Poreklo stanovništva sela Loret, opština Požega – Zlatiborski okrug. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Užička Crna Gora“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 19) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXXIV), Zemun 1925. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Najudaljenije kablarsko selo, južno od Tabanovića po Smišlju i njegovoj plećatoj kosi Loretu, nad samom Požegom sa severne strane na visini preko 900 metara nalazi se selo Loret. Selo je rastureno po vrtačama i razdeljeno na nekoliko vrlo malih grupa. Loretom se zvao istočni deo sela nad Prijanovićima i Gugljem, a zapadni deo činio je sastavni deo Tabanovića. Redovnim putem u novije doba stvoreno je zasebno selo Loret, ali je među samim meštanima u tom smislu vlada još uvek pometnja.
Loret ima dva zasebna kraja, istočni se zove Loret a zapadni Brezjak. Kuće su poređano kao i po svima karsnim dolinama, zbijene, sa malim okućnicama, malim brojem zgrada sakrivene od vetrova i smetova i oko izvora.
Starine u selu.
I na ataru ovog prostranog sela ima starih spomenika, gomila, crkvina ali nema starih porodica.
Poreklo stanovništva i osnivanje sela.
–Jovićevići su najstarija porodica u selu, potomci nekog Jovića, doseljenog iz Erčega, tačno 1730. godine po zabeleškama njegovog unuka Matije, koji je davno učiteljevao u Tučkovu, povukao se u miran život i umro kod kuće 1854. godine. Po opšte zapamćenoj priči kod svih Jovićevića, doletale su u Erčege nekakve guske i kokoške, pale u selo i zastale. Kako su živine stalno pristizale Jović, dečak od 18 godina po tragu dođe u Loret i pronađe jata tih životinja, zaostalih od nekih zamrlih i raseljenih porodica. Došao je novembra meseca, siđe do Guglja i svrati u kuću jednih od Obradovića, baš na Đurđic, Krsnu slavu te kuće. U razgovoru sa njima dopadne se Joviću mesto i reši da se s proleća naseli. Te zime oženio se i sa tri brata i roditeljima siđe u proleće i naseli se u Loretu, kod česme koju je našao ozidanu i koja i danas postoji. Bio se lepo namestio i sve mu išlo da lepše ne može biti. Jednoga dana odvoji nešto koza i preko Užica otera u Sarajevo na pazar. Gotovo sve koze je rasproodao, ostane mu neprodat jedan jarac, koga je voleo i odustao od prodaje. Namane se neki Turčin pa insistiraše da mu ga proda. Jović ga je odbijao cenama, koje su Turčinu bile previsoke. Najposle Turčin ga upita odakle je on, i kada je rekao da je iz Loreta, Turčin se zapanjio.
„Vala kad’si iz Loreta, trebo bi da mi pokloniš jarca, da ga vodim u moje koze, a ja bih te napravi srećnim“.
Ovo toliko zagolica Jovića da pokloni jarca Turčinu, a ovaj mu se ispripovedi, da su njegovi stari odatle, da su došli u Sarajevo i da su pod nekim drenom zakopali blago. Jović je našao blago i otud od tog doba Jovićevići su svuda bogati i srećni ljudi. Bar tako sami o sebi misle danas. Jovićev jedan brat otišao je negde u Šumadiju; Jakov otišao devojci u Prilipac u Dragačevu; brat Prerad negde u Jadar kod Loznice, a brat Radul pustio se negde bliže Beogradu. Jovićevića je u selu 17 kuća, slave Nikoljdan.
–Bolovići su od Riđana kod Nikšića, prvi put došli u Čumiće kod Kragujevca pa tu zastali, posle se povratili u Sredojevce i došli ovamo na poziv nekih srodnika – kaluđera. Iz njihove porodice bilo je popova i kaluđera i ovde i u Čumićima, kao i na starom mestu; doselili su se malo posle Jovića, ima ih 8 kuća, slave Đurđic.
–Kršljaci su odnekuda ispod Mučnja, iz Preseke kamenjari, krečari. Jović ih je naselio zapadno od sebe do Tabanovića. Na starom mestu, vredni, mirni, posleni, samo neumešni u štednji i raspologanju sa onim što imaju; danas ih je kao prvih krečara u okrugu 11 kuća, slave Aranđelovdan.
–Stokovići u Brezjaku su iz pravog župljanskog nikšićkog kraja, došli prvi put negde na Rudnik, zastali u Srezojevcima, pa se otuda povratili opet uz neke kaluđere, koji su ih ovde naeslili, ima ih 15 kuća, slave Đurđic.
Mlađe porodice ovog sela su doseljene pred Prvi ustanak i to:
–Savatijevići, Maksići i Milijevići su došli iz Vraneši kod Nove Varoši, bistri, okretni, odvažni i spremni na svako poduzeće, Ima ih u Pavlovici, koja je dobila ime po njihovom pretku Pavlu (Pavlovina je sredina sela, najlepši i najpitomiji deo sela Loreta), ima ih 8 kuća, ne kaže se koju slavu slave.
–Markovići u Kriljacima, po kome se i Kriljaci češće zovu Markovićima, jesu od susednih Markovića-Prgomenja iz Tabanovića, ima ih 11 kuća, slave Đurđevdan.
–Obrenovići su najbolji radnici na kamenu u Pavlovini, došli iz Gračanice kod Priboja, došli ovde iz Karana, ima ih 6 kuća, slave Lazarevdan.
–Radonjići do Stokovića su od Višegrada i Vardišta a ovde su došli iz Donje Dobrinje, ima ih 6 kuća, slave Mratindan.
–Nikolići u Pavlovini su iz Poselica kod Nove Varoši, stare zanatlijske vredne porodice što su i danas, ima ih 5 kuća, slave Jovanjdan.
–Jelisijevići su od Sjenice, pobegli zbog nekog ubistva, izašli ovde na neka stara letišta, ima ih 5 kuća, slave Lučindan.
–Ostojići su od Sjenice, ima ih u selu 5 kuća, slave Jovanjdan.
–Blagojevići, njihovi preci su došli iz Srednje Dobrinje od tamošnjih Miloševića na sestrino imanje, koja je bila udata u Ostojiće i zamrla bez potomstva, ima ih dve kuće, slave Nikoljdan.
–Avramovići su dovodci iz Visibabe, ima ih dve kuće, slave Sv. Vrače.
–Nenadovići (Gavrilovići) u Maksićima su iz Rožaca, ima ih dve kuća, slave Nikoljdan i Sv. Jevrostatija.
U Loretu danas ima 104 kuća od 14 porodica.
IZVOR: Ljubomir Pavlović – Užička Crna Gora. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 19) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXXIV), Zemun 1925. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)