Косјерић и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 28

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Порекло становништва села Тубићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Јужно од велике шеврљушке језерине преко Скрапежа до на врх Црнокосе, далеко до саме Трнаве, а поред Косјерића простире се ово брдско растурено село. Северни део села је раван и сада је или на тресету или на млађем угљу, који Брушњача расеца. Равница се двема уским терасама спушта у Скрапеж, око кога су највећа и најроднија поља.
    И по Црнокоси има много крчевина, закоса и утрина на све стране, а она се и насељава.
    Насеља су на првој тераси изнад Скрапежа. Прву терасу представљају реци нагнути високи кречњачки ртови широких плећа, где су на њима куће са једне и друге стране реке. Ово је први крај села; други су Осаћани заузели старо Римско Гробље и избрешке око њега; трећи је Вране под брдом Брусником; четврти је у раселицама по Црнокоси – Црнокоса.

    Старине у селу.

    -У Тубићима има три старе културе јасно издвојене:
    1. Град Злоступ над Скрапежом, на десној страни реке са својим зидинама доказ су најстарије културе.
    2. Лепо и добро очувано Римско Гробље у Осаћанима до Бјелоперица, доказ су друге културе.
    3. Стара Богумилска Гробља у Вранама доказ су треће културе.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Никога од ранијих насељеника у овом селу нема, док су досељеници:
    -Тубе (Милијићи и Перићи). Оснивачи и овог села су Тубе од пре 200 година. Некакав Милија Туба, паметар, гатало и видар, ишао је од села до села, дошао у ово село и населио се у средини села изнад Скрапежа и оставио иза себе потомство. Туба је из села Бистрице у Полимљу. Тубини потомци су и данас паметари и добра причала. Од њега су Милијићи и Петрићи, има их 12 кућа, славе Лучиндан.
    -Милетићи и Роснићи. За Тубом у ово село су допала поред њих се населила браћа Милета и Росна, који су дошли из Озринића у Црној Гори. Роснићи су разговорни, брбљиви, прости и врло вредни сељаци, има их под оба презимена 7 кућа, славе Малу Госпојину.
    -Лечићи. Са претходнима је дошао некакав Лека из Рутоши код Нове Вароши и населио се испод Тубе, ближе Скрапежу. Његови потомци назову се Лечићи, сроде се са Тубићима и поред њих заузму најбоља имања по Скрапежу и Црнокоси. Први су почели прелазити и преко реке, на десној страни и насељавати се. Познати су као вредни људи али просечне памети, има их 17 кућа и славе Ђурђевдан.
    -Вране су дошли пре 120 година. Они су свештеничка породица из Карана. Млади поп Алекса Врана дошао је за попа, при овим селима и после из Карана превео оба своја брата; Нешка и Јосипа. Чим их је доселио, Нешка преведе у Мионицу и тамо га остави. Мало је поповао, јер је млад остао удовац, скине мантију, поново се ожени и ода земљорадњи. Имао је доста деце и од њега су Тубићске Вране, има их и под презименима:
    -Стевановићи и Вићентијевићи;
    Укупно 11 кућа, славе Илиндан.
    -Ђокићи су под Злоступом населили су Тубе, дошли из Бистрице, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.
    -Ђоковићи су из Радоине, има их око Милијића 7 кућа, славе Никољдан.
    -Чолаке је населио поп Алекса из Мокре Горе, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Пијуке је из Кремана населио, такође, поп Алекса и то поред себе, ближе Косјерићу, има их 6 кућа и они славе Ђурђевдан.
    -Суботићи-Осаћани су из Бјелопарица, они су од Гођовића у Осату, населио их поп Алекса, при насељењу а и данас су најјача породица у селу, има их 22 куће, славе Ђурђевдан.
    -Ерићи су из Рутоши, има их 6 кућа, славе Аранђеловдан.
    Вране су данас имућна, истакнута и угледна породица, Осаћани су исто тако вредни и имућни али се, за разлику од Врана, не истичу.
    У Тубићима је 103 куће од 10 породица

