Свилајнац и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 17

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Порекло становништва села Радошин, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на странама косе, која се пружа у правци исток-запад и спушта се према Великој Морави испод села. Село је, углавном, окренуто југу.

    Воде.

    -Пије се изворска и бунарска вода. Извори су: Точурак, Секулинац, Кладенац, Вирови у јарузи и Стублина.

    Земље и шуме.

    -Приватних шума има више ситних него крупних (северно и јужно од села). Село има око 20 хектара зајеничке земље. Делови сеоског атара су: Селиште, Водице, Горње и Доње Ливаде, Средње Брдо, Смрдљиви Поток, Јазбине, Чукарка, Велика Чукара, Јовачки Поток, Крушак, Голо Брдо, Збеговиште, Бело Камење, Шумарје, Секулиначки Поток, Расада, Војиново Брдо, Садови, Браници, Крџалијско Блато, Појиште, Долина, Парлози, Црквине, Осредак и Коловозки Поток.

    Тип села.

    -Село се дели на Манојловицку и Долинску Малу. У селу је 115 кућа и 9 родова.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по Ради, сестри Јакова, Златка, Томе, Туте и Миљка, која је ту била подигла манастир Радошин. По другом предању први се у ово село доселио неки Радош а његов брат Рајко се населио у Рајкинац.

    Старине у селу.

    -У потоку Коловозу, на јужној страни села, откопана је пре неколико година црква, којој је темељ лепо очуван, па се чак познаје и молерај. Црква је направљена у облику крста. Дугачка је 20 а широка 10 метара, Још није сва откопана. По једном предању то је била задужбина Високог Стевана а по другом њу је подигла Рада, сестра Миљкова, Златкова, Томина, Јаковљева и Тутина. У близина је и зидина од града а ту су одмах и два стара гробља. Мисли се да је ово био шести моравски манастир у овом крају, који је подигла поменута породица. Код ове црквице купи се велики сабор на Велику Госпојину. Предање вели, да су црку баш тога дана порушили Турци приликом великог сабора те да је том приликом силан свет изгинуо.

    Постанак села и порекло становништва.

    Стари људи причају да се некада ово село звало Клење и да је било „с оне“ (леве) стране Велике Мораве па се отуда овамо преместило због поплаве. Биће да је тада старо Клење спојено са данашњим Радошином.
    Родови су:
    -Марковчани, славе Никољдан. Дошли су из Марковца, преко Мораве.
    -Зурчани, славе Никољдан. Они су непознатог порекла. Стари су им свирали зурле, отуда ово презиме.
    -Ђорђетићи, славе Никољдан. Доселили су се из „Арнауцког“.
    -Крстићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вратарнице код Књажевца пре 150 година. Доселила се четири брата, па је тројицу „убила чума“, те је само Крста остао.
    -Војиновићи, славе Никољдан. Они су старинци.
    -Чивићи, славе Савиндан и Ђурђевдан. Доселили су се из Креје код Пожаревца.
    -Пантелићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Стари Пантелија био је за време Турака и за време кнеза Милоша кабадахија на четири села*.
    *Из овог рода су били браћа Милован и Милија. Милован је био бимбаша код Синђелића. Оба брата су учествовала у боју на Каменици, 1809. године, па је Милија погинуо а Милован је, тешко рањен, донет на носилима између два коња да би после неког времена умро и сахрањен на радошинском гробљу.
    -Поповићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци. Мисли се да су са Пантелићима некада били једна кућа.
    -Манојловићи, славе Никољдан. Они су досељени из Тимочке Крајине.
    Сеоска слава је Бела Субота (по Тројицама) а заветине су Видовдан – због здравља стоке; Аранђеловдан летњи – због чуме и Бела Субота пред Беле Покладе.

  2. Порекло становништва села Роанда, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је са обе стране Роаничког Потока или Лужника, који силази са брда Равне Горе.

    Воде.

    -Главни извори су: Дутар, Саставци, Кушља и Код Села.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Врба, Радина Бусија (куда је пролазио стари римски друм), Дугачко Поље, Црквиште, Крушари (ка Грабовици), Лужњак, Градиште, Криваја и Равна Гора.

    Подаци о селу.

