Порекло презимена, село Мршељи (Пожега)

Порекло становништва села Мршељи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и шуме.

Испод Мале Зајчице и Зеленог Брега пружа се далеко на север испод Тометиног Поља, прелази Каменицу и много ниже од сва три поменута села. Суватима и испуштањима пружају се далеко на север, а насеља су под Зајчицом на првој тераси Каменице са обе стране. По теерасама су најлепше змеље, воћа и шуме, готово средином села и низ северне потоке су ридови и серпетниске чуке; голет или најопаснији плазови.

Село је на осојној страни Зајчице и на висовима испод Става свих каменичких маљенских речица, по дну самог поља. Последњих година нагло се подиже на планину и по долинама појединих потока. Горњи део села по Зајчицом зове се Мршељи, а доњи Каменица, нови Тиња, по имену речице на Маљену.

Старине у селу.

По Зајчицама има старих насеља, тако и око Каменице. Има по свима овим селима муслиманских назива, појединим пољима, осталим по именима Турака, који су их држали.

 

Порекло становништва, оснивање села и име селу.

Старих породица у овом селу нема а досељеници су:

–Мршељи и Јовковићи: Село је засновао на простору села Душковца некакав хајдук Јово Мршеља, досељен из истоименог места, или од истоимене породице у околини Златара у Санџаку. Јовко је био један од мирнијих људи, хајдуковао је из обичаја, а чим је са својима дошао у Душковце, смирио се и одао земљорадњи и сточарству. Његови Мршељи су мирни, тихи људи, без велике сујете и увек добри предузимачи и воћари; има их као Јовковића и Мршеља растурених по целом селу 18 кућа, славе Аранђеловдан.

По овој породици село је добило име Мршељи.

-Тошићи-Петровићи су друга породица по старини, досељени из Ојковца у Старом Влаху, сишли у село ради стоке. Куће су им изнад Каменице на десној страни на три брежуљка у 18 (или 16) кућа, славе Јовањдан.

–Лубинићи су дошли одмах за овима, хајдучка породица досељена из Куцина код Пљеваља, ова сточарска, данас лепа, врло развијена и предузимљива породица има највеће и најлепше земље у планини и реци; има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

–Тошићи-Матијевићи се семстили између двеју претходно поменутих породица, досељена много доцније, опет као хајдучка породица из Велике Дренове у Санџаку, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници:

–Нешковићи у Јовковићима су из Радоине, има их данас 7 кућа, славе Ђурђевдан. Претходна реченица се понавља па се каже да их има 4 куће и славе Никољдан.

–Тодоровићи су дошли у Лубиниће из Косатице, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.

–Марковићи у Јовковићима до Богданице су из Вранеши, има их 6 кућа, славе Лучиндан.

–Ковачевићи у реци су из Добриње, дошли на своје имање, славе Ђурђевдан.

–Милинковићи су у планини, дошли на своје купљено имање из Тометиног Поља, има их две куће, славе Марковдан.

–Николићи у Матијевићима су из Субјела, једна кућа, славе Јовањдан.

–Алексићи су у првим Тошићима су од Мандића из Душковца, има их две куће, славе Лучиндан.

У Мршељима је 63 куће од 11 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.