ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu
RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković)
PORODICA: žena Jelena Petrović, sinovi Aleksa i Aleksandar, ćerke Sima, Sava, Sara, Poleksija i Stamenka
KRSNA SLAVA: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar)
SPORNI DATUM ROĐENJA: Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama, u sovjetskoj 1752. godina, u američkoj 1752/1762., a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.
Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je “… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.
POREKLO: Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića, a doselili su se u Šumadiju sa hercegovačko-crnogorskih brda u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime Petrović mu je po ocu Petru.
Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.
ŽENIDBA: Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.
OCEUBISTVO: U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.
Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga, zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.
POVRATAK U SRBIJU: Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom uTopoli.
PRVI SRPSKI USTANAK: Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.
Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.
Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin…
BEG U AUSTRIJU: Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.
NAPOLEON O KARAĐORĐU: Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”.
RODOSLOVNO STABLO KARAĐORĐEVIĆA
IZVOR: Vikipedija
31. oktobar 2013. u 11:20
niša petronijević
Jedino šta vezuje KaraĐorđa za Crnogorce jeste onaj Podmukli Crnogorac – Novaković, što zakla našeg Vožda na spavanju.
Inače, ona Nebulozna Teorija o doseljavanju iz Crne Gore u vreme Šakabente je suštinski NeLogična.
Nije se tada bežalo u Srbiju već iz Srbije.
Kult Svetog Klimenta je bio duboko ukorenjen među Srbima oko Ohrida. A odatle nam je došlo mnogo dobrih Junaka kao što je to bio Konda Bimbaša koji se prvi probio u Beogradsku Tvrđavu 1807 ili Vojvoda Strelja, slavom ovenčani branilac Deligrada 1811.
Pričalo se, da je Karađorđe po karakteru i izgledu, po junaštvu i pravednosti, na Torlake, odakle su preci njegove majke prešli u Šumadiju.
10. jun 2016. u 19:51
Duko Barutovski
Kult Svetog Klimenta jeste duboko ukorenjen u okolini Ohrida , naime Sveti Kliment je u Ohridu osnovao prvi sveslovenski Univerzitet , tu je stvorio i Kirilicu , sve je to tacno ! samo taj kult Svetog Klimenta ( koji je i dan danas Svetac – patron grada Ohrida ) nije bio ukorenjen medju Srbima oko Ohrida , jer njih tamo uopshte nema , nije ih ni tada bilo , nit pa danas ! oko Ohrida oduvek su ziveli ( i danas zive ) Makedonci , vecinom iz plemena Berziti ( Brsjaci ) i neshto pripadnika plemena Mijaci .
5. avgust 2016. u 03:27
olovni
Makedonci zive podosta u okolini Ohrida, ali od 45.
15. avgust 2021. u 07:36
Kata
Ohrid je nekada bio glavni grad Srbije.
9. januar 2018. u 02:19
Dragoljub
Po nekim Vašim komentarima koji otvoreno odbacuju argumente samo zato što pokazuju da je neka ličnost iz Crne Gore ili Hercegovine (i to mislim na one za koje je to potvrđeno, a ne za one koje tamošnje stanovništvo svojata, što je čest slučaj i u drugim krajevima Srbije, ali manje istaknuto), primećujem poštovani Nišo da imate određeni problem sa Crnogorcima ili Hercegovcima te bih Vas zamolio da takve svoje probleme ne širite ovde.
Što se tiče masovnog doseljavanja stanovništva sa dinarskih krajeva (Crna Gora, Hercegovina) u Srbiju, to je i više nego dobro opisao Jovan Cvijić i drugi. Doseljavanje u 17. veku, pa i 18. veku, te i za vreme Šakabente 1690. godine, ima i tek kako smisla, jer su mesta koja su napustili Srbi iz Srbije, a koja su bila dalje od Arnauta (Šumadija na primer), naselili tada upravo Srbi sa dinarskih krajeva, koji su se spuštali ka plodnijim krajevima, u potrazi za boljim životom koji opet mnogi nisu našli. Zato imamo i određen broj hajduka i ličnosti za koje se zna da su poreklom iz krajeva Crne Gore ili Hercegovine, gde se četovalo mnogo duže nego u kod nas u Srbiji, zahvaljujući terenu koji je bio mnogo gori po Osmanlije i gde su teže mogli da sprovode jače operacije protiv njih. Da ima svojatanja – to je činjenica, ali da je za mnoge ličnosti stvarno pokazano i dokazano istorijski, a i čak na osnovu tvrdnji upravo tih ličnosti, da su iz tih krajeva – to je apsolutna činjenica.
