ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu
RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković)
PORODICA: žena Jelena Petrović, sinovi Aleksa i Aleksandar, ćerke Sima, Sava, Sara, Poleksija i Stamenka
KRSNA SLAVA: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar)
SPORNI DATUM ROĐENJA: Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama, u sovjetskoj 1752. godina, u američkoj 1752/1762., a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.
Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je “… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.
POREKLO: Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića, a doselili su se u Šumadiju sa hercegovačko-crnogorskih brda u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime Petrović mu je po ocu Petru.
Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.
ŽENIDBA: Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.
OCEUBISTVO: U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.
Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga, zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.
POVRATAK U SRBIJU: Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom uTopoli.
PRVI SRPSKI USTANAK: Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.
Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.
Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin…
BEG U AUSTRIJU: Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.
NAPOLEON O KARAĐORĐU: Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”.
RODOSLOVNO STABLO KARAĐORĐEVIĆA
IZVOR: Vikipedija
4. januar 2016. u 11:01
Miki
3.januar 2016.
Ciča poštar je u pravu.
I Crna Gora priznade ‘’ državu Kosovo’’ i glasala je za prijem iste u UNESCO
A o Karađorđu pričaju neistine!!!
Ova banana država je je od uvek bila licemerna i neiskrena u njenom odnosu prema Srbiji. Floskule kao :srpska Sparta, Kosovo je njihova kolevka, čojstvo i junaštvo,njihovo poreklo od Vojinovića ,Mrnjačevića,Nemanjića su netačne ,kao i sramno hvalisanje o ”istrazi poturica ,gde su učestvovala osmorica Crnogoraca i za koje Turska tog vremena nije znala ,kao i Mleci koji su sve događaje iz Crne Gore zapisivali u Arhive,njihovo ,navodno naseljavanje u Srbiju u 18. veku.SVE SU TO NEISTINE. Crnogorci ,po njihovim etnolozima kao :Šobajiću,Barjaktareviću,Savi Oroviću,Gopčeviću, Marku Miljanovu, vode poreklo od Albanaca ,kao: Vasojevići .Piperi ,Ozrinići vode poreklo od Šiptara Keća Pontina ,Bjelopavlici od LJekaj Dukađinija,Moračani od Hotskog vojvode Bogića Moračanina (srpski naziv),Kuči su poreklom Albanci. Njihov genetski ‘kod’ je 72% ilirski,a samo 7% svovenski,te nije ni čudo što su oni glasali za Šipatre. Srbija je kriva ,jer joj se još uvek ŠLIHTA. Još uvek Crnogorci studiraju besplatno u Srbiji,još uvek se ,kao stranci ,zapošljavaju u državnim ustanovama i firmama i to kao ŠEFOVI, DIREKTORI. Dalje ,najveći krimosi u Srbiji su iz Crne Gore koji se šetkaju po Srbiji bez kontole.
15. januar 2017. u 05:14
Nenad
Pored ČIKA (nervoznog) POŠTARA imamo i (nervoznog) MIKIJA.
Miki, ako nisi primetio, ovo je stranica o poreklu Karađorđa.
Tvoje “pražnjenje” u vidu iznošenja ličnog pogleda na akteuelnu geopolitičku situaciju, je krajnje irelevantno, a samim tim i NEPOTREBNO.
4. januar 2016. u 11:36
Miki
Oni koji tvrde da su sela Šumadije naseljena Crnogorcima,neka pročitaju ‘Poreklo stanovništva u Srbiji do 1922. god. od Borivoja Drobnjakovića i neka ,na primer pročitaju mesta Topola ,Koraćica,Vrbica ,sela oko Smederevske Palanke,uopšte uzev područje Beograda ,Smedereva ,gde nema nijednog stanovnika ,poreklom iz Crne Gore ,ili najviše dve porodice,dalje Požega nema nijednog iz Crne Gore itd. Posle 1918., posle Podgoričke skupštine,crnogorski lobi protura priče o navodnom poreklu Srba od crnogoraca. Crnogorci dolaze u Srbiju posle 1945. godine
4. januar 2016. u 13:17
Joksim
Miki, za takve u Crnoj Gori, i to baš u plemenu Vasojevića, koji mahom ( ne svi) gotive Srbiju i Srbe kažu:”Vazda nešto aveta, nikad ništa pametno da kaže” Staviti akcente đe treba. Pametnom dosta.
5. januar 2016. u 11:48
Miki
Joksime ,ostavi te etikete , prezentuj relevantne argumente,a ne plemensko naklapanje. Moje tvrdnje su potkrepljene izvorima istoričara i etnologa i publicista. Prati nauku,a ne nauk plemenskih mudrijaša.
