Svilajnac i okolna sela

17 komentara

1. 3. decembar 2014. u 18:50

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Radošin, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je na stranama kose, koja se pruža u pravci istok-zapad i spušta se prema Velikoj Moravi ispod sela. Selo je, uglavnom, okrenuto jugu.

   Vode.

   -Pije se izvorska i bunarska voda. Izvori su: Točurak, Sekulinac, Kladenac, Virovi u jaruzi i Stublina.

   Zemlje i šume.

   -Privatnih šuma ima više sitnih nego krupnih (severno i južno od sela). Selo ima oko 20 hektara zajeničke zemlje. Delovi seoskog atara su: Selište, Vodice, Gornje i Donje Livade, Srednje Brdo, Smrdljivi Potok, Jazbine, Čukarka, Velika Čukara, Jovački Potok, Krušak, Golo Brdo, Zbegovište, Belo Kamenje, Šumarje, Sekulinački Potok, Rasada, Vojinovo Brdo, Sadovi, Branici, Krdžalijsko Blato, Pojište, Dolina, Parlozi, Crkvine, Osredak i Kolovozki Potok.

   Tip sela.

   -Selo se deli na Manojlovicku i Dolinsku Malu. U selu je 115 kuća i 9 rodova.

   Ime selu.

   -Po jednom predanju selo je dobilo ime po Radi, sestri Jakova, Zlatka, Tome, Tute i Miljka, koja je tu bila podigla manastir Radošin. Po drugom predanju prvi se u ovo selo doselio neki Radoš a njegov brat Rajko se naselio u Rajkinac.

   Starine u selu.

   -U potoku Kolovozu, na južnoj strani sela, otkopana je pre nekoliko godina crkva, kojoj je temelj lepo očuvan, pa se čak poznaje i moleraj. Crkva je napravljena u obliku krsta. Dugačka je 20 a široka 10 metara, Još nije sva otkopana. Po jednom predanju to je bila zadužbina Visokog Stevana a po drugom nju je podigla Rada, sestra Miljkova, Zlatkova, Tomina, Jakovljeva i Tutina. U blizina je i zidina od grada a tu su odmah i dva stara groblja. Misli se da je ovo bio šesti moravski manastir u ovom kraju, koji je podigla pomenuta porodica. Kod ove crkvice kupi se veliki sabor na Veliku Gospojinu. Predanje veli, da su crku baš toga dana porušili Turci prilikom velikog sabora te da je tom prilikom silan svet izginuo.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   Stari ljudi pričaju da se nekada ovo selo zvalo Klenje i da je bilo „s one“ (leve) strane Velike Morave pa se otuda ovamo premestilo zbog poplave. Biće da je tada staro Klenje spojeno sa današnjim Radošinom.
   Rodovi su:
   -Markovčani, slave Nikoljdan. Došli su iz Markovca, preko Morave.
   -Zurčani, slave Nikoljdan. Oni su nepoznatog porekla. Stari su im svirali zurle, otuda ovo prezime.
   -Đorđetići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz „Arnauckog“.
   -Krstići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Vratarnice kod Knjaževca pre 150 godina. Doselila se četiri brata, pa je trojicu „ubila čuma“, te je samo Krsta ostao.
   -Vojinovići, slave Nikoljdan. Oni su starinci.
   -Čivići, slave Savindan i Đurđevdan. Doselili su se iz Kreje kod Požarevca.
   -Pantelići, slave Đurđic i Đurđevdan. Stari Pantelija bio je za vreme Turaka i za vreme kneza Miloša kabadahija na četiri sela*.
   *Iz ovog roda su bili braća Milovan i Milija. Milovan je bio bimbaša kod Sinđelića. Oba brata su učestvovala u boju na Kamenici, 1809. godine, pa je Milija poginuo a Milovan je, teško ranjen, donet na nosilima između dva konja da bi posle nekog vremena umro i sahranjen na radošinskom groblju.
   -Popovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Oni su starinci. Misli se da su sa Pantelićima nekada bili jedna kuća.
   -Manojlovići, slave Nikoljdan. Oni su doseljeni iz Timočke Krajine.
   Seoska slava je Bela Subota (po Trojicama) a zavetine su Vidovdan – zbog zdravlja stoke; Aranđelovdan letnji – zbog čume i Bela Subota pred Bele Poklade.