Što se tiče ko na koga liči – takve argumente ne treba uopšte uzimati za ozbiljno. Tako isto se može uzeti i to da, pošto je Karađorđe bio visok, tamnije kose, kockaste glave sa velikim nosem, ratoboran i plahovit. Dinarsko stanovništvo spada u visoke ljude, tamnije, sa tipičnim “kockastim” glavama, većih noseva, za razliku od Torlačkog koje je niže građe i oblije glave, onda se može reći da Karađorđe poklapa sa izgledom tipičnog Dinarca, i po fizičkom izgledu, i po plahovitom ponašanju, a i Dinarci su poznati da su poprilično ratoborniji od okolnih grupa u našem narodu. A zašto ovakav argument, kakav možete često čuti od ljudi iz Dinarskih krajeva, koji prati identično Vašu logiku, nije dobar? Jer je generalizujući, isključuje mogućnost da može da se nađe neko sa tim osobinama i u drugim grupama – a takvi ljudi se zaista i nalaze. Odstupanja uvek ima. Tako da, priče da liči na majku koja je bila Torlak (iako ne znamo kako su tačno izgledali njegovi roditelji) i ostalo ne piju vodu, jer su iste osobine pripisivane i Dinarcima koji su po krševima tih krajeva. Između ostalog, Dinarci su daleko duže vodili bitke sa Turcima, pljačkajući i napadajući njihove karavane i manje čete, što su beležili i Dubrovčani, a i Vuk Karadžić je detaljno opisao život Dinaraca iz Crne Gore i Hercegovine. To nije zato što su to “bolji” ili “čistiji” Srbi – opet opravdanja koja prate logiku Vašeg komentara, a koja veze nemaju sa istorijom – već zato što su imali daleko povoljniji teren za ratovanje, ali dosta teži za život, što izčeliči dosta ljude. Zbog toga, taj argument “rekla-kazala”, “kazali da liči” (između ostalog, gde to piše, ko je to izrekao) piju vodu isto koliko i razna predanja nekih plemena da su od Nemanjića što se pokazalo kao netačno u gotovo svim slučajevima. To su neozbiljni argumenti, koji nisu zabeleženi ni u jednoj ozbiljnoj istoriografiji, za razliku od argumenata, pa i tih crnogorskih istoričara koje umete da kritikujete često koji su mnogo konkretniji i realniji nego od toga da je Karađorđe ličio na nekog.
Povodom Vasojevića, odavno je potvrđeno da je porodica Karađorđevog oca došla iz Vasojevića. Zato se to spominje na ovom sajtu i argumentovano objašnjava, a ako Vam se te činjenice i argumenti ne sviđaju, pozivam Vas da predložite ovde izvore koji to negiraju i da ukažete to našim istoričarima poput onih iz Istorijskog instituta u Beogradu. A pošto očekujem komentare poput “to su samo crnogorski istoričari tvrdili”, napomenuću da je to prihvaćeno i od strane istoričara iz naše zemlje (pretpostavljam da ste iz Srbije). Dodao bih da su to utvrdili ljudi poput Mileta Nedeljkovića koji se izrazito bavio ovime. Slično je utvrdio i Grigorije Božović iz Ibarskog Kolašina. Nadalje, možete i sami čitati. A tezu da je iz Vasojevića je proširio i sam Njegoš, i to što nije bilo otpora toj tvrdnji niti negiranja nje u to vreme, može da znači nešto (ali naravno ne može biti argument, već samo mogućnost). Što se tiče toga da li je bio izvorno poreklom iz Vasojevića ili je tu samo došao, postoje razne ideje.
