Општина Пожега:
Бакионица, Велика Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Висибаба, Врањани, Глумач, Годовик, Горња Добриња, Горобиље, Гугаљ, Доња Добриња, Дражиновићи, Душковци, Засеље, Здравчићи, Јелен До, Каленићи, Лопаш, Лорет, Љутице, Мађер, Мала Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Милићево Село, Мршељи, Отањ, Папратиште, Пилатовићи, Пожега, Пријановићи, Прилипац, Радовци, Расна, Речице, Роге, Рупељево, Сврачково, Средња Добриња, Табановићи, Тврдићи, Тометино Поље, Тучково, Узићи и Честобродица.
27. јануар 2014. у 19:59
Милодан
Порекло становништва села Бакионица, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села, земље и шуме.
-Бакионица је западно од Пријановића, високо подигнута под Лорет и на запад до Глумча, где је силаском у раван обухватила и варошицу Пожегу. Између Бакионице и Пријановића мало је разлике, и она је брдовито село, растурено на све стране и само на два места се виде два повећа џемата.
И ово село је избраздано многим дубоким потоцима, који се спуштају Скрапежу и који честим поплавама уништавају родна пожешка поља. По потоцима су шуме а око њихових извора ливаде и куће.
Порекло становништва и оснивање села.
-И овде нема старих породица, као и код свих суседних села. Старије породице су се иселиле у дуго оставиле празно и пусто село, те је обрасло у шуме. Мало јачим досељавањем брдских породица у Пожегу почела се насељавати и Бакионица. Стари трагови насеља виђају се око Пожеге. Најраније су породице од 1790. године па се и данас насељавају и пуне село.
Најстарије породице у селу су:
-Бојићи, насељени при врху села на путу, којим се од Пожеге дизало на Лорет, досељени из Драча код Крагујевца, где су дошли од Сјенице а овде су дошли по позиву неког свог сродника из Пожеге, има их 14 кућа, славе Јеремијевдан.
-Бушићи-Лазаревићи су десно од Бојића, досељени од Цигле код Вишеграда, насељени источно од Бојића, има их 8 кућа, славе Стевањдан.
-Марјановићи су изнад Пожеге, пореклом су од лоретских Стоковића, има их 9 кућа, славе Ђурђиц.
Доцнији досељеници су:
-Смиљанићи су из Љубиша, има их 5 кућа, славе Ђурђиц.
-Лазаревићи су из Пчелица и поред Марјановића, има их 6 кућа, славе Ђурђевдаан.
-Златићи су у Бојићима, досељени из Качера, има их 4 куће, славе Лучиндан.
-Богдановићи на Лисишту и до Пожеге, досељени из старовлашкеТрнаве, има их 5 кућа, славе Пантелијевдан.
-Колари су из ваљевског Горњег Лајковца, има их две куће, славе Никодан.
-Котарци су из Грачанице код Прибоја, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Глишићи су из Ал. Потока, има их две куће, славе Никољдан.
-Симовићи су из Дражевића код Пријепоља, има их две куће, славе Св. Василија.
-Бабићи су из Мокре Горе, има их 3 куће, славе Лучиндан.
-Секулићи су из Шљивовице, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
-Манојловићи су из Бранетаца, има их 3 куће, славе Јовањдан.
-Кандићи су из Рожаца (Врнчана) дубоко се уздигли у Смишаљ, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Јанковићи су из Крушчице, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Илићи су до претходних, сишли из Честобродице, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Зољевићи су из Пчелица, има их две куће, славе Ђурђиц.
-Цвијетићи су из Раче код Прибоја, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Живковићи су из Негбина, једна кућа, славе Цвети.
-Тешовићи су од Рутоши, једна кућа, славе Аранђеловдан.
-Јовановићи су из Слатине код Прибоја, једна кућа, славе Јовањдан.
-Дрндарска кућа је из Рупељева, славе Томиндан.
-Максимовићи су из од Пријепоља, једна кућа, славе Јовањдан.
-Зарићи су из Мачката, једна кућа, славе Стевањдан
-Крилићи су из Радојине, две кућа, славе Срђевдан.
У Бакионици је 92 куће од 26 породица.
28. јануар 2014. у 20:46
Милодан
Порекло становништва града Пожега (по књизи варошица Пожега) – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
(1)
Положај и настанак насеља.
-Пожега је у атару села Бакионице и на реци Скрапежу, новија варошица са скоро новим насељима, која немају ничега заједничког са суседним Ужицем. И улице и куће су сасвим другачијег типа. Докле у Ужицу, Бајиној Башти, Рогачици и Косјерићу преовлађује тип правих босанских и херцеговачких магазина и кућа, овде су куће правих моравских варошица као што с у Чачак, Краљево, Трстеник и др.
Налази се у близини ушћа Скрапежа у Ђетињу и ове у Мораву, постала је згодан природни и администативни центар целог овог родног и воћарско краја. У пространој и врло ниској, плодној и врло наводњеној долини Скрапежа постала је увек привлачно место брђанских породица по селима око себе.
Старине и историјат насеља.
-Пожегу сматрају врло старим насељем, стављају је у раван врло важних римских војничких центара. Остацима из ранијег доба; мостом на Скрапежу, споменицима по Лисишту и до Бакионице доказују се римски трагови док других познијих трагова нема. Наше вароши Западне Србије биле су у турско доба насељене занатлијама, земљорадницима и трговцима наше народности, муслимаске вероисповести, помешано са нашим православним елементом из редова занатлијских и трговачких, досељених из Босне и Херцеговине. Пред крај 18. века Пожега је била пуна муслимана, а тако и суседна села око ње, али су се још у почетку устанка сва муслиманска насеља из овог места и околних села повукла, селила код Новог Пазара, основала нова села муслиманског типа, Пожегу и Радововце.