   Odgovori

2. 6. decembar 2014. u 19:09

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Roanda, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je sa obe strane Roaničkog Potoka ili Lužnika, koji silazi sa brda Ravne Gore.

   Vode.

   -Glavni izvori su: Dutar, Sastavci, Kušlja i Kod Sela.

   Zemlje i šume.

   -Delovi seoskog atara su: Vrba, Radina Busija (kuda je prolazio stari rimski drum), Dugačko Polje, Crkvište, Krušari (ka Grabovici), Lužnjak, Gradište, Krivaja i Ravna Gora.

   Podaci o selu.

   -U selu ima 170 kuća i 12 rodova.
   -Godine 1819. Roanda je imala 25 kuća i 29 poreskih glava a 1870. godine imala je 120 poreskih glava.
   -Seoska slava (litija) je Mali Spasovdan a zavetine su Sv. Arhanđel – za stoku i „Patazarni Mučenici“ – za žiinu.

   Ime selu.

   -Po jednom predanju selo je dobilo ime otuda, što je u staro vreme nađeno u Roaničkom Potoku malo dete, koje se toliko „rovalo“ (plakalo, deralo) da se gora tresla. Po drugom kazivanju tu su se nekada „rovali“ (rvali) Kraljević Marko i Miloš Obilić. Po tome se, vele, mesto nazvalo Rovanda a taj se oblik i danas čuje i ovde i okolini.

   Starine u selu.

   -Kroz selo je nekada prolazio put „cara Trojana“ (od koga i danas ima ostataka), koji je išao od Zlatova za Medveđu i dalje.
   U mestu Crkvištu, niže sela ka Resavi, kažu, da je bila velika crkva i da je tu bilo staro selo. Tamo se i danas nalaze rbine od starog zemljanog posuđa.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Staro Selo je bilo niže od današnjeg u Crkvištu, pa je otuda premešteno i povučeno dublje u brdsku klisuru za vreme Turaka.
   U selu ima mali broj starinaca, većinu čine doseljenici. Na istočnoj strani potoka (u osoju) počinjući odozgo su ovi rodovi:
   -Skokići, slave Jovanjdan. Došli su iz Milive pre 100 godina.
   -Vučkovići, slave Nikoljdan. Oni su starinci.
   -Tošići, slave Nikoljdan. Ne zna se njihovo poreklo.
   -Nankovići, slave Nikoljdan. Oni su starinci.
   -Na zapadnoj strani potoka (u prisoju) su ovi rodovi:
   -Stepanovići, slave Lazarevdan. Doselili su se iz okoline Vranja.
   -Kušljići i Bugarčići, slave Jovanjdan. Došli su iz okoline Vranja. Prvo se doselio neki vrećar na „kusoš“ konju.
   -Obradovići, slave Nikoljdan. Doselili su se pre 100 odina iz Dobrnja kod Požarevca.
   -Radovanovići, slave Trifundan i Aranđelovdan. Doselili su se iz okoline Đakovice.
   -Stankići i Kosovci, slave Nikoljdan. Doselili su se sa Kosova.
   -Milovanovići, slave Nikoljdan. Ne zna se za njihovo poreklo.
   -Kovačići, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se iz Velikog Popovića, prilikom premeštanja sela. Rod su sa Kovačićima iz Velikog Popovića.
   -Đorđevići, slave Blagovesti. Došli su sa Homolja, poreklom su Vlasi pa su se posrbili.

   Odgovori

3. 7. decembar 2014. u 18:06

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Roćevac, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je na stranama potoka Rupčage, koji silazi sa brda Ornice. U njega utiču Gorunski i Vodički Potok.

   Vode.

   -U vrhu sela postoji izvor, koji se zove Đurđev Kladenac.

   Zemlje i šume.

   -Delovi seoskog atara su: Utrina – gde je nekada bila seoska utrina, koja je prodata za dug Uprave Fondova, Ornica, Zagrađa, Drenjar, Ježevac, Sedlarac, Stari Roćevac, Vodica, Kolište, Točak, Trebljevina, Rupčaga, Graničko Polje, Razvala i Crna Bara.

   Tip sela.

   -Selo se deli na Gornju Malu, Gmitrovačku Malu i Stolicku Malu. U selu je 132 kuće i 8 rodova.

   Ime sela.

