Општина Пожега:
Бакионица, Велика Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Висибаба, Врањани, Глумач, Годовик, Горња Добриња, Горобиље, Гугаљ, Доња Добриња, Дражиновићи, Душковци, Засеље, Здравчићи, Јелен До, Каленићи, Лопаш, Лорет, Љутице, Мађер, Мала Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Милићево Село, Мршељи, Отањ, Папратиште, Пилатовићи, Пожега, Пријановићи, Прилипац, Радовци, Расна, Речице, Роге, Рупељево, Сврачково, Средња Добриња, Табановићи, Тврдићи, Тометино Поље, Тучково, Узићи и Честобродица.
15. јануар 2014. у 21:47
Милодан
Порекло становништва села Горња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села.
-Северно од Средње Добриње са обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, те даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад ка Јежевици. По брдима до Гојне Горе и Шиљковице су испусти, а по заравнима и насеља.
У рано доба заузеле су село три породице и створиле три џемата, препуна и великог обима. Први је џемат Милошевићи до Јежевице и Душковца; други су Чарапићи над Средњом Добрињом и трећи Узуновићи, који се преовлачи од цркве целим селом и излази на врх Шиљковице.
Старине у селу.
-И у овој Добрињи се стари трагови губе и настају, нарочито ако су по потоцима и њивама. Многе бобије и спомен плоче по Шиљковици остаће још позадуго.
Порекло становништва и оснивање села.
Стариначких породица у овом селу нема, досељеници су:
-Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве. Узуновићи се добро плоде и одржавају, растурени су не све стране по селу, тако су:
-Тодоровићи и Исаиловићи подишли под Шиљковицу;
-Сретићи се испели;
-Василијевићи отишли са старог места лево;
-Јевтовићи у врх Добре Ријеке:
-Митровићи још даље.
Има их укупно 35 кућа, славе Стевањдан.
-Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као:
-Арсићи;
Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се:
-Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.
-Чарапићи су трећа велика породица у овом селу, досељени из села Петњице у Дробњацима. По предању у овој породици у село су дошла три брата Чарапића, врло необично одевена и необичног раста. Њих је лепо примио и поред себе населио поп Милош и тада израдио да су добили најбоља имања у селу од муслиманске породице Малопара, због чега се Чарапић, који је заузео та имања, и назове Малопарац како му се и данас зову потомци. Сви други Чарапићи, доцније досељавани, слати су и и испраћани одавде, задржавајући се или не задравајући. Сваки ко би морао остати потискиван је у брда пошто га Малопарци нису хтели задржавати уз себе. Малопарци или Чарапићи су високи, кошчати, пуни снаге и живота, пргави, добро говорници, сувише сујетни и осетљиви, насељени су у 26 кућа, славе Ђурђевдан.
Кад су Малопарци, који су били у сталнох борби са Милошевићима за првенство у селу, те када се сравне са њима, други су мањи, јачи и у послу издржљивији, са мање освете а са више сујете и издржљивости.
-Матијевићи: још је поп Милош населио неку свештеничку породицу у Ријеци, ближе Гојној Гори. Поп Мијушко Матијевић дошао је у ово село, и као удовац, пошто се морао два пута женити, престао је поповати, али је зато спремио сина Василија, који је био мало млађи од попа Петра, и уз њега поповао. Поп Василије је наследио попа Петра и мало после њега умро. За живота свога чуда је чинио по селу и околини. Његовој пушци и оку ништа није могло промаћи. Све је пре био него поп, отац му дошао из Бихора и сви веле да је био праве арнаутске крви. И данас његови потомци из другог брака поп Мијушковог зову се између себе Мијушкаћи, а изван села Матијевићи. Има их 28 кућа, славе Ђурђевдан.
-Проновићи у Чарапићима су дошли из Пљеваља, има их 3 куће, не каже се коју славу славе.
-Кламповићи на врху села до горногојских Шумљака, населио их из Јабланице поп Петар, њих је 14 кућа, славе Ђурђевдан.
-Стевановиће изнад школе и цркве населио је опет поп Петар као зидаре из Осата у Босни, има их 8 кућа, неке у Горобиљу, славе Никољдан.
-Јеремићи код цркве су на имању Поповића, дошли из чачанске Јежевице, има их две куће, славе Никољдан.
У Горњој Добрињи је 143 куће од 8 породица.