Наше старе породице, из доба ослобођења, све су изумрле или се раселиле. Нема ни трага од старих породица, па чак ни данашња покољења и не знају за њих. Иако је Пожега у почетку и Првог и Другог устанка имала видну улогу, неко време била и окружно место, ипак и из тог доба нема оних старијих породица, нема чак ни оних које су се у добе сварања Србије насељавале из суседних села. Данашње су породице из занатлијског, трговачког и ретко земљорадничког реда, досељене највише пре 45-60 година, и оне су биле нада за даљи опстанак овог места.
Тип насеља.
-Изглед данашње Пожеге је круг са четири главне улице, четири главна сокака; ужички, ариљски, чачански и добрињски. Паралелно са ужичко-чачанским сокаком иду две споредне улице, обе затворене и са становима, а још и непопуњене, докле у кругу и сокацима су радње, механе, школа и друге лепше зграде. Варош је имала и свој водовод па га је изгубила, а сада се снабдева бунарском водом, која је у вези са Скрапежом.
Порекло становништва и оснивање садашњег насеља.
Данашњи становници Пожеге су сељаци из непосредне околине, помешани са доста старовчашких елемената из околине Нове Вароши и Прибоја и врло ретким досељеницима из других крајева. Како међу представницима правог варошког елемента преовлађују сељаци из ужичких села, ту се на њима испољавају све типске особине Ужичана.
Становници Пожеге су:
-Радовановићи су из Краљева, бојаџија, једна кућа, славе Стевањдан.
-Тошићи су из Рупљева, трговци, једна кућа, славе Аранђеловсан.
-Милићи су трговци, дошли из Чибуковца код Краљева, две куће, славе Аранђеловдан.
-Живковићи су од Тополе, механџије, једна кућа, славе Никољдан.
-Аћимовићи су од Биоске, механџије, једна кућа Јовањдан.
-Филиповићи су од Ужица, берберин, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Костићи су из Честобродице, механџије и трговци, две куће, славе Ђурђевдан.
-Ђоковићи су из Шареника, обућар, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Томашевићи су од Новог Пазара, гостионичар, једна кућа, славе Никољдан.
-Туцовић је свештеник из Гостиља, слави Пантелијевдан.
-Недељковићи су пекари из Мачката, две куће, славе Ђурђевдан.
-Јоцовић је из Гојне Горе, механџија, слави Ђурђевдан.
-Кратовац абаџија је из Гугља, слави Никољдан.
-Петровићи су кафеџије из Богданице, славе Ђурђевдан.
-Теофиловићи, опанчар, дошао из Пријановића, славе Никољдан.
-Мајсторовић је трговац из Папратишта, слави Никољдан.
-Колаковић је опанчар из Врнчана, слави Лучиндан.
-Каргановић је трговац из Доброселице, славе Аранђеловдан.
-Зарић је кочијаш и земљоделац, дошао из Мачката, славе Стевањдан.
-Милошевићи, ковач из Табановића, слави Ђурђевдан.
-Пејовић је поткивач из Голупца (пожешког), слави Никољдан.
-Митровић је из Ариља, трговац, слави Никољдан.
-Терзићи су трговци из Злакусе, две куће, славе Лучиндан.
-Љубојевић је механџија из Јабланице, слави Јовањдан.
-Лазаревић је пекар из Бакионице, слави Ђурђевдан.
-Митровићи други су Цигани ковачи и свирачи из Доње Краварице у Драгачеву, славе Никољдан.
-Ђедовић је опанчар из Гостиља, слави Никољдан.
-Туцовић је земљордник, дошао из Гостиља, слави Пантелијевдан.
-Марковићи су рабаџије и земљоделци, дошли из Радоине, две куће, славе Никољдан.
-Павловићи су трговци и механџије, дошли из крушевачког Александровца, две куће, славе Никољдан.
-Ивановић је кочијаш, дошао из Пилатовића, слави Аранђеловдан.
-Бисић је из Чајетине, слави Никољдан.
-Жуњић је пекар, дошао из Љубиша, слави Ђурђевдан.
-Глишовић је трговац, дошао из Годовика, слави Никољдан.
-Кораћ је трговац из Расне, слави Никољдан.
-Радосављевићи су опанчари и пекари, дошли из Тврдића, има их 3 куће, славе Лучиндан.
-Миловановићи (Цинцари) су из Радоине, механџије, славе Никољдан.
-Стевановићи су абаџије, дошли из Тврдића, две куће, славе Лучиндан.
-Солдатовићи су из Лисе, опанчари, две куће, славе Јовањдан.
-Мићић је механџија из Здравчића, слави Никољдан.
-Перићи су из Злакусе, опанчари, две куће славе Ђурђевдан.
-Богдановићи су из Бакионице, две куће, једна трговачка, једна занатлијска, славе Пантелијевдан.
-Симић је трговац из Шареника, слави Ђурђевдан.
-Јевтић је из Радоине, поткивач, слави Никољдан.
-Јордовић је из Радововаса, трговац, слави Ноикољдан.
