Порекло презимена, варош Пожега

30. јануар 2014.

коментара: 0

PozegaПорекло становништва града Пожега (по књизи варошица Пожега) – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај и настанак насеља.

Пожега је у атару села Бакионице и на реци Скрапежу, новија варошица са скоро новим насељима, која немају ничега заједничког са суседним Ужицем. И улице и куће су сасвим другачијег типа. Докле у Ужицу, Бајиној Башти, Рогачици и Косјерићу преовлађује тип правих босанских и херцеговачких магазина и кућа, овде су куће правих моравских варошица као што с у Чачак, Краљево, Трстеник и др.

Налази се у близини ушћа Скрапежа у Ђетињу и ове у Мораву, постала је згодан природни и администативни центар целог овог родног и воћарско краја. У пространој и врло ниској, плодној и врло наводњеној долини Скрапежа постала је увек привлачно место брђанских породица по селима око себе.

Старине и историјат насеља.

Пожегу сматрају врло старим насељем, стављају је у раван врло важних римских војничких центара. Остацима из ранијег доба; мостом на Скрапежу, споменицима по Лисишту и до Бакионице доказују се римски трагови док других познијих трагова нема. Наше вароши Западне Србије биле су у турско доба насељене занатлијама, земљорадницима и трговцима наше народности, муслимаске вероисповести, помешано са нашим православним елементом из редова занатлијских и трговачких, досељених из Босне и Херцеговине. Пред крај 18. века Пожега је била пуна муслимана, а тако и суседна села око ње, али су се још у почетку устанка сва муслиманска насеља из овог места и околних села повукла, селила код Новог Пазара, основала нова села муслиманског типа, Пожегу и Радововце.

Наше старе породице, из доба ослобођења, све су изумрле или се раселиле. Нема ни трага од старих породица, па чак ни данашња покољења и не знају за њих. Иако је Пожега у почетку и Првог и Другог устанка имала видну улогу, неко време била и окружно место, ипак и из тог доба нема оних старијих породица, нема чак ни оних које су се у добе сварања Србије насељавале из суседних села. Данашње су породице из занатлијског, трговачког и ретко земљорадничког реда, досељене највише пре 45-60 година, и оне су биле нада за даљи опстанак овог места.

Тип насеља.

Изглед данашње Пожеге је круг са четири главне улице, четири главна сокака; ужички, ариљски, чачански и добрињски. Паралелно са ужичко-чачанским сокаком иду две споредне улице, обе затворене и са становима, а још и непопуњене, докле у кругу и сокацима су радње, механе, школа и друге лепше зграде. Варош је имала и свој водовод па га је изгубила, а сада се снабдева бунарском водом, која је у вези са Скрапежом.

 

Порекло становништва и оснивање садашњег насеља.

Данашњи становници Пожеге су сељаци из непосредне околине, помешани са доста старовлашких елемената из околине Нове Вароши и Прибоја и врло ретким досељеницима из других крајева. Како међу представницима правог варошког елемента преовлађују сељаци из ужичких села, ту се на њима испољавају све типске особине Ужичана.

Становници Пожеге су:

Радовановићи су из Краљева, бојаџија, једна кућа, славе Стевањдан.

Тошићи су из Рупљева, трговци, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Милићи су трговци, дошли из Чибуковца код Краљева, две куће, славе Аранђеловдан.

Живковићи су од Тополе, механџије, једна кућа, славе Никољдан.

Аћимовићи су од Биоске, механџије, једна кућа Јовањдан.

Филиповићи су од Ужица, берберин, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Костићи су из Честобродице, механџије и трговци, две куће, славе Ђурђевдан.

Ђоковићи су из Шареника, обућар, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Томашевићи су од Новог Пазара, гостионичар, једна кућа, славе Никољдан.

Туцовић је свештеник из Гостиља, слави Пантелијевдан.

Недељковићи су пекари из Мачката, две куће, славе Ђурђевдан.