    -У селу има 170 кућа и 12 родова.
    -Године 1819. Роанда је имала 25 кућа и 29 пореских глава а 1870. године имала је 120 пореских глава.
    -Сеоска слава (литија) је Мали Спасовдан а заветине су Св. Арханђел – за стоку и „Патазарни Мученици“ – за жиину.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име отуда, што је у старо време нађено у Роаничком Потоку мало дете, које се толико „ровало“ (плакало, дерало) да се гора тресла. По другом казивању ту су се некада „ровали“ (рвали) Краљевић Марко и Милош Обилић. По томе се, веле, место назвало Рованда а тај се облик и данас чује и овде и околини.

    Старине у селу.

    -Кроз село је некада пролазио пут „цара Тројана“ (од кога и данас има остатака), који је ишао од Златова за Медвеђу и даље.
    У месту Црквишту, ниже села ка Ресави, кажу, да је била велика црква и да је ту било старо село. Тамо се и данас налазе рбине од старог земљаног посуђа.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Старо Село је било ниже од данашњег у Црквишту, па је отуда премештено и повучено дубље у брдску клисуру за време Турака.
    У селу има мали број старинаца, већину чине досељеници. На источној страни потока (у осоју) почињући одозго су ови родови:
    -Скокићи, славе Јовањдан. Дошли су из Миливе пре 100 година.
    -Вучковићи, славе Никољдан. Они су старинци.
    -Тошићи, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
    -Нанковићи, славе Никољдан. Они су старинци.
    -На западној страни потока (у присоју) су ови родови:
    -Степановићи, славе Лазаревдан. Доселили су се из околине Врања.
    -Кушљићи и Бугарчићи, славе Јовањдан. Дошли су из околине Врања. Прво се доселио неки врећар на „кусош“ коњу.
    -Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили су се пре 100 одина из Добрња код Пожаревца.
    -Радовановићи, славе Трифундан и Аранђеловдан. Доселили су се из околине Ђаковице.
    -Станкићи и Косовци, славе Никољдан. Доселили су се са Косова.
    -Миловановићи, славе Никољдан. Не зна се за њихово порекло.
    -Ковачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Великог Поповића, приликом премештања села. Род су са Ковачићима из Великог Поповића.
    -Ђорђевићи, славе Благовести. Дошли су са Хомоља, пореклом су Власи па су се посрбили.

  3. Порекло становништва села Роћевац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на странама потока Рупчаге, који силази са брда Орнице. У њега утичу Горунски и Водички Поток.

    Воде.

    -У врху села постоји извор, који се зове Ђурђев Кладенац.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Утрина – где је некада била сеоска утрина, која је продата за дуг Управе Фондова, Орница, Заграђа, Дрењар, Јежевац, Седларац, Стари Роћевац, Водица, Колиште, Точак, Требљевина, Рупчага, Граничко Поље, Развала и Црна Бара.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњу Малу, Гмитровачку Малу и Столицку Малу. У селу је 132 куће и 8 родова.

    Име села.

    -Мисли се да се село раније звало Рођевац по рођеној браћи, која су се први ту доселила па се тек после назвало Роћевац. Други опет кажу, да се тако место звало из којег су се први досељеници овамо доселили.

    Старине у селу.

    -У Орницама, више села, налазе се рботине од земљаног посуђа, комади од старог оружја и старински новац.
    -У Водици, на пола метра дубине, нађени су камени батови и друге камене алатке. На том месту су пре неколико година ископане урне са пепелом, које нису очуване. Налазе се делови од земљаних, бронзаних и бакарних судова. Нађен је и један мали земљани кип.
    -У селу постоје трагови од старог насеља.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Ово село је новијег постанка. По предању је остало од села Купиновци и некада је било у Старом Роћевцу, па је премештено на место где су некада биле купиновачке бачије. Ово предање потврђују данашње заједничко гробље и заједничка слава ова два села.
    У Горњој Мали су:
    -Станковићи, славе Св. Враче. Дошли су са Косова преко Купиновца, где их и данас има.
    У Гмитровској Мали су:
    -Гмитровци, славе Никољдан. Они су овде дошли пре 80 година из Ђуринаца, где их и данас има.
    У Столицкој Мали су:
    -Столићи, славе Јовањдан. Дошли су са Косова, преко Дворишта и Купиновца.
    -Милићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.
    -Илићи, славе Никољдан. Предак дошао са Хомоља, као призетко. Стари Илија је био Румун а његови су потомци Срби, као што су и остали Роћевћани.
    -Стевановићи, славе Св. Петку Параскеву. Предак се прозетио овде из Роанде.
    -Радивојевићи, славе Аранђеловдан. Предак се призетио из Проштинца. Били су прво Румуни, па се посрбили.
    -Ђорђевићи, славе Митровдан и Петровдан. Доселили су се са Косова.
    Заједничка сеоска слава је Мали Спасовдан, као и у Купиновцу а заветина Младенци – за здравље деце.