  2. Порекло становништва села Бјелоперице, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Бјелоперице су опет брдско село на обе стране реке Скрапежа и поред Тубића, дубоко се успели на Црнокосу. Као и Тубићи су у северном крају равни, а над Скрепежом су остењци и чуке, река тече клисуром без икаквог трага од зиратних поља. По Црнокоси су веће стрмени него по Тубићима, али има и згоднијих заравни за насељавање. И по Црноикоси се подижу воћњаци и стално излазе сељаци из села и насељавају је.
    Како се тубићска раван завршава на истоку кречњачким ртовима и остењцима и преко њих се диже високо Мустафино брдо у Дражиновићима, сеоске су куће по овим заравњеним кречњачким брдима. Деобе последњих година терају их да се насељавају по Црнокоси. У селу се знају два велика џемата: Витоси и Арнаути.

    Старине у селу.

    -И за ово село се може слободно тврдити да су се на њему сачували трагови старих култура. Доказ томе је Град на Црнокоси и Бобије по селу.

    Порекло становништва и оснивање села.

    У селу нема стариначких породица, досељеници су:
    -Арнаутовићи (Арнаути) су оснивачи села, дошли као јака сточарска породица из Бихора у Старој Србији пре 200 година. Арнаути су заузели најлепши крај села, сви су готово у групи и има их у великим групама и преко Скрапежа по Црнокоси. Мирна, врло вредна породица, шпекулативног духа, има их 17 кућа, славе Аранђеловдан.
    Познији су досељеници:
    -Витоси (сељак зове Витос) из Кремана, дошли пред Кочину Крајину, има их 16 кућа, славе Ђурђиц.
    -Василијевићи су и на једној и на другој страни Скрапежа, дошли из Пчелица, има их 13 кућа. Славе Ђурђевдан.
    -Божићи или Гагићи су из Никојевића, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Штулићи су из Радоине, има их 4 куће, славе Лазаревдан.
    -Пантићи су из Рутоши, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Томићи су из Прибоја, славе Никољдан.
    У Бјелоперицама има 60 кућа од 7 породица.

  3. Порекло становништва села Субјел, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
    Положај села, земље и шуме.

    -Субјел је укљештен између Шеврљуга и сав је изнад Тубића и Бјелоперице. Са северне стране му је висока субјелска Чука (Субјел) испод кога се слива Брушњача. Село је много више од доњих села, наравно и брдско село, али му је земљиште шумовито и доста родно, само се не може поредити по родности са доњим селима.
    Куће овог села су дошле у круг око села и немају неких засебних крајева, мада имају своје џемате.

    Старине у селу.

