Порекло вожда Карађорђа Петровића

25. јул 2012.

коментара: 69

РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу

РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић)

ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка

КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар)

СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама, у совјетској 1752. година, у америчкој 1752/1762., а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.

Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је “… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан”. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.

ПОРЕКЛО: Карађорђеви преци потичу из Васојевића, а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме Петровић му је по оцу Петру.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

ЖЕНИДБА: Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.

ОЦЕУБИСТВО: У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио изнад кућног прага, због оптужби становника Тополе за насилничко понашање.

ПОВРАТАК У СРБИЈУ: Пред крај аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом уТополи.

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК: Крај 18-ог и почетак 19-тог века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договорима око побуне.

Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар,Варварин…

БЕГ У АУСТРИЈУ: Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане.

НАПОЛЕОН О КАРАЂОРЂУ: На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”.

РОДОСЛОВНО СТАБЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА

ИЗВОР: Википедија

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (69)

Одговорите

69 коментара

  1. niša petronijević

    Jedino šta vezuje KaraĐorđa za Crnogorce jeste onaj Podmukli Crnogorac – Novaković, što zakla našeg Vožda na spavanju.
    Inače, ona Nebulozna Teorija o doseljavanju iz Crne Gore u vreme Šakabente je suštinski NeLogična.
    Nije se tada bežalo u Srbiju već iz Srbije.
    Kult Svetog Klimenta je bio duboko ukorenjen među Srbima oko Ohrida. A odatle nam je došlo mnogo dobrih Junaka kao što je to bio Konda Bimbaša koji se prvi probio u Beogradsku Tvrđavu 1807 ili Vojvoda Strelja, slavom ovenčani branilac Deligrada 1811.
    Pričalo se, da je Karađorđe po karakteru i izgledu, po junaštvu i pravednosti, na Torlake, odakle su preci njegove majke prešli u Šumadiju.

    • Duko Barutovski

      Kult Svetog Klimenta jeste duboko ukorenjen u okolini Ohrida , naime Sveti Kliment je u Ohridu osnovao prvi sveslovenski Univerzitet , tu je stvorio i Kirilicu , sve je to tacno ! samo taj kult Svetog Klimenta ( koji je i dan danas Svetac – patron grada Ohrida ) nije bio ukorenjen medju Srbima oko Ohrida , jer njih tamo uopshte nema , nije ih ni tada bilo , nit pa danas ! oko Ohrida oduvek su ziveli ( i danas zive ) Makedonci , vecinom iz plemena Berziti ( Brsjaci ) i neshto pripadnika plemena Mijaci .

    • Драгољуб

      По неким Вашим коментарима који отворено одбацују аргументе само зато што показују да је нека личност из Црне Горе или Херцеговине (и то мислим на оне за које је то потврђено, а не за оне које тамошње становништво својата, што је чест случај и у другим крајевима Србије, али мање истакнуто), примећујем поштовани Нишо да имате одређени проблем са Црногорцима или Херцеговцима те бих Вас замолио да такве своје проблеме не ширите овде.

      Што се тиче масовног досељавања становништва са динарских крајева (Црна Гора, Херцеговина) у Србију, то је и више него добро описао Јован Цвијић и други. Досељавање у 17. веку, па и 18. веку, те и за време Шакабенте 1690. године, има и тек како смисла, јер су места која су напустили Срби из Србије, а која су била даље од Арнаута (Шумадија на пример), населили тада управо Срби са динарских крајева, који су се спуштали ка плоднијим крајевима, у потрази за бољим животом који опет многи нису нашли. Зато имамо и одређен број хајдука и личности за које се зна да су пореклом из крајева Црне Горе или Херцеговине, где се четовало много дуже него у код нас у Србији, захваљујући терену који је био много гори по Османлије и где су теже могли да спроводе јаче операције против њих. Да има својатања – то је чињеница, али да је за многе личности стварно показано и доказано историјски, а и чак на основу тврдњи управо тих личности, да су из тих крајева – то је апсолутна чињеница.