  4. Порекло становништва града Свилајнац (по књизи варош Свилајнац), општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај насеља.

    -Варош се налази на реци Ресави. Више је кућа на десној страни реке.

    Земље и шуме.

    -Делови атара су: Бојача, Баћица, Шанац, Бизечина, Бусевина, Ивар, Пањево, Бадра, Цигански Кључ, Лучица, Усје, Расје, Њивице, Полог, Муртањ, Врачар, Крушар, Саставци, Велико Поље, Липарић, Булињак и Нерезина. Последња три места као и Баћица су у страни од брда.

    Тип насеља.

    -Варош се дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку Малу, Доњи Крај (Запис) и Циганску Малу (Код Мале Воденице).
    У вароши је 1881 кућа са 5356 становника и 1700 пореских глава. Године 1818. по харачком списку, који је нађен у манастиру Враћешници, имао је 96 кућа. Године 1819. имао је већ 182 куће са 485 пореских глава. Године 1870. имао је 894 пореске главе.

    Име насељу.

    -По предању месо је добило име по свили, која је у време Турака много произвођена.

    Старине у насељу.

    -У Средини Чаршије близи цркве и основне школе постоји старо гробље, у које су, по предању, укопавани први досељеници.
    У Бојачи, прича се, да је некада био велики бој између Срба и Турака, по чему се ово место тако назвало. И данас се ту налазе комади стрела, мачева, копаља, штитова и калпака.
    Прича се да је у Баћици (Бацици) Загоркиња Вила задојила Краљевића Марка, те је могао дићи велики камен и одатле бацити га на врх Хума, где и данас стоји и зове се „Марков Камен“. Ту има и старо гробље, за које се мисли, да је из доба када су на Баћици били насељени стари Косовци.
    Близу Мораве је место Шанац, где су, по предању и траговима којих и данас има, били боје и збегови за време Кочине Крајине и Карађорђева Устанка. Шанац је данас на десној страни Велике Мораве а некада је био на левој. Старо корито Мораве се и данас познаје и зове се Шаначко Блато. У близини шанца има трагова од каменог моста, који је некада био на Великој Морави. У време када су овде подигнути шанчеви ово место је било покривено великом храстовом и тополовом шумом. Данас је Шанац голо поље и ти се често налазе комади од копаља, пушака, сабљи и нека мала топовска ђулад.
    Приликом подизања зграда у Чаршији наилази се на стари новац, на комаде старог оружја и доста старог земљаног посуђа са доста добро очуваном орнаметиком.
    У Баћици је нађен један бат, један старински камен особите конструкције и један двострани рударски старински чекић.
    До саме Ресаве на левој обали постоји старо гробље, покрај пута, има стари гроб који се зове „Ноћни Свирац“. Прича се да је ту закопан један младић, који је умео тако лепо да свира, да је својим сирањем одушеваљавао Ресавце, кад су нападали на непријатеља или када су се од њега бранили. Убио га је из заседе Турчин. Кажу да се и данас у пола ноћи на истом гробу чује свирање, по чему је и гроб назван „Ноћни Свирац“.
    Код цркве су гробови „војводе цноречког“ Милисава, који је рођен 1762. године а умро 1832. године и кнеза Илије Барјактаревића, који је умро 1828. године.
    Доњи Крај се зове још и Запис по старом Запису (дуду), који је раније био на седини старог Свилајнца. Док није била подигнута данашња црква свештеници су код овог записа крштавали, венчавали и држали опела. Уз овај запис је до скора био велики стари дрвени крст са иконом Распећа. Данас се он „порезује“ (орезује) на дан цара Константина и царице Јелене сваке године. Сада има још по један запис код цркве и код општине и на брду где су виногради.