РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу
РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић)
ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка
КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар)
СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није забележен нити је касније, од његових савременика, записан. Чудно је да се ни година не зна, односно у одређивању његовог годишта се лута читавих осамнаест година, од 1752. до 1770. године. Такође је чудно да се не помиње ниједан верски датум, што је било уобичајено, везан уз рођење. Поготово што је он био у песмама опевани јунак и вођа народа, у његовој близини су били скоро сви писмени Срби тог времена а ни светске енциклопедије се не слажу око претпостављеног датума. Тако се 1766. година, односно 3. септембар 1752. године појављују у западноевропским енциклопедијама, у совјетској 1752. година, у америчкој 1752/1762., а у домаћим изворима као највероватнија се помиње 1768. година. Према Јанићију Ђурићу, Карађорђевом личном секретару, Карађорђе је рођен 1752. године.
Једини писани траг за времена Карађорђевог живота у коме се помиње дан рођења је писмо руског посланика у Београду Родофиникина када обавештава свог претпостављеног да га је “… Црни Ђорђе позвао у село удаљено сто врста на Ђурђиц да прославимо дан његовог рођења и имендан”. Наиме, често је детету давано име по празнику на које је рођено. Ђурђиц је по грегоријанском календару 3. новембра, односно тада по јулијанском 14. новембар.
ПОРЕКЛО: Карађорђеви преци потичу из Васојевића, а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у којем су учествовали Срби. Презиме Петровић му је по оцу Петру.
Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва (био је толико сиромашан да није могао да плаћа порез па би остали становници села у којем је живео морали да преузму ову обавезу уместо њега) често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.
ЖЕНИДБА: Ђорђе Петровић се 1785/86. године жени Јеленом Јовановић. Према неким изворима, Јеленини родитељи су били имућнији и нису дали своју кћер, али ју је Ђорђе отео и учинио својом женом. После женидбе није дуго остао у Србији, јер је наводно убио Турчина. Избегао је у Срем са својом породицом.
ОЦЕУБИСТВО: У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича је да је његов отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу су то разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, дигао је руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.
Карађорђе је убио не само свог оца већ и још једног члана своје породице, свог брата Маринка, тако што га је обесио изнад кућног прага, због оптужби становника Тополе за насилничко понашање.
ПОВРАТАК У СРБИЈУ: Пред крај аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом уТополи.
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК: Крај 18-ог и почетак 19-тог века доноси повећање зулума који су Турци чинили над српским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања српских великаша и договорима око побуне.
Повод за Први српски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих српских глава, Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.
На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар1804. године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар,Варварин…
БЕГ У АУСТРИЈУ: Након мира у Букурешту долази до неслоге међу људством што се одразило и на деловање и акције народа. Карађорђе увиђа да је даља борба узалудна и одлучује да 1813. године побегне у Аустрију, али се 1810. придружио грчком покрету у жељи да настави борбу за протеривање Турака. Следеће године је дошао тајно у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је по Милошевој наредби убијен у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане.
НАПОЛЕОН О КАРАЂОРЂУ: На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!”.
РОДОСЛОВНО СТАБЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА
ИЗВОР: Википедија
7. март 2015. у 11:21
Ранко
Поштована Данка,
не знам да ли сте Гурешићка по роду или дому, али би свакако било сјајно да се неко од мушких чланова Ваше породице тестира. Наиме постоји предање да су родоначелник Гурешића Антоније и родоначелник Бубања Петроније браћа. Бубање су се тестирали и припадају хаплогрупи И2а Динарски југ.Бубање су се тестирали у Хјустону на 37 маркера. У Београду се то преко портала Порекло такође може врло ефикасно одрадити.
22. април 2015. у 02:12
Ptredrag Ivanovic-Pleme Kuci iznad Podgorice
Ono sto me cudi od istoricara jeste sledece:
Vrlo je intersantno ,kako to da se ne zna porijeklo Karadjordja kada to su znali svi od generacije nasih djedova.
1- Porijeklo Karadjordja potice od loze Petrovica-Drekalovica iz plemena Kuca iznad Podgorice.
Predak karadjordja Petrovica je vojvoda od plemena Kuca -vojvoda Radonja Petrov Petrovic-Drekalovic.
