Свилајнац и околна села

17 коментара

1. 31. март 2013. у 00:10

   Шарко

   Порекло презимена, село Ђуринац (Свилајнац)

   Порекло становништва, село Ђуринац, општина Свилајнац. Према књизи Станоја М. Мијатовића “Ресава”, издање 1926 године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

   Село је на странама потока Прелаза и Камењара и даље низ Дубоки поток.

   Извори су: Кладенчић, Бучура, Селски Кладенац, Чесма, Прелаз, Липар, Петовски Кладенац. – Делови су хатара: Главица, Буљани, Багаш, Бара, Стари Запис, Врбички Поток, Поље, Ливадак, Доља, Дубоки Поток, Код Друма, Пањеви, Остружар, Орнице, Камењар, Стрнови, Лештар, Црна Бара, Селиште и Врбице.

   Село се дели на Горња, Средња, Доњи Крај и Камењар. Има око 97 кућа а 11 родова.

   У Прелазу се налазе урне и комади од старинског земљаног посуђа као и батови. У Селишту се налази разно комађе од гвоздених и земљаних ствари из новијег доба. Код Чесме се налази стари оловни чунци.

   По предању село је засновано после Косова. Први пут је било у Селишту, па се отуда преселило због ветра и због Турака.

   У Камењару су:

   Живковићи, Крстићи, Милојковићи (10 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока пре 150 година.

   У Доњем су Крају:

   Петковићи (10 к., Св. Јован), дошли из Буровца (били Румуни, па се посрбили).

   Пауновићи (5 к., Св. Јован), дошли са Копаоника, због чега их зову “Ере”.

   Секулићи (10 к., Св. Никола), дошли од Тимока, а веле, да су старином из Црне Горе.

   У Средњој су Мали:

   Тасуновићи (10 к., Св. Арханђел), мисли се, да су се прво овамо доселили из Старе Србије.

   Бугарчићи (15 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока(са Живковићима из Камењарасматрају се као род).

   У Горњем су Крају:

   Кадићани (5 к., Св. Јован), дошли од Сврљишког Тимока, а тамо са Косова.

   Бојановићи (10 к., Св. Арханђел), дошли из Златова (пожаревачког), а тамо са Косова.

   Окнићевићи (15 к., Св. Арханђел), дошли из неког Окнића.

   Марјановићи (5 к., Св. Лука и Марковдан), дошли са Копаоника.

   Јевтићи (2 к., Св. Никола), дошли из Ћићевца (крушевачког).

   Године 1819 село је имало 26 кућа а 82 пореске главе, 1870. г. имало је 71 пореску главу.

   Сеоска је слава Бели Четвртак (по Тројици), а заветине Св. Сава (за здравље) и Јелисеј 14. јуна по ст. (за берићет).

   ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

   Одговори

2. 8. новембар 2014. у 17:58

   Милодан

   Порекло станоништва села Врлане (по књизи Врлан), општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на заравни испод Хума, коју на истоку просеца поток Шоборка а на западу Хумски Поток.

   Воде.

   -Изврои су: Кладенац и Стублина.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Хум (Ум), Лећиште, Шоборка, Дедин Поток, Криве Њиве, Јаме, Тополе, Велике Ћелије (где се налазе римски новац), Мале Ћелије, Пландиште, Хумски Поток, Обложине, Подруми, Брестак и Орешак.

   Тип села.

   -Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има 55 кућа и 9 родова. Године 1819. у селу је било 16 кућа и 44 пореске главе, а 1870. година 45 пореских глава.

   Старине у селу.