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -По предању Свилајнац је старијег постања. Некада је био на брду, према виноградима или Баћици, па је отуда премештен у равницу. Први су му досељеници били са Косова. Косовци су били на брду, па су се одатле преместили и населили у данашњи Доњи Крај или Запис. За време Првог Устанка овде су се населили досељеници од Тимочке Крајине из Великог Извора, Зајечара, Заграђа и др., по жељи и одобрењу Карађорђевом, заједно са Дубљанима. Тимочани су населили данашњу Влаовачку Малу, на десној страни Ресаве, између Чаршије и Доњег Краја. У списку села из 1818. године ова се мала помиње као засебно место под именом „Дошљаци“. По враћевшничком списку села од 1818. године она је имала 118 домова, а Свилајнац или Доњи Крај (Запис) само 96 кућа. Тако је Свилајнац овим досељавањем знатно порастао. Године 1836. кнез Милош му је дао право да може имати три трговачка калауза. Све до 1846. године Свилајнац је био село а те године је проглашен за варошицу. За варош је проглашен 1888. године.
    После овога, а нарочито за време Милосава Ресавца, коме је Свилајнац био стално седиште, варош напредује у погледу броја становника. Насељавају се појединци из околине и других крајева – из области Пожаревца, Јасенице, Лепенице, Старе Србије, Македоније, Ниша, Врања, Срема итд. Они су се обично досљеавали као дечаци на изучавање трговине и заната да би после отварали радње за себе, женили се и тако остајали за стално. Данас у Свилајнцу нема родова са више кућа. Новији досељеници у Свилајнцу су данас богатији и боље живе од старијих. Од старих Косоваца данас су знатнији Илићи, Тоскићи и Ђуричићи. Стари Тодор Илић је дошао са Косова и живео у овом месту још за време принца Евгенија.
    У Свилајнцу има око 246 занатлија, 180 тргоаца и око 500 кућа земљорадника, последњих поглавито у Доњем Крају и у Влаовачкој Мали и занатлије који раде „на парче“. Међу трговцима има 39 извозника и индустријалаца.
    Скоро сви земљорадници су у Влаовачкој Мали, славе као домаћу славу Никољдан (као они у Дубљу) а они у Доњем Крају (Запису) славе Ђурђиц, Ђурђевдан, Аранђеловдан, Никољдан и др. Еснафи имају своје еснафске славе: обућари и грнчари Св. Спиридона; опанчари Савиндан; терзије и кројачи Петровдан; пекари и лицидери Тодоровдан; поткивачи, ковачи, калајџије, бравари, абаџије и пушкари славе Св. Атанасија; сарачи, ћурчије и бербери Илиндан; зидари, столари и колари Томиндан; механџије Трифундан, трговци Тројице (Духове); бакали Три Јерарха.
    Кад су Турци седели у Ћуприји, у Свилајнцу је био магистрат (суд) за ћупријску нахију а када су Турци истерани, магистрат је (одмах некако после Ресавчеве смрти) пренет у Ћуприју. Данас ова варош нагло напредује, обале на Ресави се осигуравају и обезбеђују од изливања и поплаве. Улице се исправљају и нивелишу по регулационом плану. У Чаршији су четири главне улице које се зову: Права Чаршија или Ресавска Улица, Крива Чаршија или Кнез Михајлова Улица, Господска Улица и Ресавски Трг. Све ове улице су калдрмисане, Ресавска и Кнез Михајлова Улица, где су трговачки и занатски дућани, широке су 10-15 метара.
    У вароши има 22 циганске-ромске куће од којих су 13 код Мале Воденице (до Ресаве) а 9 у Бојачи. Први су се доселили „из прека“ а други из Тимочке Крајине. Тимочани славе Никољдан и Св. Василија-Нову Годину а они „из прека“ Аранђеловдан, Ђурђевдан и Нови Годину.
    У Свилајнцу има 6 Грка, 10 Цинцара, 10 Влаха (Румуна) и 4 Словака.
    Црква је подигнута 1827. године а освећена 9. маја 1828. године. Слави Св. Николу Младог, 9. маја по с.к. Подигао ју је народ својим прилозима. Код цркве је старо гробље.
    Литија је Цар Константин и Царица Јелена а заветине су: Младенци – за здравље деце и Бели Петак – за берићет.
    У Бојачи је вашар или сајам на Св. Арханђела – 13 јула; Св. Јована Главосека – 29 августа и на Митровдан – 26 октобра, све по старом календару.
    Тада се највише продаје стока, особито говеда и коњи. Пазарни дани су петак и субота.