15. јануар 2014. у 21:49
Милодан
Cendic Slobodan
17. децембар 2013. у 11:44
Očevo porodično stablo znam i imam ali sa majčine strane slabo šta znam pa bi me zanimalo poreklo prezimena Mićić iz Zdravčića kod Požege.Ako može mala pomoć.hvala
____________________________________
Здравчићи ће бити постављени на овој страници за неколико дана.
16. јануар 2014. у 20:04
Милодан
Порекло становништва села Душковци, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села земље и воде.
-Душковци су на ободу простране маљенске равни, на којој је неколико маљенских села. На југозападном дели овог пространог каменичког поља, у коме се ствара Каменица од оних многих речица, које јуре са Маљена и стапају се у Црну Каменицу. Поље је под ливадама и закосима, једва да на ободу има по која њивица или највише око речице, издижу се два висока упоредна брда, Велика и Мала Зајчица терасастом косом Маховима иде у Горњу Добрињу, а Мала косом Зелени Бријег улази у Богданицу и Гојну Гору, а између се слива Добрињска Ријека. Ово село се на терасама косе Махова и око Велике Зајчице, нарочито њеног јужног дела, из кога се слива речица Градња.
Село је Великом Зајчицом подељено на два дела; Душковце при извору Градње и Махове при извору Јежевице, по коси Маховима.
Старине у селу.
-Најстарији трагови су као и по суседним селима. Данашња насеља не иду дубоко у велику давнину, највише да је данашње село настало пре око 180 година.
Порекло становништва, оснивање и име селу.
-Цицовићи су оснивачи овог села када је неки Душко Цицо дошао из села Негбина или неког блиског старовлашког села, први пут се насели на Градњи, па му се потомци попели на прву терасу Подове испод велике Зајчице, њу посели и по њој се разместили. По имену оснивача ове породице (Душка) село је добило име Душковци остало је у пољима и води при извору Градње. Цицовића је у селу 32 куће и славе Ђурђевдан.
-Филиповићи су потомци Филипа Мраковић из Цикота, сродник Поповића из Субјела имао је у планини своје закосе, овде напасао стада и после деобе остао у селу. Населио се у први мах на нижој тераси маховима изнад Јежевице, има их 28 кућа, славе Лучиндан.
-Марковићи у Душковцима су дошли из Бијеле Ријеке у Старом Влаху, има их 9 кућа, славе Никољдан.
-Вараге (Варагићи) уз Марковиће су из Бијеле Ријекек, има их 8 кућа, славе Савиндан.
-Мандићи по дну Зајчице су из Бистрице у Полимљу, има их 15 кућа, славе Лучиндан.
-Обрадовићи су из Чајетине, има их две куће, славе Јовањдан.
-Крсмановићи изнад Јежевице су од Матовића из истог села, има их 5 кућа, славе Лучиндан.
У Душковцима има 99 кућа од 7 породица.
17. јануар 2014. у 19:39
Милодан
Порекло становништва села Тометино Поље, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села и земље.
-Томентино Поље, доскорашња расселица Душковца и Мршеља, налази се источно од Љутице, северно од Душковца, далеко преко Каменице. Иако је на великој висини, долази у ред најравнијих обласних села. У кориту Каменице и на много других места су серпетински ридови. Село је готово све у закосима и суватима, нема ни једна десетина зиратног земљишта. Куће су растурене и више уз потоке под бреговима и заклонима од зимских ветрова.
Порекло становништва и оснивање села.
-Милинковићи: Село је основао хајдук Тома Милинковић, родом из околине Сјенице. Хајдук Милинковић је дошао овде око 1750. године, побегавши од потере. Продужио је и овде чинити зла дела. Необично штедљива, врло опасна у ранија времана, никада без хајдука. Има их 12 кућа, славе Марковдан.
-Албијанићи су друга породица по досељењу, мало млађа од Милинковића. Дошли су од Бијелог Поља, сточари и и при томе опет немирног духа и јатаци; има их 11 кућа, славе Аранђеловдан.
-Комарићи су дошли из Колашина у Црној Гори, преко Љутица и готово су на њеном, атару, има их 9 кућа, славе Јовањдан.
-Букаловићи су од Косатице код Пријепоља, има их 3 куће, славе Јовањдан.
-Мандићи у Комариштима су из Душковца, има их 5 кућа, славе Лучиндан.
