ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu
RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković)
PORODICA: žena Jelena Petrović, sinovi Aleksa i Aleksandar, ćerke Sima, Sava, Sara, Poleksija i Stamenka
KRSNA SLAVA: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar)
SPORNI DATUM ROĐENJA: Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama, u sovjetskoj 1752. godina, u američkoj 1752/1762., a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.
Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je “… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.
POREKLO: Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića, a doselili su se u Šumadiju sa hercegovačko-crnogorskih brda u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime Petrović mu je po ocu Petru.
Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.
ŽENIDBA: Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.
OCEUBISTVO: U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.
Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga, zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.
POVRATAK U SRBIJU: Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom uTopoli.
PRVI SRPSKI USTANAK: Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.
Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.
Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin…
BEG U AUSTRIJU: Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.
NAPOLEON O KARAĐORĐU: Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”.
RODOSLOVNO STABLO KARAĐORĐEVIĆA
IZVOR: Vikipedija
7. mart 2015. u 11:21
Ranko
Poštovana Danka,
ne znam da li ste Gurešićka po rodu ili domu, ali bi svakako bilo sjajno da se neko od muških članova Vaše porodice testira. Naime postoji predanje da su rodonačelnik Gurešića Antonije i rodonačelnik Bubanja Petronije braća. Bubanje su se testirali i pripadaju haplogrupi I2a Dinarski jug.Bubanje su se testirali u Hjustonu na 37 markera. U Beogradu se to preko portala Poreklo takođe može vrlo efikasno odraditi.
22. april 2015. u 02:12
Ptredrag Ivanovic-Pleme Kuci iznad Podgorice
Ono sto me cudi od istoricara jeste sledece:
Vrlo je intersantno ,kako to da se ne zna porijeklo Karadjordja kada to su znali svi od generacije nasih djedova.
1- Porijeklo Karadjordja potice od loze Petrovica-Drekalovica iz plemena Kuca iznad Podgorice.
Predak karadjordja Petrovica je vojvoda od plemena Kuca -vojvoda Radonja Petrov Petrovic-Drekalovic.
2- Sto se tice svetog Klimenta, pa PAPA kLIMENT X JE SLAO POMOC pravoslavnom narodu na Balkanu jer je srpski narod stitio granicu hriscanske Evrope ,i na taj nacin je Papa spasavao srbe od gladi tj od njihovog bioloskog nestanka.i nije cudit sto su kao svetinju mnogi srbi slavili svetog Klimenta,a to javnost nezna i to je zbunjuje.to su bila vremena kada rusija jos nije uspjela da stupi na Balkan.
3- I dan dans se slavi sveti Nikola ?!
4- Dakle ,vezati Karadjordja za samo to da ga je ubio kum rodom iz kolasina je bez svakog komentara.karadjordjevi su odselili iz plemena Kuca u Kolasin , zatim u Vasojevice i td. prema Kosovu.
13. jun 2015. u 18:55
MIki
Pročitajte istoriju Vladimira Ćorovića u kojoj piše da Karađorđe vodi poreklo iz plemena Klimenti, a ko su Klimenti ,naćiće te kod istoričara Jovana Tomića ,člana Kraljevske akademije i prijatelja kralja Petra I karađorđevića. Klimenti su arbanaško pleme Keljmendi. Njegov deda Đin Maraš Klimenta(Kelmendi ) se doselio u Šumadiju 1739. godine
23. jul 2015. u 17:46
Ranko
DNK test su uradili i Gurešići. Njihov nalaz je pokazao da pripadaju haplogrupi I2a Dinarski jug, kao i Bubanje, ali je udaljenost na markerima dosta velika i ne može se govoriti o zajedničkom pretku u nekom bližem periodu. Izgleda da predanje da je Tripko Guriš zajednički predak Bubanja i Gurešića nije tačno.
29. jul 2015. u 08:32
Ranko
DNK test su uradili i potomci kneza Bogdana Vojinića – Lješnjanina. Oni pripadaju haplogrupi Dinarski sjever. Gurešići pripadaju Dinarskom jugu.. Dakle to su dva potpuno različita roda i ne stoji priča da je Karađorđe potomak Vojinovića.