      Што се тиче ко на кога личи – такве аргументе не треба уопште узимати за озбиљно. Тако исто се може узети и то да, пошто је Карађорђе био висок, тамније косе, коцкасте главе са великим носем, ратоборан и плаховит. Динарско становништво спада у високе људе, тамније, са типичним “коцкастим” главама, већих носева, за разлику од Торлачког које је ниже грађе и облије главе, онда се може рећи да Карађорђе поклапа са изгледом типичног Динарца, и по физичком изгледу, и по плаховитом понашању, а и Динарци су познати да су поприлично ратоборнији од околних група у нашем народу. А зашто овакав аргумент, какав можете често чути од људи из Динарских крајева, који прати идентично Вашу логику, није добар? Јер је генерализујући, искључује могућност да може да се нађе неко са тим особинама и у другим групама – а такви људи се заиста и налазе. Одступања увек има. Тако да, приче да личи на мајку која је била Торлак (иако не знамо како су тачно изгледали његови родитељи) и остало не пију воду, јер су исте особине приписиване и Динарцима који су по кршевима тих крајева. Између осталог, Динарци су далеко дуже водили битке са Турцима, пљачкајући и нападајући њихове караване и мање чете, што су бележили и Дубровчани, а и Вук Караџић је детаљно описао живот Динараца из Црне Горе и Херцеговине. То није зато што су то “бољи” или “чистији” Срби – опет оправдања која прате логику Вашег коментара, а која везе немају са историјом – већ зато што су имали далеко повољнији терен за ратовање, али доста тежи за живот, што изчеличи доста људе. Због тога, тај аргумент “рекла-казала”, “казали да личи” (између осталог, где то пише, ко је то изрекао) пију воду исто колико и разна предања неких племена да су од Немањића што се показало као нетачно у готово свим случајевима. То су неозбиљни аргументи, који нису забележени ни у једној озбиљној историографији, за разлику од аргумената, па и тих црногорских историчара које умете да критикујете често који су много конкретнији и реалнији него од тога да је Карађорђе личио на неког.

      Поводом Васојевића, одавно је потврђено да је породица Карађорђевог оца дошла из Васојевића. Зато се то спомиње на овом сајту и аргументовано објашњава, а ако Вам се те чињенице и аргументи не свиђају, позивам Вас да предложите овде изворе који то негирају и да укажете то нашим историчарима попут оних из Историјског института у Београду. А пошто очекујем коментаре попут “то су само црногорски историчари тврдили”, напоменућу да је то прихваћено и од стране историчара из наше земље (претпостављам да сте из Србије). Додао бих да су то утврдили људи попут Милета Недељковића који се изразито бавио овиме. Слично је утврдио и Григорије Божовић из Ибарског Колашина. Надаље, можете и сами читати. А тезу да је из Васојевића је проширио и сам Његош, и то што није било отпора тој тврдњи нити негирања ње у то време, може да значи нешто (али наравно не може бити аргумент, већ само могућност). Што се тиче тога да ли је био изворно пореклом из Васојевића или је ту само дошао, постоје разне идеје.

      Једна коју спомињу јесте да су ту његови дошли од једног рода из Климената, који су у то време били католици, а које су формирали некада православни Срби, чак и према предању самих Климената. Генетичким истраживањима јесте утврђено да су поједини родови, односно неколико тих Климената (Клименти немају превише насеља) заиста формирана од стране наших људи, Срба, (постоје села у сред Климената у којима људи носе И2 ген, а и називи тих неколико села су углавном пореклом из српског језика, попут села Селце које је врло близу Васојевићима), али се такође у њима налазе и бројни припадници других кластера који се слабо налазе код Срба што указује да се племе приливом Албанаца полако албанизовало (што је било изражено у 19. веку). Овакве тврдње су износили историчари и личности из Србије и Црне Горе, попут Андрије Лубурића (ЦГ) и Јована Томића (Србија) као и Димитрија Туцовића (Србија). Такође, имате и два писма која је послао француски војсковођа Меријаж својој Влади 21. фебрурара 1810. у којима је речено да је Црни Ђорђе из Климената, која је сматрао Брђанским племенима попут Пипера и других, која су били и остали Срби. Списе је објавила Српска краљевска академија 1904, у виду књиге “Исписи из Париских архива”, а страна је чини ми се 522.

