Косјерић и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 28

Општина Косјерић:

Бјелоперица, Брајковићи, Варда, Галовићи, Годечево, Годљево, Горња Полошница, Доња Полошница (до 1955. године Полошница), Дреновци, Дубница, Косјерић (варош) (до 1977. године Косјерић (варошица), Косјерић (село), Маковиште, Мионица, Мрчићи, Мушићи, Парамун, Радановци, Росићи, Рудна Буква, Сеча Река, Скакавци, Стојићи, Субјел, Тубићи, Цикоте и Шеврљуге.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Порекло становништва села Тубићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Јужно од велике шеврљушке језерине преко Скрапежа до на врх Црнокосе, далеко до саме Трнаве, а поред Косјерића простире се ово брдско растурено село. Северни део села је раван и сада је или на тресету или на млађем угљу, који Брушњача расеца. Равница се двема уским терасама спушта у Скрапеж, око кога су највећа и најроднија поља.
    И по Црнокоси има много крчевина, закоса и утрина на све стране, а она се и насељава.
    Насеља су на првој тераси изнад Скрапежа. Прву терасу представљају реци нагнути високи кречњачки ртови широких плећа, где су на њима куће са једне и друге стране реке. Ово је први крај села; други су Осаћани заузели старо Римско Гробље и избрешке око њега; трећи је Вране под брдом Брусником; четврти је у раселицама по Црнокоси – Црнокоса.

    Старине у селу.

    -У Тубићима има три старе културе јасно издвојене:
    1. Град Злоступ над Скрапежом, на десној страни реке са својим зидинама доказ су најстарије културе.
    2. Лепо и добро очувано Римско Гробље у Осаћанима до Бјелоперица, доказ су друге културе.
    3. Стара Богумилска Гробља у Вранама доказ су треће културе.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Никога од ранијих насељеника у овом селу нема, док су досељеници:
    -Тубе (Милијићи и Перићи). Оснивачи и овог села су Тубе од пре 200 година. Некакав Милија Туба, паметар, гатало и видар, ишао је од села до села, дошао у ово село и населио се у средини села изнад Скрапежа и оставио иза себе потомство. Туба је из села Бистрице у Полимљу. Тубини потомци су и данас паметари и добра причала. Од њега су Милијићи и Петрићи, има их 12 кућа, славе Лучиндан.
    -Милетићи и Роснићи. За Тубом у ово село су допала поред њих се населила браћа Милета и Росна, који су дошли из Озринића у Црној Гори. Роснићи су разговорни, брбљиви, прости и врло вредни сељаци, има их под оба презимена 7 кућа, славе Малу Госпојину.
    -Лечићи. Са претходнима је дошао некакав Лека из Рутоши код Нове Вароши и населио се испод Тубе, ближе Скрапежу. Његови потомци назову се Лечићи, сроде се са Тубићима и поред њих заузму најбоља имања по Скрапежу и Црнокоси. Први су почели прелазити и преко реке, на десној страни и насељавати се. Познати су као вредни људи али просечне памети, има их 17 кућа и славе Ђурђевдан.
    -Вране су дошли пре 120 година. Они су свештеничка породица из Карана. Млади поп Алекса Врана дошао је за попа, при овим селима и после из Карана превео оба своја брата; Нешка и Јосипа. Чим их је доселио, Нешка преведе у Мионицу и тамо га остави. Мало је поповао, јер је млад остао удовац, скине мантију, поново се ожени и ода земљорадњи. Имао је доста деце и од њега су Тубићске Вране, има их и под презименима:
    -Стевановићи и Вићентијевићи;
    Укупно 11 кућа, славе Илиндан.
    -Ђокићи су под Злоступом населили су Тубе, дошли из Бистрице, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.
    -Ђоковићи су из Радоине, има их око Милијића 7 кућа, славе Никољдан.
    -Чолаке је населио поп Алекса из Мокре Горе, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Пијуке је из Кремана населио, такође, поп Алекса и то поред себе, ближе Косјерићу, има их 6 кућа и они славе Ђурђевдан.
    -Суботићи-Осаћани су из Бјелопарица, они су од Гођовића у Осату, населио их поп Алекса, при насељењу а и данас су најјача породица у селу, има их 22 куће, славе Ђурђевдан.
    -Ерићи су из Рутоши, има их 6 кућа, славе Аранђеловдан.
    Вране су данас имућна, истакнута и угледна породица, Осаћани су исто тако вредни и имућни али се, за разлику од Врана, не истичу.
    У Тубићима је 103 куће од 10 породица