   -У Великим Ћелијама и у Орешку се налази новац и рбине од посуђа. На Врланском Хуму (Уму) је велики камен, за који се прича да га је бацио Краљевић Марко. Ту је испод једне плоче и дубока рупа, за коју народ мисли, да је био бунар Кнеза Лазара. Изгледа да је то било рударско окно. У Великим Ћелијама је и „подрум Кнеза Лазара“, што ће свакако бити остатак од старог рудника.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Мисли се да је старо село било у Великим Ћелијама, па се отуда преместило. Када је то било – не зна се. Биће да је у Великим Ћелијама некада било рударско насеље.
   У Горњој Мали су:
   -Миловановићи, славе Јовањдан. Они су старинци.
   -Петровићи, славе Никољдан. Дошли су из Тимочке Крајине.
   -Стојановићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се са Косова.
   -Богосављевићи, славе Лучиндан. Доселили су се из Тимочке Крајине.
   У Доњој Мали су:
   -Ђурђевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Књажевца.
   -Стојановићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Тимочке Крајине.
   -Ошљанци, славе Никољдан.Дошли су из Ошљана у Тимочкој Крајини.
   -Стојаноићи други, славе Св. Василија – Нову Годину. Доселили су се из из Житковца код Алексинца пре 30 година.
   -Ђорђевићи, славе Симеундан. Предак дошао из Грабовца као домазет.
   Сеоска слава је Мали Спасаовдан, четвртак по Вазнесењу а заветине су Благовести и Маркован.

   Одговори

3. 11. новембар 2014. у 19:27

   Милодан

   Порекло становништва села Гложане, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на обема странама Гложанске Реке са кућама поређаним у смеру исток-запад.

   Воде.

   -Извори су: Стублина, Урошев Кладенац, Влашки Кладенац, Кавадинца, Плочник, Виноградарац, Зујков Кладенац, Црквина, Томин Кладенац (извире из камена) и Учитељев Кладенац.

   Земље и шуме.

   -Дело ви сеоског атара су. Доње Селиште, Кључ, Тушево, Буковачко Брдо, Дољача, Лиса, Михаиловац, Парлози, Житар, Оглавак, Велика Шума, Пауновац, Стари Виногради, Зиман, Грнчар, Велико Поље, Дрењар, Рт, Златенац (где је некада било село истог имена), Питомо Поље, Добршево, Јовин Бат, Липар, Збеговиште, Бат, Плочник, Горње Селиште, Гај, Велики и Мали Дивотин, Влашки Крст, Зидина, Ђурон Поток, Ђурђева Главица, Хум(Ум), Подруми, Градиште, Градац, Манастирско и Девесило.

   Тип села.

   -Село се дели, почев од истока, на: Златенску, Томицку, Чилицку, Добрицку и Доњу Малу где су и Тушевљани.
   У селу је 368 кућа и 15 родова. Године 1819. село је имало 50 кућа и 133 пореске главе; године 1870. имало је 233 пореске главе.

   Старине у селу.