-Вараге су из Душковца, има их 5 куће, славе Савиндан.
У Тометином Пољу су 45 кућа од 6 породица.
18. јануар 2014. у 19:58
Милодан
Порекло становништва села Мршељи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села, земље и шуме.
-Испод Мале Зајчице и Зеленог Брега пружа се далеко на север испод Тометиног По ља, прелази Каменицу и много ниже од сва три поменута села. Суватима и испуштањима пружају се далеко на север, а насеља су под Зајчицом на првој тераси Каменице са обе стране. По теерасама су најлепше змеље, воћа и шуме, готово средином села и низ северне потоке су ридови и серпетниске чуке; голет или најопаснији плазови.
Село је на осојној страни Зајчице и на висовима испод Става свих каменичких маљенских речица, по дну самог поља. Последњих година нагло се подиже на планину и по долинама појединих потока. Горњи део села по Зајчицом зове се Мршељи, а доњи Каменица, нови Тиња, по имену речице на Маљену.
Старине у селу.
-По Зајчицама има старих насеља, тако и око Каменице. Има по свима овим селима муслиманских назива, појединим пољима, осталим по именима Турака, који су их држали.
Порекло становништва, оснивање села и име селу.
Старих породица у овом селу нема а досељеници су:
-Мршељи и Јовковићи: Село је засновао на простору села Душковца некакав хајдук Јово Мршеља, досељен из истоименог места, или од истоимене породице у околини Златара у Санџаку. Јовко је био један од мирнијих људи, хајдуковао је из обичаја, а чим је са својима дошао у Душковце, смирио се и одао земљорадњи и сточарству. Његови Мршељи су мирни, тихи људи, без велике сујете и увек добри предузимачи и воћари; има их као Јовковића и Мршеља растурених по целом селу 18 кућа, славе Аранђеловдан.
По овој породици село је добило име Мршељи.
Тошићи-Петровићи су друга породица по старини, досељени из Ојковца у Старом Влаху, сишли у село ради стоке. Куће су им изнад Каменице на десној страни на три брежуљка у 18 (или 16) кућа, славе Јовањдан.
-Лубинићи су дошли одмах за овима, хајдучка породица досељена из Куцина код Пљеваља, ова сточарска, данас лепа, врло развијена и предузимљива породица има највеће и најлепше земље у планини и реци; има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
-Тошићи-Матијевићи се семстили између двеју претходно поменутих породица, досељена много доцније, опет као хајдучка породица из Велике Дренове у Санџаку, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан.
Познији досељеници:
-Нешковићи у Јовковићима су из Радоине, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан. Претходна реченица се понавља па се каже да их има 4 куће и славе Никољдан.
-Тодоровићи су дошли у Лубиниће из Косатице, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.
-Марковићи у Јовковићима до Богданице су из Вранеши, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
-Ковачевићи у реци су из Добриње, дошли на своје имање, славе Ђурђевдан.
-Милинковићи су у планини, дошли на своје купљено имање из Тометиног Поља, има их две куће, славе Марковдан.
-Николићи у Матијевићима су из Субјела, једна кућа, славе Јовањдан.
-Алексићи су у првим Тошићима су од Мандића из Душковца, има их две куће, славе Лучиндан.
У Мршељима је 63 куће од 11 породица.
22. јануар 2014. у 19:54
Милодан
Порекло становништва села Папратиште, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села.
-У осоју Орујевице, на запад над Горњом и Средњом Добрињом, низ речицу Папратинку ка Морави и осоју високих лоретских брда, укљештено је брдско плодно Папратиште. Иако лоретска брда не дају овом селу ни мало лука, ипак цео високи зарављени део села изнад Граховића Брда долази у ред најплоднијих крајева, по чему ово село има у том крају добрињске, табановачке и лоретске роднице, подесне за све врсте земаљских усева.
Сеоске куће су низ Папратинку, под Орујевицом и осоју Маћовине, лоретске косе и по њеним плећима. У селу су готово два краја; под Орујевицом Маслаћи, у осоју Мајсторовићи, на коси Маћићи (Маће).
Старине у селу.
-Село има старих тулумуса и ископина, али нема старих породица.
Порекло становништва и оснивање села.
Данашње породице су досељеници и то из ранијих доба, од пре 200 година.