      Иако су Клименти заиста доста близу, не бих се превише сложио са овом тезом, највише због тога што је некада долазило Васојевића и Климената, а и што су Клименти католици у то време били. Управо су се Клименти исељавали ка Рашкој области и у Полимље где су били Муслимани, а мања група католичких Климената која је била на граници са Метохијом и делом у њој, напустила је у Великим сеобама те крајеве и населила се у села Хртковци и Никинци у Војводини где су се похрватили. Како се ради о подручјима веома близу једна до другог, лако се може десити да је Француз погрешио и лоше проценио која је територија заправо – посебно ако је област била погранична између Васојевића и Климената. Између осталог, ову идеју утемељену на аргументима, опет квари то што је доста праћена разноразним причама и измишљотинама, са циљем да се Карађорђе представи као етнички Албанац, па људи онда одједном знају и како му се деда звао, или чукундеда, иако може да се деси да је управо, због чињенице да слави славу, дошао из тог дела који су били Срби, или пак само привремено био тамо.

      Друга идеја јесте да су пореклом из српског становништва које је живело код Подгорице, а после се раселило за време доласка Османлија – то је уз много више детаља и због чињенице да је слава Карађорђевих предака била друга, обрадио Григорије. Тачније, наведени су Гурешићи који живе веома близу Васојевића, а славе Светог Климента.

      Што се тиче идеје да је пореклом из Охрида, то још нисам видео у озбиљној историографији, и искористио бих аргумент који је дао Ниша, али у супротном правцу – зашто би неко из територије насељене Османлија, али сада са плодних делова, за време сеоба отишао поново на територије насељене Османлијама иако су те миграције из тих крајева ишле ка Аустро-Угарским територијама, за разлику од миграција из Црне Горе, Херцеговине и мањим делом Босне које су долазиле након тих и имале правац ка Србији. Чињеница да ниједан озбиљнији историчар није разматрао ту идеју говори нешто. А и то да се исти аргументи могу навести и за родове у Црној Гори који славе исту славу, говори да то није једина опција, по тој логици.

      Што се тиче људи попут Микија и других, како можете да тврдите да му је деда рођен у Шумадији, када нема аргумената нити помена тога у изворима? Што се тиче Вашег става ка Србима у Црној Гори, да су то Албанци, тамо Пипери и нека друга племена (за које је показано и генетски да нису Албанци), то задржите за себе, а историју оставите онима који баратају аргументима и чињеницама. А што се тиче Караџића, сам Караџић је говорио да је пореклом из Црне Горе, тако да мислим да он боље зна своје порекло него ви. Приче да су Дробњаци пореклом из Македоније су оборене због непоклапања предавања, проблемима са таквим предањем, па и генетиком. Дакле, опет кажем, личне проблеме према припадницима неке групе у Србима задржите за себе. Нико се ту не отима око некога, већ се ради о чистим чињеницама. И сама чињеница да то схватате као некакво “отимање” представља проблем – да знате чињенице ко је одакле и шта је, не би Вас то дотицало. Мене апсолутно недотиче то што неко из неког места сматра да је неки Великан одатле. Он не каже “Е овог ћу сад да својатам намерно”, већ то тврди на основу погрешних података и приступа (“Личи овај на наше, мора да је одавде”, “То презиме се спомиње овде” – и тако се изгради предање које уопште не мора бити тачно, како то бива са причама о Немањићима). А тај “олош” не својата нико ни код нас – не разумем такве примедбе. Тако да, људи попут Вука Караџића који је сам то забележио, или Јована Цвијића (који је и сам то забележио), Петра Бојовића (баш из тих Васојевића), Бранковићи (први пут споменути и управљали Требињем), Немањићи (рођен у Подгорици, по очевој страни близак са Вукановићима које је поставио српски краљ Михајло Војислављевић из Дукље – отуд такве нетачне приче да су нека племена пореклом од Немањића) – они су пореклом или рођени у Црној Гори или Херцеговини и треба да нам буде драго што су такве територије биле под добрим околностима да нам изроде те великане, а не да ширимо мржњу међу сопственим народом и пљујемо једни друге, дистанцирамо се од других и управо понашамо и делимо идеје баш са онима који то и желе, попут тога да Црногорци немају никакве везе са Србима и остало. Немојмо макар у нашој земљи да дозволимо тако нешто, него помогнимо данас мањој групи нашег народа у тим крајевима, да се избори за истину, а не да их терамо од себе.