2- Sto se tice svetog Klimenta, pa PAPA kLIMENT X JE SLAO POMOC pravoslavnom narodu na Balkanu jer je srpski narod stitio granicu hriscanske Evrope ,i na taj nacin je Papa spasavao srbe od gladi tj od njihovog bioloskog nestanka.i nije cudit sto su kao svetinju mnogi srbi slavili svetog Klimenta,a to javnost nezna i to je zbunjuje.to su bila vremena kada rusija jos nije uspjela da stupi na Balkan.
3- I dan dans se slavi sveti Nikola ?!
4- Dakle ,vezati Karadjordja za samo to da ga je ubio kum rodom iz kolasina je bez svakog komentara.karadjordjevi su odselili iz plemena Kuca u Kolasin , zatim u Vasojevice i td. prema Kosovu.
13. јун 2015. у 18:55
MIki
Pročitajte istoriju Vladimira Ćorovića u kojoj piše da Karađorđe vodi poreklo iz plemena Klimenti, a ko su Klimenti ,naćiće te kod istoričara Jovana Tomića ,člana Kraljevske akademije i prijatelja kralja Petra I karađorđevića. Klimenti su arbanaško pleme Keljmendi. Njegov deda Đin Maraš Klimenta(Kelmendi ) se doselio u Šumadiju 1739. godine
23. јул 2015. у 17:46
Ранко
ДНК тест су урадили и Гурешићи. Њихов налаз је показао да припадају хаплогрупи И2а Динарски југ, као и Бубање, али је удаљеност на маркерима доста велика и не може се говорити о заједничком претку у неком ближем периоду. Изгледа да предање да је Трипко Гуриш заједнички предак Бубања и Гурешића није тачно.
29. јул 2015. у 08:32
Ранко
ДНК тест су урадили и потомци кнеза Богдана Војинића – Љешњанина. Они припадају хаплогрупи Динарски сјевер. Гурешићи припадају Динарском југу.. Дакле то су два потпуно различита рода и не стоји прича да је Карађорђе потомак Војиновића.
27. децембар 2015. у 15:51
cika postar
Ova veb strana nije nista drugo no obicno crnogorsko-bosansko prepucavanja oko cojstva i junastva na porodicnim sedeljkama u elektronskom obliku, ko je od kojih brda i dolja, jesi li roda pere perica ili kure kurcevica, da li je po predanju tvoju babu tresnuo neki vlah nadnicar dok je u zbunju pored njive piskila… Sto svi ti srcani junaci roda crnogorsko-bosanskoga ne digose ustanke po zemljama predaka svojih nego po centralnoj srbiji…vidi se po ovom nasem izgnanom kralju u britaniji to cojstvo i junastvo, jedva srpski prica a o deci da ne govorim. To je slika i prilika o potomcima iz zemlje naroda junackoga. Kad vas nadbroje bosnjaci i siptari onda ce te u beograd prebeci i preko nekog 15 kolena iz brdjanske zemlje biti uvuceni na rukovodeca mesta da nastavite bezbedno da besedite o predacima i potonjima i njihovim podvizima i drobljenjima o srpstvu.
15. јануар 2017. у 04:36
Ненад
Чика нервозни поштаре, ти си очигледно залутао на овоме сајту. Своје фрустрације можеш лечити на неким сајтовима који се баве психотерапијом. Мада, искрено, боље би ти било (ако си хришћанин) да одеш код свештеника и исповедиш своје грехе, отвориш душу, кажеш шта те притиска и мучи… Не ваља ти то што храниш и негујеш ту мржњу у своме срцу.
Ајде, послушај ме, и бићеш ми захвалан!
Збогом!
9. јануар 2018. у 14:33
Стварност
Нису подигли побуне по Црној Гори, Босни и Херцеговини? Ви очигледно не знате да се у до почетка 17. века у тим територијама константно ратовало. Захваљујући повољном терену по њих и доброј организацији, 1697. године је Црна Гора де факто независна под владиком Данилом који креће у борбу за ослобођење Срба који су около били под Османлијама. То је прва српска територија која се ослободила од Турака. Подизане су побуне у Херцеговини и Црној Гори попут велике побуне из 1596-1597, константне борбе са Скадарским пашама попут битки из 1732. против Осман-паше, 1788. против Махмут-паше и Битке на Мартинићима из 1796 (има и још једна из 1877). Ово су побуне пре устанака у Србији. Подигнута су и два велика устанка у Херцеговини, први (1852–62), други најпознатији који је покренуо читаву кризу у овом делу Европе (1875–77) (Невесињска пушка) и који се проширио на целу Босну и Херцеговину. Тада је избио и српско-турски рат, односно сукоб између Србије и Црне Горе са једне стране, и Османлија са друге. Србија је изашла поражена због огромног налета Османске војске и непогодног терена по њу, док је Црна Гора ослободила Никшић и Спуж захваљујући много бољем терену који није био повољан по многобројније Турке. Тако да, да прича да су долазили у Србију да дижу побуне, а код Срба из Босне и Херцеговине и Црне Горе нису радили ништа, апсолутно неодговара историјској истини.