-Маће (Маћићи) су најранији досељеници из неког места Маћа, тамо негде око Плава, одакле их је повео неки калуђер и прво населио у Злакуси више Пожеге, па после дошао са њима и населио их на манастирској земљи; данас их је 32 куће, славе Јовањдан.
-Мајсторовићи су стара породица, дошли од исте породице у Пиви, одакле их је довео некакав калуђер, има их 12 кућа, славе Никољдан.
Познији досељеници су:
-Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан.
-Граховићи по врху села, дошли су из Грахова као калуђерска породица; има их 7 кућа, славе Јовањдан.
-Ћиборићи (Ћиборе), Маријићи и Јеремићи су испод Бркића, дошли су од Пљеваља; има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Бркићи су дугогодишња стална хајдучка породица, досељени из некаквих Шупељака код Сјенице, има их 7 кућа, славе Јовањдан.
-Ниновићи су од Дублице код Сјенице, има их 6 кућа, славе Аранђеловдан.
-Симовићи су из истог места од Сјенице, има их две куће, славе Стевањдан.
У Папратишту има 92 куће од 8 породица.
23. јануар 2014. у 20:29
Милодан
Порекло становништва села Гугаљ и Јелен До, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села, воде и земље.
-Одакле настаје Овчарско-Кабларска Клисура са високом Кратовском Стеном настаје у Гугаљ и протеже се низ Мораву више од 5 км. Лоретским косама и Смишљем, приљубљеним уз Мораву, стешњено село се морало подићи под стене и заузети велики простор у дужину. Стране високих и заравњениг лоретских брда над селом су стрме, кршевите, голе и са тешким напорима се може на њих излазити. Гугаљ је одвојено село, са врло мало моравских лукавица, кршевито и право брдско село. Сувати његови су по Лорету и Табановићима, који су над њима, на висини од 1000 метара. Кад се са драгачевских брда посматра Гугаљ, јасно му се дају видети две моравске терасе, једна од друге виша за 50 метара, обе су терасе од почетка до краја са насељима. Прва над Моравом се издиже 50-60 метара. Како су пењања стрма, у село се врло тешко излази и врло тешко пење са прве у другу терасу.
У доњем делу села испод Јеленске Стене избија јако врело, такозвано Гуољско Врело, које одмах окреће два витла и пада у Мораву. Ово врело је поновна издан понорнице Табановачке Реке, чије суво корито поред врела и сада постоји. Јеленска Стена и Маћовина одвајају од Гугља засебан и одвојен део села, звани Јелен До, који има све услове за засебно и самостално село. Сељаци из околине сматрају га као засебно село.
Старине у селу.
-Иако на први поглед изгледа да у овом селу нема старијих насеља, опет се овде-онде нађе понечега од ранијих насеља. Сељаци причају да по моравским лукавицама изоровају неке алатке и да по кратовским камењацима има и данас старих гробова, као и по пећинама око њих.
Порекло становништва и оснивање села.
-У селу има само досељених породица. Старији досељеници радо себе називају старинцима, мада знају да то нису. Најраније досељене породице су:
-Обрадовићи, стари Маврени, насељени на средини села и готово сви на првој тераси. Њихови преци су дошли као сточари. У својој старој постојбини Бихору закрвили се па се морали склонити. Када су овде дошли нашли су неке породице, које су се расељавањем и изумирањем погубиле. Обрадовићи су дошли међу првима у целој околини, дуго су се скривали и никоме се нису јављали. Прве године њихова скривања, њихово стављање под надзор ондашњих калуђера има велике занимљивости. Данас их је од Јеленске Косе до Кратовске Стене на првој тераси 15 кућа, славе Ђурђиц.
-Марковићи су друга стара породица, они су из истог краја, опет протерана, врло немирна и данас несташна породица, насељена на другој тераси, десно више Обрадовића и високо изнад Кратовске Стене, где их у том крају има 12 кућа, славе Ђурђевдан.
-Тимотијевићи су насељени у Јелен-Долу, трећа по времену досељења, бивша хајдучка породица, досељени од Бијелог Поља. Њих су Обрадовићи одбили од себе и прикрили у долини где су и данас готово сами. Има их под разним презименима (изгубили старо презиме Зорићи као што су и Обрадовићи своје старо презиме Маврени) у 22 куће, славе Ђурђевдан.