  2. Порекло становништва села Бјелоперице, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Бјелоперице су опет брдско село на обе стране реке Скрапежа и поред Тубића, дубоко се успели на Црнокосу. Као и Тубићи су у северном крају равни, а над Скрепежом су остењци и чуке, река тече клисуром без икаквог трага од зиратних поља. По Црнокоси су веће стрмени него по Тубићима, али има и згоднијих заравни за насељавање. И по Црноикоси се подижу воћњаци и стално излазе сељаци из села и насељавају је.
    Како се тубићска раван завршава на истоку кречњачким ртовима и остењцима и преко њих се диже високо Мустафино брдо у Дражиновићима, сеоске су куће по овим заравњеним кречњачким брдима. Деобе последњих година терају их да се насељавају по Црнокоси. У селу се знају два велика џемата: Витоси и Арнаути.

    Старине у селу.

    -И за ово село се може слободно тврдити да су се на њему сачували трагови старих култура. Доказ томе је Град на Црнокоси и Бобије по селу.

    Порекло становништва и оснивање села.

    У селу нема стариначких породица, досељеници су:
    -Арнаутовићи (Арнаути) су оснивачи села, дошли као јака сточарска породица из Бихора у Старој Србији пре 200 година. Арнаути су заузели најлепши крај села, сви су готово у групи и има их у великим групама и преко Скрапежа по Црнокоси. Мирна, врло вредна породица, шпекулативног духа, има их 17 кућа, славе Аранђеловдан.
    Познији су досељеници:
    -Витоси (сељак зове Витос) из Кремана, дошли пред Кочину Крајину, има их 16 кућа, славе Ђурђиц.
    -Василијевићи су и на једној и на другој страни Скрапежа, дошли из Пчелица, има их 13 кућа. Славе Ђурђевдан.
    -Божићи или Гагићи су из Никојевића, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Штулићи су из Радоине, има их 4 куће, славе Лазаревдан.
    -Пантићи су из Рутоши, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Томићи су из Прибоја, славе Никољдан.
    У Бјелоперицама има 60 кућа од 7 породица.

  3. Порекло становништва села Субјел, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
    Положај села, земље и шуме.

    -Субјел је укљештен између Шеврљуга и сав је изнад Тубића и Бјелоперице. Са северне стране му је висока субјелска Чука (Субјел) испод кога се слива Брушњача. Село је много више од доњих села, наравно и брдско село, али му је земљиште шумовито и доста родно, само се не може поредити по родности са доњим селима.
    Куће овог села су дошле у круг око села и немају неких засебних крајева, мада имају своје џемате.

    Старине у селу.