Jedna koju spominju jeste da su tu njegovi došli od jednog roda iz Klimenata, koji su u to vreme bili katolici, a koje su formirali nekada pravoslavni Srbi, čak i prema predanju samih Klimenata. Genetičkim istraživanjima jeste utvrđeno da su pojedini rodovi, odnosno nekoliko tih Klimenata (Klimenti nemaju previše naselja) zaista formirana od strane naših ljudi, Srba, (postoje sela u sred Klimenata u kojima ljudi nose I2 gen, a i nazivi tih nekoliko sela su uglavnom poreklom iz srpskog jezika, poput sela Selce koje je vrlo blizu Vasojevićima), ali se takođe u njima nalaze i brojni pripadnici drugih klastera koji se slabo nalaze kod Srba što ukazuje da se pleme prilivom Albanaca polako albanizovalo (što je bilo izraženo u 19. veku). Ovakve tvrdnje su iznosili istoričari i ličnosti iz Srbije i Crne Gore, poput Andrije Luburića (CG) i Jovana Tomića (Srbija) kao i Dimitrija Tucovića (Srbija). Takođe, imate i dva pisma koja je poslao francuski vojskovođa Merijaž svojoj Vladi 21. februrara 1810. u kojima je rečeno da je Crni Đorđe iz Klimenata, koja je smatrao Brđanskim plemenima poput Pipera i drugih, koja su bili i ostali Srbi. Spise je objavila Srpska kraljevska akademija 1904, u vidu knjige “Ispisi iz Pariskih arhiva”, a strana je čini mi se 522.
Iako su Klimenti zaista dosta blizu, ne bih se previše složio sa ovom tezom, najviše zbog toga što je nekada dolazilo Vasojevića i Klimenata, a i što su Klimenti katolici u to vreme bili. Upravo su se Klimenti iseljavali ka Raškoj oblasti i u Polimlje gde su bili Muslimani, a manja grupa katoličkih Klimenata koja je bila na granici sa Metohijom i delom u njoj, napustila je u Velikim seobama te krajeve i naselila se u sela Hrtkovci i Nikinci u Vojvodini gde su se pohrvatili. Kako se radi o područjima veoma blizu jedna do drugog, lako se može desiti da je Francuz pogrešio i loše procenio koja je teritorija zapravo – posebno ako je oblast bila pogranična između Vasojevića i Klimenata. Između ostalog, ovu ideju utemeljenu na argumentima, opet kvari to što je dosta praćena raznoraznim pričama i izmišljotinama, sa ciljem da se Karađorđe predstavi kao etnički Albanac, pa ljudi onda odjednom znaju i kako mu se deda zvao, ili čukundeda, iako može da se desi da je upravo, zbog činjenice da slavi slavu, došao iz tog dela koji su bili Srbi, ili pak samo privremeno bio tamo.
Druga ideja jeste da su poreklom iz srpskog stanovništva koje je živelo kod Podgorice, a posle se raselilo za vreme dolaska Osmanlija – to je uz mnogo više detalja i zbog činjenice da je slava Karađorđevih predaka bila druga, obradio Grigorije. Tačnije, navedeni su Gurešići koji žive veoma blizu Vasojevića, a slave Svetog Klimenta.
Što se tiče ideje da je poreklom iz Ohrida, to još nisam video u ozbiljnoj istoriografiji, i iskoristio bih argument koji je dao Niša, ali u suprotnom pravcu – zašto bi neko iz teritorije naseljene Osmanlija, ali sada sa plodnih delova, za vreme seoba otišao ponovo na teritorije naseljene Osmanlijama iako su te migracije iz tih krajeva išle ka Austro-Ugarskim teritorijama, za razliku od migracija iz Crne Gore, Hercegovine i manjim delom Bosne koje su dolazile nakon tih i imale pravac ka Srbiji. Činjenica da nijedan ozbiljniji istoričar nije razmatrao tu ideju govori nešto. A i to da se isti argumenti mogu navesti i za rodove u Crnoj Gori koji slave istu slavu, govori da to nije jedina opcija, po toj logici.
