ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu
RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković)
PORODICA: žena Jelena Petrović, sinovi Aleksa i Aleksandar, ćerke Sima, Sava, Sara, Poleksija i Stamenka
KRSNA SLAVA: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar)
SPORNI DATUM ROĐENJA: Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama, u sovjetskoj 1752. godina, u američkoj 1752/1762., a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.
Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je “… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.
POREKLO: Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića, a doselili su se u Šumadiju sa hercegovačko-crnogorskih brda u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime Petrović mu je po ocu Petru.
Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.
ŽENIDBA: Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.
OCEUBISTVO: U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.
Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga, zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.
POVRATAK U SRBIJU: Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom uTopoli.
PRVI SRPSKI USTANAK: Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.
Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.
Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin…
BEG U AUSTRIJU: Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.
NAPOLEON O KARAĐORĐU: Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”.
RODOSLOVNO STABLO KARAĐORĐEVIĆA
IZVOR: Vikipedija
19. januar 2017. u 14:13
Borivoje Obradovic
Nenad@,
indikativan je tvoj apologetski stav prema komentaru izvesnog Radeta,gore potpisanog,koji ću upravo citirati: ” Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi”. Vidim da je u tvom komentaru promišljena zamena teze. Što se tiče tvog nebuloznog zaključka ,ne želim da ga komentarišem.
20. januar 2017. u 06:06
Nenad
Borivoje, čitaj pažljivo!
Ako nisi primetio – nisam komentarisao stav izvesnog Radeta no tvoj stav. Stav koga bi se trebao stideti. Citiram:
“Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“
Pročitaj pažljivo šta si napisao! Ili još bolje: vodi računa šta pišeš!
Svako ima pravo da u svome srcu gaji mržnju ili ljubav, ali javno iznosti šovinističke stavove je krajnje neprimereno.
Verujem da je ova tvoja sociopatologija izlečiva. Samo, moraš se potruditi… da poradiš na sebi. Za početak – prestani da umišljaš da si bolji od onih koji nisu sa istog područja kao i ti. Nije teško… pokušaj!
20. januar 2017. u 10:23
Borivoje Obradovic
Nenad@ ,
nažalost tvoja plitkoumnost ti na dozvoljava da razlikuješ i shvatiš šta si citirao.
21. januar 2017. u 03:52
Nenad
I pored neizmerne dubine tvoga uma – mogao si da pokušaš. No, neću se više osvrtati na tvoj hendikep koliko god on težak bio. Ostavljam te da se samozadovoljavaš svojom mržnjom, što ne znači da neću reagovati svaki put kad tu svoju mržnju (sa svim njenim plodovima) javno usmeriš ka srpskom narodu sa određenih prostora.
21. maj 2017. u 22:56
mika
gluposti,svi svojataju karadjordja i vasojevici i kuci,te iz sjenice je ,te iz ohrida,te albanac,to su sve pretpostavke,ne zna se ni tacan datum rodjenja ,a kamoli poreklo.Cinjenica je da je Srbin, sumadinac i veliki srbin,sve ostalo su naklapanja.To su poznate i dokazane informacije
22. maj 2017. u 07:53
Joksim
Mika, tačno je da svi svojataju Karađorđa. Nađi nekog od srodnika Karađorđevića u Šumadiji da uradi DNK test. Od ovoga prestonaslednika nema svrhe, ne može da nauči srpski jezik. Naučiše srpski jezik iz Afrike, Azije… Kako kineski ammbasador govori srpski jezik.
24. maj 2017. u 18:53
Dida
Karađorđe se najverovatnije rodio 15. septembra 1768. godine, a ovo u vezi Đurđica je samo priča, tobože “po svecu je dobio ime”. Krsna slava mu je bio Sv.Kliment, a ne Sv.Andrej Prvozvani. Da je ubio brata, o tome su svi saglasni, međutim u vezi oceubistva nisu, jer neki govore da je ubio očuha a ne oca. U stvari, kad se sve sabere, o Karađorđu znamo jako malo.
25. maj 2017. u 12:55
Dida
Još jedna greška. Sima nije bila Karađorđeva ćerka, nego prvorođeni sin umro još kao dete.
9. avgust 2017. u 22:55
Luka
Dalje što se konkretno slave Gurešića, i Karađorđevića tiče, radi se o Svetom Klimentu Rimskom (8.12. po novom kalendaru) a ne o Svetom Klimentu Ohridskom (praznuje se danas, dakle 9.8. po novom kalendaru). Ovaj svetac jeste cenjen u Ohridu i njegovoj okolini, ali se kao što rekoh ne radi o istom svecu koga slave Karađorđevići (slavili su) i Gurešići, tako da neka priča i mogućnost o Karađorđevom poreklu iz okoline Ohrida sa ovim definitivno otpada.