27. decembar 2015. u 15:51
cika postar
Ova veb strana nije nista drugo no obicno crnogorsko-bosansko prepucavanja oko cojstva i junastva na porodicnim sedeljkama u elektronskom obliku, ko je od kojih brda i dolja, jesi li roda pere perica ili kure kurcevica, da li je po predanju tvoju babu tresnuo neki vlah nadnicar dok je u zbunju pored njive piskila… Sto svi ti srcani junaci roda crnogorsko-bosanskoga ne digose ustanke po zemljama predaka svojih nego po centralnoj srbiji…vidi se po ovom nasem izgnanom kralju u britaniji to cojstvo i junastvo, jedva srpski prica a o deci da ne govorim. To je slika i prilika o potomcima iz zemlje naroda junackoga. Kad vas nadbroje bosnjaci i siptari onda ce te u beograd prebeci i preko nekog 15 kolena iz brdjanske zemlje biti uvuceni na rukovodeca mesta da nastavite bezbedno da besedite o predacima i potonjima i njihovim podvizima i drobljenjima o srpstvu.
15. januar 2017. u 04:36
Nenad
Čika nervozni poštare, ti si očigledno zalutao na ovome sajtu. Svoje frustracije možeš lečiti na nekim sajtovima koji se bave psihoterapijom. Mada, iskreno, bolje bi ti bilo (ako si hrišćanin) da odeš kod sveštenika i ispovediš svoje grehe, otvoriš dušu, kažeš šta te pritiska i muči… Ne valja ti to što hraniš i neguješ tu mržnju u svome srcu.
Ajde, poslušaj me, i bićeš mi zahvalan!
Zbogom!
9. januar 2018. u 14:33
Stvarnost
Nisu podigli pobune po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini? Vi očigledno ne znate da se u do početka 17. veka u tim teritorijama konstantno ratovalo. Zahvaljujući povoljnom terenu po njih i dobroj organizaciji, 1697. godine je Crna Gora de fakto nezavisna pod vladikom Danilom koji kreće u borbu za oslobođenje Srba koji su okolo bili pod Osmanlijama. To je prva srpska teritorija koja se oslobodila od Turaka. Podizane su pobune u Hercegovini i Crnoj Gori poput velike pobune iz 1596-1597, konstantne borbe sa Skadarskim pašama poput bitki iz 1732. protiv Osman-paše, 1788. protiv Mahmut-paše i Bitke na Martinićima iz 1796 (ima i još jedna iz 1877). Ovo su pobune pre ustanaka u Srbiji. Podignuta su i dva velika ustanka u Hercegovini, prvi (1852–62), drugi najpoznatiji koji je pokrenuo čitavu krizu u ovom delu Evrope (1875–77) (Nevesinjska puška) i koji se proširio na celu Bosnu i Hercegovinu. Tada je izbio i srpsko-turski rat, odnosno sukob između Srbije i Crne Gore sa jedne strane, i Osmanlija sa druge. Srbija je izašla poražena zbog ogromnog naleta Osmanske vojske i nepogodnog terena po nju, dok je Crna Gora oslobodila Nikšić i Spuž zahvaljujući mnogo boljem terenu koji nije bio povoljan po mnogobrojnije Turke. Tako da, da priča da su dolazili u Srbiju da dižu pobune, a kod Srba iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore nisu radili ništa, apsolutno neodgovara istorijskoj istini.
12. mart 2020. u 21:02
Bojan
Crna gora je 1490 prihvatila tursku blast Bez borbe,oslobodila se zahvaljujuci srbiju I ustancima u 19.veku.sve drugo je vase guslanje
28. novembar 2021. u 23:40
Dragoljub
@Bojan
Procitaj mletacke izvestaje iz 17, 18. i 19. veka o borbama u Crnoj Gori i Brdima. Krcat ih je Kotorski arhiv. Sve sto pises su bajke koje nemaju veze sa istorijom.