Što se tiče ljudi poput Mikija i drugih, kako možete da tvrdite da mu je deda rođen u Šumadiji, kada nema argumenata niti pomena toga u izvorima? Što se tiče Vašeg stava ka Srbima u Crnoj Gori, da su to Albanci, tamo Piperi i neka druga plemena (za koje je pokazano i genetski da nisu Albanci), to zadržite za sebe, a istoriju ostavite onima koji barataju argumentima i činjenicama. A što se tiče Karadžića, sam Karadžić je govorio da je poreklom iz Crne Gore, tako da mislim da on bolje zna svoje poreklo nego vi. Priče da su Drobnjaci poreklom iz Makedonije su oborene zbog nepoklapanja predavanja, problemima sa takvim predanjem, pa i genetikom. Dakle, opet kažem, lične probleme prema pripadnicima neke grupe u Srbima zadržite za sebe. Niko se tu ne otima oko nekoga, već se radi o čistim činjenicama. I sama činjenica da to shvatate kao nekakvo “otimanje” predstavlja problem – da znate činjenice ko je odakle i šta je, ne bi Vas to doticalo. Mene apsolutno nedotiče to što neko iz nekog mesta smatra da je neki Velikan odatle. On ne kaže “E ovog ću sad da svojatam namerno”, već to tvrdi na osnovu pogrešnih podataka i pristupa (“Liči ovaj na naše, mora da je odavde”, “To prezime se spominje ovde” – i tako se izgradi predanje koje uopšte ne mora biti tačno, kako to biva sa pričama o Nemanjićima). A taj “ološ” ne svojata niko ni kod nas – ne razumem takve primedbe. Tako da, ljudi poput Vuka Karadžića koji je sam to zabeležio, ili Jovana Cvijića (koji je i sam to zabeležio), Petra Bojovića (baš iz tih Vasojevića), Brankovići (prvi put spomenuti i upravljali Trebinjem), Nemanjići (rođen u Podgorici, po očevoj strani blizak sa Vukanovićima koje je postavio srpski kralj Mihajlo Vojislavljević iz Duklje – otud takve netačne priče da su neka plemena poreklom od Nemanjića) – oni su poreklom ili rođeni u Crnoj Gori ili Hercegovini i treba da nam bude drago što su takve teritorije bile pod dobrim okolnostima da nam izrode te velikane, a ne da širimo mržnju među sopstvenim narodom i pljujemo jedni druge, distanciramo se od drugih i upravo ponašamo i delimo ideje baš sa onima koji to i žele, poput toga da Crnogorci nemaju nikakve veze sa Srbima i ostalo. Nemojmo makar u našoj zemlji da dozvolimo tako nešto, nego pomognimo danas manjoj grupi našeg naroda u tim krajevima, da se izbori za istinu, a ne da ih teramo od sebe.
A pošto vidim da raspravu vodite načinom izražavanja ličnih stavova i emocijama, čisto bih napomenuo da ne pokušavate da mi upućujete uvrede, ili da se ističete (kao što to često Crnogorci isto rade), da ste “pravi čisti Šumadinci” ili ko već, a mi oko Vas to nismo, jer mi je porodica poreklom iz Podrinja odakle smo veoma dugo. A srpsku istoriju, kako mog kraja, tako i krajeva Bosne i juga Srbije znam koliko i istoriju krajeva današnje Crne Gore ili Hercegovine.
9. januar 2018. u 02:26
Dragoljub
Takođe bih napomenuo da ovo vezano za Ispise iz Pariza, povodom Karađorđa, ako neko ima kopiju kod sebe, ipak proveri. Samo sam iznosio šta se tvrdi kada se iznosi ta teza za Klimente – ona nije moja, niti se slažem sa njome.
12. mart 2020. u 20:55
Bojan
Druze,za karadjordju NEMA konkretnih dokaza o poreklu,svi ga svojataju,crnogorci,kosovski srbi,pesterci,siptari,makedonci….a ne znam zasto,jer nije on oslobodio srbiju vec narodm.Otac I deda si mi iz sumadije,nista drugo se ne zna.Vi crnogorci,Treba da znate da su petrovici iz bosne,crnojevici sa zlatibora,vojisavljevici iz trebinja,karadzici iz makedonije…ne svojatajte srbijanske velikane kad no vasi nisu iz crne gore
28. novembar 2021. u 23:37
Dragoljub
@Bojan
Kao prvo, nisam Crnogorac, a kao drugo, poreklo je odavno utvrdjeno. Ali ako mislis da bolje znas od Mileta Nedeljkovica, Radosa Ljusica i drugih, slobodno iznesi argumente. Da ti pomognem – nijedan koga sam naveo nije iz Crne Gore…
I kao trece, Crnojevici nisu sa Zlatibora, vec Borojevici. Ali kako brkas sve sto pises, i ne cudi me sto ne znas Karadjordjevo poreklo.