14. septembar 2017. u 18:22
Miki
Na venčanju kralja Aleksandra Karađorđevića,1922. sa rumunskom princezom Marijom,pozvana je stara rodbina i stari kumovi koji datiraju iz vremena Karađorđa. Pozvani su potomci Marinka ,brata Karađorđa,Marinkovići, Nenadovići,kumovi Kučevići iz Zabrena,porodica Halila Kučevića, Bošnjaka iz sela Žabren kod Sjenice koji je u tom trenutku bio “čuvar” dva i po veka dugog kumstva porodica Karađorđević i Kučević koji su kasnije primili islam. Kada se u Srbiju vratio princ Tomislav Karađorđević staro kumstvo Kučevića i Karađorđevića ponovo je, susretima na Oplencu i Beogradu, obnovljeno, potom je Novi Pazar posetio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. U decembru 2006. godine, dok se starina Sulejman još bio živ, gost u domu porodice Kučević u Žabrenu tri dana bio je nedavno preminuli knez Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla. Niko od njih nije posetio, niti pomenuo Gurešiće . Istoričar i savremenik Karađorđa ,Lazar Arsenjević-Batalaka ,pominje u istoriji Prvog Srpskog ustanka da je Karađorđe,citiram: ”na dan svoje plemenske Svetog KLimenta, 25.novembra( po starom kalendaru)”. Po istoričaru Andriji Luburiću, prijatelju Pavla Karađorđevća,Karađorđe je pripadnik plemena Klimente ,a nikakav rodjak Gurešićima.
15. avgust 2021. u 07:30
Kata
Djordje Petrovic je pripadao Vasojevicima, a njegov otac Petar je pobegao od Klimente u Šumadiju zbog krvne osvete, jer dok su ga oni pljačkali, u tome je usmrtio jednog od njih.
19. novembar 2017. u 11:05
Vojislav Ananić
VOŽD KARAĐORĐE
(1752-1817)
U sudbonosnim trenucima kada je srpski narod izašao na evropsku političku scenu 1804. godine, u prelomnim godinama otpočinjanja borbe za konačno oslobođenje i vaskrs srpske države, na čelu naroda pojavio se čovek koji je smeo, mogao i znao da predvodi narod.
Prema narodnom predanju, Karađorđeva porodica je poreklom iz Vasojevića, a u Šumadiju se doselila u prvoj polovini 18. veka. Otac Petar, po kome je dobio prezime, oženio se rođenom Šumadinkom, Maricom, kćerkom Petra Živkovića. Njihov prvenac Đorđe rodio se na Đurđic, 3. novembra 1752. godine.
Negde pred rat austrijsko-turski, oženio se Jelenom iz Masluševa, kćerkom Nikole Jovanovića, obor-kneza jaseničkog. Smatra se da je 1803. godine, u zimu, lično sam Karađorđe obilazio celu Šumadiju, pripremajući i pridobijajući viđene domaćine za širi narodni pokret. Usledio je okrutni odgovor: seča knezova. I Karađorđe se našao na tom spisku, ali je uspeo da razbije poteru. Na zboru u Orašcu, narodni glavari za vođu nisu izabrali ni najpoznatijeg hajduka, ni najviđenijeg kneza; izvikali su Karađorđa, iako su dobro poznavali njegovu preku ćud. Od tog trenutka, pa sve do propasti ustanka 1813., Karađorđev životopis jeste istorija Srbije. Napustio je Srbiju 21. septembra 1813. godine. Udaljen od Srbije, on prihvata plan grčkih heterista, koji su ga pozvali za vođu ustanka. Međutim, Miloš Obrenović nije želeo borbu. Kada je Karađorđe prešao u Srbiju, u selu Radovanju u jaseničkom srezu smederevskog okruga, u zoru 13. jula 1817. godine, ubijen je na spavanju, mučki, po Miloševoj naredbi.
1. decembar 2017. u 20:01
mika
karadjordje,njegov otac i deda su sumadinci,ostalo su nagadjanja,ni datum rodjenja mu se ne zna,takodje vasojevici ga svojataju bez ikakvih ozbiljnijih dokaza,a treba da znaju da su oni dosli sa kosova,da imaju kosovsko poreklo,isto kao sto crnogorci svojataju vuka karadzica, a poznato je da karadzici vode poreklo iz makedonije ,ispod planine karadzica,svako bi da prisvoji velike ljude,a niko da se otima oko olosa i neljudi,manite se svojatanja,karadjordje je sumadinac ,sve ostalo su naklapanja
9. januar 2018. u 13:40
Nenad
E, ako ti tako kažeš – onda će biti tako! Neka tvoja kao najmudrijeg, bude poslednja! Neka bude ŠUMADINAC!