27. decembar 2015. u 20:27
joksim
Ajde ne budali, čika poštar. Navedi svoje poreklo, pa onda nastavi da tupiš…
28. decembar 2015. u 00:14
cika postar
Onomad u toku raspadanja juge kad nagrnuse izbeglice iz bosne, vele nismo mi bosanci nego srbi a vi u srbiji ste srbijanci, ovde kao prognani podobijase raznorazne povlastice, okucise se neko kucom neko palacom za kratko vreme, uvukose se u drzavne uprave, zapocese preduzetnicke poslove, niko ne zavrsi na ulici ko prosjak i ne treba, a vojnici srbijanci ginuse po bosni, tako i ovi kosovari pobegose od siptara i u begu sa njima dodjose haljiji, enveri i dzeve, ne znam samo od koga ovi drugi pobegose i svi nagrnuse u beograd i okolinu pa se lako uklopise i na slican nacin kao i ove srbende iz bosne a opet srbijanska vojska i policija gubila zivote na KiM. Jos kazu, mi na kosovu nismo placali dazbine, struju i vodu, tek oni su posebna prica… Da se u cg zaratilo dok je sa Srbijom u federaciji bila gledali bi isti scenario. Sve junak do junaka junackoga roda. Sto znaci Srbija je uvek bila krava muzara, sto slovencima, hrvatima tako i porodicama krshne hercegovine i crne gore kojima je glavna zanimacija ponosno blebletanje i dika o junackim lozama. Nisu smisljeni greskom eto onako svi oni vicevi o crnogorskom lenstvovanju pa i jeste kad samo zvacete a delanja nigde ni oni o bosanskoj bistrosti, ostroumnosti i brzom razmisljanju pa zato i osobe poput milana tarota, kleopatre i njima slicnima se obogatise u bosni. Stoga svakog od srbadije ko povezuje poreklo srpskih velikana sa svojim a onda sa onim brdjanskim predelima treba iz srbijice krave muzare nogirati tamo gde su im koreni da tamo trabunjaju o srpskom junastvu. Nije bitno cije je loze vozd bio i ne treba to naglasavati, bitno je da se za srbadiju borio nevezano na cijoj se zemlji ona nalazila tako da ni moje poreklo joksime nije bitno, osecam se srbinom i pricam srpski a i boricu se za srbadiju kad bude trebalo samo molim boga da mi tad vojskovodja ne bude od loze brdjanske.
9. januar 2018. u 14:55
Stvarnost
Mobilizacija u Crnoj Gori za vreme ratova 90tih je bila daleko veća nego mobilizacija u Srbiji (u Beogradu oko 7%). Kada se god ratovalo, uvek su se Srbi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine našli na prvoj liniji fronta, i to zarad Srba i Srbije takođe, a zahvalnost iz Srbije koju su dobili je gotovo uvek bila ravna nuli. Bitka na Mojkovcu se zaboravila, a porodice koje su proterane i čije su kuće spaljene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su dočekane baš ovakvim neistinama i iskrivljavanjem percepcije stvarnosti koju Vi iznosite. Pričate o nekim bogatim kućama, a ja živim u naselju gde su nam došle baš te porodice koje žive u nikakvim uslovima, sa nerešenim stambenim pitanjima i stanovima koje su na papiru dobili, a ovako ne mogu da dobiju još zbog nekih sporova. Masa njih ne mogu da nađu dobar posao, jer su zaglavili u prigradskim naseljima, a Vi se hvatate onog malog broja koji nije došao za vreme rata, nego je došao za vreme SFRJ i snašao se bolje od Vas. Kakav to može da bude problem ako je neko uspeo da dogura do visoke pozicije u nekoj firmi, samo zato što nije izvorno odavde? Bilo je i ima i negativnih slučajeva, ali nešto ih ne vidim previše u odnosu na sve ostale. Ističemo uporno negativne primere biznismena, a one koji su poreklom iz naših krajeva, to je nebitno. Mogao bih se isto tako upitati suprotno – a šta da kažem da je to nesposobnost nas ovde? Taj “brđanin” je došao iz siromašnih krajeva i cilj mu je da uspe, on je predan tome, a mi