Познији досељеници су:
-Прокопијевићи су досељени из Орашца код Прибоја, јака задруга, увек пуна и никада за 180 година недељива кућа, која је давала селу најписменије и најбоље представнике влсти, славе Аранђеловдан.
-Гавровићи у врху Јелен-Дола су дошли однекуда из Драгачева, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
-Секулићи су на Јеленској Стени, досељени из Бање код Прибоја, незнатна посиромашна и занатлијска породица, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
-Достанићи до Секулића су досељени из Осата у Босни, стара надничарска и занатлијска фамилија која је и данас таква, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
-Кратовци 1 или Николићи су досељени из Кратова од Бање, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.
-Кратовци 2 су иза Кратовске Стене и до Пријановића са 5 кућа, славе Стевањдан.
-Шујдовићи су досељениц из драгачевцких Пилатовића, има их 5 кућа у Обрадовићимна, славе Пантелијевдан.
Новији досељеници су:
-Јовановићи су на Јеленској Стени, дошли из Рутоши, има их две куће, славе Аранђеловдан.
-Радовићи су из Бабина, дошли уз Бабинску Разуру, има их две куће, славе Стевањдан.
-Ковачевићи су из Честобродице, две куће славе Ђурђевдан.
-Павловићи су у Кратовцима, дошли из Честобродице, једна кућа, славе Никољдан.
-Милосављевићи су из Доње Добриње, две куће, славе Ђурђиц.
-Андрићи су из Слатине код Бање, једна кућа, славе Св. Василија.
-Радовановићи су из Отња, једна кућа, славе Ђурђиц.
-Јовићевићи су из Лорета, једна кућа, славе Никољдан.
У Гугљу је 19 породица у 103 куће.
24. јануар 2014. у 20:18
Милодан
Порекло становништва села Табановићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај, тип села и земље..
-На плећима високе лоретске косе и Смишља лежи ово плодно малено насеље. Када се погледа на положај села равно је, али спуштањем Папратишту и Гугљу силази се низ велике и дубоке долине и стрма брда, те ово село има тежак саобраћај. Наслоњено је на Доњу и Средњу Добрињу, тамо је и упућено.
Заравни до Добриње и Папратишта су зиратна поља. Сеоске су куће по Гвозду и Кршланској Стени, померене на исток ближе Гугљу и под Лоретом. Три су косе отишле на исток и низ су од Лорета поређани џемати написаном редом (нису написана, оп Милодан).
Старине у селу.
-Село је пуно тулума, има старих ископина и црквину у реци.
Порекло становништва и оснивање села.
Данашње породице су досељене, али не тако давно. Све су готово досељене у исто време, мада из разних крајева.
-Пргомење су први дошли пре 180 година, чији је предак дошао уз неког претка калуђера у Пријевор, па му се оцу није свидело што се тамо почело замирати и у стоци губити. Калуђер их је извео на Табановиће и населио у кућама неких старих хајдучких породица Николића, који су исељени и растерани из тог краја. Пргомење су лепи, одрасли, пуни и врло окретни људи, названи тим именом што су пргаве нарави. Старином су из истоименог села негде из околине Сјенице, зову се у селу:
-Петровићи, Јовановићи и Мирковићи, има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.
-Чоладија, Чолићи боље познати као Павловићи (Чола, Чоладија, Чолак, све су надимци људима, породицама, чији појединци немају по једног прста на руци) су дошли за претходнима. У овој породици мора увек бити по неки чолак, те се ово име Чоладија и чува. Сва се породица подигла из Пријевора у ово село, где и данас имају сроднике и населила се на првој коси коју су затекли празну. Чоладија је данас 18 кућа, а дошла је у Пријевор „озго“ од Јавора, била негде у Дучаловићима, славе Ђурђевдан.
-Гоге (Милошевићи) су занатлије првог реда, чувени ковачи, зидари, тесари камена (Гога и значи занатлија у овом крају), као такви су дошли из Доброселице прво у Рошце па тек после овде, зову се Милошевићи, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
У Табановићима има 41 кућа од 3 породице.
25. јануар 2014. у 20:20
Милодан
Порекло становништва села Лорет, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села.