   -У Златенцу има рушевина од неког старог манастира, који је подигао Златко, пети брат Миљков и Радин. Црква је у облику крста; знатно је већа и боље очувана но црква у Радошину. Од ње стоје зидови скоро два метра високи. Свет овде долази о свакој Младој Недељи на молитву.
   -У Доброшеву, крај Мораве, постоје такође развалине од неке старе цркве, за коју се мисли, да је била задужбина Вука Бранковића. Ова је црква нешто мања од цркве у Златенцу и има очуван зид висине око метар. По предању ту је био сабор за Малу Госпојину, па су Турци изенада ударили, многи свет поробили, побили и у Мораву побацали а многи су се бежећи подавили у Морави, који се баш тада излила. Народ верује да се и данас на том месту на дан овог догађаја у глуво доба ноћи чује јаук и запомагање људи, жена и деце.
   -У Зидини или Градишту на Хуму има некаквих развалина од града, који није био много велики и који је имао шестоугаони облик. Ту се налазе старе рударске алатке, старински ноци, велике и танке плочасте цигле, људски костури, рбине од старог посуђа итд.
   -Близу овог градишта су развалине, за које народ мисли, да су од неке цркве.
   На 2-3 километра југозападно одо овог села, поред саме Мораве је Манастир Миљков, који се некада звао Буковица. По предању њега је подигао Миљко, брат Томин, Јаковљев, Златков, Тутин и Радин а по другом предању њега је подигао Ђорђе Радулбеговић, војвода каравлашки.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Ово село је старијег настанка. Старо Гложане било је у Горњем Селишту, над селом, па се отуда преместило ниже, због чуме. Из Доњег Селишта овде се такође преселило Тушево због поплаве од Мораве, по заповести Кнеза Милоша око 1816. Године. Из истих разлога и село Златенац, које је било такође покрај Мораве, између Радошина и Гложана, и у коме је била црква.
   У Златенској Мали су.
   -Златенци и Лукићи, славе Никољдан. Дошли су из расељеног Златенца.
   -Чађићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су у Златенац из Леновца. Павле Чађић или Паул Чађа (тако назван јер је био црн у лицу) био је Хајдук Вељку брат од стрица. И његови потомци по изгледу и узрсту подсећају на Хајдук Вељка.
   У Томицкој мали су:
   -Томићи, славе Томиндан, јесењи и летњи. Доселили су се пре 200 година из Матејевца код Ниша. Два су брата тада отишла у крагујевачки Сипић а један дошао овамо.
   -Букваши, славе Стевањдан. Доселили су из Великог Извора код Зајечара.
   У Чилицкој Мали су.
   -Чилићи, славе Св. Враче. Они су старинци. Тако су названи по запату коња, који су обично испадали чилаши.
   У Добрицкој Мали су:
   -Добрићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
   -Вељићи, славе Св. Врачи. Не зна се одакле су.
   У Доњем Крају су:,
   -Ерчићи и Кукљаши, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Старог Влаха. Од њих је био кнез Петар.
   -Магданелићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
   -Николичићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци и са Магдаленићима се сматрају да су један род.
   -Рашићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци.
   -Шогорани и Грујићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се са Косова.
   -Ристићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци, мисли се да су род са Магданелићима, Николи(чи)ћима и Рашићима.
   На дну села су:
   -Тушевљани и Кожљанци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су одавно из неког Кожљана у Тушево па отуда овамо.
   -Станковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Не зна се њихово порекло. Тако су названи по попу Станку, за кога рекоше да је по свој прилици дошао из Горње Ресаве.
   Сеоска слава је Млади Св. Никола а заветине Ђурђевдан – против града, Аранђеловдан – против чуме и Трифундан – због винограда.
   У селу је пет циганских-ромских кућа од којих су три занимају торбарењем а две ковачким занатом. Ковачи су овде од старине а торбари су дошли из околине Медвеђе.
   На западној страни села, у брду идући Манастиру Миљкову, били су Гложански Подруми. Данас је остао још по неки а остали су пренети у село.

   Одговори

4. 12. новембар 2014. у 19:15

   Милодан

   Порекло становништва села Грабовац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на заравни, са леве стране Ресаве, од које је удљено 800-900 метара. Зараван пресецају Хумски и Развалински Поток.

   Воде.

   -Извори у селу су: Турска Чесма, Ресавчева Чесма и Кладенац.

   Земље и шуме.

   -У селу су ови делови сеоског атара: Тирове, Влашко Поље, Трескар, Лелетковац, Клењар, Пљошта, Развалине, Новине, Муртин, Угари, Гај (Стубље), Ресавчев Запис, Старо Село и Бања.

   Старине у селу.

   -На месту Бања је некада била бања или амам. И данас се познају развалине а за воду се мисли да је лековита. Поменути амам је испод села. У близини су налазили стари новац, делови старог оружја, посуђа као и друге старинске ствари.

   Тип села.

   -Село се дели на четири мале: Брђанску, Мицку, Лукицку и Горњу Малу.
   У селу је око 270 кућа и 12 родова.
   Године 1819. у селу је било 63 куће и 168 пореских глава а 1870. године је имало 174 пореске главе.

   Постанак села и порекло становништва.