-Петровић је из Милићевог Села, индустријалац, слави Ђурђевдан.
-Кандић је из Ужица, трговац, слави Нокољдан.
-Дрнаревићи еу из Рупљева, зидари, две куће, славе Томиндан.
-Џелебџићи су из Ријеке, трговци и механџије, 3 куће, славе Срђевдан.
-Стевановићи су чиновничка породица из Радововаца, славе Јовањдан.
-Миловановић је из Штипа, часовничар, слави Ђурђевдан.
-Савићи су из Вранеши, зидари, две куће, славе Јовањдан.
-Лазовић је из Радововаца, опанчар, слави Лучиндан
-Крсмановићи су из Средње Добриње, воскар, славе Аранђеловдан.
-Поповић је из Б. Ријеке, пекар, слави Ђурђевдан.
-Лазовић други је из Сирогојна, баштован, слави Стевањдан.
-Глушчевићи су из Рупљева, механџије и трговци, 3 куће, славе Ђурђиц.
-Јелисавчић је из Заовине, земљорадник, слави Јовањдан.
-Митровић трећи је из Криве Ријеке, земљорадник, слави Митровдан.
-Боговић је из Лорета, земљорадник, слави Ђурђиц.
-Радоњић је из Лорета, опанчар, слави Мратиндан.
-Михаиловићи су из Бакионице, земљорадници, има их 3 куће, славе Лучиндан.
-Лазаревић је из Бакионице, баштован, слави Ђурђевдан.
-Васовићи Цигани ковачи и поткивачи су из Гуче, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Жарковић је из Дражевића, рабаџија, слави Јеремијевдан.
Наставиће се….
29. јануар 2014. у 20:27
Милодан
Пожега, наставак… (2)
-Аврамовић је из ужичке Раче, слави Ђурђиц.
-Ђукићи су из Јежевице, трговци, две куће, славе Јовањдан.
-Чолићи су из Пиљеновића, две куће, славе Св. Петку.
-Стевановићи-Гускићи су из Карана, две куће, славе Св. Враче.
-Глишић је из Љутица, опанчар, слави Ђурђевдан.
-Кречковић је из Здравчића, абаџија, слави Лучиндан.
-Поповићи су из Радоине, обућари , две куће, славе Ђурђевдан.
-Тамбурић је из Крчагова, трговац, слави Јовањдан.
-Стоковић је из Лорета, опанчар, Ђурђиц.
-Ристивојевићи су из Горјана, механџије, 3 куће, славеЂурђиц.
-Антонијевићи су из Гојне Горе, опанчари, Јовањдан.
-Алексић је опанчар из Честобродице, Никољдан.
-Перишићи (Максићи) су из Лорета, две куће, славе Св. Јевастија.
-Здравковић је бојаџија из Кратова, Никољдан.
-Турубатовић је трговац из Мажића, Никољдан.
-Петронијевић је трговац из Висибабе, Никољдан.
-Радовановић је из Честобродице, Никољдан.
-Петровић је трговац из Ужица, Ђурђиц.
-Костадиновић је сарач из Пчелица, Ђурђевдан.
-Срдановић је опанчар из Горње Краварице, Ђурђевдан.
-Петровић је трговац из Марића, Јовањдан.
-Недовић је пекар из Бање, Ђурђевдан.
-Кораћ је бравар из Глумча, Никољдан.
-Шолуповић је бојаџија из Качера, Ђурђиц.
-Штуловић је механџија из Каленића, Никољдан.
-Ђокић је трговац из Речица, Лучиндан.
-Милошевић је из крушевачког Александровца, Св. Врачи.
-Протић је из Негришора, Никољдан.
-Тошић је механџија из Доње Добриње, Ђурђевдан.
-Обрадовић је од Шаровића из Мрчића, механџија, Ђурђевдан.
-Пуница је надничар иу Лике, Никољдан.
-Перишићи су трговци и механџије из Добродола, две куће, Ђурђиц.
-Илић је механџија из Карана, Јовањдан.
-Илић је трговац из Рожаца, Ђурђевдан.
-Јовичићи су трговци из Јежевице, две куће, славе Јовањдан.
-Глишић је пекар из Врана, Ђурђевдан.
-Јеремић је трговац из Качера, Ђурђевдан.
-Милић је трговац из Папратишта од Граовића, Јовањдан.
-Кубуровић је трговац из Радоине, Ђурђевдан.
-Крнић је трговац из Пчелице, Никољдан.
-Весовић је кројач из Висибабе, Ђурђевдан.
-Неговановић је кројач из Збојишта, Јовањдан.
-Милосављевић је трговац из Годовика, Св. Петка.
-Стевановић је бравар из Пчелица, Никољдан.
-Маћић је бравар из Папратишта, Јовањдан.
-Станојевић је пекар из Пријановића, Јовањдан.
-Ковачевић је механџија из Пресеке, Никољдан.
-Шибалић је из Горјана, Ђурђевдан.
-Смиљанић је обућар из Вранеши, Ђурђевдан.
-Лукић је апотекар из Београда, Никољдан.
-Алексићи су пекари из Пчелице, две куће, Стевањдан.
-Спасојевић је пекар из Горјана, Јовањдан.
-Недић је опанчар из Расне, Никољдан.
-Виторовић је опанчар из Б. Ријеке, Никољдан.
-Пауновић је из Честобродице, Никољдан.
-Јовановић је механџија из Ужица, Аранђеловдан.