      А пошто видим да расправу водите начином изражавања личних ставова и емоцијама, чисто бих напоменуо да не покушавате да ми упућујете увреде, или да се истичете (као што то често Црногорци исто раде), да сте “прави чисти Шумадинци” или ко већ, а ми око Вас то нисмо, јер ми је породица пореклом из Подриња одакле смо веома дуго. А српску историју, како мог краја, тако и крајева Босне и југа Србије знам колико и историју крајева данашње Црне Горе или Херцеговине.

      • Драгољуб

        Такође бих напоменуо да ово везано за Исписе из Париза, поводом Карађорђа, ако неко има копију код себе, ипак провери. Само сам износио шта се тврди када се износи та теза за Клименте – она није моја, нити се слажем са њоме.

      • Bojan

        Druze,za karadjordju NEMA konkretnih dokaza o poreklu,svi ga svojataju,crnogorci,kosovski srbi,pesterci,siptari,makedonci….a ne znam zasto,jer nije on oslobodio srbiju vec narodm.Otac I deda si mi iz sumadije,nista drugo se ne zna.Vi crnogorci,Treba da znate da su petrovici iz bosne,crnojevici sa zlatibora,vojisavljevici iz trebinja,karadzici iz makedonije…ne svojatajte srbijanske velikane kad no vasi nisu iz crne gore

        • Dragoljub

          @Bojan
          Kao prvo, nisam Crnogorac, a kao drugo, poreklo je odavno utvrdjeno. Ali ako mislis da bolje znas od Mileta Nedeljkovica, Radosa Ljusica i drugih, slobodno iznesi argumente. Da ti pomognem – nijedan koga sam naveo nije iz Crne Gore…
          I kao trece, Crnojevici nisu sa Zlatibora, vec Borojevici. Ali kako brkas sve sto pises, i ne cudi me sto ne znas Karadjordjevo poreklo.
          Ali bih te molio da te “price” sa “druze, vi svojatate”, i drugosrbijanske fore “vi Crnogorci i mi Srbijanci” mozes da ostavis za Cetinje i Rozaje, pa tamo to pricaj sa ljudima koji misle isto kao ti…

    • Стварност

      Дакле, сада је битно одакле је која особа, а када се истакну људи попут Цвијића или Вука Караџића (за кога је утврђено да је прича о пореклу из Македоније нетачна, а и сам је говорио да је пореклом из Црне Горе), тада је то небитно. Иначе, та особа коју сте већ стигли да окарактеришете као “подмуклу”, је по историјским изворима вероватније пореклом са Косова, а не из Колашина, како то говори народно предање. Невероватно је како сте успели да Новаковића повежете са Црном Гором, а иста логика која се користи о пореклу Карађорђа из Црне Горе (мада је то општеприхваћено и у нашој историографији и наши историчари и стручњаци из Србије су то утврдили – Јован Томић, Милета Недељковића и други) тада је то небитно. Не да је ликом повукао на оца, него је ликом чист Динарац – висина, коцкасте главе, изражено равно чело и већи нос, а не Торлак који су нижи и мало облијих глава. Плаховитост и агресивност одговарају типичном представнику Динараца из тог периода. А што се тиче Орхида, та деза је одбачена због многобројмих недоследности. Што се тиче презимена Петронијевић из Источне Србије, утврђено је одавно да се ради о породици из (Стјекићи – Шћекићи) из Црне Горе. Чак је и наш историчар из Србије, М. Милићевић, то описао. Прво је један предаг дошао у Јагодину, а касније су се населили у Кладову код Дунава, одакле се породица раширила по источној Србији, и то у ткз “Торлачке” крајеве које спомињете упорно, што ме неодољиво подсећа на својатање које управо приписујете људима из Динарских крајева. Ако вам је Аврам Петронијевић далеки род, ви сте управо из тих крајева које највише нападате, што и не чуди, јер сам приметио да за разлику од нас који смо стварно изворно из Србије, једино они који су пореклом из других крајева имају проблеме са тим крајевима.

  2. Zoran

    Poreklo Karadjordjevica je od Ohrida a predeo Vasojevica je samo bila prolazna stanica na migracionim kretanjima predaka Srpskog Vozda.Primecujem da se na ovom portal cesto pojavljuju istorjske neistine, pa I biografije politicara koji su Srbiji samo ruzna epizoda.