   -У селу има старинаца, те је према томе старијег постојања. Некада је било у Старом Селу, ближе Ресави, тамо где је и Бања, па се отуда преместило из непознатих разлога. Изгледа да је то учињено ради склањања од „царске џаде“, где је било непријатељу на удару.
   У Брђанској Мали су:
   -Нешићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Стари Неша се доселио из Соко-Бање.
   -Баруџићи, славе Никољдан. Овамо се доселио „из Турско“ неки Станко баруџија.
   -Тодинчићи, славе Никољдан. Доселили се из Грљана код Зејечара.
   -Миливојчевићи, славе Симеундан. Они су старинци.
   -Срејинчићи, славе Никољдан. Не зна им се порекло.
   У Мицкој или Мићићској мали су:
   -Мићићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 150 година из Тимочке Крајине.
   У Лукицкој Мали су:
   -Лукићи, славе Аранђеловдан. Они су старинци.
   У средини села су.
   -Синђелићи, славе Никољдан. Доселили су се са Косова. Прво су се презивали Ракићи па доцније Синђелићи по Синђелији, мајци Стевана Синђелића, која је дошла у њихову кућу из Војске.
   У Горњој Мали су.
   -Јанкоићи и Војскићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. За њих се мисли да су се доселили из Војске.
   -Ђорђевићи, славе Симеундан. Они су старинци и са Миливојчевићима се сматрају да су један род.
   -Перичићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. За њих се мисли да су се доселили са Косова.
   -Стокићи, славе Јовањдан. Досељени су из Тимочке Крајине.
   У селу су и две породице Цигана-Рома, које се баве ковачким занатом. Доселили су се из Баничине код Смедерева.
   Сеоска слава је Спасовдан а заветине су: Благовести – за здравље стоке, Часне Вериге – за винограде, Ђурђевдан – за поље, 16. септембар – због гушобоље и Лазаревдан.

   Одговори

5. 18. новембар 2014. у 19:04

   Милодан

   Порекло становништва села Дубље, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на заравни, на левој страни Ресаве од које је удаљено 700-800 метара. Ову зараван пресецају Прездолски Поток и Трнавац који силазе са Хумова.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Пребежје, Ливаде, Стари Житари, Црепуљски Поток, Падине, Новине, Трнавац, Прездолски Поток, Пљошта, Ресавчев Запис, Селиште, Расје, Полој, Тирово, Субор, Брест, Бања, Река, Јаруга, Трнавски Поток и Рибник, где је и појило за стоку.

   Тип села.

   -Село се дели на Прездолску, Трнавску у Средњу Малу.
   У селу је 314 кућа и 10 родова.
   Године 1819. село је имало 73 куће и 156 пореских глава а 1870. године имало је 216 пореских глава.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По добро очуваном предању село је основано пре 100-150 година. Сви су досељеници из Великог и Малог Извора код Зајечара. Прво су се доселили Убеновци, који су као збег дошлио овде из Великог Извора. За њима су се остали досељавали. Сматра се да је ово најмлађе село у Ресави, после Орашја.
   У Прездолској Мали су ови родови:
   Досељеници из Великог Извора:
   -Убеновци, славе Никољдан.
   -Крљевци, славе Савиндан и Савицу.
   -Делински, славе Никољдан.
   У Трнавској Мали су:
   -Најдановци-Цугановци, славе Никољдан. Доселили се из Великог Извора.
   У Средњој мали ссу:
   -Пецарански, славе Никољдан, доселили се из Малог Извора.
   -Цаковци, славе Никољдан. Из Малог Извора.
   -Рукавичани, славе Аранђеловдан. Досељени из Великог Извора.
   -Пешковци, славе Митровдан. Доселили се из Зајечара.
   -Јеремићи, славе Ваведење, доселили се из Малог Извора.
   -Живановићи, славе Савиндан и Савицу, доселили се из Великог Извора и са Крњевцима се сматрају за један род.
   Сеоска слава је Први дан Тројица а заветине: Нова Година-Св. Василије – против гушобоље; Благовести – за здравље чељади; Св. Антоније – због пришта; Св Никола летњи и Пољобраније – за виноград

   Одговори

6. 19. новембар 2014. у 18:50

   Милодан

   Порекло становништва села Бресје, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   Село је по странама једне омање косе, која се пружа од југо-истока ка северо-западу а завршава се између потока Јаруге и Луке. Ови потоци у Врбаку састају се са Лисинским Потоком и чине Гложанску Реку.

   Воде.

   -У селу су два извора по имену Чесма и Кладенац.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Гај, Дубрава, Хум (Ум), Рженичиште (Лиса), Витасово, Косе, Бат, Становишта, Голо Брдо (425 м), Вршић, Врбак, Лука, Велике Ливаде, Трска, Караула, Церјак, Кречане, Запис, Осредак, Мала Чукара и Велика Чукара.