    -И по Субјелу има старих гробова, старих ископина и зидина на Чуци, али старих породица нема.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Марићи-Милиновићи су оснивачи овог села, дошли су из Севојна, иначе су из села Малине у Црној Гори. Пре 250 година су дошли у село и за време аустроугарске окупације бавили се рударством. Ова отмена, имућна и врло борбена породица, која је селу и друштву дала велики броја угледних грађана и одива, растурила се на многе стране а у селу остала са 12 кућа, славе Никољдан.
    -Симеуновићи-Николићи су по старини друга породица, насељени на североисточном делу села, под Чуком, дошли од Вардишта. Симеуновићи су вредни, предузимљиви, притом славољубиви и врло разговорни, раселили су се по суседним варошима, овде их има 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Вукосављевићи су досељени одакле и Симеуновићи у исто доба, насељени у трећи крај села. Ово је обична, вредна и чисто земљорадничка породица са 14 кућа слави Аранђеловдан.
    -Ђурићи су по старини четврта породица у селу, потичу из породице Курепи у Дробњацима, насељени под самим врхом Субјела, дала је ваљевским селима доста породица, спала на једну кућу, славе Мратиндан.
    -Поповићи су дошли после Ђурића, први пут насељени у Амишту, па се потом спустили у југозападни крај села, где су и данас. Родоначелник Поповића је поп Лука Мраковић (Мрачић) из Цикота, дошао у Цикоте преко Захаријевића из Кремана из Драговољића у Жупи. Поп Лука је поповао при цркви сечоречкој, тамо је умро и сахрањен код исте цркве 1759. године. Поп Лука је дошао у Цикоте са 4 брата; Мијаилом, Филипом, Рајицом и Јеремијом. Јеремију је запопио и преселио да попује у Скакавцима; његови су потомци изумрли у Брајковићима као свештеничка породица 1896. године. Филип је са синовима и стоком прешао у Душковце а Рајица у Дружетиће, докле је Мијаило остао у Цикотама. Синови поп Луке су: Илија, Алекса, Аћим и Павле. Павле, други по реду, био је сточар и још за живота очева живео је зими у Мајданима на Руднику код стоке, тамо се оженио из Брезне од Боровљака, па из Мајдана готово није ни долазио. Он је једини имао доста мушке деце, а остали тек да су могли иза себе оставити по једну кћер. Аћим је био прави сељак, копао је и орао код куће, докле је Алекса трговао и по свету ишао. То је кнез Алекса Поповић, који је погинуо 1815. године у ужичком граду. Илија је поп, запопио се у Сечој Реци, ту дуго поповао, па прешао брату Аћиму у Субјел, где су имали друге куће и сувати. У Субјелу подигне цркву и на велику своју несрећу погуби све што је имао. Остало му је у животу од Алексе и Аћима и њега по јдено женско дете. Он се закалуђери и оде у Никоље као Исаија и тамо умре у дубокој старости. Павле у Мајданима своја два сина запопи и тамо има и данас потомства а средњег Танасија пошаље у школу у Никоље, где се изучи, запопи и дође поповати у Субјелу. Од овог попа остала су три сина; Јован – опет поп, Милан и Алексије других занимања, од њега је четири куће а толико и изван села. Кћер Алексина удала се у Маће код Ужица, Аћимова у Гајиће у селу, Исаијина у Протиће у селу, славе Лучиндан.
    Досељеници из овог доба су:
    -Цајићи, довео их из Заовина поп Крсман и поповао пред поп Илијом; после њега није било свештеника у овој породици. Има их 6 кућа, славе Нкољдан.
    -Божовићи су дошли у исто доба из Кремана, стара хајдучка породица, увек немирна и раду тешко склона, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Гајићи су из Мачката, много исељавани и насељени одмах до Поповића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    Познији досељеници су:
    -Протићи, чији је предак Никола Обрадовић, кирајџија из Бјелуше, уз кирајџилук научио читати и писати, па отишао у Клисуру те се уз некаквог калуђера мало боље усаврши и 1829. године се запопио. Дошао у Субјел, поповао при субјелској цркви као капелан, па после премештен у Добриње. Поп Никола се одликовао речитошћу, великом отвореношћу и врло добрим држањем у народу и у цркви, па га још младог владика произведе за протојереја и премести у Субјел за намесника. Никола је имао два сина, попа Милована и другог – сељака. Милован је оставио иза себе три сина, попове Милована и Перишу и Миленка – лекара а од другог сина – сељака Попа Љубомира у Табановићима у овом округу док је други син остао земљорадник. И данас попују синови попа Николе, докле у Перише нема мушког потомства. У селу је сада две куће, на страни их има 3, славе Никољдан.
    -Видаковића претка као слугу је узео поп Тане, оженио и на свом имању населио, из Стапара су, има их две куће, славе Лучиндан.
    -Трумбули су из Мокре Горе, довео их у село поп Тане и поред себе населио, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Ковачевићи су исто из Мокре Горе, дошли као мајстори, има их две куће, славе Јовањдан.
    -Остојићи су из Мионице, прешли у ово село, има их две куће, славе Аранђеловдан.
    У Субјелу има 67 домова од 13 породица.

  4. Порекло становништва села Мушићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Мушићи полазе од Скрапежа, од ушћа речице Градње па њеном десном страном поред села Дражиновића, Јежевице, Душковца и Љутице излазе и упиру у највише врхове Маљена. Са западне стране мимоилазе сва субјелска села као и ражанска. Иако северним делом залази у Маљен по коме има одличних сувати, закоса и испуста, иако су на атару овог села пространи испусти свих субјлеских села, где је на јужном делу на љутом кречњачком кршу, опет ово село није ни планинско ни брдско. Средина и више од половине његове рачуна се у најлепша, најравнија и најроднија земљишта. По начину живота и рада ово село је чисто брдско са многим суватима, изгонима и сточарењем правих планинских села.
    Куће су на ободу простране равнице, увек у великим групама изнетих на брда. Никитовићи на ушћу Градње, Аничићи на брду Јежевцу, Остојићи са северне стране на Градњи, Околишта на путу за Маљен према Љутицама и Дивнићи доле до Субјела.

    Старине у селу.

    Има трагова ранијих култура. Стара гробља, старе ископине, старе зидине на Градњи при ушћу доказ су ранијег живота.

    Порекло становништва и оснивање села.