Јоцовић је из Гојне Горе, механџија, слави Ђурђевдан.

Кратовац абаџија је из Гугља, слави Никољдан.

Петровићи су кафеџије из Богданице, славе Ђурђевдан.

Теофиловићи, опанчар, дошао из Пријановића, славе Никољдан.

Мајсторовић је трговац из Папратишта, слави Никољдан.

Колаковић је опанчар из Врнчана, слави Лучиндан.

Каргановић је трговац из Доброселице, славе Аранђеловдан.

Зарић је кочијаш и земљоделац, дошао из Мачката, славе Стевањдан.

Милошевићи, ковач из Табановића, слави Ђурђевдан.

Пејовић је поткивач из Голупца (пожешког), слави Никољдан.

Митровић је из Ариља, трговац, слави Никољдан.

Терзићи су трговци из Злакусе, две куће, славе Лучиндан.

Љубојевић је механџија из Јабланице, слави Јовањдан.

Лазаревић је пекар из Бакионице, слави Ђурђевдан.

Митровићи други су Цигани ковачи и свирачи из Доње Краварице у Драгачеву, славе Никољдан.

Ђедовић је опанчар из Гостиља, слави Никољдан.

Туцовић је земљордник, дошао из Гостиља, слави Пантелијевдан.

Марковићи су рабаџије и земљоделци, дошли из Радоине, две куће, славе Никољдан.

Павловићи су трговци и механџије, дошли из крушевачког Александровца, две куће, славе Никољдан.

Ивановић је кочијаш, дошао из Пилатовића, слави Аранђеловдан.

Бисић је из Чајетине, слави Никољдан.

Жуњић је пекар, дошао из Љубиша, слави Ђурђевдан.

Глишовић је трговац, дошао из Годовика, слави Никољдан.

Кораћ је трговац из Расне, слави Никољдан.

Радосављевићи су опанчари и пекари, дошли из Тврдића, има их 3 куће, славе Лучиндан.

Миловановићи (Цинцари) су из Радоине, механџије, славе Никољдан.

Стевановићи су абаџије, дошли из Тврдића, две куће, славе Лучиндан.

Солдатовићи су из Лисе, опанчари, две куће, славе Јовањдан.

Мићић је механџија из Здравчића, слави Никољдан.

Перићи су из Злакусе, опанчари, две куће славе Ђурђевдан.

Богдановићи су из Бакионице, две куће, једна трговачка, једна занатлијска, славе Пантелијевдан.

Симић је трговац из Шареника, слави Ђурђевдан.

Јевтић је из Радоине, поткивач, слави Никољдан.

Јордовић је из Радововаца, трговац, слави Ноикољдан.

Петровић је из Милићевог Села, индустријалац, слави Ђурђевдан.

Кандић је из Ужица, трговац, слави Никољдан.

Дрнаревићи еу из Рупљева, зидари, две куће, славе Томиндан.

Џелебџићи су из Ријеке, трговци и механџије, 3 куће, славе Срђевдан.

Стевановићи су чиновничка породица из Радововаца, славе Јовањдан.

Миловановић је из Штипа, часовничар, слави Ђурђевдан.

Савићи су из Вранеши, зидари, две куће, славе Јовањдан.

Лазовић је из Радововаца, опанчар, слави Лучиндан

Крсмановићи су из Средње Добриње, воскар, славе Аранђеловдан.

Поповић је из Б. Ријеке, пекар, слави Ђурђевдан.

Лазовић други је из Сирогојна, баштован, слави Стевањдан.

Глушчевићи су из Рупљева, механџије и трговци, 3 куће, славе Ђурђиц.

Јелисавчић је из Заовине, земљорадник, слави Јовањдан.

Митровић трећи је из Криве Ријеке, земљорадник, слави Митровдан.

Боговић је из Лорета, земљорадник, слави Ђурђиц.

Радоњић је из Лорета, опанчар, слави Мратиндан.