-Самарџић је терзија из Вишеграда, Никољдан.
-Марковић је трговац из Пресеке, Никољдан.
-Михаиловић је корјач из Ужица, Никољдан.
-Петровић је абаџија из Гуче, Никољдан.
-Бојић је земљорадник из Бакионице, Јеремијевдан.
-Мандић је из Рутоши, Никољдан.
-Ђорђевић је трговац из Расне, Јовањдан.
-Вукановићи су земљорадници из Радововаца, две куће, Лучиндан.
-Шабани Цигани су ковачи и поткивачи, муслимани од Ивањице.
-Жунић је трговац из Здравчића, Ђурђевдан.
-Милићевић је кројач из Радововаца, Никољдан.
-Томашевић је пекар из Вирова, Стевањдан.
-Дакић је механџија из Рупљева, Ђурђевдан.
-Малопарац је опанчар из Горње Добриње, Ђурђевдан.
-Раковић је радник из Рутоши, Јовањдан.
-Џиновић је терзија из Здравчића, Ђурђевдан.
-Гојгић је трговац из Кућана, Никољдан.
-Ђајићи су ковачи и баштовани из Радоине, две куће, Никољдан.
-Гудурићи су из Кратова механџије и баштовани, две куће, Ђурђевдан.
-Јовићевићи су механџије и индустријалци из Лорета, две куће, Никољдан.
-Тановић је трговац из Б. Ријеке, Ђурђевдан.
-Перуничић (Свилајић) је трговац из Горобиља, Јовањдан.
-Дуковићи су опанчари из Б. Реке, две куће, Јовањдан.
-Бурлић је радник из Пекића код Пријепоља, Јовањдан.
-Митровић-Кукољ је месар из Годовика, Никољдан.
-Милићевић је радник из Бухара, Никољдан.
-Попадић је тговац из Товарника у Срему, Никољдан.
-Васићи су трговци из Бајица у Црној Гори, две куће, Јовањдан.
Наставиће се…..
30. јануар 2014. у 19:42
Милодан
Пожега… наставак (3)
-Вукашиновић ј опанчар из Рогу, Јовањдан.
-Митровић је из Латвице, Никољдан.
-Тимотијевићи су механџије и трговци, дошли из Расне, две куће, славе Ђурђевдан.
-Тодоровић је кафеџија из Јежевице, Ђурђевдан.
-Павловић је столар из Бруса, Никољдан.
-Радмиловић је опанчар из Годовика, Ђурђевдан.
-Тановић је абаџија из Радоине, Никољдан.
-Јешић је механџија и Годовика, Мратиндан.
-Недовић је механџија из Милићева Села, Никољдан.
-Јовановић је опанчар из Душковца, Савиндан.
-Матић је бојаџија из Расне, Ђурђевдан.
-Игњатовић је трговац из Годовика, Никољдан.
-Симовић је опанчар из Љутица, Јовањдан.
-Грбић је пушкар из Прилика, Никољдан.
-Грбић је механџија из Пчелица, Никољдан.
-Трифуновић је терзија из Речице, Ђурђевдан.
-Ковачевић је трговац из Врањани, Ђурђиц.
-Вељковић је поткивач из Ужица, Никољдан.
-Вранешевић је опанчар из Свјелкова, Никољдан.
-Мићић је из Годовика, Јовањдан.
-Стевановић је трговац из Рупљева, Ђурђиц.
-Васовић је радник из Тошинца, Никољдан.
-Луковић је радник из Велике Дренове, Цвети.
-Танкосић је лимар из Честобродице, Ђурђевдан.
-Секулић је зидар из Крушева, Никољдан.
-Савић је поткивач од Куманова, Јовањдан.
-Аћимовић (Карчевић) је кочијаш из Гојне Горе, Ђурђевдан.
-Бојовић је опанчар из Тучкова, Јовањдан.
-Милошевић је ковач из Пчелице, Ђурђевдан.
-Јасиковић је трговац из Д. Краварице, Никољдан.
-Митровић је механџија из Годовика, Никољдан.
-Симовић је земљорадник из Здравчића, Стевањдан.
У Пожеги је данас 228 домова од 220 породица.
Крај!
31. јануар 2014. у 20:05
Милодан
Порекло становништва села Глумач, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села, земље и шуме.
-Глумач је западно од Бакионице, високо се попео на Смишаљ и до Скрапежа, захватајући најплодније делове при ушћу Лужнице у Скрапеж. Село је брдовито и са многим потоцима, који се спуштају са Смишља, дубоко осецају своја корита и многе сплавине од палеозијских шкриљаца свлаче у Скрапеж, те засипају плодна поља.
Изузетно од доњих села, Глумач је насељен сасвим другачије. Одмах испод брда на првој и другој старој тераси налазе се старија и млађа глумачка насеља. Новија насеља сишла су ближе равници или се попела на планину и изашла у додир са Доњом Добрињом и Лоретом. Кад се пође долином Скрапежа, а много лепше уз Лужницу, чим се пређе Бакионица, по реду се ређа доњи и горњи ред глумачких кућа, чија су лица окренута југу и дају врло леп изглед селу, дају му изглед насељеног села у виду шумадијских друмских насеља. Куће су по џематима, збијене и везане, имања су до Скрапежа, воће изнад и око кућа а шуме по долинама потока и по Смишљу.
Порекло становништва и оснивање села.
-Сељаци знају да причају о старинама, али не знају ништа да кажу о старијим породицама. Главно је да су све породица досељене.