  3. Макарије

    О кавим се ово датумима ради? У Србији је одвајкада Ђурђиц био 16. новембра. А Карађорђе је, колико ми је познато, убијен у зору на дан Св. Архангела Гаврила, 26. јула.

  4. Bore

    Zar je mišljenje Napoleona toliko bitno. Balkanski narodi su od uvek priželjkivali priznanje evropskih vladara. Ko je taj Napoleon? U suštini ništa bolji od Hitlera. Napoleonovo mišljenje je totalno nevažno.Karađorđa je priznao srpski narod i to je najvažnije.

    • Александар Маринковић

      За Карађорђа је Наполеоново мишљење било најважније, много важније од мишљења Романових. Зато је и завршио како је завршио у време кад и његов политички идеал Наполеон у Француској.

  5. Dragan Filipović

    Karađorđe je poreklom bio Kliment.

  6. Пеђа Улемек

    По нашем историчару Владимиру Ћоровићу Карађорђевићи су пореклом Кучи који су преко Васојевића и Сјеничког краја дошли у Шумадију. Њихови рођаци који су остали у Сјеничком крају потурчили су се и колико је мени познато носе презиме Кучевићи што би могло да указује на порекло из Куча.Карађорђевићи су стално одржавали везу са тим својим својим рођацима. Заиста би ваљало да неко одгонетне прецизније порекло Карађорђевића.

  7. О Карађорђево поријекло постоји много предања. Ипак, преовлађуја два: Ровачко и Васојевићко. Према предању из Роваца, Карађорђе је потомак Трипка Гуриша, односно његовог сина Јована. Послије убиства Турака у селу Веље Дубоко 1733. Трипко Гуриш се склонио у Куче.- Дољане. И тамо су пали на крв па се одселио у Врањ, у Клименте гдје је почео да слави св. Климента. Сталне борбе са Турцима отјерале су га у Васојевиће у Краље. Међутим и тамо су дошли у сукоб па се одселио у данашње село Бубање. И тамо је неког убио, али је и сам главом платио. Његови синови су се населили у Годуши, а затим у Црнчу. Око 1750. Јован са синовима Петром и Мирком се одселио на сјеничко-пештерску висораван у село Жабрен. Тамо се окумио са Алијом Кучем, претком Кучевића.
    Према предању Трипко Гуриш је потомак кнеза Богдана Војиновића од кога поријекло изводи око четрдесет братстава у Црној Гори и Србији. Гурешићи у Црнчи и данас славе св. Климента, славу коју су Карађорђевићи славили до 1890.

  8. Ljiljan Maksimović

    Није ми јасно зашто се нико од Карађорђевића није тестирао? Онда би се, можда, могла потврдити или побити ова теорија о Васојевићима.

    • Danilo

      Ono sto se sigurno zna to je da se karadjordjev otac zvao Petar Vasojevic i sa bratom Mirkom i majkom zivio u Sjenickom selu Zabrenu nekih 30 ak godina i morao bezati zbog ubistva dva muslimana koji su mu dugo godina pravili probleme,posto su mu u ovome pomogli lokalni muslimani Kucevici i koji su ga ispratili preko Golije za sumadiju izmedju ove dvije porodice je ostalo pobratimstvo do danasnjih dana…Po prezimenu njegovog oca jasno se vidi da je ova porodica zivljela neko vrijeme u vasojevicima ali nisu krvno pripadnici ovog plemena.Po staroj slavi sv Kliment oni su je ili uzeli od Guresica koji zive u selu Crnca kod Bijelog Polja ili su krvno sa njima u srodstvu,mada i to selo je bilo najverovatnije usputna stanica karadjordjevog djeda Jovana koji je tu najverovatnije ubijen…
      Karadjordjevici su u Vasojevice dosli iz Rovca ali najverovatnije iz okoline Podgorice i siroke zetske ravnice koja je uvijek bila naseljena tada mesovitim srpsko albanskim katolickim stanovnistvom…
      Posto su 1890 vratili staru slavu koju slave vecinom Vasojevici ocigledno da je porodica zeljela da sacuva predanje o vasojevickom porijeklu?