Михаиловићи су из Бакионице, земљорадници, има их 3 куће, славе Лучиндан.

Лазаревић је из Бакионице, баштован, слави Ђурђевдан.

Васовићи Цигани ковачи и поткивачи су из Гуче, има их 4 куће, славе Никољдан.

Жарковић је из Дражевића, рабаџија, слави Јеремијевдан.

Аврамовић је из ужичке Раче, слави Ђурђиц.

Ђукићи су из Јежевице, трговци, две куће, славе Јовањдан.

Чолићи су из Пиљеновића, две куће, славе Св. Петку.

Стевановићи-Гускићи су из Карана, две куће, славе Св. Враче.

Глишић је из Љутица, опанчар, слави Ђурђевдан.

Кречковић је из Здравчића, абаџија, слави Лучиндан.

Поповићи су из Радоине, обућари , две куће, славе Ђурђевдан.

Тамбурић је из Крчагова, трговац, слави Јовањдан.

Стоковић је из Лорета, опанчар, Ђурђиц.

Ристивојевићи су из Горјана, механџије, 3 куће, славе Ђурђиц.

Антонијевићи су из Гојне Горе, опанчари, Јовањдан.

Алексић је опанчар из Честобродице, Никољдан.

Перишићи (Максићи) су из Лорета, две куће, славе Св. Јевастија.

Здравковић је бојаџија из Кратова, Никољдан.

Турубатовић је трговац из Мажића, Никољдан.

Петронијевић је трговац из Висибабе, Никољдан.

Радовановић је из Честобродице, Никољдан.

Петровић је трговац из Ужица, Ђурђиц.

Костадиновић је сарач из Пчелица, Ђурђевдан.

Срдановић је опанчар из Горње Краварице, Ђурђевдан.

Петровић је трговац из Марића, Јовањдан.

Недовић је пекар из Бање, Ђурђевдан.

Кораћ је бравар из Глумча, Никољдан.

Шолуповић је бојаџија из Качера, Ђурђиц.

Штуловић је механџија из Каленића, Никољдан.

Ђокић је трговац из Речица, Лучиндан.

Милошевић је из крушевачког Александровца, Св. Врачи.

Протић је из Негришора, Никољдан.

Тошић је механџија из Доње Добриње, Ђурђевдан.

Обрадовић је од Шаровића из Мрчића, механџија, Ђурђевдан.

Пуница је надничар иу Лике, Никољдан.

Перишићи су трговци и механџије из Добродола, две куће, Ђурђиц.

Илић је механџија из Карана, Јовањдан.

Илић је трговац из Рожаца, Ђурђевдан.

Јовичићи су трговци из Јежевице, две куће, славе Јовањдан.

Глишић је пекар из Врана, Ђурђевдан.

Јеремић је трговац из Качера, Ђурђевдан.

Милић је трговац из Папратишта од Граовића, Јовањдан.

Кубуровић је трговац из Радоине, Ђурђевдан.

Крнић је трговац из Пчелице, Никољдан.

Весовић је кројач из Висибабе, Ђурђевдан.

Неговановић је кројач из Збојишта, Јовањдан.

Милосављевић је трговац из Годовика, Св. Петка.

Стевановић је бравар из Пчелица, Никољдан.

Маћић је бравар из Папратишта, Јовањдан.

Станојевић је пекар из Пријановића, Јовањдан.

Ковачевић је механџија из Пресеке, Никољдан.

Шибалић је из Горјана, Ђурђевдан.

Смиљанић је обућар из Вранеши, Ђурђевдан.

Лукић је апотекар из Београда, Никољдан.

Алексићи су пекари из Пчелице, две куће, Стевањдан.

Спасојевић је пекар из Горјана, Јовањдан.

Недић је опанчар из Расне, Никољдан.

Виторовић је опанчар из Б. Ријеке, Никољдан.

Пауновић је из Честобродице, Никољдан.

Јовановић је механџија из Ужица, Аранђеловдан.

