Стеваном Стратимировићем, преговарао је да у устанку судјелују Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и ишао је у Русију 1803. да тражи помоћи. Обавијештени о покрету раје, ухвативши једно сумњиво писмо, вође јањичара, дахије, одлучили су да покрет угуше, прије него се распламти и то тако, да поубијају главне људе у земљи, да народ остане обезглављен и лишен вођа. У другој половини јануара 1804. почела је сјеча кнезова у Србији. К. је срећно измакао. Сјеча је изазвала силно огорчење у народу, који се дигао на оружје, да се брани и освећује. На народном збору у Орашцу 2/2. 1804, било је одлучено, да се почне борба с Турцима, и К. је изабран за вођу устаника. Такав став потиштене раје изненадио је дахије, а још више снажан војнички отпор, на који су они наишли одмах, првих дана, у борби с устаницима.
    У прво вријеме устанак је имао карактер борбе против јањичарских силеџија. Тако су увјеравали устаници Порту и многе људе из сусједства. Портин изасланик, Бећир-паша, који је долазио из Босне у Београд, да извиди ствари, био је дочекан од устаника с пажњом. Кад су, по његовој заповиједи, побијени на бијегу, у Адакале, ноћу 24—25/7. 1804, четири главне дахије (Аганлија, Кучик-Алија, Мула-Јусуф и Фочић Мехмед-ага), њему се чинило, да је тим учињено доста, и да је раја добила задовољштину. Изненадио се, с тога, кад ]е чуо, да раја ипак неће да положи оружје, све док Турска не пристане да споразум између ње и раје гарантира једна страна сила. Тада је и паши и Порти постало јасно, да устанак добива опасне размјере. Срби су за то вријеме тражили веза са Аустријом и Русијом, и почели су да своју борбу против дахија развијају у борбу за ослобођење од турске власти уопће. Турски покушај, да помоћу Хафиз-паше подузму енергичне мјере, наишао је на оружан отпор раје. Раја је у борбама код Иванковца, 6—8/8. 1805, однијела побједу.
    К. се у борбама, које су настале иза тога, истакао великом личном храброшћу. Сјајан је његов успјех у борби код Мишара, 1/8. 1806, кад је силно потукао босанску турску војску. То је највећа српска побједа Првог Устанка. 27/12. 1806. освојен је и Београд, као главни град цијеле земље. Ради тих успјеха К. ауторитет порастао је и у осталим српскини земљама, а о Србији су се, од тог часа правиле озбиљне комбинације и код руске владе. 1807. Србија је ушла у савез с Русијом. Тај савез није донио Србији оне помоћи, којој се она надала, што више, појачао је унутрашње интриге.
    К. је био плаховит човјек, прек, и понекад стога неправедан. Осим тога, много угледних војвода налазило је, да се он превише лично осилио и да сузбија њихов углед и утјецај. Вође. опозиције, војвода Миленко Стојковић и Петар Добрњац, нашли су главни ослонац код представника руске власти у Србији. То је вријеђало К., који се с времена на вријеме приближавао Аустрији, с којом је имао старијих веза. Та унутрашња борба у земљи довела је до јачих сукоба и осјетно парализирала народну снагу, нарочито 1809—1818. Незадовољство против К. се јачало, он сам постао је зловољнији, а државне послове водили су људи без моралних скрупула и слабе вриједности.
    Када је послије Наполеонова похода у Русију 1812, почео јачи притисак Турске, која је жељела да једном ријеши српско питање, а 1813. била кренута велика турска офензива с југа и запада, К. се разболио, изгубио је присебност, и 21/9. 1813. прешао је у Земун, на аустријско тло. Тамо је једно вријеме био интерниран у манастиру Фенеку, Голубинцима, Петроварадину и Гразу. Из Аустрије је, концем септембра 1814, на заузимање руске владе, пуштен у Русију, у Бесарабију.
    Ради катастрофе 1813. К. је био с више страна нападан и изгубио је много од свог ауторитета. Кад је избио нови устанак 1815, К. је желио да пријеђе у Србију и да обнови борбу. Али није могао за тај корак да добије пристанак руске владе, код које је кнез Милош све подузимао, да га спријечи у тој намјери. К. је ипак имао присталица у Србији и буна кнеза Симе Марковића, почетком 1817, кренута је добрим дијелом ради њега. У Бесарабији је К. ступио у везе са грчком хетеријом, која је, добро и ако тајно организирана, жељела ослобођење свих кршћана од Турака. Хетеристе су много полагали на К., као на бившег шефа једне револуције, и живо су радили, да му омогуће повратак у Србију. Њиховом помоћу он добије лажан пасош и 28/6. 1817. искрцава се у Србији. Дошао је у Велику Плану свом куму, Вујици Вулићевићу, који га је позивао да се врати у отаџбину. О свом доласку извијестио је К. одмах кнеза Милоша. Овај, не желећи имати супарника и бојећи се, да К. не поведе акцију против Турака и поремети његове рачуне, издао је наредбу, да бивши врховни Вожд буде убијен. То је извршено пред зору 13/7. 1817. К. глава послата је 18/7. у Цариград као знак Милошеве вјерности и као доказ, да је нестало заувијек главног бунтовника против Порте.

    Л и т е р а т у р а: М. Вукићевић, Карађорђе, X (1907), II (1912; до 1807); Ст. Новаковић, Васкрс државе српске (1914); Карађорђе (издање Народног Дела, 1923) са чланцима В. Ћоровића, Ст. Станојевића и Ф. Шишића.
    В. Ћоровић

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, II КЊИГА , И—М, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top