ovde šta radimo – samo kukamo i pravimo neprijatelje među nama samima i uvek imamo izgovor da ne reagujemo. “Idemo u rat za Srbe iz BiH i Hrvatske” a onda kada dođe mobilizacija, “Neću ja da ratujem za tu politiku”. Posle ti Srbi proterani, i opet su nam oni krivi. “Kad mi vojskovođa ne bude bio iz loze Srbijanske, tada ću se boriti za Srbadiju”, a kada se to desi, onda “A to nije moja politika”. U mom kraju živi porodica koja je poreklom iz Crne Gore i čiji su svi članovi kao vojna lica učestvovali na ratu na Kosovu i Metohiji, dok je moj prvi komšija rođeni Sremac, govorio meni kako ne treba da ratujemo nego da pustimo da to ode. Jel sad treba da kažem da su svi iz Srema takvi, što se potrefio jedan loš primer? Naravno da ne, i to je glupost. A kakav ste to vi Srbin, kada vi svesno odbacujete veliki deo našeg naroda, proglašavate tu kulturu za tuđu, kao da su ti Brđani neki drugi narod, a ne srpski, a onda kada treba da se hvalimo Teslom koji je Srbin iz Austro-ugarske, Jovanom Cvijićem ili Petrom Bojovićem ili Mišićem, ili pak sportistima poput Novakom Đokovićem, Dejanom Radonjićem, Bodirogom (porodica poreklom iz Hercegovine), glumcima poput Voje Brajovića i mnogobrojni drugi primeri, koji su isto došli i poreklom iz tih “krševa”, a, onda je to druga priča. Kada se oni spominju, tada nije bitno odakle su, ali kada se uzmu negativni primeri, tada je to bitno. Tako govore određeni pripadnici drugih naroda u našem susedstvu, odnosno oni koji imaju te ideje, baš kao vi, a te ideje su se pokazale kao sve, samo ne prijateljske nama. Nije bitno da li se neko oseća Srbinom ili ne, već je bitno da li on deli takođe i te ideje i zna ko je i šta je i da se trudi i da radi, za svoju porodicu, svoju državu i svoj narod. Taj ko pravi uspehe u poslu, nauci, sportu za ovu zemlju, to su pravi Srbi. Meni je svejedno da li će mi neko reći da sam Srbijanac – pa pesme našije starije kažu “Srbijanac”. Ne znam koji je tu problem, to je naziv za Srbina iz Srbije. Srbi iz Bosne lepo kažu – mi smo Srbi iz Bosne smo po teritoriji Bosanci, a vi po teritoriji Srbijanci, ali svi smo Srbi (mada u poslednje vreme sve manje spominju Bosanac). Kakve veze ima jedan naziv, kada smo svi Srbi i niko to ne negira? Meni je svejedno odakle je taj ko vodi moju državu – bitno mi je da zna da je ovo njegova država i da se trudi i radi što više može za dobrobit nje, a oni kojima su svi drugi krivci za sve, takvi nam nisu potrebni.
30. decembar 2015. u 22:50
joksim
Čika poštare , kako to “da ni moje poreklo joksime nije bitno, osećam se srbinom i pričam srpski a i boriću se za srbadiju kad bude trebalo”… Siguran sam da znaš poreklo svojeg ljubimca ( ako ga imaš). Znači ono je bitno. Lepo je da se osećaš Srbinom, ali zašto:
– ne pišeš ćirilicom?
– ne upotrebljavaš veliko slovo tamo gde treba?
– ne poznaješ pravopis i jezik srpski?
– ne boriš se sada i ovde za Srbiju i srpstvo?…
Svojim tlapnjama, uverio si poklonike ovog portala da si lažni Srbin.
Čika poštar, mržnja nikome nije boljitak donela , neće ni tebi. Ne avetaj više. Svako dobro i srećan Božić i Novu Godinu želi ti čika Joksim.
31. decembar 2015. u 10:46
cika postar
Nema se smisla sa tobom razgovarati. Srpski junaci se iskljucivo radjaju na brdskim predelima crne gore i hercegovine ili vuku korene odatle. Napoleon je rekao da je vozd veci i silniji borac od njega i to je medjunarodna potvrda, ako je uopste to rekao, niti je to bitno. Komentarisemo uopste vozdovo poreklo a ti zapeo za moje, nisi mi jasan Pametniji popusta. Srecni ti predstojeci praznici Joksime, ajd zivio.