Порекло презимена, село Лорет (Пожега)

25. јануар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Лорет, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Најудаљеније кабларско село, јужно од Табановића по Смишљу и његовој плећатој коси Лорету, над самом Пожегом са северне стране на висини преко 900 метара налази се село Лорет. Село је растурено по вртачама и раздељено на неколико врло малих група. Лоретом се звао источни део села над Пријановићима и Гугљем, а западни део чинио је саставни део Табановића. Редовним путем у новије доба створено је засебно село Лорет, али је међу самим мештанима у том смислу влада још увек пометња.

Лорет има два засебна краја, источни се зове Лорет а западни Брезјак. Куће су поређано као и по свима карсним долинама, збијене, са малим окућницама, малим бројем зграда сакривене од ветрова и сметова и око извора.

Старине у селу.

И на атару овог пространог села има старих споменика, гомила, црквина али нема старих породица.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Јовићевићи су најстарија породица у селу, потомци неког Јовића, досељеног из Ерчега, тачно 1730. године по забелешкама његовог унука Матије, који је давно учитељевао у Тучкову, повукао се у миран живот и умро код куће 1854. године. По опште запамћеној причи код свих Јовићевића, долетале су у Ерчеге некакве гуске и кокошке, пале у село и застале. Како су живине стално пристизале Јовић, дечак од 18 година по трагу дође у Лорет и пронађе јата тих животиња, заосталих од неких замрлих и расељених породица. Дошао је новембра месеца, сиђе до Гугља и сврати у кућу једних од Обрадовића, баш на Ђурђиц, Крсну славу те куће. У разговору са њима допадне се Јовићу место и реши да се с пролећа насели. Те зиме оженио се и са три брата и родитељима сиђе у пролеће и насели се у Лорету, код чесме коју је нашао озидану и која и данас постоји. Био се лепо наместио и све му ишло да лепше не може бити. Једнога дана одвоји нешто коза и преко Ужица отера у Сарајево на пазар. Готово све козе је распроодао, остане му непродат један јарац, кога је волео и одустао од продаје. Намане се неки Турчин па инсистираше да му га прода. Јовић га је одбијао ценама, које су Турчину биле превисоке. Најпосле Турчин га упита одакле је он, и када је рекао да је из Лорета, Турчин се запањио.

„Вала кад’си из Лорета, требо би да ми поклониш јарца, да га водим у моје козе, а ја бих те направи срећним“.

Ово толико заголица Јовића да поклони јарца Турчину, а овај му се исприповеди, да су његови стари одатле, да су дошли у Сарајево и да су под неким дреном закопали благо. Јовић је нашао благо и отуд од тог доба Јовићевићи су свуда богати и срећни људи. Бар тако сами о себи мисле данас. Јовићев један брат отишао је негде у Шумадију; Јаков отишао девојци у Прилипац у Драгачеву; брат Прерад негде у Јадар код Лознице, а брат Радул пустио се негде ближе Београду. Јовићевића је у селу 17 кућа, славе Никољдан.

Боловићи су од Риђана код Никшића, први пут дошли у Чумиће код Крагујевца па ту застали, после се повратили у Средојевце и дошли овамо на позив неких сродника – калуђера. Из њихове породице било је попова и калуђера и овде и у Чумићима, као и на старом месту; доселили су се мало после Јовића, има их 8 кућа, славе Ђурђиц.

Кршљаци су однекуда испод Мучња, из Пресеке камењари, кречари. Јовић их је населио западно од себе до Табановића. На старом месту, вредни, мирни, послени, само неумешни у штедњи и распологању са оним што имају; данас их је као првих кречара у округу 11 кућа, славе Аранђеловдан.

Стоковићи у Брезјаку су из правог жупљанског никшићког краја, дошли први пут негде на Рудник, застали у Срезојевцима, па се отуда повратили опет уз неке калуђере, који су их овде наеслили, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.

Млађе породице овог села су досељене пред Први устанак и то:

Саватијевићи, Максићи и Милијевићи су дошли из Вранеши код Нове Вароши, бистри, окретни, одважни и спремни на свако подузеће, Има их у Павловици, која је добила име по њиховом претку Павлу (Павловина је средина села, најлепши и најпитомији део села Лорета), има их 8 кућа, не каже се коју славу славе.

Марковићи у Криљацима, по коме се и Криљаци чешће зову Марковићима, јесу од суседних Марковића-Пргомења из Табановића, има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.

Обреновићи су најбољи радници на камену у Павловини, дошли из Грачанице код Прибоја, дошли овде из Карана, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.

Радоњићи до Стоковића су од Вишеграда и Вардишта а овде су дошли из Доње Добриње, има их 6 кућа, славе Мратиндан.

Николићи у Павловини су из Поселица код Нове Вароши, старе занатлијске вредне породице што су и данас, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

Јелисијевићи су од Сјенице, побегли због неког убиства, изашли овде на нека стара летишта, има их 5 кућа, славе Лучиндан.

Остојићи су од Сјенице, има их у селу 5 кућа, славе Јовањдан.

Благојевићи, њихови преци су дошли из Средње Добриње од тамошњих Милошевића на сестрино имање, која је била удата у Остојиће и замрла без потомства, има их две куће, славе Никољдан.

Аврамовићи су доводци из Висибабе, има их две куће, славе Св. Враче.

Ненадовићи (Гавриловићи) у Максићима су из Рожаца, има их две кућа, славе Никољдан и Св. Јевростатија.

У Лорету данас има 104 кућа од 14 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.