Порекло презимена, село Дражиновићи (Пожега)

9. јануар 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Дражиновићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села и земље.

Дражиновићи су укљештени између Градње и Скрапежа, уз Градњу иду докле год иде на исток, па се поред Јежевице изнад Каленића пружају на исток до Мађера и Доње Добриње. Село и имања су на високој плећаток коси Бременима, наставку Мустафиног Брда, која је сва од кредних слојева и врло плодна.

Село је од три лепа џемата; Зорици (или Зирици) – западни крај над Градњом, Брезајци – средина села и Подгора – источни део до Бремена, над Каленићем. Бремена се на југ стрмо спуштају а на северу благо прелазе у велика јежевачка поља под душковачким Зајчицама.

Старине у селу.

На атару овог села има, као и код субјелских села, неколико разних култура. Дражиновићи су прд наш устанак, око Кочине Крајине били чисто турско насеље са две породице, које ће се овде поменути.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Демировићи и Зирици: У Зирицама је било неколико Турака Дражиновића, чије су куће до скора биле у наших сељака. На 2-3 године пред Кочину Крајину било је 17 муслиманских кућа у селу и само 3 православне; од данашњих Ђорђевића две и једна Зирикова. Неки Павле, дугогодишњи хајдук у Пиви, пређе у Семегљево и смири се. Ту преведе и осталу породицу из Пиве. Пошто је, хајдукујући по добрињским селима, познао неке дражиновачке Турке, умоли их да сиђе са њима и да се међу њима насели. Прича се да је Павле врло лепо живео, имао доста потомства и да је после њега остало 4 куће, који некако замру, изгубе се и то скоро. Пред Кочину Крајину остане у овој породици две куће са једним мушким дететоом и удовама. Прва се удова уда, друга убрзо умре а кћи јој доведе у кућу и преуда се за неког Осаћанина Алексу Зирика, кога су због жмиркавости и ружноће звали Зирик. Зирик уђе у кућу и зароди се, те је оставио доста потомства, оставио их је сироте, који се као и он и после нестанка Турака нису умели користити приликама доћи до веђих и бољих имања.

Овај мали Пивљанин, како су га звали Турци и како га је звао и његов сусед Зирик, сазнао је да у Семегњеву има сродника, те се дигне и тамо нађе неке где хајдукују, друга на планини са стоком. Упозна се са њима и његово причање се необично допадне хајдуку Јовану, који је због велике одважности, велике енергије и пуне мушке снаге добио име Јован Демир. И Демир је намеравао да треба сићи и неке своје млађе примицати, али се није смео наканити докле не би упознао доње крајеве.

Демир се спустио селу и око њега годинама је хајдуковао, с времена на време село препадима посећивао. Кад је плануо устанак, прикупио је Турке и све преко Јавора пребацио. Ти су Турци данас код Новог Пазара у селу Пожеги. Сва њихова имања је отео; себи, својима у селу, Зираковим и другим хајдуцима разделио. За себе је узео читав спахилук, све добро Мустафе Дражиновића, оно је и данас у рукама његових потомака. Од малог Пивљанина, Демира и његових досељеника из Семегљева, данас је 13 кућа, славе Јовањдан.

Од Зирика је међу овим Демировићима остало је данас 7 кућа, славе Никољдан.

Марковићи су на Брезјацима, потомци Марка Демировог друга из Јабланице, данас их је 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Варнице је населио на Подгору хајдук из Доброселице, од њега и његових сродника настало је 18 кућа, славе Савине Вериге и зову се Варнице.

Богдановићи у Безјацима су хајдучка породица из Семегљева, има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.

Лучићи су хајдучка породица из Галовића, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.

Ђурићи су у Зорицима су опет из Семегљева врло далека родбина Демировића, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Бојанићи су од Пчелица, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.

Ђурићи други су у Зорицима, дошли из суседне Јежевице, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан,

У Дражиновићима је 76 домова од 9 породица.

Напомена: Нејасно је да ли су Зорици или Зирици.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Zoran

    Dali mi neko moze reci nesto vise o prezimenima Ajanovic i Demirovic,slave sv arhidjakona stefana.Sta znaci prezime Ajanovic,ili ajan jeli to tursko ime i otkud da slave sv.stefana.odakle poticu Ajanovici,preci

  2. Imas kopletno objasnjenje pod Pleme kuci-Mrnjavcevici…….Pozdrav

  3. Marko ajanovic

    Vladimir Urosevic. Bili mogao stavit jedan link.

  4. Duško Savić

    Šta je sa familijom Savić, selo Dražinovići…