-Глумци (неки их зову и Глувци), Вукићевићи и Вујовићи су творци села у другој половини 18. века, чији је предак Вучета Глумац дошао као радник у Пожегу из села Глумаца у Колашину, па се одатле отурио и населио тачно у средини села, на најлепшем и најравнијем делу терасе. По њему се његов крај назвао Глумач, а то се име наметнуло и другим деловима села. Глумчана је данас 14 кућа, славе Св. Оце.
-Дробњаци први; уз Вучету, источно од њега населио се Илија Дробњак, који је дошао са породицом и стоком, из које се породице Вучета оженио. Од овога Дробњака имамо данас Дробњаке прве са 10 кућа, славе Св. Јоакима и Ану.
-Дробњаци други; иза ових Дробњака одмах за њима се доселио Павле Дробњак и населио се мало северније од Вучете и основао породицу Дробњаке друге са 8 кућа, који славе Јовањдан.
-Тешићи и Ђокићи; готово у исто доба насели се у источни део села до Бакионице Тешан Дивац и његов брат Симеун из села Диваца у Колашину и створе велику породицу Тешића и Ђокића, којих је данас 28 кућа, славе Никољдан.
-Николићи су се населили крајем 18. века, дошла из Чајетине а раније из Бера у Колашину и населила западни део села око данашње школе. То је плодна, жилава и врло истакнута породица, има их 18 кућа и славе Св. Враче.
-Николићи-Жабићи су из Бобове код Пљеваља, насељени одмах до Ђокића, има их 6 кућа, слаев Ђурђиц.
-Миловановићи су у Николићима и у потоку, досељени из Бистрице код Нове вароши, има их 7 кућа, славе Лучиндан.
-Чумићи су до Жабића, досељени из Ал. Потока, има их 6 кућа, славе Томиндан.
-Кораћи су до претходних и изнад Жабића, дошли из Доброселице, има их 12 кућа, славе Никољдан.
-Ђокићи други су из Чајетине, насељени до Кораћа, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
-Вуковићи су до Чумића, дошли из Ал. Потока, има их три куће, славе Аранђеловдан.
-Филиповићи су из Доње Рутоши, 3 куће, славе Илиндан.
-Рађеновићи су до планине, дошли из Врањани, две куће, славе Аранђеловдан.
-Лончари су из Доње Добриње, ушао у Рађеновиће, славе Аранђеловдан.
У Глумчу је 128 кућа од 14 породица.
2. фебруар 2014. у 18:41
Јовица Кртинић
Аутор : Милодан
Коментар:
Порекло становништва села Отањ, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај и тип села.
Западно од Глумча, са обе стране Скрапежа по косама Црнокосе и Смишља налази се ово врло растурено село. Ако Глумач сматрамо као брдско село, Отањ је према њему два пута више брдско село као и у односу на остала села ове области. Ниједног села нема насељеног по облика насеља овога села. Како је оно мало равнице око Скрапежа пропало и безвредно, како су потоци претрпани многим сплавинама, како по литицама смишљанских и црнокосих брда од плазина ни шума не може како треба да успева, сељаци су попели куће на брда или их подигли над изворе потока.
Нема села у овој области које изразитије говори о сеоским засеоцима као ово село, који кад се буду повећали имају постати права села. Сваки засеок је право село са свим особинама једног села. Ти засеоци су: Милаковина до Глумча, Жудовина под Честобродицом и Смишљем на левој обали Скрапежа, Отањ по Засељем и Бошњаци под Каменицом и до Врањани на десној страни Скрапежа.
Старине у селу.
-И по Отњу налази се по Жудовини и Милаковини трагова старе културе, али овде нема старих породица, као ни по другим суседним селима.
Порекло становништва и оснивање села.
И ово село је постало у оно доба када су постали Глумач, Засеље и друга суседна села.
-Бонџуле су најстарија породица у селу, дошли однекуда из Колашина у Бранешце па овамо. Има их у Бошњацима 9 кућа, славе Ђурђевдан.
-Јаковљевићи су на Отњу, дошли из околине Вишеграда, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Мићићи (Бошњаци) су из Осата у Босни, има их на Милаковини и Пасковини (Жудовина) и по Отњу, свега 12 кућа, славе Никољдан.
-Јездићи су на Отњу су дошли од Сјенице, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Гавриловићи на Милаковини су из Бранежаца, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Васиљевићи на Милаковини су од Пресека, има их 11 кућа, славе Никољдан.
-Јеремићи су у Бошњацима, и они су из Бранежаца, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.
-Рајевци су исто из Бранежаца, насељени у Бошњацима, има их две куће, славе Никољдан.
У Отњу су 54 куће од 8 породица.
2. фебруар 2014. у 20:29
Милодан
Порекло становништва села Каленићи (по књизи Каленић), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села.
-Каленићи су са обе стране Скрапежа, стешњен дражиловачким Бременима и засељском Бобијом, те је село са мало родних поља у долини реке. Село је по падинама Бобије и у подножју Бремена, где се поједине породица спуштају и реци. Како су брда висока и стрма сеоске су куће по долинама између бобијских коса, и осим оно нешто кућа на левој страни реке, друго се не може ништа видети. На источној страни села шири се речна долина и река почиње да савија на југ, у том проширењу и Каленић и Засееље имају најлепша имања, која им се пружају чак до Жудовине у Отњу.