    -И по Субјелу има старих гробова, старих ископина и зидина на Чуци, али старих породица нема.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Марићи-Милиновићи су оснивачи овог села, дошли су из Севојна, иначе су из села Малине у Црној Гори. Пре 250 година су дошли у село и за време аустроугарске окупације бавили се рударством. Ова отмена, имућна и врло борбена породица, која је селу и друштву дала велики броја угледних грађана и одива, растурила се на многе стране а у селу остала са 12 кућа, славе Никољдан.
    -Симеуновићи-Николићи су по старини друга породица, насељени на североисточном делу села, под Чуком, дошли од Вардишта. Симеуновићи су вредни, предузимљиви, притом славољубиви и врло разговорни, раселили су се по суседним варошима, овде их има 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Вукосављевићи су досељени одакле и Симеуновићи у исто доба, насељени у трећи крај села. Ово је обична, вредна и чисто земљорадничка породица са 14 кућа слави Аранђеловдан.
    -Ђурићи су по старини четврта породица у селу, потичу из породице Курепи у Дробњацима, насељени под самим врхом Субјела, дала је ваљевским селима доста породица, спала на једну кућу, славе Мратиндан.
    -Поповићи су дошли после Ђурића, први пут насељени у Амишту, па се потом спустили у југозападни крај села, где су и данас. Родоначелник Поповића је поп Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, дошао у Цикоте преко Захаријевића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поп Лука је поповао при цркви сечоречкој, тамо је умро и сахрањен код исте цркве 1759. године. Поп Лука је дошао у Цикоте са 4 брата; Мијаилом, Филипом, Рајицом и Јеремијом. Јеремију је запопио и преселио да попује у Скакавцима; његови су потомци изумрли у Брајковићима као свештеничка породица 1896. године. Филип је са синовима и стоком прешао у Душковце а Рајица у Дружетиће, докле је Мијаило остао у Цикотама. Синови поп Луке су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Павле, други по реду, био је сточар и још за живота очева живео је зими у Мајданима на Руднику код стоке, тамо се оженио из Брезне од Боровљака, па из Мајдана готово није ни долазио. Он је једини имао доста мушке деце, а остали тек да су могли иза себе оставити по једну кћер. Аћим је био прави сељак, копао је и орао код куће, докле је Алекса трговао и по свету ишао. То је кнез Алекса Поповић, који је погинуо 1815. године у ужичком граду. Илија је поп, запопио се у Сечој Реци, ту дуго поповао, па прешао брату Аћиму у Субјел, где су имали друге куће и сувати. У Субјелу подигне цркву и на велику своју несрећу погуби све што је имао. Остало му је у животу од Алексе и Аћима и њега по јдено женско дете. Он се закалуђери и оде у Никоље као Исаија и тамо умре у дубокој старости. Павле у Мајданима своја два сина запопи и тамо има и данас потомства а средњег Танасија пошаље у школу у Никоље, где се изучи, запопи и дође поповати у Субјелу. Од овог попа остала су три сина; Јован – опет поп, Милан и Алексије других занимања, од њега је четири куће а толико и изван села. Кћер Алексина удала се у Маће код Ужица, Аћимова у Гајиће у селу, Исаијина у Протиће у селу, славе Лучиндан.
    Досељеници из овог доба су:
    -Цајићи, довео их из Заовина поп Крсман и поповао пред поп Илијом; после њега није било свештеника у овој породици. Има их 6 кућа, славе Нкољдан.
    -Божовићи су дошли у исто доба из Кремана, стара хајдучка породица, увек немирна и раду тешко склона, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Гајићи су из Мачката, много исељавани и насељени одмах до Поповића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    Познији досељеници су:
    -Протићи, чији је предак Никола Обрадовић, кирајџија из Бјелуше, уз кирајџилук научио читати и писати, па отишао у Клисуру те се уз некаквог калуђера мало боље усаврши и 1829. године се запопио. Дошао у Субјел, поповао при субјелској цркви као капелан, па после премештен у Добриње. Поп Никола се одликовао речитошћу, великом отвореношћу и врло добрим држањем у народу и у цркви, па га још младог владика произведе за протојереја и премести у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, попа Милована и другог – сељака. Милован је оставио иза себе три сина, попове Милована и Перишу и Миленка – лекара а од другог сина – сељака Попа Љубомира у Табановићима у овом округу док је други син остао земљорадник. И данас попују синови попа Николе, докле у Перише нема мушког потомства. У селу је сада две куће, на страни их има 3, славе Никољдан.
    -Видаковића претка као слугу је узео поп Тане, оженио и на свом имању населио, из Стапара су, има их две куће, славе Лучиндан.
    -Трумбули су из Мокре Горе, довео их у село поп Тане и поред себе населио, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Ковачевићи су исто из Мокре Горе, дошли као мајстори, има их две куће, славе Јовањдан.
    -Остојићи су из Мионице, прешли у ово село, има их две куће, славе Аранђеловдан.
    У Субјелу има 67 домова од 13 породица.