  5. Порекло становништва села Седларе, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је у ресавској равници, на десној бали Ресаве.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Точак, Главица, Дрењар, Петковац, Шума, Запис, Седларац, Старо Брдо, Брдо, Стубљански Поток, Роћевачки Поток, Падина, Черкански Поток, Парлог, Поље (преко Ресаве), Бурдељи, Орнице, Над Луг (где је гробље), Блато, Амбариште, Острво, Стојицка Бара, Мокреш, Дугачке Ливаде, Код Јаруге, Код Моста, Код Брда и Под Брдо.

    Тип села и подаци о њему.

    -Село се дели на Горњи и Доњи Крај.
    У селу је 177 кућа и 20 родова. Године 1819. село јеимало 35 кућа и 94 пореске главе а 1870. године имало је 108 пореских глава.
    Сеоска слава је Ђурђевдан а заветине су: Аранђелловдан – за здравље чељади и Св. Вртоломеј – за поља.

    Име селу.

    -По једном предању село је добило име по неком седлару, који се ту први населио. По другом предању село је добило име по истоветном месту, из којега су се доселили први досељеници. По трећем казивању село је добилло име по брду Седларцу, које је у његовом атару.

    Старине у селу.

    -У Старом Брду и на ресавском спруду нађени су батови – врло лепо очувани.
    У Буредљу се налазе старе опеке, новци и рботине од старог земљаног посуђа.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се тачно када је село настало. Мисли се да је ту од после Косовског Боја. Некада је било у страни Старог Брда па је отуда спуштено ближе Ресави, која га у старо време није штетила као данас.
    У Горњој Мали су следећи родови:
    -Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Николинаца код Соко Бање.
    -Илићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Бучја код Књажевца.
    -Петровићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.
    -Черкеновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Пећи, најпре у околину Књажевца, одатле у подгорачки збег па потом овамо. Једног њиховог претка Турци су назвали „черкан“, јер је био немиран и дирао турске буле, услед чега је мога више пута и главу да изгуби.
    -Николићи, славе Никољдан. Они су из Миљковца код Књажевца.
    -Лукићи, славе Благовести. Они су старинци.
    -Попчићи, славе Никољдан. Они су старинци. Браћа Попчићи – Ђура, Ђурко и Бранко погинули су на Каменици, заједно са Стеваном Синђелићем.
    -Лескићи и Лесковчани, славе Ваведење. Доселили су се из Лесковца.
    -Богосављевићи, славе Митровдан. Дошли су из Мозгова код Алексинца.
    -Милојевићи, Топаловићи и Пућинци – славе Никољдан. Доселили су се пре 150 година из Наталинаца код Соко Бање и сматрају се да су род Ђорђевићима.
    -Влашковићи, славе Митровдан. Они су од два рођена брата, који су дошли пре 100 година из Проштинца на туђе имања као „домазети“ оженивши две сестре од стричева. Они су пореклом Румуни, данас су се потпуно посрбили.
    -Вучинци, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
    -Војиновићи, славе Стевањдан. Дошли су из Ломнице, где их и данас има.
    У Доњем Крају су:
    -Ћосићи, славе Симеундан. Они су Цигани-Роми – досељени из Грабовице.
    -Петровићи, славе Никољдан. Они су Цигани-Роми – досељени из Видина.
    -Ђорђевићи и Пуцићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Они су Цигани-Роми – досељени из Турске.
    -Бугарчићи, славе Никољдан. Досељени су из околине Врања.
    -Столићи, славе Јовањдан. Предак се призетио, дошавши из Роћевца.
    -Миловановићи, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
    -Стојићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.

  6. Порекло становништва села Суботица, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је на десној обали Ресаве а кроз село протичу потоци Брановац и Виноградски Поток.

    Земље и шуме.