   -Misli se da se selo ranije zvalo Rođevac po rođenoj braći, koja su se prvi tu doselila pa se tek posle nazvalo Roćevac. Drugi opet kažu, da se tako mesto zvalo iz kojeg su se prvi doseljenici ovamo doselili.

   Starine u selu.

   -U Ornicama, više sela, nalaze se rbotine od zemljanog posuđa, komadi od starog oružja i starinski novac.
   -U Vodici, na pola metra dubine, nađeni su kameni batovi i druge kamene alatke. Na tom mestu su pre nekoliko godina iskopane urne sa pepelom, koje nisu očuvane. Nalaze se delovi od zemljanih, bronzanih i bakarnih sudova. Nađen je i jedan mali zemljani kip.
   -U selu postoje tragovi od starog naselja.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Ovo selo je novijeg postanka. Po predanju je ostalo od sela Kupinovci i nekada je bilo u Starom Roćevcu, pa je premešteno na mesto gde su nekada bile kupinovačke bačije. Ovo predanje potvrđuju današnje zajedničko groblje i zajednička slava ova dva sela.
   U Gornjoj Mali su:
   -Stankovići, slave Sv. Vrače. Došli su sa Kosova preko Kupinovca, gde ih i danas ima.
   U Gmitrovskoj Mali su:
   -Gmitrovci, slave Nikoljdan. Oni su ovde došli pre 80 godina iz Đurinaca, gde ih i danas ima.
   U Stolickoj Mali su:
   -Stolići, slave Jovanjdan. Došli su sa Kosova, preko Dvorišta i Kupinovca.
   -Milići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Timočke Krajine.
   -Ilići, slave Nikoljdan. Predak došao sa Homolja, kao prizetko. Stari Ilija je bio Rumun a njegovi su potomci Srbi, kao što su i ostali Roćevćani.
   -Stevanovići, slave Sv. Petku Paraskevu. Predak se prozetio ovde iz Roande.
   -Radivojevići, slave Aranđelovdan. Predak se prizetio iz Proštinca. Bili su prvo Rumuni, pa se posrbili.
   -Đorđevići, slave Mitrovdan i Petrovdan. Doselili su se sa Kosova.
   Zajednička seoska slava je Mali Spasovdan, kao i u Kupinovcu a zavetina Mladenci – za zdravlje dece.

   Odgovori

4. 8. decembar 2014. u 18:46

   Milodan

   Poreklo stanovništva grada Svilajnac (po knjizi varoš Svilajnac), opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj naselja.

   -Varoš se nalazi na reci Resavi. Više je kuća na desnoj strani reke.

   Zemlje i šume.

   -Delovi atara su: Bojača, Baćica, Šanac, Bizečina, Busevina, Ivar, Panjevo, Badra, Ciganski Ključ, Lučica, Usje, Rasje, Njivice, Polog, Murtanj, Vračar, Krušar, Sastavci, Veliko Polje, Liparić, Bulinjak i Nerezina. Poslednja tri mesta kao i Baćica su u strani od brda.

   Tip naselja.

   -Varoš se deli na: Čaršiju, Bojaču, Vlaovačku Malu, Donji Kraj (Zapis) i Cigansku Malu (Kod Male Vodenice).
   U varoši je 1881 kuća sa 5356 stanovnika i 1700 poreskih glava. Godine 1818. po haračkom spisku, koji je nađen u manastiru Vraćešnici, imao je 96 kuća. Godine 1819. imao je već 182 kuće sa 485 poreskih glava. Godine 1870. imao je 894 poreske glave.

   Ime naselju.

   -Po predanju meso je dobilo ime po svili, koja je u vreme Turaka mnogo proizvođena.

   Starine u naselju.