-Најудаљеније кабларско село, јужно од Табановића по Смишљу и његовој плећатој коси Лорету, над самом Пожегом са северне стране на висини преко 900 метара налази се село Лорет. Село је растурено по вртачама и раздељено на неколико врло малих група. Лоретом се звао источни део села над Пријановићима и Гугљем, а западни део чинио је саставни део Табановића. Редовним путем у новије доба створено је засебно село Лорет, али је међу самим мештанима у том смислу влада још увек пометња.
Лорет има два засебна краја, источни се зове Лорет а западни Брезјак. Куће су поређано као и по свима карсним долинама, збијене, са малим окућницама, малим бројем зграда сакривене од ветрова и сметова и око извора.
Старине у селу.
И на атару овог пространог села има старих споменика, гомила, црквина али нема старих породица.
Порекло становништва и оснивање села.
-Јовићевићи су најстарија породица у селу, потомци неког Јовића, досељеног из Ерчега, тачно 1730. године по забелешкама његовог унука Матије, који је давно учитељевао у Тучкову, повукао се у миран живот и умро код куће 1854. године. По опште запамћеној причи код свих Јовићевића, долетале су у Ерчеге некакве гуске и кокошке, пале у село и застале. Како су живине стално пристизале Јовић, дечак од 18 година по трагу дође у Лорет и пронађе јата тих животиња, заосталих од неких замрлих и расељених породица. Дошао је новембра месеца, сиђе до Гугља и сврати у кућу једних од Обрадовића, баш на Ђурђиц, Крсну славу те куће. У разговору са њима допадне се Јовићу место и реши да се с пролећа насели. Те зиме оженио се и са три брата и родитељима сиђе у пролеће и насели се у Лорету, код чесме коју је нашао озидану и која и данас постоји. Био се лепо наместио и све му ишло да лепше не може бити. Једнога дана одвоји нешто коза и преко Ужица отера у Сарајево на пазар. Готово све козе је распроодао, остане му непродат један јарац, кога је волео и одустао од продаје. Намане се неки Турчин па инсистираше да му га прода. Јовић га је одбијао ценама, које су Турчину биле превисоке. Најпосле Турчин га упита одакле је он, и када је рекао да је из Лорета, Турчин се запањио.
„Вала кад’си из Лорета, требо би да ми поклониш јарца, да га водим у моје козе, а ја бих те направи срећним“.
Ово толиоко заголица Јовића да поклони јарца Турчину, а овај му се исприповеди, да су његови стари одатле, да су дошли у Сарајево и да су под неким дреном закопали благо. Јовић не је нашао благо и отуд од тог доба Јовићевићи су свуда богати и срећни људи. Бар тако сами о себи мисле данас. Јовићев један брат отишао је негде у Шумадију; Јаков отишао девојци у Приштац у Ддрагачеву; брат Прерад негде у Јадар код Лознице, а брат Радул пустио се негде ближе Београду. Јовићевића је у селу 17 кућа, славе Никољдан.
-Боловићи су од Риђана код Никшића, први пут дошли у Чумиће код Крагујевца па ту застали, после се повратили у Средојевце и дошли овамо на позив неких сродника – калуђера. Из њихове породице било је попова и калуђера и овде и у Чумићима, као и на старом месту; доселили су се мало после Јовића, има их 8 кућа, славе Ђурђиц.
-Кршљаци су однекуда испод Мучња, из Пресеке камењари, кречари. Јовић их је населио западно од себе до Табановића. На старом месту, вредни, мирни, послени, само неумешни у штедњи и распологању са оним што имају; данас их је као првих кречара у округу 11 кућа, славе Аранђеловдан.
-Стоковићи у Брезјаку су из правог жупљанског никшићког краја, дошли први пут негде на Рудник, застали у Срезојевцима, па се отуда повратили опет уз неке калуђере, који су их овде наеслили, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.
Млађе породице овог села су досељене пред Први устанак и то:
-Саватијевићи, Максићи и Милијевићи су дошли из Вранеши код Нове Вароши, бистри, окретни, одважни и спремни на свако подузеће, Има их у Павловици, која је добила име по њиховом претку Павлу (Павловина је средина села, најлепши и најпитомији део села Лорета), има их 8 кућа, не каже се коју славу славе.
-Марковићи у Криљацима, по коме се и Криљаци чешће зову Марковићима, јесу од суседних Марковића-Пргомења из Табановића, има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.
-Обреновићи су најбољи радници на камену у Павловини, дошли из Грачанице код Прибоја, дошли овде из Карана, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.