   Тип села.

   -Село се дели на Цолицку, Шћеповску и Доњу Малу. Цолицка Мала је сасвим одвојена од села, испод брда Вршића.
   У селу је 85 кућа и 7 родова.
   По харачком списку из 1819. године у селу је било 18 кућа са 44 пореске главе а 1870. године имало је 59 пореских глава.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Не зна се када је село засновано. Судећи по томе што има старинаца вероватно је давнашње и да није премештано.
   У Шћеповској мали су.
   -Шћеповци, славе Св. Петку. Пореклом су од Бјелопавловића у Црној Гори.
   У Цолицкоја Мали су:
   -Цолићи, славе Никољдан. Доселили су се из „Турске“ пре 180 година.
   У Доњој мали су:
   -Бојовићи, славе Аранђеловдан. Пореклом су из Златова код Пожаревца.
   -Вуковиући, славе Никољдан. Он и су страинци.
   -Павловци, славе Никољдан. И они су старинци и са Вуковићима се сматрају да су један род.
   -Глишићи, славе Св. Петку. Не зна се њихово порекло.
   -Јевремовићи, славе Св. Петку. Они су Цигани-Роми, баве се ковачким занатом и не зна се одакле су досељени
   Село је мало и доста сиромашно.
   Сеоска слава је Томиндан или Томина Недеља (по Васкрсу) а заветине су 16 септембар – због чуме, Марковдан – за поља и Савиндан – за здравље.

   Одговори

7. 20. новембар 2014. у 19:57

   Милодан

   Порекло становништва села Дубница, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је са обе стране потока Чеплињака, који се спаја са Врбичким Потоком и чине реку Бељаву.

   Воде.

   -У селу су извори: Лазињак, Чеплињак, Смрдљии Поток, Нешицки Кладенац, Врело Чесма, Липарски Извор и Попов Извор.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Булињак, Косица, Стрмењак, Стара Дубница, Становиште, Репушица, Камењак, Јелењак, Тутињак, Парлози, Орнице, Пањевље, Чибуковица, Крушар, Клењар, Чеплињак, Трновак, Врело, Врбица, Бучине, Кићевац, Кратки Поток, Извор, Ђула, Попов Поток, Липар, Новине, Мечковац, Голубињак, Павит, Лазињак, Точак, Садови, Столице, Калуђерац и Топлик.

   Тип села.

   -Село се дели на Гоњу и Доњу Малу и Извор, који је сасвим одвојен од села.
   У селу је око 160 кућа 14 родова.
   Село је имало 1819. године 35 кућа и 85 пореских глава а 1870. године имало је 118 пореских глава.

   Старине у селу.

   -У Калуђерцу, код гробља, постојала је црква или манастир, са чијих је рушевина узиман камен за данашњу цркву. Да је заиста овде био манастир сведочи и име Манастирски Поток у близини. Ту се налазе стари новци.
   У старом гробљу има на белезима записа из 1725. Година.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Не зна се поуздано када је село засновано. По предању оно је први пут било на месту Стара Дубница, па се отуда пред Први Устанак овамо преместило. То је учињено, кажу, због Турака, пошто су тамо били на већем удару. Приликом овог премештаја један део становника одселио се преко Мораве, у Шумадију.
   У Горњој Мали су:
   -Нешићи су дошли из околине Параћина, славе Никољдан.
   -Мутићи, славе Аранђеловдан. Они су старинци.
   -Страхиновићи, славе Митровдан. Они су Власи са Хомоља.
   -Топалци, славе Стевањдан. Дошли су из Тимочке Крајине.
   -Говедаровићи, славе Св. Петку. Дошли су из Беле Реке у Тимочкој Крајини.
   У Доњем Крају су:
   -Нојићи, славе Св. Петку. Дошли су из Беле Реке са Говедаровићима из Горњег Краја са којима се сматрају за један род.
   -Јоновићи, славе Св. Петку. Они су Власи из Ердеља а дошли су преко Хомоља.
   -Миљковићи и Гмитровчићи, славе Аранђеловдан. Пореклом су из Тимочке Крајине.
   -Крајинци, славе Никољдан. И они су из Тимочке Крајине.
   -Микићи, славе Јовањдан. Не зна се њихово порекло.
   У Извору су:
   -Поповићи, славе Ваведење. Дошли су из Седлара, па су прво живели у Проштинцу. Овај крај је прво населио неки поп Филип Поповић, родом из Седлара, прво је живео у Проштинцу због тога што му је то била средокраћа у парохији, па се овамо доселио, како би био у месту где му је црква.
   -Ждрељани, славе Никољдан. Они су Власи из Ждрела код Петровца на Млави, досељени пре 25 година.
   Сеоска слава је Пресвета (Бела Субота по Тројицама) а заветине су: Трифундан – за винограде и Мали Великдан (недеља по Васкрсу) – за здравље стоке.

