Poreklo prezimena, selo Dražinovići (Požega)

Poreklo stanovništva sela Dražinovići, opština Požega – Zlatiborski okrug. Prema knjizi Ljubomira, Ljube Pavlovića, „Užička Crna Gora“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 19) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXXIV), Zemun 1925. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela i zemlje.

Dražinovići su uklješteni između Gradnje i Skrapeža, uz Gradnju idu dokle god ide na istok, pa se pored Ježevice iznad Kalenića pružaju na istok do Mađera i Donje Dobrinje. Selo i imanja su na visokoj plećatok kosi Bremenima, nastavku Mustafinog Brda, koja je sva od krednih slojeva i vrlo plodna.

Selo je od tri lepa džemata; Zorici (ili Zirici) – zapadni kraj nad Gradnjom, Brezajci – sredina sela i Podgora – istočni deo do Bremena, nad Kalenićem. Bremena se na jug strmo spuštaju a na severu blago prelaze u velika ježevačka polja pod duškovačkim Zajčicama.

Starine u selu.

Na ataru ovog sela ima, kao i kod subjelskih sela, nekoliko raznih kultura. Dražinovići su prd naš ustanak, oko Kočine Krajine bili čisto tursko naselje sa dve porodice, koje će se ovde pomenuti.

Poreklo stanovništva i osnivanje sela.

–Demirovići i Zirici: U Ziricama je bilo nekoliko Turaka Dražinovića, čije su kuće do skora bile u naših seljaka. Na 2-3 godine pred Kočinu Krajinu bilo je 17 muslimanskih kuća u selu i samo 3 pravoslavne; od današnjih Đorđevića dve i jedna Zirikova. Neki Pavle, dugogodišnji hajduk u Pivi, pređe u Semegljevo i smiri se. Tu prevede i ostalu porodicu iz Pive. Pošto je, hajdukujući po dobrinjskim selima, poznao neke dražinovačke Turke, umoli ih da siđe sa njima i da se među njima naseli. Priča se da je Pavle vrlo lepo živeo, imao dosta potomstva i da je posle njega ostalo 4 kuće, koji nekako zamru, izgube se i to skoro. Pred Kočinu Krajinu ostane u ovoj porodici dve kuće sa jednim muškim detetoom i udovama. Prva se udova uda, druga ubrzo umre a kći joj dovede u kuću i preuda se za nekog Osaćanina Aleksu Zirika, koga su zbog žmirkavosti i ružnoće zvali Zirik. Zirik uđe u kuću i zarodi se, te je ostavio dosta potomstva, ostavio ih je sirote, koji se kao i on i posle nestanka Turaka nisu umeli koristiti prilikama doći do veđih i boljih imanja.

Ovaj mali Pivljanin, kako su ga zvali Turci i kako ga je zvao i njegov sused Zirik, saznao je da u Semegnjevu ima srodnika, te se digne i tamo nađe neke gde hajdukuju, druga na planini sa stokom. Upozna se sa njima i njegovo pričanje se neobično dopadne hajduku Jovanu, koji je zbog velike odvažnosti, velike energije i pune muške snage dobio ime Jovan Demir. I Demir je nameravao da treba sići i neke svoje mlađe primicati, ali se nije smeo nakaniti dokle ne bi upoznao donje krajeve.

Demir se spustio selu i oko njega godinama je hajdukovao, s vremena na vreme selo prepadima posećivao. Kad je planuo ustanak, prikupio je Turke i sve preko Javora prebacio. Ti su Turci danas kod Novog Pazara u selu Požegi. Sva njihova imanja je oteo; sebi, svojima u selu, Zirakovim i drugim hajducima razdelio. Za sebe je uzeo čitav spahiluk, sve dobro Mustafe Dražinovića, ono je i danas u rukama njegovih potomaka. Od malog Pivljanina, Demira i njegovih doseljenika iz Semegljeva, danas je 13 kuća, slave Jovanjdan.

Od Zirika je među ovim Demirovićima ostalo je danas 7 kuća, slave Nikoljdan.

–Markovići su na Brezjacima, potomci Marka Demirovog druga iz Jablanice, danas ih je 8 kuća, slave Đurđevdan.

–Varnice je naselio na Podgoru hajduk iz Dobroselice, od njega i njegovih srodnika nastalo je 18 kuća, slave Savine Verige i zovu se Varnice.

–Bogdanovići u Bezjacima su hajdučka porodica iz Semegljeva, ima ih 16 kuća, slave Đurđevdan.

–Lučići su hajdučka porodica iz Galovića, ima ih 5 kuća u Podgori, slave Nikoljdan.

–Đurići su u Zoricima su opet iz Semegljeva vrlo daleka rodbina Demirovića, ima ih 6 kuća, slave Jovanjdan.

–Bojanići su od Pčelica, ima ih 5 kuća u Podgori, slave Nikoljdan.

–Đurići drugi su u Zoricima, došli iz susedne Ježevice, ima ih 8 kuća, slave Đurđevdan,

U Dražinovićima je 76 domova od 9 porodica.

Napomena: Nejasno je da li su Zorici ili Zirici.

IZVOR: Ljubomir Pavlović, „Užička Crna Gora“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 19) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga XXXIV), Zemun 1925. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.