  4. Порекло становништва села Мушићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Мушићи полазе од Скрапежа, од ушћа речице Градње па њеном десном страном поред села Дражиновића, Јежевице, Душковца и Љутице излазе и упиру у највише врхове Маљена. Са западне стране мимоилазе сва субјелска села као и ражанска. Иако северним делом залази у Маљен по коме има одличних сувати, закоса и испуста, иако су на атару овог села пространи испусти свих субјлеских села, где је на јужном делу на љутом кречњачком кршу, опет ово село није ни планинско ни брдско. Средина и више од половине његове рачуна се у најлепша, најравнија и најроднија земљишта. По начину живота и рада ово село је чисто брдско са многим суватима, изгонима и сточарењем правих планинских села.
    Куће су на ободу простране равнице, увек у великим групама изнетих на брда. Никитовићи на ушћу Градње, Аничићи на брду Јежевцу, Остојићи са северне стране на Градњи, Околишта на путу за Маљен према Љутицама и Дивнићи доле до Субјела.

    Старине у селу.

    Има трагова ранијих култура. Стара гробља, старе ископине, старе зидине на Градњи при ушћу доказ су ранијег живота.

    Порекло становништва и оснивање села.

    У селу нема стариначких породица.
    -Бошковићи су најстарија породица у селу, стара жупљанска породица од Никшића, дошла овде преко Захаријића из Кремана много пре Поповића у Субјел, још пре 200 година била овде; први пут се населила на средини села код каменог гумна, па после померене на исток ка Јежевици као Аничићи; има их 22 куће, славе Лучиндан.
    -Јариде-Милаковићи су по старини друга породица, досељена из Језера. Насељени као сточари на Околиштима, данас растурена на све стране, зашли и у планину, има их 22 куће, не каже се коју славу славе.
    -Дивнићи су трећа стара породица, немирна, врло жива, нестална и шаљива породица из Бихора, населили се на путу из ражанских за добрињска села и даље, има их под неколико презимена овде-онде растурених а то су:
    -Илићи, Луковићи и Дивнићи;
    има их 29 кућа, славе Ђурђевдан.
    Мало позније по десељавању породице су:
    -Никитовићи су на дну села, дошли од Кандића из Дреновца, највреднији и најзанимљивији сељаци овог села, врло плодни и истакнути у селу, иам их 29 кућа, славе Јовањдан.
    -Зелени-Гавриловићи су из ваљевских Крчмара, пребегли у своје сроднике, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Остојићи су из Кремана, има их 15 кућа, славе Јовањдан.
    -Антовићи у горњем крају су дошли из Бање, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Пузовићи су од Арнаута из Бјелоперица, изашли на купљена летишта, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    У Мушићима је 133 куће од 8 породица.

  5. Порекло становништва села Варда (које је било у саставу села Јакаљ), општина Косјерић – Златиборски округ. Према кљизи Љубомира Љубе Павловић “Соколска Нахија”, НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 26) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVI), Београд 1930.

    Положај села (Јакаљ и Варда).

    -Село је благог нагиба и нагнуто на запад Рогачици. Са источне стране до Јеловика је Црни Врх продужен у Криве Стране, а до Годечева је висока Варда, која се врло стрмо спушта Рогачици. Између Варде и Црног Врха је мали превој, преко кога је спроведен пут, те се њиме из подрињских села спушта у црногорска и моравска села. На средини села налази се као самоникао један омањи вис, на чијем врху је у ранија времена била сеоска црква, па уништена а на њеним темљима је данас сеоска капела. Око овог виса су и раније и сада главна сеоска насеља.
    Од запада је Рогачица ду ушћа Јакљаче, од југа Мала Коса до Калуше, од истока Црни Врх и Варда, од севера Крушчица.

    Воде.

    -У Јакљу су реке и потоци: Вардански Поток, Јакљача (Јакљачица или Јакљанска Ријека) и Вучак. Извори су: Врело, Чесма, Точак и Мачковац.

    Брда.
    -Брда се зову: Марковића Брдо (на коме је црква), Вучак, Мачковац, Рајковац, Узуновац, Божинац, Висока Главица, Комуша и Дивич.

    Земље.