Самарџић је терзија из Вишеграда, Никољдан.

Марковић је трговац из Пресеке, Никољдан.

Михаиловић је корјач из Ужица, Никољдан.

Петровић је абаџија из Гуче, Никољдан.

Бојић је земљорадник из Бакионице, Јеремијевдан.

Мандић је из Рутоши, Никољдан.

Ђорђевић је трговац из Расне, Јовањдан.

Вукановићи су земљорадници из Радововаца, две куће, Лучиндан.

Шабани Цигани су ковачи и поткивачи, муслимани од Ивањице.

Жунић је трговац из Здравчића, Ђурђевдан.

Милићевић је кројач из Радововаца, Никољдан.

Томашевић је пекар из Вирова, Стевањдан.

Дакић је механџија из Рупљева, Ђурђевдан.

Малопарац је опанчар из Горње Добриње, Ђурђевдан.

Раковић је радник из Рутоши, Јовањдан.

Џиновић је терзија из Здравчића, Ђурђевдан.

Гојгић је трговац из Кућана, Никољдан.

Ђајићи су ковачи и баштовани из Радоине, две куће, Никољдан.

Гудурићи су из Кратова механџије и баштовани, две куће, Ђурђевдан.

Јовићевићи су механџије и индустријалци из Лорета, две куће, Никољдан.

Тановић је трговац из Б. Ријеке, Ђурђевдан.

Перуничић (Свилајић) је трговац из Горобиља, Јовањдан.

Дуковићи су опанчари из Б. Реке, две куће, Јовањдан.

Бурлић је радник из Пекића код Пријепоља, Јовањдан.

Митровић-Кукољ је месар из Годовика, Никољдан.

Милићевић је радник из Бухара, Никољдан.

Попадић је тговац из Товарника у Срему, Никољдан.

Васићи су трговци из Бајица у Црној Гори, две куће, Јовањдан.

Вукашиновић је опанчар из Рогу, Јовањдан.

Митровић је из Латвице, Никољдан.

Тимотијевићи су механџије и трговци, дошли из Расне, две куће, славе Ђурђевдан.

Тодоровић је кафеџија из Јежевице, Ђурђевдан.

Павловић је столар из Бруса, Никољдан.

Радмиловић је опанчар из Годовика, Ђурђевдан.

Тановић је абаџија из Радоине, Никољдан.

Јешић је механџија и Годовика, Мратиндан.

Недовић је механџија из Милићева Села, Никољдан.

Јовановић је опанчар из Душковца, Савиндан.

Матић је бојаџија из Расне, Ђурђевдан.

Игњатовић је трговац из Годовика, Никољдан.

Симовић је опанчар из Љутица, Јовањдан.

Грбић је пушкар из Прилика, Никољдан.

Грбић је механџија из Пчелица, Никољдан.

Трифуновић је терзија из Речице, Ђурђевдан.

Ковачевић је трговац из Врањани, Ђурђиц.

Вељковић је поткивач из Ужица, Никољдан.

Вранешевић је опанчар из Свјелкова, Никољдан.

Мићић је из Годовика, Јовањдан.

Стевановић је трговац из Рупљева, Ђурђиц.

Васовић је радник из Тошинца, Никољдан.

Луковић је радник из Велике Дренове, Цвети.

Танкосић је лимар из Честобродице, Ђурђевдан.

Секулић је зидар из Крушева, Никољдан.

Савић је поткивач од Куманова, Јовањдан.

Аћимовић (Карчевић) је кочијаш из Гојне Горе, Ђурђевдан.

Бојовић је опанчар из Тучкова, Јовањдан.

Милошевић је ковач из Пчелице, Ђурђевдан.

Јасиковић је трговац из Д. Краварице, Никољдан.

Митровић је механџија из Годовика, Никољдан.

Симовић је земљорадник из Здравчића, Стевањдан.

У Пожеги је данас 228 домова од 220 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.