Порекло презимена, село Роанда (Свилајнац)

Порекло становништва села Роанда, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Село је са обе стране Роаничког Потока или Лужника, који силази са брда Равне Горе.

Воде.

Главни извори су: Дутар, Саставци, Кушља и Код Села.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Врба, Радина Бусија (куда је пролазио стари римски друм), Дугачко Поље, Црквиште, Крушари (ка Грабовици), Лужњак, Градиште, Криваја и Равна Гора.

Подаци о селу.

У селу има 170 кућа и 12 родова.
Године 1819. Роанда је имала 25 кућа и 29 пореских глава а 1870. године имала је 120 пореских глава.
Сеоска слава (литија) је Мали Спасовдан а заветине су Св. Арханђел – за стоку и „Патазарни Мученици“ – за жиину.

Име селу.

По једном предању село је добило име отуда, што је у старо време нађено у Роаничком Потоку мало дете, које се толико „ровало“ (плакало, дерало) да се гора тресла. По другом казивању ту су се некада „ровали“ (рвали) Краљевић Марко и Милош Обилић. По томе се, веле, место назвало Рованда а тај се облик и данас чује и овде и околини.

Старине у селу.

Кроз село је некада пролазио пут „цара Тројана“ (од кога и данас има остатака), који је ишао од Златова за Медвеђу и даље.
У месту Црквишту, ниже села ка Ресави, кажу, да је била велика црква и да је ту било старо село. Тамо се и данас налазе рбине од старог земљаног посуђа.

Постанак села и порекло становништва.

-Старо Село је било ниже од данашњег у Црквишту, па је отуда премештено и повучено дубље у брдску клисуру за време Турака.
У селу има мали број старинаца, већину чине досељеници. На источној страни потока (у осоју) почињући одозго су ови родови:

–Скокићи, славе Јовањдан. Дошли су из Миливе пре 100 година.
–Вучковићи, славе Никољдан. Они су старинци.
–Тошићи, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
–Нанковићи, славе Никољдан. Они су старинци.

На западној страни потока (у присоју) су ови родови:

–Степановићи, славе Лазаревдан. Доселили су се из околине Врања.
–Кушљићи и Бугарчићи, славе Јовањдан. Дошли су из околине Врања. Прво се доселио неки врећар на „кусош“ коњу.
–Обрадовићи, славе Никољдан. Доселили су се пре 100 година из Добрња код Пожаревца.
–Радовановићи, славе Трифундан и Аранђеловдан. Доселили су се из околине Ђаковице.
–Станкићи и Косовци, славе Никољдан. Доселили су се са Косова.
–Миловановићи, славе Никољдан. Не зна се за њихово порекло.
–Ковачићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Великог Поповића, приликом премештања села. Род су са Ковачићима из Великог Поповића.
–Ђорђевићи, славе Благовести. Дошли су са Хомоља, пореклом су Власи па су се посрбили.

ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.