Ali bih te molio da te “price” sa “druze, vi svojatate”, i drugosrbijanske fore “vi Crnogorci i mi Srbijanci” mozes da ostavis za Cetinje i Rozaje, pa tamo to pricaj sa ljudima koji misle isto kao ti…
9. januar 2018. u 15:11
Stvarnost
Dakle, sada je bitno odakle je koja osoba, a kada se istaknu ljudi poput Cvijića ili Vuka Karadžića (za koga je utvrđeno da je priča o poreklu iz Makedonije netačna, a i sam je govorio da je poreklom iz Crne Gore), tada je to nebitno. Inače, ta osoba koju ste već stigli da okarakterišete kao “podmuklu”, je po istorijskim izvorima verovatnije poreklom sa Kosova, a ne iz Kolašina, kako to govori narodno predanje. Neverovatno je kako ste uspeli da Novakovića povežete sa Crnom Gorom, a ista logika koja se koristi o poreklu Karađorđa iz Crne Gore (mada je to opšteprihvaćeno i u našoj istoriografiji i naši istoričari i stručnjaci iz Srbije su to utvrdili – Jovan Tomić, Mileta Nedeljkovića i drugi) tada je to nebitno. Ne da je likom povukao na oca, nego je likom čist Dinarac – visina, kockaste glave, izraženo ravno čelo i veći nos, a ne Torlak koji su niži i malo oblijih glava. Plahovitost i agresivnost odgovaraju tipičnom predstavniku Dinaraca iz tog perioda. A što se tiče Orhida, ta deza je odbačena zbog mnogobrojmih nedoslednosti. Što se tiče prezimena Petronijević iz Istočne Srbije, utvrđeno je odavno da se radi o porodici iz (Stjekići – Šćekići) iz Crne Gore. Čak je i naš istoričar iz Srbije, M. Milićević, to opisao. Prvo je jedan predag došao u Jagodinu, a kasnije su se naselili u Kladovu kod Dunava, odakle se porodica raširila po istočnoj Srbiji, i to u tkz “Torlačke” krajeve koje spominjete uporno, što me neodoljivo podseća na svojatanje koje upravo pripisujete ljudima iz Dinarskih krajeva. Ako vam je Avram Petronijević daleki rod, vi ste upravo iz tih krajeva koje najviše napadate, što i ne čudi, jer sam primetio da za razliku od nas koji smo stvarno izvorno iz Srbije, jedino oni koji su poreklom iz drugih krajeva imaju probleme sa tim krajevima.
16. novembar 2013. u 16:05
Zoran
Poreklo Karadjordjevica je od Ohrida a predeo Vasojevica je samo bila prolazna stanica na migracionim kretanjima predaka Srpskog Vozda.Primecujem da se na ovom portal cesto pojavljuju istorjske neistine, pa I biografije politicara koji su Srbiji samo ruzna epizoda.
20. decembar 2013. u 12:21
Makarije
O kavim se ovo datumima radi? U Srbiji je odvajkada Đurđic bio 16. novembra. A Karađorđe je, koliko mi je poznato, ubijen u zoru na dan Sv. Arhangela Gavrila, 26. jula.
26. decembar 2013. u 20:29
Bore
Zar je mišljenje Napoleona toliko bitno. Balkanski narodi su od uvek priželjkivali priznanje evropskih vladara. Ko je taj Napoleon? U suštini ništa bolji od Hitlera. Napoleonovo mišljenje je totalno nevažno.Karađorđa je priznao srpski narod i to je najvažnije.
26. decembar 2013. u 21:25
Aleksandar Marinković
Za Karađorđa je Napoleonovo mišljenje bilo najvažnije, mnogo važnije od mišljenja Romanovih. Zato je i završio kako je završio u vreme kad i njegov politički ideal Napoleon u Francuskoj.
5. februar 2014. u 20:40
Dragan Filipović
Karađorđe je poreklom bio Kliment.
