Порекло становништва села Седларе, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је у ресавској равници, на десној бали Ресаве.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Точак, Главица, Дрењар, Петковац, Шума, Запис, Седларац, Старо Брдо, Брдо, Стубљански Поток, Роћевачки Поток, Падина, Черкански Поток, Парлог, Поље (преко Ресаве), Бурдељи, Орнице, Над Луг (где је гробље), Блато, Амбариште, Острво, Стојицка Бара, Мокреш, Дугачке Ливаде, Код Јаруге, Код Моста, Код Брда и Под Брдо.
Тип села и подаци о њему.
-Село се дели на Горњи и Доњи Крај.
У селу је 177 кућа и 20 родова. Године 1819. село јеимало 35 кућа и 94 пореске главе а 1870. године имало је 108 пореских глава.
Сеоска слава је Ђурђевдан а заветине су: Аранђелловдан – за здравље чељади и Св. Вртоломеј – за поља.
Име селу.
По једном предању село је добило име по неком седлару, који се ту први населио. По другом предању село је добило име по истоветном месту, из којега су се доселили први досељеници. По трећем казивању село је добилло име по брду Седларцу, које је у његовом атару.
Старине у селу.
-У Старом Брду и на ресавском спруду нађени су батови – врло лепо очувани.
У Буредљу се налазе старе опеке, новци и рботине од старог земљаног посуђа.
Постанак села и порекло становништва.
Не зна се тачно када је село настало. Мисли се да је ту од после Косовског Боја. Некада је било у страни Старог Брда па је отуда спуштено ближе Ресави, која га у старо време није штетила као данас.
У Горњој Мали су следећи родови:
–Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Николинаца код Соко Бање.
–Илићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Бучја код Књажевца.
–Петровићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.
–Черкеновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Пећи, најпре у околину Књажевца, одатле у подгорачки збег па потом овамо. Једног њиховог претка Турци су назвали „черкан“, јер је био немиран и дирао турске буле, услед чега је мога више пута и главу да изгуби.
–Николићи, славе Никољдан. Они су из Миљковца код Књажевца.
–Лукићи, славе Благовести. Они су старинци.
–Попчићи, славе Никољдан. Они су старинци. Браћа Попчићи – Ђура, Ђурко и Бранко погинули су на Каменици, заједно са Стеваном Синђелићем.
–Лескићи и Лесковчани, славе Ваведење. Доселили су се из Лесковца.
–Богосављевићи, славе Митровдан. Дошли су из Мозгова код Алексинца.
–Милојевићи, Топаловићи и Пућинци – славе Никољдан. Доселили су се пре 150 година из Наталинаца код Соко Бање и сматрају се да су род Ђорђевићима.
–Влашковићи, славе Митровдан. Они су од два рођена брата, који су дошли пре 100 година из Проштинца на туђе имања као „домазети“ оженивши две сестре од стричева. Они су пореклом Румуни, данас су се потпуно посрбили.
–Вучинци, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
–Војиновићи, славе Стевањдан. Дошли су из Ломнице, где их и данас има.
У Доњем Крају су:
–Ћосићи, славе Симеундан. Они су Цигани-Роми – досељени из Грабовице.
–Петровићи, славе Никољдан. Они су Цигани-Роми – досељени из Видина.
–Ђорђевићи и Пуцићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Они су Цигани-Роми – досељени из Турске.
–Бугарчићи, славе Никољдан. Досељени су из околине Врања.
–Столићи, славе Јовањдан. Предак се призетио, дошавши из Роћевца.
–Миловановићи, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
–Стојићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тимочке Крајине.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)