-Радоњићи до Стоковића су од Вишеграда и Вардишта а овде су дошли из Доње Добриње, има их 6 кућа, славе Мратиндан.
-Николићи у Павловини су из Поселица код Нове Вароши, старе занатлијске вредне породице што су и данас, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
-Јелисијевићи су од Сјенице, побегли због неког убиства, изашли овде на нека стара летишта, има их 5 кућа, славе Лучиндан.
-Остојићи су од Сјенице, има их у селу 5 кућа, славе Јовањдан.
-Благојевићи, њихови преци су дошли из Средње Добриње од тамошњих Милошевића на сестрино имање, која је била удата у Остојиће и замрла без потомства, има их две куће, славе Никољдан.
-Аврамовићи су доводци из Висибабе, има их две куће, славе Св. Враче.
-Ненадовићи (Гавриловићи) у Максићима су из Рожаца, има их две кућа, славе Никољдан и Св. Јевростатија.
У Лорету данас има 104 кућа од 14 породица.
26. јануар 2014. у 19:43
Милодан
Порекло становништва села Пријановићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села.
-Пријановићи су јужно од Гугља и његове Кратовске Стене, дубоко подишло под Лорет и захватило равни при ставама Скрапежа и Ђетиње, Ђетиње и Мораве. Општи изглед села села је брдовит, испресецан потоцима и пољима, који су моравска поља на више места уништили поплавама и направили их неплодним. Куће су по косама и растурене на све стране, а последњих година су спуштене под брда а никако у речна поља. И ове се куће тешко могу одржати од многих поплава и наноса, већ се морају подизати на брда.
Село је растурено; кад се од Лорета или белошевачких висова гледа у Пријановиће, види се да је село младо, ново и да нема онога што има у другим околним селима. Нема збијених џемата, нема џематских заједница или оних великих чистина око џемата или по дну села.
Порекло становништва, оснивање и старине у селу.
-Нема старијих породица, али има старих трагова, који је пуно по пољима и првим терасастим брдашцима изнад Мораве. Све данашње породице досељене су, а најстарије породице селу од 1790. године или касније досељене. Због тога што се досељеничке породице из високих крајева губе и изумиру, на њихова огњишта долазе сваке године старовлашке породице и насељавају се.
Најстарије породице овог села су:
-Станојевићи, на другој тераси и ближе Бакионици, дошли из Старог Влаха, одмах преко Увца, испред старовлашке Јабланице, најјача и најистакнутија породица са 22 куће, славе Јовањдан.
-Шојићи су на истој тераси, северније од претходних, изнад Гугаљског Моста, дошли из Здравчића, раније из Осата. Шоја је био зидар и по зидарском послу се отурио од куће, потомци су му и данас зидари. Кад су дошли у Здравчиће један сродник их је превео у ово село, има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Ерићи су се населили изнад Шојића и високо подигли под Лорет. Дошли су из Осата у Босни, бавили су се занатлијским пословима, зидарством и дрводељством, има их 9 кућа, славе Илиндан.
-Лучићи су под Ерићима, дошли из Мажића код Прибоја, растурени на све стране, има их 10 кућа, славе Никољдан.
Познији досељеници, по досељавању млађи од 90 година су:
-Марковићи су уз Шојиће, дошли од Пријепоља из Бабина, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Радојичићи до Бакионице под Лоретом су из Кратова, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Грковићи су из Горње Рутоши код Нове вароши, има их 3 кућа, славе Ђурђевдан.
-Теофиловићи су по дну села ближе Пожези су од Бање код Прибоја, има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Стаматовићи су из Сирогојна, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Тешовићи су из Рожанства, има их 4 куће, славе Лучиндан.
-Стевановићи су из Љубиша, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Милијановићи су од Дражевића, има их 3 куће, славе Ноикољдан.
-Токовићи су из Раче код Прибоја, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Смиљанићи су из Љубиша, једна кућа, славе Ђурђиц.
-Савићи су из Пчелица, једна кућа, славе Илиндан.
-Ковачевићи су из Рогу, једна кућа, славе Илиндан.
-Јовићевићи су из Лорета, две куће, славе Никољдан.
-Лазовићи су из Рожанства, једна кућа, славе Лучиндан.
У Пријановићима је 94 куће од 19 породица.