12. март 2020. у 21:02
Bojan
Crna gora je 1490 prihvatila tursku blast Bez borbe,oslobodila se zahvaljujuci srbiju I ustancima u 19.veku.sve drugo je vase guslanje
28. новембар 2021. у 23:40
Dragoljub
@Bojan
Procitaj mletacke izvestaje iz 17, 18. i 19. veka o borbama u Crnoj Gori i Brdima. Krcat ih je Kotorski arhiv. Sve sto pises su bajke koje nemaju veze sa istorijom.
27. децембар 2015. у 20:27
joksim
Ajde ne budali, čika poštar. Navedi svoje poreklo, pa onda nastavi da tupiš…
28. децембар 2015. у 00:14
cika postar
Onomad u toku raspadanja juge kad nagrnuse izbeglice iz bosne, vele nismo mi bosanci nego srbi a vi u srbiji ste srbijanci, ovde kao prognani podobijase raznorazne povlastice, okucise se neko kucom neko palacom za kratko vreme, uvukose se u drzavne uprave, zapocese preduzetnicke poslove, niko ne zavrsi na ulici ko prosjak i ne treba, a vojnici srbijanci ginuse po bosni, tako i ovi kosovari pobegose od siptara i u begu sa njima dodjose haljiji, enveri i dzeve, ne znam samo od koga ovi drugi pobegose i svi nagrnuse u beograd i okolinu pa se lako uklopise i na slican nacin kao i ove srbende iz bosne a opet srbijanska vojska i policija gubila zivote na KiM. Jos kazu, mi na kosovu nismo placali dazbine, struju i vodu, tek oni su posebna prica… Da se u cg zaratilo dok je sa Srbijom u federaciji bila gledali bi isti scenario. Sve junak do junaka junackoga roda. Sto znaci Srbija je uvek bila krava muzara, sto slovencima, hrvatima tako i porodicama krshne hercegovine i crne gore kojima je glavna zanimacija ponosno blebletanje i dika o junackim lozama. Nisu smisljeni greskom eto onako svi oni vicevi o crnogorskom lenstvovanju pa i jeste kad samo zvacete a delanja nigde ni oni o bosanskoj bistrosti, ostroumnosti i brzom razmisljanju pa zato i osobe poput milana tarota, kleopatre i njima slicnima se obogatise u bosni. Stoga svakog od srbadije ko povezuje poreklo srpskih velikana sa svojim a onda sa onim brdjanskim predelima treba iz srbijice krave muzare nogirati tamo gde su im koreni da tamo trabunjaju o srpskom junastvu. Nije bitno cije je loze vozd bio i ne treba to naglasavati, bitno je da se za srbadiju borio nevezano na cijoj se zemlji ona nalazila tako da ni moje poreklo joksime nije bitno, osecam se srbinom i pricam srpski a i boricu se za srbadiju kad bude trebalo samo molim boga da mi tad vojskovodja ne bude od loze brdjanske.