   -U Sredini Čaršije blizi crkve i osnovne škole postoji staro groblje, u koje su, po predanju, ukopavani prvi doseljenici.
   U Bojači, priča se, da je nekada bio veliki boj između Srba i Turaka, po čemu se ovo mesto tako nazvalo. I danas se tu nalaze komadi strela, mačeva, kopalja, štitova i kalpaka.
   Priča se da je u Baćici (Bacici) Zagorkinja Vila zadojila Kraljevića Marka, te je mogao dići veliki kamen i odatle baciti ga na vrh Huma, gde i danas stoji i zove se „Markov Kamen“. Tu ima i staro groblje, za koje se misli, da je iz doba kada su na Baćici bili naseljeni stari Kosovci.
   Blizu Morave je mesto Šanac, gde su, po predanju i tragovima kojih i danas ima, bili boje i zbegovi za vreme Kočine Krajine i Karađorđeva Ustanka. Šanac je danas na desnoj strani Velike Morave a nekada je bio na levoj. Staro korito Morave se i danas poznaje i zove se Šanačko Blato. U blizini šanca ima tragova od kamenog mosta, koji je nekada bio na Velikoj Moravi. U vreme kada su ovde podignuti šančevi ovo mesto je bilo pokriveno velikom hrastovom i topolovom šumom. Danas je Šanac golo polje i ti se često nalaze komadi od kopalja, pušaka, sablji i neka mala topovska đulad.
   Prilikom podizanja zgrada u Čaršiji nailazi se na stari novac, na komade starog oružja i dosta starog zemljanog posuđa sa dosta dobro očuvanom ornametikom.
   U Baćici je nađen jedan bat, jedan starinski kamen osobite konstrukcije i jedan dvostrani rudarski starinski čekić.
   Do same Resave na levoj obali postoji staro groblje, pokraj puta, ima stari grob koji se zove „Noćni Svirac“. Priča se da je tu zakopan jedan mladić, koji je umeo tako lepo da svira, da je svojim siranjem oduševaljavao Resavce, kad su napadali na neprijatelja ili kada su se od njega branili. Ubio ga je iz zasede Turčin. Kažu da se i danas u pola noći na istom grobu čuje sviranje, po čemu je i grob nazvan „Noćni Svirac“.
   Kod crkve su grobovi „vojvode cnorečkog“ Milisava, koji je rođen 1762. godine a umro 1832. godine i kneza Ilije Barjaktarevića, koji je umro 1828. godine.
   Donji Kraj se zove još i Zapis po starom Zapisu (dudu), koji je ranije bio na sedini starog Svilajnca. Dok nije bila podignuta današnja crkva sveštenici su kod ovog zapisa krštavali, venčavali i držali opela. Uz ovaj zapis je do skora bio veliki stari drveni krst sa ikonom Raspeća. Danas se on „porezuje“ (orezuje) na dan cara Konstantina i carice Jelene svake godine. Sada ima još po jedan zapis kod crkve i kod opštine i na brdu gde su vinogradi.

   Postanak naselja i poreklo stanovništva.