Како се каленићске породице заузеле поједине долове и вртаче тако имамо и велике засеоке: Драгутиновиће под Брезовим Градом у Бјелоперицама; Бошњаке на доњем делу Бобије и са десне стране реке, потом Витасе на левој страни реке под Бременима.
Старине у селу.
-И сеоска деца умеју причати о старинама покопаним око садашње школе, које су из римског доба. Око Штуловића кућа на левој страни реке ископавале су се неке старине исте врсте, па и по Бошњацима се могло што шта наћи.
Порекло станивништва и оснивање села.
-Данашње породице су досељене а каквих трагова наших ранијих није остало. Сме се слободно тврдити да је и ово село са десне стране реке било пред наш Устанак насељено муслиманским живљем, који је хајдучијом истребљен и расељен. Најраније досељене породице дошле су одмах по испражњењу ових крајева и биле међу муслиманима, а оне су дошле око 1750. године и цео циклус насељавања заврешен јеоко 1827. године.
-Драгутиновићи су најстарија породица у селу, стара хајдучка и јуначка породица насељена под Брезовом Гредом око 1750. године. Досељена из Пиве, где је преддак хајдук Драгутин дуге и тешке ратове водио са муслиманима свога села и Пожеге, подлегао у борбама а мач предао хајдуку Петру, стрицу потоњег хајдука Јована Демира, који је са Милошевићем из Добриње, Симовићем из Љутица и Поповићима из Субјела довршио истребљење муслимана целог овог краја. Данас их је 15 кућа, славе Ђурђевдан.
-Бонџуле или Мићовићи су познији досељеници, опет стара хајдучка породица, увучена у Драгутиновиће, дошла из Станишеваца преко Увца, њих је данас 12 кућа, славе Јовањдан.
-Шљивићи су на левој страни реке, при дну села на скелама према Честобродици, некада врло јака и многобројна породица, али увек кратковечна и о концу и домазетима се одржава, дошла из Чајетине, има их две куће, славе Мратиндан.
-Витаси су из Кремана и под бременима и путем који се диже на Бремена, дошли на стара муслиманска насеља, има их 8 кућа, славе Ђурђиц.
-Филиповићи-Бошњаци су из Осата у Босни и дошли као радници у ове крајеве, њих је данас на Бобији највише и најјаче се плоде и тешко расељавају, докле све друге породице се лако селе и одају другим пословима, има их 14 кућа, славе Јовањдан.
-Ђурићи су од исте породица из Заовина, има их до Витаса 8 кућа, славе Ђурђевдан.
-Гагићи су из дробњачких Језера. Гага је дошао у Субјел а после у Калениће, има их две куће, славе Јовањдан.
-Пејићи су у Бонџулама со од Осата, има их две куће, славе Никољдан.
-Марковићи су у Бошњацима, најимућнија и најистакнутија сеоска породица, дошла из Тепаца у Црној Гори, има их две куће, славе Алимпијевдан.
-Павловићи су под Бременима на имању старих Шљивића, дошли из Шљивовице, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Штуловићи су на Скрапежу су из рудничке Остре. Павла Штула, свога пандура, Кнез Милош је преместио 1827. године из Остре у Каленић, дао му нека турска имања поред реке и нешто купио, због чега су Штуловићи заузели најлепша сеоска имања. Има их 5 кућа, славе Никољдан.
У Каленићима има 73 дома од 10 породица.
3. фебруар 2014. у 20:09
Милодан
Порекло становништва села Засеље, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села.
-Јужно од Каленића, одмах преко Бобије и упоредо са Каленићем, укљештено између Велике и Мале Бобије, дуж њиховог врло дубоког и за саобраћај незгодног потока пружа се Засеље. На западном крају Каленић је подишао под Брезов Град и са те стране затворен а Засеље је мимоишло град и упрло у Каран, туда је једини пут, којим се улази из лужничких села у ово села. На источном крају је отањска коса, високо и стрмо издигнута притисла је село те се повило Скрапежу и спојило са Каленићем. Засеље прави засеок села Каленића и самостално село, данас већег простора и броја кућа од свог матичног села.
Сеоске куће су по породицама поређане по падинама обеју Бобија, Отањске косе и Границе, а на запад наднеле се на Брезов Град. Онаквих самосталних џемата, као у Каленићу нема.
Порекло становништва и оснивање села.
-Што се имало рећи за старе породице и трагове код Каленића вреди и за Засеље. Нема старих породица. Породице су усељаване у исто време и на исти начин као и каленићске. Најраније досељени су:
-Згурићи (Ћорлићи) чији је предак Илија Згура са братом Јованом хајдучки отео садашње место под Отњем од некаквог Турчина Османа Ћорле, те му се потомци најобичније зову Ћорлићи, чешће него Згурићи. Илија је био хајдук и друговао са Драгутином; оба су из истог места у Пиви, а може бити да су из исте породице. Згурићи су и данас по Отњем, има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.
-Богдановићи су друга хајдучка породица, насељена мало изнад Згурића, дошли из никшићких Рудина, хајдуковали уз Илија и Драгутина, били увек са њима у добрим односима, славе Стевањдан.
-Ракићи су изнад Богдановића, дошли из Пљеваља, стара слаба породица, која се некада множила па попустила; била је неко време свештеничка породица при Белој Цркви, па је престала, сада је са 8 кућа, славе Јовањдан.