    -Делови сеоског атара су: Петково Брдо, Ракићево Брдо, Фаташуња (брдо), Воденично Брдо, Буљане, Врба, Главица, Голо Поље, Зли Поток, Бачиски Поток, Бучина, Бранковац (сав под крупном горуновом и буковом шумом), Седло, Лазино Брдо, Пећино Брдо, Јаруга и Кључ (ресавски).

    Тип села и подаци о њему.

    -Село се дели на Горњи и Доњи Крај. У њему је 210 кућа и 13 родова. Сеоска слава је Бели Четвртак а заветина Младенци – за здраве стоке и људи.
    Године 1819. село је имало 52 куће и 56 пореских глава а 1870. године село јеимало 147 пореских глава.

    Старине у селу.

    -У Бранковцу, наместу званом Трска, била је велика црква или манастир, коју је, по предању, подигао Вук Бранковић, те се и место по њему назвало. У околини те развалине налазе се стари новци, комади од старог посуђа и оружја као и друге старинске ствари.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању је на овоме месту од старине, па се његово становништво пре 200 година одселило некуда низ Мораву. Овамо су потом дошли данашњи становници по пореклу Румуни, из места Буљана, које је и данас у атару овог села, где је до тада постојало њихово село са истим именом. У Буљане су се доселили из Ердеља. Буљане или Старо Село је на северној страни Суботице. И данас се тамо распознају трагови од старог насеља. Ранији становници, који су се одавде одселили низ Мораву, били су Срби. У 14. и 15. веку Суботица је била главно место у Ресави. Ту је био и главни трг за целу околину. Када је 1458. године турска војска боравила у Ресави, у Суботици је примио дубровачке изасланике велики везир, који је ту боравио.
    У Горњем Крају су:
    -Тујкићи, славе Јовањдан. Дошли су из Буљана а тамо из Ердеља.
    -Кумрићи, славе Аранђеловдан. Дошли су међу првима из Ердеља, преко расељеног Буљана.
    -Србулоићи, славе Михољдан. Не зна се одакле су. Мисли се да су били Срби па се доцније порумунили.
    -Ивићи, славе Св. Петку. Дошли су пре 200 година из Буљана а тамо из Ердеља.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Пре 80 година доселили се из Кованице као Срби па се порумунили.
    -Ждрељанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Ждрела код Пожаревца, прецизније код Петровца на Млави.
    -Богдановићи и Милошвићи, славе Св. Петку. Доселили су се са Хомоља, по пореклу су Цигани-Роми.
    У Доњем Крају су.
    -Пећићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се са Косова, били Срби па се порумунили.
    -Илићи и Туфегџићи, славе Никољдан. Доселили се пре 150 година из околине Врања, били Срби па се порумунили.
    -Аржокановићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Ердеља.
    -Рајковићи, славе Велику Госпојину. Не зна се њихово порекло.
    -Мартиноићи и Марковићи, славе Св. Враче. Доселили се из Валакоња у Црној Реци пре 60 година.
    -Јанковићи и Стојићи, славе Михољдан. Доселили су се из „Маџарске“ пре 180 година.

  7. Momčilo

    Moj pradeda Nikola Dimitrijević je doselio u drugoj polovini devetnaestok veka u Svilajnac ,kakva su mi saznanja tu je sa ženom Vasilijom inače požarevljankom izrodio tri sina ,Boru, Miku I Iliju koji su bili vlasnici hotela “Jablan” i trgovine “Elektrotehna” u Svilajncu,možda čak su posedovali i autoprevozno preduzeće .Neka moja sznanja su da je moj pradeda Nikola Dimitrijević imao veze sa Prvim novčanim zavodom u Resavi-Resavska štedionica koji je osnovan 1885.Istražujem o poreklu mog pradede koji je bio poreklom grk- cincar,po mom saznanju u Srbiju je došao 1872 godine i borio se na strani srba u Srpsko -Turskom ratu ,nakon završetka rata ostao je u Požarevcu gde se oženio i neposredno po rođenju prve čerke doselio u Svilajnac.Da li kroz neku monografiju Svilajnca koja piše o stanovnicima Svilajnca njihovim delatnostima druge polovine devetnaestog veka ,mogu saznati više i preciznije o svom pradedi?Nikada nisam bio u Svilajncu.Unapred puno zahvaljujem ako dođem do željenog saznanja!