9. јануар 2018. у 14:55
Стварност
Мобилизација у Црној Гори за време ратова 90тих је била далеко већа него мобилизација у Србији (у Београду око 7%). Када се год ратовало, увек су се Срби из Црне Горе и Босне и Херцеговине нашли на првој линији фронта, и то зарад Срба и Србије такође, а захвалност из Србије коју су добили је готово увек била равна нули. Битка на Мојковцу се заборавила, а породице које су протеране и чије су куће спаљене у Босни и Херцеговини и Хрватској су дочекане баш оваквим неистинама и искривљавањем перцепције стварности коју Ви износите. Причате о неким богатим кућама, а ја живим у насељу где су нам дошле баш те породице које живе у никаквим условима, са нерешеним стамбеним питањима и становима које су на папиру добили, а овако не могу да добију још због неких спорова. Маса њих не могу да нађу добар посао, јер су заглавили у приградским насељима, а Ви се хватате оног малог броја који није дошао за време рата, него је дошао за време СФРЈ и снашао се боље од Вас. Какав то може да буде проблем ако је неко успео да догура до високе позиције у некој фирми, само зато што није изворно одавде? Било је и има и негативних случајева, али нешто их не видим превише у односу на све остале. Истичемо упорно негативне примере бизнисмена, а оне који су пореклом из наших крајева, то је небитно. Могао бих се исто тако упитати супротно – а шта да кажем да је то неспособност нас овде? Тај “брђанин” је дошао из сиромашних крајева и циљ му је да успе, он је предан томе, а ми овде шта радимо – само кукамо и правимо непријатеље међу нама самима и увек имамо изговор да не реагујемо. “Идемо у рат за Србе из БиХ и Хрватске” а онда када дође мобилизација, “Нећу ја да ратујем за ту политику”. После ти Срби протерани, и опет су нам они криви. “Кад ми војсковођа не буде био из лозе Србијанске, тада ћу се борити за Србадију”, а када се то деси, онда “А то није моја политика”. У мом крају живи породица која је пореклом из Црне Горе и чији су сви чланови као војна лица учествовали на рату на Косову и Метохији, док је мој први комшија рођени Сремац, говорио мени како не треба да ратујемо него да пустимо да то оде. Јел сад треба да кажем да су сви из Срема такви, што се потрефио један лош пример? Наравно да не, и то је глупост. А какав сте то ви Србин, када ви свесно одбацујете велики део нашег народа, проглашавате ту културу за туђу, као да су ти Брђани неки други народ, а не српски, а онда када треба да се хвалимо Теслом који је Србин из Аустро-угарске, Јованом Цвијићем или Петром Бојовићем или Мишићем, или пак спортистима попут Новаком Ђоковићем, Дејаном Радоњићем, Бодирогом (породица пореклом из Херцеговине), глумцима попут Воје Брајовића и многобројни други примери, који су исто дошли и пореклом из тих “кршева”, а, онда је то друга прича. Када се они спомињу, тада није битно одакле су, али када се узму негативни примери, тада је то битно. Тако говоре одређени припадници других народа у нашем суседству, односно они који имају те идеје, баш као ви, а те идеје су се показале као све, само не пријатељске нама. Није битно да ли се неко осећа Србином или не, већ је битно да ли он дели такође и те идеје и зна ко је и шта је и да се труди и да ради, за своју породицу, своју државу и свој народ. Тај ко прави успехе у послу, науци, спорту за ову земљу, то су прави Срби. Мени је свеједно да ли ће ми неко рећи да сам Србијанац – па песме нашије старије кажу “Србијанац”. Не знам који је ту проблем, то је назив за Србина из Србије. Срби из Босне лепо кажу – ми смо Срби из Босне смо по територији Босанци, а ви по територији Србијанци, али сви смо Срби (мада у последње време све мање спомињу Босанац). Какве везе има један назив, када смо сви Срби и нико то не негира? Мени је свеједно одакле је тај ко води моју државу – битно ми је да зна да је ово његова држава и да се труди и ради што више може за добробит ње, а они којима су сви други кривци за све, такви нам нису потребни.
30. децембар 2015. у 22:50
joksim
Чика поштаре , како то “да ни моје порекло јоксиме није битно, осећам се србином и причам српски а и борићу се за србадију кад буде требало”… Сигуран сам да знаш порекло својег љубимца ( ако га имаш). Значи оно је битно. Лепо је да се осећаш Србином, али зашто:
– не пишеш ћирилицом?
– не употребљаваш велико слово тамо где треба?
– не познајеш правопис и језик српски?
– не бориш се сада и овде за Србију и српство?…
Својим тлапњама, уверио си поклонике овог портала да си лажни Србин.
Чика поштар, мржња никоме није бољитак донела , неће ни теби. Не аветај више. Свако добро и срећан Божић и Нову Годину жели ти чика Јоксим.
31. децембар 2015. у 10:46
cika postar
Nema se smisla sa tobom razgovarati. Srpski junaci se iskljucivo radjaju na brdskim predelima crne gore i hercegovine ili vuku korene odatle. Napoleon je rekao da je vozd veci i silniji borac od njega i to je medjunarodna potvrda, ako je uopste to rekao, niti je to bitno. Komentarisemo uopste vozdovo poreklo a ti zapeo za moje, nisi mi jasan Pametniji popusta. Srecni ti predstojeci praznici Joksime, ajd zivio.