1. mart 2014. u 02:13
Peđa Ulemek
Po našem istoričaru Vladimiru Ćoroviću Karađorđevići su poreklom Kuči koji su preko Vasojevića i Sjeničkog kraja došli u Šumadiju. Njihovi rođaci koji su ostali u Sjeničkom kraju poturčili su se i koliko je meni poznato nose prezime Kučevići što bi moglo da ukazuje na poreklo iz Kuča.Karađorđevići su stalno održavali vezu sa tim svojim svojim rođacima. Zaista bi valjalo da neko odgonetne preciznije poreklo Karađorđevića.
15. avgust 2021. u 08:00
Kata
Kučevići i Karadjordjev otac Petar su po predanju “šišani” kumovi, što znaci da nisu bili od istog plemena. Muslimani izmedju sebe nemaju kumstvo.
2. april 2014. u 14:10
Ranko
O Karađorđevo porijeklo postoji mnogo predanja. Ipak, preovlađuja dva: Rovačko i Vasojevićko. Prema predanju iz Rovaca, Karađorđe je potomak Tripka Guriša, odnosno njegovog sina Jovana. Poslije ubistva Turaka u selu Velje Duboko 1733. Tripko Guriš se sklonio u Kuče.- Doljane. I tamo su pali na krv pa se odselio u Vranj, u Klimente gdje je počeo da slavi sv. Klimenta. Stalne borbe sa Turcima otjerale su ga u Vasojeviće u Kralje. Međutim i tamo su došli u sukob pa se odselio u današnje selo Bubanje. I tamo je nekog ubio, ali je i sam glavom platio. Njegovi sinovi su se naselili u Goduši, a zatim u Crnču. Oko 1750. Jovan sa sinovima Petrom i Mirkom se odselio na sjeničko-peštersku visoravan u selo Žabren. Tamo se okumio sa Alijom Kučem, pretkom Kučevića.
Prema predanju Tripko Guriš je potomak kneza Bogdana Vojinovića od koga porijeklo izvodi oko četrdeset bratstava u Crnoj Gori i Srbiji. Gurešići u Crnči i danas slave sv. Klimenta, slavu koju su Karađorđevići slavili do 1890.
12. april 2014. u 10:01
Ljiljan Maksimović
Nije mi jasno zašto se niko od Karađorđevića nije testirao? Onda bi se, možda, mogla potvrditi ili pobiti ova teorija o Vasojevićima.
1. februar 2017. u 09:41
Danilo
Ono sto se sigurno zna to je da se karadjordjev otac zvao Petar Vasojevic i sa bratom Mirkom i majkom zivio u Sjenickom selu Zabrenu nekih 30 ak godina i morao bezati zbog ubistva dva muslimana koji su mu dugo godina pravili probleme,posto su mu u ovome pomogli lokalni muslimani Kucevici i koji su ga ispratili preko Golije za sumadiju izmedju ove dvije porodice je ostalo pobratimstvo do danasnjih dana…Po prezimenu njegovog oca jasno se vidi da je ova porodica zivljela neko vrijeme u vasojevicima ali nisu krvno pripadnici ovog plemena.Po staroj slavi sv Kliment oni su je ili uzeli od Guresica koji zive u selu Crnca kod Bijelog Polja ili su krvno sa njima u srodstvu,mada i to selo je bilo najverovatnije usputna stanica karadjordjevog djeda Jovana koji je tu najverovatnije ubijen…
Karadjordjevici su u Vasojevice dosli iz Rovca ali najverovatnije iz okoline Podgorice i siroke zetske ravnice koja je uvijek bila naseljena tada mesovitim srpsko albanskim katolickim stanovnistvom…
Posto su 1890 vratili staru slavu koju slave vecinom Vasojevici ocigledno da je porodica zeljela da sacuva predanje o vasojevickom porijeklu?