   -Po predanju Svilajnac je starijeg postanja. Nekada je bio na brdu, prema vinogradima ili Baćici, pa je otuda premešten u ravnicu. Prvi su mu doseljenici bili sa Kosova. Kosovci su bili na brdu, pa su se odatle premestili i naselili u današnji Donji Kraj ili Zapis. Za vreme Prvog Ustanka ovde su se naselili doseljenici od Timočke Krajine iz Velikog Izvora, Zaječara, Zagrađa i dr., po želji i odobrenju Karađorđevom, zajedno sa Dubljanima. Timočani su naselili današnju Vlaovačku Malu, na desnoj strani Resave, između Čaršije i Donjeg Kraja. U spisku sela iz 1818. godine ova se mala pominje kao zasebno mesto pod imenom „Došljaci“. Po vraćevšničkom spisku sela od 1818. godine ona je imala 118 domova, a Svilajnac ili Donji Kraj (Zapis) samo 96 kuća. Tako je Svilajnac ovim doseljavanjem znatno porastao. Godine 1836. knez Miloš mu je dao pravo da može imati tri trgovačka kalauza. Sve do 1846. godine Svilajnac je bio selo a te godine je proglašen za varošicu. Za varoš je proglašen 1888. godine.
   Posle ovoga, a naročito za vreme Milosava Resavca, kome je Svilajnac bio stalno sedište, varoš napreduje u pogledu broja stanovnika. Naseljavaju se pojedinci iz okoline i drugih krajeva – iz oblasti Požarevca, Jasenice, Lepenice, Stare Srbije, Makedonije, Niša, Vranja, Srema itd. Oni su se obično dosljeavali kao dečaci na izučavanje trgovine i zanata da bi posle otvarali radnje za sebe, ženili se i tako ostajali za stalno. Danas u Svilajncu nema rodova sa više kuća. Noviji doseljenici u Svilajncu su danas bogatiji i bolje žive od starijih. Od starih Kosovaca danas su znatniji Ilići, Toskići i Đuričići. Stari Todor Ilić je došao sa Kosova i živeo u ovom mestu još za vreme princa Evgenija.
   U Svilajncu ima oko 246 zanatlija, 180 trgoaca i oko 500 kuća zemljoradnika, poslednjih poglavito u Donjem Kraju i u Vlaovačkoj Mali i zanatlije koji rade „na parče“. Među trgovcima ima 39 izvoznika i industrijalaca.
   Skoro svi zemljoradnici su u Vlaovačkoj Mali, slave kao domaću slavu Nikoljdan (kao oni u Dublju) a oni u Donjem Kraju (Zapisu) slave Đurđic, Đurđevdan, Aranđelovdan, Nikoljdan i dr. Esnafi imaju svoje esnafske slave: obućari i grnčari Sv. Spiridona; opančari Savindan; terzije i krojači Petrovdan; pekari i licideri Todorovdan; potkivači, kovači, kalajdžije, bravari, abadžije i puškari slave Sv. Atanasija; sarači, ćurčije i berberi Ilindan; zidari, stolari i kolari Tomindan; mehandžije Trifundan, trgovci Trojice (Duhove); bakali Tri Jerarha.
   Kad su Turci sedeli u Ćupriji, u Svilajncu je bio magistrat (sud) za ćuprijsku nahiju a kada su Turci isterani, magistrat je (odmah nekako posle Resavčeve smrti) prenet u Ćupriju. Danas ova varoš naglo napreduje, obale na Resavi se osiguravaju i obezbeđuju od izlivanja i poplave. Ulice se ispravljaju i nivelišu po regulacionom planu. U Čaršiji su četiri glavne ulice koje se zovu: Prava Čaršija ili Resavska Ulica, Kriva Čaršija ili Knez Mihajlova Ulica, Gospodska Ulica i Resavski Trg. Sve ove ulice su kaldrmisane, Resavska i Knez Mihajlova Ulica, gde su trgovački i zanatski dućani, široke su 10-15 metara.
   U varoši ima 22 ciganske-romske kuće od kojih su 13 kod Male Vodenice (do Resave) a 9 u Bojači. Prvi su se doselili „iz preka“ a drugi iz Timočke Krajine. Timočani slave Nikoljdan i Sv. Vasilija-Novu Godinu a oni „iz preka“ Aranđelovdan, Đurđevdan i Novi Godinu.
   U Svilajncu ima 6 Grka, 10 Cincara, 10 Vlaha (Rumuna) i 4 Slovaka.
   Crkva je podignuta 1827. godine a osvećena 9. maja 1828. godine. Slavi Sv. Nikolu Mladog, 9. maja po s.k. Podigao ju je narod svojim prilozima. Kod crkve je staro groblje.
   Litija je Car Konstantin i Carica Jelena a zavetine su: Mladenci – za zdravlje dece i Beli Petak – za berićet.
   U Bojači je vašar ili sajam na Sv. Arhanđela – 13 jula; Sv. Jovana Glavoseka – 29 avgusta i na Mitrovdan – 26 oktobra, sve po starom kalendaru.
   Tada se najviše prodaje stoka, osobito goveda i konji. Pazarni dani su petak i subota.

   Odgovori

5. 9. decembar 2014. u 18:12

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Sedlare, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je u resavskoj ravnici, na desnoj bali Resave.

   Zemlje i šume.

   -Delovi seoskog atara su: Točak, Glavica, Drenjar, Petkovac, Šuma, Zapis, Sedlarac, Staro Brdo, Brdo, Stubljanski Potok, Roćevački Potok, Padina, Čerkanski Potok, Parlog, Polje (preko Resave), Burdelji, Ornice, Nad Lug (gde je groblje), Blato, Ambarište, Ostrvo, Stojicka Bara, Mokreš, Dugačke Livade, Kod Jaruge, Kod Mosta, Kod Brda i Pod Brdo.

   Tip sela i podaci o njemu.

   -Selo se deli na Gornji i Donji Kraj.
   U selu je 177 kuća i 20 rodova. Godine 1819. selo jeimalo 35 kuća i 94 poreske glave a 1870. godine imalo je 108 poreskih glava.
   Seoska slava je Đurđevdan a zavetine su: Aranđellovdan – za zdravlje čeljadi i Sv. Vrtolomej – za polja.

   Ime selu.