-Јеличићи су на средини велике Бобије према Бошњацима из Каленића, чија су имања по врху Бобије, некада врло јака, сада знатно ослабљена породица. Они су дошли из Осата, стара грађевинарска породица, много опала, има их 8 кућа, славе Томиндан.
-Станићи су изнад Јеличића пењући се Граници, досељени из Семегљева уз Демире, најмногобројнија и најјача сеоска породица, која се знатно и исељава; има их 9 кућа, славе Јовањдан.
-Николићи су на Брезовом Граду, дошли из Заовине као хајдучка породица уз своје суседе Ђуриће, има их данас 8 кућа, славе Јовањдан.
-Петронијевићи и Милисављевићи, први на Брезов-Граду, други у Станићима су једна породица и старином Радуке, дошли однекуда из Херцеговине, има их 6 кућа, слав Часне Вериге.
-Лазаревићи су до Јеличића и испод њих, стара каранска и сјечоријечка свештеничка породица, досељена из околине манастира Милешева, има их 5 кућа, славе Лазаревдан.
-Виспаћи (Алексићи и Николајевићи) на Крапини до Карана и на крају села, доселили се од Кремана, дошли кад и Витаси у Каленић, има их 10 кућа, славе Никољдан.
-Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Матијевићи су у Ракићима, доселили се из околине Нове Вароши, има их 3 куће, славе Јовањдан.
-Ћосићи и Пантићи су испод Згурића, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
-Миличићи су у Ракићима, дошли из Мачката, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Делијићи су до Миличића у Ракићима, дошли из Честобродице, има их две куће, славе Јовањдан.
-Тешићи су из Качера или из Љубања, они су у Станићима, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
-Максимовићи су са Љубања и у Згурићима, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Станићи други су у Ћосићима, дошли из Поникавице, има их две куће, славе Часне Вериге.
-Димитријевића две најбогатије куће овог села су из Бакионице, обе у Ћосићима, славе Ђурђевдан.
-Стојићи су из Бабина, дошли 1878. године и према Лелићу, има их 3 куће, славе Никољдан.
-Марковићи су у Јеличићима, дошли из Отња, једна кућа, славе Никољдан.
-Мировићи су у Ракићима, дошли из Радоине, једна кућа, славе Јовањдан.
У Засељу има 116 кућа од 21 породице.
4. фебруар 2014. у 20:40
Милодан
Порекло становништва села Тврдићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села, земље, воде и шуме.
-Тврдићи су на десној страни Лужнице, од Врањана померени неколико километара на запад, по северним падинама ужичке Трешњице. Село има доста равнице око Јошанице, главне трешњичке речице и Лужнице; затим има доста лепих ливада према Добродолу и под Поникавицом. Уколико је равница богата добрим пашама, утолико опет по Трешњици је сиромашно и шумама и добрима земљама, пошто је цео тај простор огољен и вододеринама подложан. Најлепша су имања низ Јошаницу и баш је ту и главно насеље нарочито на средини ове непресушне и водом богате речице. Село је створила једна породица; где се она први пут населила, остала је ту и стварала и џемат и село. Новије су се расељавале и ишле неке изнад а нека чак и на Трешњицу.
Старине у селу.
-Има трагова старе културе, наших и туђих насеља, ови трагови су растурени по Трешњици на разне стране.
Порекло становништва и оснивање села. И овде су се појавиче нове по
Стариначке породице из овог села погубила су се, а на њихова места дошле нове из разних крајева. И овде су се појавиле нове породице у другој половини 18. века, досељавање је углавном завршено у току друге и треће деценије 19. века.
-Кречковићи (Вукотићи, Илићи, Мићовићи, Радосављевићи, опет Кречковићи и Божанићи) су први досељеници и творци овог села, најглавнија, најјача и најрасељенија породица у селу, досељена из Бистрице у Нкшићком Пољу. Из ове породице изашло је доста свештеника, трговаца и занатлија, данас их има на све стране растурених, укупно их је 18 кућа, славе Лучиндан.
-Бошковићи до Пиникавице у родном крају села, досељени из дробњачке Ковине (?), има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
-Цвијовићи су до Бошковића, они су из Кремана, прешли на купљено имање, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Ивановићи први су у брду до Кречковића, досељени из Језера у Дробњацима, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Ђенићи су у Кречковићима, досељени из Негбина, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Зарићи први су на путу изнад Јошанице, дошли из Лукова у Црној Гори, има их две куће, славе Св. Враче.
-Јоксимовићи су у Кречковићима, досељени из Кучи, има их две куће, славе Никољдан.
-Јеротијевићи су од Пчелица, једна кућа, славе Никољдан.
-Синановићи су до механе, дошли из Требјесе код Никшића, има их две куће славе Св. Ћирила и Методија.
-Раковићи су из Требјесе, славе Лучиндан.
-Мирковићи су из Бијелих Брда код Вишеграда, славе Никољдан.
-Зарићи други су уљези у Вукотиће, пореклом су из Качера и Раасне, има их 4 куће, славе Стевањдан и Лучиндан.
-Комарице су из Бање код Прибоја, једна кућа, славе Јовањдан.
-Ивановићи други су од Ивања на Лиму код Бање, две куће, славе Митровдан.
-Мијаиловић у Вукотићима је из Здравчића, дошао уз матер и остао, једна кућа, слави Никољдан.
-Радојчићи су из Раче код Прибоја, дошли 1878. године, две куће, славе Аранђеловдан.
-Тодоровићи су из Будимља код Вишеграда, дошли 1878. године, две куће, славе Јовањдан.