   Одговори

8. 27. новембар 2014. у 18:03

   Милодан

   Порекло становништва села Купиновац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Купиновац са са обе стране потокоа Врлаја у који, више села, утиче поток Разлевак.

   Воде.

   -У селу су ови извори: Чесма, Лукицка, Ђурићанска и Крстицка Стублина.

   Земље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Петковац (у ресавском кључу), Запис, Гај, Орашје, Бељавина, Бачиште, Парлози, Таванчић, Ристина Пољана, Главица, Црна Бара, Врлај, Разлевак, Пољаница, Бучине, Јагликине, Обрешине и Гробље.

   Тип села.

   -Село се дели на: Ђурићанску, Крстицку, Лукицку, Станковицку и Врлајску Малу.
   У селу је 115 кућа и 5 родова.
   У Купиновцу је 1819. године било 43 куће и 115 пореских глава а 1870. године имало је само 92 пореске главе Ова велика разлика можда је разлог што је 1819. године са Купиновцем рачунат и Роћевац, који се те године не помиње.

   Старине у селу.

   -У Орашју се налазе рбине од старинског земљаног посуђа, стара буњишта и стари новац.
   У месту Ристина Пољана нађен је један буздован и ту су налазили одломке од стрела, копаља, мачева и другог старинског уружја и оруђа.

   Постанак села и поекло становништва.

   -По предању село је основано пре Косова. Да ли је оно премештано или је од почетка било на овом месту, не зна се поуздано.
   У Ђурићанској Мали су:
   Ђурићанци, славе Никољдан. Досељени су из Старе Србије.
   У Крстицкој Мали су:
   -Крстићи, славе Никољдан. Они су старинци.
   -У Лукицкој Мали су:
   -Лукићи, славе Никољдан. Они су старинци и мисле да су са Крстићима били некада једна род.
   У Станковицкој Мали су:
   -Станковићи, славе Св. Враче, летње и јесење. Досељени су са Косова.
   У Врлајској Мали су:
   -Врлајци, славе Св. Враче. Пореклом су са Косова. Тако су названи по потоку и пољу Врлају, иначе су у роду са Станковићима. Има их и у Роћевцу.
   Сеоска слава је Мали Спасован, четвртак по Спсовдану а заветине су Томиндан – против срдобоље; Аранђеловдан – за здравље; Св. Петка Параскева – за здравље стоке и Трифундан – за винограде.

   Одговори

9. 29. новембар 2014. у 18:51

   Милодан

   Порекло становништва села Мачевац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

   Положај села.

   -Село је на Мачевачкој Речици која се спаја са Трстеном. У њу се уливају Церовак, затим, Мачков Поток, Трујин Поток, Беланов Поток, Арнауцки Поток, Бучински Поток, Капетански Поток и Локваш.

   Змље и шуме.

   -Делови сеоског атара су: Тривуново Брдо, Испод Тривуновог Брда, Дрењар, Рибник, Стари Мачевац, Ђуриначки Поток, Мачков Поток, Више Села, Код Гробаља, Велика Пољана, Стари Виногради, Церовак, Локваш, Капетански Поток, Рајкиначко Брдо, Арнауцки Гроб, Арнауцки Поток, Беланово Брдо, Корија, Бучина, Ограђе и Дренова Коса.