      • Bojan

        Druze,za karadjordja NEMA konkretnih dokaza o poreklu,svi ga svojataju,crnogorci,kosovski srbi,pesterci,siptari,makedonci….a ne znam zasto,jer nije on oslobodio srbiju vec narodm.Otac I deda si mi iz sumadije,nista drugo se ne zna.Vi crnogorci,Treba da znate da su petrovici iz bosne,crnojevici sa zlatibora,vojisavljevici iz trebinja,karadzici iz makedonije…ne svojatajte srbijanske velikane kad ni vasi nisu iz crne gore

  9. Aleksandar

    Najpre pozdrav za Nišu Petronijevića i jedno pitanje, zbog čega ne voli ljude iz Crne Gore i da li je siguran da njegovi koreni nisu baš odatle. Očigledna je njegova težnja da prihvati da je Karađorđe iz Ohrida zbog slave sv. Kliment, što je potpuna besmislica. Tu slavu i danas slave Gurišići iz Zatona kod Bijelog polja, potomci Tripka Guriša i rođaci Karađorđevi koje je on jednom prilikom i posetio kada je dolazio u taj kraj da širi ustanak u sandžaku i brdima Crne Gore. Više je nego sigurno da su njegovi pretci nekada zaista živeli u selu Liješnje, pa zatim u selu Velje Duboko, koja su se oba u to vreme nalazila u nahiji Donja Morača, a sada pripadaju oblasti plemena Rovca. Nakon ubistva turaka njegov predak Tripko Guriš odselio se u oblast Vasojevića pa otuda i ta priča da je Karađorđe poreklom od Vasojevića. Tripko guriš je imao dosta sinova i unuka tako da se ta mnogoljudna porodica raštrkala u nekoliko pravaca, od kojih neki najpre u okolinu Nikšića tj. selo Dragovoljić, neki u oblast plemena Vasojevići, pa onda dalje u pravcu sandžaka, okoline Užica i u Šumadiju. U Vasojevićima inače ima puno bratstava koja po krvi nisu Vasojevići. To je zbog toga što su se Vasojevići raširili na veliku oblast tog dela polimlja, a matica im je Lijeva Rijeka odakle su se raširili. Otuda ta poluistina koja se kod neukih uzima kao istina tj. činjenica da je Karađorđe Vasojević, a još gora glupost da je od bratstva Đurišić, a u stvari u pitanju je bratstvo Gurišić. Takođe je poznato da su Karađorđevi otac i đed jedno vreme živeli u selu Žabren kod Novog Pazara, gde su takođe pali na krv zbog ubistva dva turska vojnika koja su im ubili psa jer je lajao na njih. U to vreme to je smatrano za uvredu i udarac na ponos pa ih je otac Karađorđev zbog toga ubio, i jedno vreme se skrivao tj. bio pod zaštitom kumova Kučevića koji su ga primili u svoju kuću i odakle nije smeo da izlazi i da se kreće. Zbog toga je odlučio da se seli dalje prema Šumadiji, a priča se da je u vreme te seobe majka Karađorđeva bila bremenita i da se odmah nakon doseljavanja u Viševac Karađorđe rodio. Ti Kučevići su kasnije bili počasni gosti na svadbi prilikom venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića sa kraljicom Marijom. Prema tome može se i izračunati kada je od prilike seoba Petrovića tj. Karađorđevića bila ako se uzme u obzir koliko je Karađorđe imao godina 1804. god. kada je stao na čelo ustanka. Takođe netačno je izneto ovde da je ubio oca. Tačno je to da je naredio jednom od njegovih ljudi da puca i ubije njegovog očuha koji se igrom slučaja zvao slično kao i otac mu Petar. Očuh se zvao Petronije i nije želeo da nastavi put prema Savi i Dunavu kuda se kretao zbeg od turske potere. Znajući da ako bi se Petronije vratio da bi ga turci uhvatili i saznali u kom pravcu se Karađorđe i njegova porodica tačno kreću, i da bi ih sigurno potera na konjima stigla i da bi samim tim svi verovatno bili pobijeni. Na nagovor svoje majke koja ga je zaklela svojim majčinskim mlekom, naredio jednom od svojih momaka koji su mu pomagali pri bežanju da pođe za Petronijem i ubije ga.
    Bilo bi naravno dobro kada bi neko od Karađorđevića prihvatio da se testira i uporedi svoj DNK sa potomcima kneza Bogdana Vojinića, od koga po predanju i Tripko Guriš potiče.

  10. Dusan

    Karadjordjevici su Vojinovici…