   -Po jednom predanju selo je dobilo ime po nekom sedlaru, koji se tu prvi naselio. Po drugom predanju selo je dobilo ime po istovetnom mestu, iz kojega su se doselili prvi doseljenici. Po trećem kazivanju selo je dobillo ime po brdu Sedlarcu, koje je u njegovom ataru.

   Starine u selu.

   -U Starom Brdu i na resavskom sprudu nađeni su batovi – vrlo lepo očuvani.
   U Buredlju se nalaze stare opeke, novci i rbotine od starog zemljanog posuđa.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Ne zna se tačno kada je selo nastalo. Misli se da je tu od posle Kosovskog Boja. Nekada je bilo u strani Starog Brda pa je otuda spušteno bliže Resavi, koja ga u staro vreme nije štetila kao danas.
   U Gornjoj Mali su sledeći rodovi:
   -Đorđevići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Nikolinaca kod Soko Banje.
   -Ilići, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Bučja kod Knjaževca.
   -Petrovići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Timočke Krajine.
   -Čerkenovići, slave Đurđic i Đurđevdan. Došli su iz Peći, najpre u okolinu Knjaževca, odatle u podgorački zbeg pa potom ovamo. Jednog njihovog pretka Turci su nazvali „čerkan“, jer je bio nemiran i dirao turske bule, usled čega je moga više puta i glavu da izgubi.
   -Nikolići, slave Nikoljdan. Oni su iz Miljkovca kod Knjaževca.
   -Lukići, slave Blagovesti. Oni su starinci.
   -Popčići, slave Nikoljdan. Oni su starinci. Braća Popčići – Đura, Đurko i Branko poginuli su na Kamenici, zajedno sa Stevanom Sinđelićem.
   -Leskići i Leskovčani, slave Vavedenje. Doselili su se iz Leskovca.
   -Bogosavljevići, slave Mitrovdan. Došli su iz Mozgova kod Aleksinca.
   -Milojevići, Topalovići i Pućinci – slave Nikoljdan. Doselili su se pre 150 godina iz Natalinaca kod Soko Banje i smatraju se da su rod Đorđevićima.
   -Vlaškovići, slave Mitrovdan. Oni su od dva rođena brata, koji su došli pre 100 godina iz Proštinca na tuđe imanja kao „domazeti“ oženivši dve sestre od stričeva. Oni su poreklom Rumuni, danas su se potpuno posrbili.
   -Vučinci, slave Nikoljdan. Ne zna se njihovo poreklo.
   -Vojinovići, slave Stevanjdan. Došli su iz Lomnice, gde ih i danas ima.
   U Donjem Kraju su:
   -Ćosići, slave Simeundan. Oni su Cigani-Romi – doseljeni iz Grabovice.
   -Petrovići, slave Nikoljdan. Oni su Cigani-Romi – doseljeni iz Vidina.
   -Đorđevići i Pucići, slave Nikoljdan i Aranđelovdan. Oni su Cigani-Romi – doseljeni iz Turske.
   -Bugarčići, slave Nikoljdan. Doseljeni su iz okoline Vranja.
   -Stolići, slave Jovanjdan. Predak se prizetio, došavši iz Roćevca.
   -Milovanovići, slave Nikoljdan. Ne zna se njihovo poreklo.
   -Stojići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Timočke Krajine.

   Odgovori

6. 10. decembar 2014. u 19:35

   Milodan

   Poreklo stanovništva sela Subotica, opština Svilajnac – Pomoravski okrug. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Resava“.

   Položaj sela.

   -Selo je na desnoj obali Resave a kroz selo protiču potoci Branovac i Vinogradski Potok.

   Zemlje i šume.

   -Delovi seoskog atara su: Petkovo Brdo, Rakićevo Brdo, Fatašunja (brdo), Vodenično Brdo, Buljane, Vrba, Glavica, Golo Polje, Zli Potok, Bačiski Potok, Bučina, Brankovac (sav pod krupnom gorunovom i bukovom šumom), Sedlo, Lazino Brdo, Pećino Brdo, Jaruga i Ključ (resavski).

   Tip sela i podaci o njemu.

   -Selo se deli na Gornji i Donji Kraj. U njemu je 210 kuća i 13 rodova. Seoska slava je Beli Četvrtak a zavetina Mladenci – za zdrave stoke i ljudi.
   Godine 1819. selo je imalo 52 kuće i 56 poreskih glava a 1870. godine selo jeimalo 147 poreskih glava.