   Подаци о селу.

   -У селу има 65 кућа и 5 родова.

   Име селу.

   -По једном предању село је добило име по многим мачевима, који су ту некада поломљени приликом неког сукоба са непријатељем – када је војска била у селу Војсци.
   -По другом предању село се некада звало Мачковац због многих мачака које је имало, па се доцније прозвало Мачевац. У околини га и данас зову Мачковац а у његовом атару је и Мачков Поток.
   -Треће предање каже да је ту некада била ковница мачева и да се од тада назвало Мачевац а да се пре тога звало Мачковац.

   Старине у селу.

   -У Старом Мачевцу је старо гробље, где се копа стари новац, цигле, комади старог посуђа, оружја и друге старине.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По предању Мачевац је први пут био у Старом Мачевцу, одакле се померио на данашње место по једнима због јаког ветра, по другима због турске најезде а по трећима због куге.
   У селу је мало старинаца и не зна се када је село засновано.
   У селу су родови:
   -Трајиловићи и Трифуновићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тетова, били су Срби па се порумунили.
   -Анђелковићи и Чучуковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јасенова а тамо из Тимиочке Крајине.
   -Павловићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Тимочке Крајине, села Дубоке.
   -Казаковићи, славе Ав. Петку. Доселили су се из Ердеља.
   -Адамоићи, славе Малу Госпојину. Мисли се за њих да су најстарији—први досељеници али се не каже одакле.
   Сеоска слава је Бели четвртак а заветина Младенци – за поље и берићет.

   Одговори

10. 2. децембар 2014. у 18:16

    Милодан

    Порекло становништва села Проштинац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“.

    Положај села.

    -Село је са обе стране потока Проштиница. Више кућа је на левој страни а мање на десносј страни овог потока. Највише кућа је на надморској висини од 220 метара.

    Воде.

    -Пије се само изворска вода. Извори су: Милановски, Селски и Павловски.

    Земље и шуме.

    -Североисточни део атара је под ситном и крупном гором. Делови сеоског атара називају се: Врбица, Врело,Селиште, Селештина, Оскоруша, На Брду, Јањин Поток, Велика Заграђа, Старе Њиве, У Коси, Никодијево Трло, Попова Бучина, Голо Брдо, Петлово Брдо и Код Стублине.

    Тип села.

    -Село се дели на Горњу, Средњу, Бунџиловску и Дамњановицку Малу, које нису подвојене.
    У селу је око 80 кућа, од којих је 70 кућа влашких и 10 српских, и 9 родова.

    Име селу.

    -По предању село је добило име по „прошју“ од кога су биле првобитно куће. У Говору се често чује и Прошинац, а тако га неки и бележе*.
    *На старој Дероковој карти „Кнежевине Србије“ запиисан је као Протинац – што је свакако грешком учињено.

    Старине су селу.

    -На месту Стублина је неко старо гробље, где се налазе цигле и комади од земљаног посуђа. Мисли се да је ту некада било старо насеље.

    Постанак села и порекло станоовништва.

    -Некада је село било у Селишту, испод данашњег села, на истом потоку, па се отуда овамо преместило за време турске најезде. Тада је по предању у селу било свега 7 кућа.
    Родови су:
    -Ђођевићи, славе Никољдан. Досељени су из Лубнице код Зајечара.
    -Јоновићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Шарбановца код Зајечара.
    -Радуловићи, славе Никољдан. Доселили су се са Хомоља.
    -Никодијевићи – Срби, славе Никољдан. Досељени су из Ракинца код Смедерева.
    -Бранковићи, славе Аранђеловдан. Досељени су из Брезнице на Хомољу.
    -Гарашевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дилбочана на Хомољу.
    -Стојановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Подгорца код Зајечара пре 150 година.
    -Бунџуловци, славе Никољдан. Дошли су из Шарбановца код Зајечара.
    -Дамњановићи, славе Никољдан. Досељени су из Дилбичана у Хомољу. Са Гарашевићима се сматрају да су један род.
    Сеоска слава је Ђурђевдан а заветине Трифундан – за винограде и Марковдан – за здравље стоке.

    Одговори