21. septembar 2018. u 23:56
Stanoje
“Ostavi te etikete, prezentuj relevantne argumente” reče čovek koji je potpuno neargumentovano polupao etiketu ne pojedincima već celom delu srpskog naroda. Reče čovek koji ne zna da ne postoji “genetski kod koji je Ilirski”, kao i da udeo slovenske genetike kod Crnogoraca (dakle Srba) ide isto kao i kod Srba, što se vidi kada se izuzmu iz istraživanja Bošnjaci i Albanci iz Crne Gore. A što je najžalosnije, uglavnom se uverim da su upravo “veliki Srbi” koji bi voleli da vide beogradski pašaluk od Srbije, upravo zapravo pravi “etnički” Crnogorci koji žive u Srbiji, i kada god treba, po nalogu iz Crne Gore, kreću u vređanje Srba iz Crne Gore i negiranju ičeg srpskog u Crnoj Gori – zapravo upravo sprovode tu antisrpsku politiku te zemlje, baš u našoj zemlji. Ali srećom, sve se provali na vreme.
20. mart 2016. u 20:03
Rade
Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece “oluje” i “jasenovca”,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi.
22. avgust 2016. u 10:34
Borivoje Obradovic
Rade, ne zaboravi da je Srbija matica srpskog naroda i ko si ti da da joj dovodiš Hrvate ida joj poželiš ono ,što se ovde nikad ne bi dogodilo,tj.”oluje i Jasenovce”. Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami ”Srbijanci”
15. januar 2017. u 04:06
Nenad
Po tebi imamo dve KLASE Srba i to:
– Loši Srbi (oni koji su došli iz “drugih sredina”) i
– Dobri Srbi ( “autohtoni građani Srbije”).
Naravno, ti pripadaš dobrim Srbima jer su tvoji preci još od Nojevog potopa građani Srbije.
Koja sociopatologija…
28. septembar 2016. u 12:16
goran
Da li neko zna ko su zaista klimenti i dali zaista poticu iz gornje morace.postoje tvrdnje da su u okolinu skadra a posle u brda prema kucima dosli kao pravoslavci tj njihov osnivac se zvao kliment srbin iz gornje morace ali koju su slavu slavili.njegovo pleme se formiralo krajem 16veka ali su vremenom postali katolici
Pocetkom 18veka su u velikom broju silom od strane turaka klimenti preseljeni na pester kod sjenice.polovina njih se vratila u brda apolovina je ostala na pesteru i prihvatili su islam.dali neko zna dali je na pesteru bilo i klimenti pravoslavaca tj koji su se vratili u pravoslavlje
Oni i poticu od pravoslavaca mozda od selakovica iz morace.
27. novembar 2016. u 15:21
Borivoje Obradovic
Gorane, poštuj srpski pravopis! Tačno je da su klimenti srpskog porekla,koji su zvog svoje ratobonosti i antagonizma prema Turcima,prisilno preseljeni na opusteli Pešter i Sandžak. Učestvovali su u Austo -turskom ratu 1737.- 39. na strani Austrije i kao poražena strana ,povukli su se ispod Rudnika i Avale i u Srem od Mitroviće do Zemuna( istorijski podaci Jovana Tomića i Svetlane Radovanović) Od Rudnika su se naselili u nisku Šumadiju. Za vreme Kočine Krajine su ratovali na strani Srbije,a 1809. Karađorđe ih je doveo sa Peštara i naselio u Šumadiju. Sam Jovan Cvijić je napisao da se mnogi krajevi šumadijskih sela nazivaju arnautske male,čak u istočnoj Srbiji,kao :reka koja protiče kroz Boljevac zove se Arnauta ,kao i neke vrtače;okolna sela se zovu arnautske male,takođe.Varošicu Zlot kod Bora je osnovalo pleme Klimenti posle 1690. god. Ovo je sve tabu istorija kao što je bio I Svetski rat u Srbiji u vreme komunizma
15. januar 2017. u 03:53
Nenad
Borivoje, poštuj srpsko pismo!
15. januar 2017. u 04:52
Nenad
“Po istoričarima” – Karađorđe potiče iz onoga mesta i od onoga plemena koje je tebi najmilije.
Svi vole da svojataju junake i heroje.
Nešto ne primetih da se neko trudi da dokaže kako je neki izdajnik (nečovek) iz njegovog kraja ili iz njegovog plemena.
Još kad bi bili dovoljno hrabri da se setimo da smo svi od istoga pretka…
19. januar 2017. u 12:07
Bora
Nenade,za istoriju su potrebni izvori,a ne prazna prica,nudis neke nerelevantne fraze i zamene teze.
20. januar 2017. u 05:30
Nenad
Borivoje, žao mi je što zbog svoje nadmenosti i umišljenosti ne možeš (želiš) da shvatiš poentu mog komentara.