-Живковићи су из Косатице, дошли 1878. године, две куће, славе Никољдан.
-Вељовићи су дошли из Слатине код Прибоја 1878. године, има их две куће, славе Ђурђевдан.
У Тврдићима је 55 кућа од 19 породица.
5. фебруар 2014. у 20:47
Милодан
Пореклостановништва села Здравчићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села, воде, земље и шуме.
-Здравчићи су на исток од Тврдића, дуж њих спуштају се Лужници, не дохватајући Скрапеж, високо се дижу на Шенгољску Косу, источни наставак Трешњице. Јужни делови села су под шумама и испустима, средина је насељена, а северни део је у ливадама и њивама, које су добро наводњене многим живим потоцима, који се спуштају са шенгољских шумараца. Куће су баш на оним местима где се потоци састају и граде речице. На тим местима су џемати; Ковачица (име речице) до Тврдића, Порубовића Поток, Петровићи и тако редом до Радововаца.
Старине у селу.
-У селу као и по другим селима има овде-онде сачуваних трагова старина али нема старих породица.
Порекло становништва и оснивање села.
Стае породице су се изгубиле и уместо њих населиле се нове, досељене у другој половини 18. века и насељавање је тако све до 1830. године.
Најстарије породице су:
-Кречковићи у Ковачици су од исте породице од које су и тврдићски Кречковићи. У Тврдиће су дошла два брата; Илија и Трипко. Илија је био поп а Трипко земљоделац. Поп је прешао неколико стотина метара у Здравчиће а Трипко остао у Јошаници. Има их 8 кућа и славе Лучиндан.
-Матијевићи и Петровићи: баба Дивна са сином Матијом спустила се из Јабланице, где је била привремено насељена, а раније је дошла из Озринића. Уз Матију баба је водила и два одрасла дечака од другог млађег и умрлог сина и населила их на средини села. Један од тих бабиних унука поповао је у селу и учинио да су Здравчићи до данашњих дана имали попова из свог села, мада су ретко становали у селу, већ више у Пожеги или на другим местима. Баба Дивнини унуци познати су највише под презименима Матијевићи и Петровићи, има их 17 кућа, славе Малу Госпојину.
-Томићи су дошли уз баба Дивну, који су од Увца, првог села до Јабланице, раније досељени од Какмужи у Колашину; предак ових Томића био је слуга код баба Дивне, где му је баба дала унуку и поред себе задржала, има их у средини међу Матијевићима 10 кућа, славе Св. Враче.
-Шојићи овог села као и села Пријановићи истовремено су досељени као зидарска породица из Осата у Босни, овде их има 8 кућа, славе Никољдан.
-Џиновићи су из Мојковића у Колашину, дошли су одмах за Шојићима, насељени испод Матијевића, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.
-Калабићи су од села Добрача, дошли као хајдучка породица и овде се прикрили, има их и по Старом Влаху, овде их је 5 кућа, славе Ђурђевдан.
-Порубовићи су из Роваца, овде из Тврдића. Стара хајдучка породица насељена у врху села и у доњем крају, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
-Јоксовићи и Стијепићи су од два брата Мијата и Шћепана из Дробњака, довели још два брата Ивана и Ристу, опет стара хајдучка породица врло жилава и јака; има их 7 кућа, славе Св. Враче.
-Спасојевићи у Ковачици, мирна и врло радна породица, дошла од Никшића, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
-Терзићи су у доњем делу села, досељени из Тучкова, има их 3 куће, славе Јовањдан.
-Мићићи, стари Николићи су у истом крају, дошли из Штрбаца, има их 5 кућа, славе Никољдан.
-Танасијевићи су мало подаље од њих, досељени из Дињаче код Пљеваља, има их две куће, славе Никодан.
-Николићи су из Ступчевића, има их 3 куће, славе Лучиндан.
-Рачићи су из Галовића, има их 3 куће, славе Јовањдан.
-Совровићи су из Комана у Црној Гори, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.
-Стојановићи су из Бабина, има их две куће, славе Никољдан.
-Видаковићи су свештеничка породица из Милићева Села, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Цвијовићи су из Мокронога, има их две куће, славе Ђурђевдан.
-Жуњићи су из Љубиша, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Јововић је из Мочиоца, славу Лучиндан.
-Стјеповић је у Николићима, дошли из Рупљева, једна кућа, славе Ђурђевдан.
-Милинковићи су Плескоње из Бабина код Пријепоља, има их две куће, славе Аранђеловдан.
-Тодоровићи су из Криве Ријеке, једна кућа, славе Никољдан.
-Шошак је из Драгнице, једна кућа, славе Ђурђиц.
-Шуљага је из Драгнице, слави Томиндан.
-Миросавићи су из Д. Тузле, једна кућа, славе Ђурђиц.
-Ристовић је из Пчелица, једна кућа, славеАранђеловдан.
-Бугарин је из Севојна, једна кућа, славе Ђурђиц.
-Словић је из Кратова код Бање, једна кућа, славе Аранђеловдан.
-Ђуровић је из Јабланице, где их је 5 кућа, у Грачаници код Прибоја. У Грачаницу су дошла три брата из села Врбова код Пријепоља, одселили се због убиства, овде једна кућа, слави Јовањдан.
-Матовић је из Косатице, дошао 1879. године, једна кућа, слави Никољдан.
У Здравчићима је 107 домова од 25 породица.