12. mart 2020. u 21:19
Bojan
Druze,za karadjordja NEMA konkretnih dokaza o poreklu,svi ga svojataju,crnogorci,kosovski srbi,pesterci,siptari,makedonci….a ne znam zasto,jer nije on oslobodio srbiju vec narodm.Otac I deda si mi iz sumadije,nista drugo se ne zna.Vi crnogorci,Treba da znate da su petrovici iz bosne,crnojevici sa zlatibora,vojisavljevici iz trebinja,karadzici iz makedonije…ne svojatajte srbijanske velikane kad ni vasi nisu iz crne gore
1. jul 2014. u 18:01
Aleksandar
Najpre pozdrav za Nišu Petronijevića i jedno pitanje, zbog čega ne voli ljude iz Crne Gore i da li je siguran da njegovi koreni nisu baš odatle. Očigledna je njegova težnja da prihvati da je Karađorđe iz Ohrida zbog slave sv. Kliment, što je potpuna besmislica. Tu slavu i danas slave Gurišići iz Zatona kod Bijelog polja, potomci Tripka Guriša i rođaci Karađorđevi koje je on jednom prilikom i posetio kada je dolazio u taj kraj da širi ustanak u sandžaku i brdima Crne Gore. Više je nego sigurno da su njegovi pretci nekada zaista živeli u selu Liješnje, pa zatim u selu Velje Duboko, koja su se oba u to vreme nalazila u nahiji Donja Morača, a sada pripadaju oblasti plemena Rovca. Nakon ubistva turaka njegov predak Tripko Guriš odselio se u oblast Vasojevića pa otuda i ta priča da je Karađorđe poreklom od Vasojevića. Tripko guriš je imao dosta sinova i unuka tako da se ta mnogoljudna porodica raštrkala u nekoliko pravaca, od kojih neki najpre u okolinu Nikšića tj. selo Dragovoljić, neki u oblast plemena Vasojevići, pa onda dalje u pravcu sandžaka, okoline Užica i u Šumadiju. U Vasojevićima inače ima puno bratstava koja po krvi nisu Vasojevići. To je zbog toga što su se Vasojevići raširili na veliku oblast tog dela polimlja, a matica im je Lijeva Rijeka odakle su se raširili. Otuda ta poluistina koja se kod neukih uzima kao istina tj. činjenica da je Karađorđe Vasojević, a još gora glupost da je od bratstva Đurišić, a u stvari u pitanju je bratstvo Gurišić. Takođe je poznato da su Karađorđevi otac i đed jedno vreme živeli u selu Žabren kod Novog Pazara, gde su takođe pali na krv zbog ubistva dva turska vojnika koja su im ubili psa jer je lajao na njih. U to vreme to je smatrano za uvredu i udarac na ponos pa ih je otac Karađorđev zbog toga ubio, i jedno vreme se skrivao tj. bio pod zaštitom kumova Kučevića koji su ga primili u svoju kuću i odakle nije smeo da izlazi i da se kreće. Zbog toga je odlučio da se seli dalje prema Šumadiji, a priča se da je u vreme te seobe majka Karađorđeva bila bremenita i da se odmah nakon doseljavanja u Viševac Karađorđe rodio. Ti Kučevići su kasnije bili počasni gosti na svadbi prilikom venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića sa kraljicom Marijom. Prema tome može se i izračunati kada je od prilike seoba Petrovića tj. Karađorđevića bila ako se uzme u obzir koliko je Karađorđe imao godina 1804. god. kada je stao na čelo ustanka. Takođe netačno je izneto ovde da je ubio oca. Tačno je to da je naredio jednom od njegovih ljudi da puca i ubije njegovog očuha koji se igrom slučaja zvao slično kao i otac mu Petar. Očuh se zvao Petronije i nije želeo da nastavi put prema Savi i Dunavu kuda se kretao zbeg od turske potere. Znajući da ako bi se Petronije vratio da bi ga turci uhvatili i saznali u kom pravcu se Karađorđe i njegova porodica tačno kreću, i da bi ih sigurno potera na konjima stigla i da bi samim tim svi verovatno bili pobijeni. Na nagovor svoje majke koja ga je zaklela svojim majčinskim mlekom, naredio jednom od svojih momaka koji su mu pomagali pri bežanju da pođe za Petronijem i ubije ga.
Bilo bi naravno dobro kada bi neko od Karađorđevića prihvatio da se testira i uporedi svoj DNK sa potomcima kneza Bogdana Vojinića, od koga po predanju i Tripko Guriš potiče.
15. oktobar 2014. u 18:44
Danka Gurešić
U potpunosti se slažem sa Rankon i Aleksandrom. Samo bih isravila Aleksandra. Nije GurIsic vec GurEsic.
21. jul 2014. u 08:33
Dusan
Karadjordjevici su Vojinovici…