   Starine u selu.

   -U Brankovcu, namestu zvanom Trska, bila je velika crkva ili manastir, koju je, po predanju, podigao Vuk Branković, te se i mesto po njemu nazvalo. U okolini te razvaline nalaze se stari novci, komadi od starog posuđa i oružja kao i druge starinske stvari.

   Postanak sela i poreklo stanovništva.

   -Po predanju je na ovome mestu od starine, pa se njegovo stanovništvo pre 200 godina odselilo nekuda niz Moravu. Ovamo su potom došli današnji stanovnici po poreklu Rumuni, iz mesta Buljana, koje je i danas u ataru ovog sela, gde je do tada postojalo njihovo selo sa istim imenom. U Buljane su se doselili iz Erdelja. Buljane ili Staro Selo je na severnoj strani Subotice. I danas se tamo raspoznaju tragovi od starog naselja. Raniji stanovnici, koji su se odavde odselili niz Moravu, bili su Srbi. U 14. i 15. veku Subotica je bila glavno mesto u Resavi. Tu je bio i glavni trg za celu okolinu. Kada je 1458. godine turska vojska boravila u Resavi, u Subotici je primio dubrovačke izaslanike veliki vezir, koji je tu boravio.
   U Gornjem Kraju su:
   -Tujkići, slave Jovanjdan. Došli su iz Buljana a tamo iz Erdelja.
   -Kumrići, slave Aranđelovdan. Došli su među prvima iz Erdelja, preko raseljenog Buljana.
   -Srbuloići, slave Miholjdan. Ne zna se odakle su. Misli se da su bili Srbi pa se docnije porumunili.
   -Ivići, slave Sv. Petku. Došli su pre 200 godina iz Buljana a tamo iz Erdelja.
   -Đorđevići, slave Đurđic i Đurđevdan. Pre 80 godina doselili se iz Kovanice kao Srbi pa se porumunili.
   -Ždreljanci, slave Đurđic i Đurđevdan. Doselili su se iz Ždrela kod Požarevca, preciznije kod Petrovca na Mlavi.
   -Bogdanovići i Milošvići, slave Sv. Petku. Doselili su se sa Homolja, po poreklu su Cigani-Romi.
   U Donjem Kraju su.
   -Pećići, slave Aranđelovdan. Doselili su se sa Kosova, bili Srbi pa se porumunili.
   -Ilići i Tufegdžići, slave Nikoljdan. Doselili se pre 150 godina iz okoline Vranja, bili Srbi pa se porumunili.
   -Aržokanovići, slave Sv. Petku. Doselili su se iz Erdelja.
   -Rajkovići, slave Veliku Gospojinu. Ne zna se njihovo poreklo.
   -Martinoići i Markovići, slave Sv. Vrače. Doselili se iz Valakonja u Crnoj Reci pre 60 godina.
   -Jankovići i Stojići, slave Miholjdan. Doselili su se iz „Madžarske“ pre 180 godina.

   Odgovori

7. 1. januar 2015. u 21:33

   Momčilo

   Moj pradeda Nikola Dimitrijević je doselio u drugoj polovini devetnaestok veka u Svilajnac ,kakva su mi saznanja tu je sa ženom Vasilijom inače požarevljankom izrodio tri sina ,Boru, Miku I Iliju koji su bili vlasnici hotela “Jablan” i trgovine “Elektrotehna” u Svilajncu,možda čak su posedovali i autoprevozno preduzeće .Neka moja sznanja su da je moj pradeda Nikola Dimitrijević imao veze sa Prvim novčanim zavodom u Resavi-Resavska štedionica koji je osnovan 1885.Istražujem o poreklu mog pradede koji je bio poreklom grk- cincar,po mom saznanju u Srbiju je došao 1872 godine i borio se na strani srba u Srpsko -Turskom ratu ,nakon završetka rata ostao je u Požarevcu gde se oženio i neposredno po rođenju prve čerke doselio u Svilajnac.Da li kroz neku monografiju Svilajnca koja piše o stanovnicima Svilajnca njihovim delatnostima druge polovine devetnaestog veka ,mogu saznati više i preciznije o svom pradedi?Nikada nisam bio u Svilajncu.Unapred puno zahvaljujem ako dođem do željenog saznanja!

   Odgovori