Порекло презимена, села Мала и Велика Јежевица (Пожега) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва Мала Јежевица и Велика Јежевица (по књизи Јежевица), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Порекло становништва Мала Јежевица и Велика Јежевица (по књизи Јежевица), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Мала и Велика Јежевица (Пожега)

Порекло презимена, села Мала и Велика Јежевица (Пожега)

Порекло становништва Мала Јежевица и Велика Јежевица (по књизи Јежевица), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, тип села и земље.

Село је на поприличној висини, по средини села тече речица Јежевица, јака и непресушна а притом није опасна по поља. Земљиште је брежуљкасто, таласастог изгледа, све је од терцијалних глинаца, пескова и са помало угља, врло влажно и родно. По ободу села су виша брда, нарочито на северу и крају до Дражиновића и Мађера.

Село је округлог облика и по његовом ободу су велики џемати: Ђурићи – на западу Градње и Мушића, Делијићи – под Душковцима, Матовићи – под Маховима, Чуковци – на североисток, Тодоровићи – на улазу у Горњу Добрињу и Ђукићи – десно до Мађера.

Старине у селу.

У Јежевици пред школом је велико римско гробље, а има и још старина.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У селу нема старинарских породица.

РистићиПетровићи) су оснивачи данашњег села и годинама досељена прва породица, која је силом отурена са своје висине, с Чука, дошли из Риђана пре 300 година, где их је данас 8 кућа, славе Јовањдан.

Ристићи су друга стара породица, познатији под презименима:

Ђукићи и Јовановићи из Бањана, дошли одмах за горњим и населили се до Мађера. И ови су се Ристићи отимали о превенство у селу, годинама су потискивани, мада су се занатима, штедњом и радом издвајали и тешко одржавали, има их данас 27 кућа, славе Јовањдан.

Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан.

Познији досељеници су:

Ђурићи и Матовићи су у Градњи. Вукосав Ђурић дошао је из Заовина са братом Матом у ово село, населили се и од њих су данас ова два презимена, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.

Делијићи (Богићевићи, Милетићи, Лазаревићи, Делијићи, Деспотовићи, Радоњићи и Ђоковићи) су при врху села под Душковцима, доселили се из села Делијића у Никшићким Рудинама, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.

Јелићи и Арсићи су на Градњи и око римског гробља, дошли из Мокре Горе, има их 28 кућа, славе Ђурђевдан.

Матовићи (Марковићи и Перишићи) су под Маховима у Душковцима су из Чајетине, има их 33 куће, славе Лучиндан.

Јовичићи су из Алијиног Потока, дошли између Ђукића и Тодоровића, има их 13 кућа, славе Јовањдан.

Кешићи (Миливојевићи) су из Мачката, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Стојковићи су, такође, из Мачката и као и Миливојевићи утиснути у Ђукиће. Од њих се истакао један предак, био је судија пре 100 година. Има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.

И Јежевици (Малој и Великој) је данас 226 домова од 10 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Мађер

    Поштовани! Приликом преписивања из књиге поткрала се грешка. Код породица Ристићи (и Петровићи) треба „200 година … 18 кућа“.
    Поздрав

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top