    -Њиве се зову: Пустопоље, Марковина, Луке, Вучак, Мачковац, Јазбине, Дивич, Барице, Трска, Трста и Божинац.

    Тип села.

    -Кад се са Кичера и испред Капеле погледа на село, оно даје слику брдског насеља. Махале су: Марковићи, Милићевићи, Мартићи и Марковићи други. Већ увелико сељаци излазе на Јелову Гору и по њој се насељавају, нарочито од поседњих година 19. века, када је по врху Јелове Горе спроведен добар пут за Ужице.

    Старине у селу.

    -Стара гробља око цркве и на Варди стара црквина, старе путине, старе ископине до Крушчице указују на стара насеља.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Богати и угледни трговац из Косјерића, Ранисав Максимовић, родом из Милићевића, причаше, да су и по овом селу, све до 1788. године била муслиманска насеља око Кичера у заједници са нашим православним, и да су се она када и костојевичка иселила у Босну, а наша православна да су се изгубила на непознати начин. По Ранисављевом причању Јакаљ после ових старих родова чине ова три рода: Марковићи у Кичеру, Милићевићи и Мартићи.
    -Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније мног множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима:
    -Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи и Ковачевићи, укупно 52 куће, славе Јовањдан.
    -Милићевићи су под Вардом, и они су из Пиве и из истог села одакле и Марковићи, дошли заједно у Семегњево, као познату пивљанску етапну станицу и одатле, заједно са Марковићима, дошли у ово село и населили се на Варди. Они су се селили и сељакали из места у место, а овде су под Вардом Милићевићи;
    -Ђорђевићи до Јеловика;
    -Николићи у Мартићима;
    Укупно 70 кућа, славе Јовањдан.
    -Марковићи други на Варди према Крушчици су стари род. После Милићевића у Јакаљ су дошла два рођена брата, Новак и Ђукан, из Риђана код Никшића и населили се на Вради према годечевској Крушчици. Овде су били дуго па се поделе, те Ђукан пређе са децом преко Варде у Крушчицу и тамо заснује велику породицу:
    -Ђуконовића (из које је државни саветник г. Ђукановић);
    А у Јакљу на Варди остане Новак, који је одмах после деобе умро и иза себе оставио сина јединца Марка. Новакови и Ђуканови потомци су и данас у родбинским везама, и данас имају испреплетана имања по Варди, да се из тога јасно распознаје њихова веза и сродност. Новакови потомци су остали под презименом Марковићи на Варди, има их 17 кућа, славе Никољдан.
    -Мартићи: Иза Новака и Ђукана дошли су из села Коритника код Вишеграда Стјепан и његова жена Марта, преци данашњих Мартића. Стјепан је пореклом од Никшића, одакле је пошао уз Новака и када је Новак отишао иза Кичера на Варду, Стјепан се подигао под Криве Стране. Стјепан је рано погинуо и оставио удову Марту са пуно ситне деце, која их је све врло разборито извела на пут, па једног опремила и одселила у Цикоте, у Јадар. И Стјепан је још у Босни био добар качар и дрводеља, па му је и Марта све синове обучила занатима и своје потебе су подмиривали занатима и због заната се разилазили на разне стране, па и остајали, има их 28 кућа, славе Јовањдан.
    Млађи досељеници из доба наших устанака су:
    -Ранковићи међу Ђорђевићима, застали међу њима, а дошао им предак као слуга из Јабланице код Ужица, има их 5 кућа, славе Ђурђеван.
    -Томићи су из Ђурића у Осату у Босни, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Симићи су од Симе Мољка из Кремана, слуге неког од Катића, 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Вукашиновићи у Милановићима су из Драксина, славе Јовањдан.
    -Обрадовићи (Бајићи) су у Новаковићима, пореклом из Раче, славе Никољдан.
    У Јакљу (и Варди) има 9 родова у 187. домова.

  6. Janjic

    Dali mozete pomoci sta u vezi prezimena Janjic iz Kravice…