    У селу нема стариначких породица.
    -Бошковићи су најстарија породица у селу, стара жупљанска породица од Никшића, дошла овде преко Захаријића из Кремана много пре Поповића у Субјел, још пре 200 година била овде; први пут се населила на средини села код каменог гумна, па после померене на исток ка Јежевици као Аничићи; има их 22 куће, славе Лучиндан.
    -Јариде-Милаковићи су по старини друга породица, досељена из Језера. Насељени као сточари на Околиштима, данас растурена на све стране, зашли и у планину, има их 22 куће, не каже се коју славу славе.
    -Дивнићи су трећа стара породица, немирна, врло жива, нестална и шаљива породица из Бихора, населили се на путу из ражанских за добрињска села и даље, има их под неколико презимена овде-онде растурених а то су:
    -Илићи, Луковићи и Дивнићи;
    има их 29 кућа, славе Ђурђевдан.
    Мало позније по десељавању породице су:
    -Никитовићи су на дну села, дошли од Кандића из Дреновца, највреднији и најзанимљивији сељаци овог села, врло плодни и истакнути у селу, иам их 29 кућа, славе Јовањдан.
    -Зелени-Гавриловићи су из ваљевских Крчмара, пребегли у своје сроднике, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Остојићи су из Кремана, има их 15 кућа, славе Јовањдан.
    -Антовићи у горњем крају су дошли из Бање, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Пузовићи су од Арнаута из Бјелоперица, изашли на купљена летишта, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    У Мушићима је 133 куће од 8 породица.

  5. Порекло становништва села Варда (које је било у саставу села Јакаљ), општина Косјерић – Златиборски округ. Према кљизи Љубомира Љубе Павловић “Соколска Нахија”, НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 26) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVI), Београд 1930.

    Положај села (Јакаљ и Варда).

    -Село је благог нагиба и нагнуто на запад Рогачици. Са источне стране до Јеловика је Црни Врх продужен у Криве Стране, а до Годечева је висока Варда, која се врло стрмо спушта Рогачици. Између Варде и Црног Врха је мали превој, преко кога је спроведен пут, те се њиме из подрињских села спушта у црногорска и моравска села. На средини села налази се као самоникао један омањи вис, на чијем врху је у ранија времена била сеоска црква, па уништена а на њеним темљима је данас сеоска капела. Око овог виса су и раније и сада главна сеоска насеља.
    Од запада је Рогачица ду ушћа Јакљаче, од југа Мала Коса до Калуше, од истока Црни Врх и Варда, од севера Крушчица.

    Воде.

    -У Јакљу су реке и потоци: Вардански Поток, Јакљача (Јакљачица или Јакљанска Ријека) и Вучак. Извори су: Врело, Чесма, Точак и Мачковац.

    Брда.
    -Брда се зову: Марковића Брдо (на коме је црква), Вучак, Мачковац, Рајковац, Узуновац, Божинац, Висока Главица, Комуша и Дивич.

    Земље.

    -Њиве се зову: Пустопоље, Марковина, Луке, Вучак, Мачковац, Јазбине, Дивич, Барице, Трска, Трста и Божинац.

    Тип села.

    -Кад се са Кичера и испред Капеле погледа на село, оно даје слику брдског насеља. Махале су: Марковићи, Милићевићи, Мартићи и Марковићи други. Већ увелико сељаци излазе на Јелову Гору и по њој се насељавају, нарочито од поседњих година 19. века, када је по врху Јелове Горе спроведен добар пут за Ужице.

    Старине у селу.

    -Стара гробља око цркве и на Варди стара црквина, старе путине, старе ископине до Крушчице указују на стара насеља.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Богати и угледни трговац из Косјерића, Ранисав Максимовић, родом из Милићевића, причаше, да су и по овом селу, све до 1788. године била муслиманска насеља око Кичера у заједници са нашим православним, и да су се она када и костојевичка иселила у Босну, а наша православна да су се изгубила на непознати начин. По Ранисављевом причању Јакаљ после ових старих родова чине ова три рода: Марковићи у Кичеру, Милићевићи и Мартићи.
    -Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније мног множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима:
    -Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи и Ковачевићи, укупно 52 куће, славе Јовањдан.
    -Милићевићи су под Вардом, и они су из Пиве и из истог села одакле и Марковићи, дошли заједно у Семегњево, као познату пивљанску етапну станицу и одатле, заједно са Марковићима, дошли у ово село и населили се на Варди. Они су се селили и сељакали из места у место, а овде су под Вардом Милићевићи;
    -Ђорђевићи до Јеловика;
    -Николићи у Мартићима;
    Укупно 70 кућа, славе Јовањдан.
    -Марковићи други на Варди према Крушчици су стари род. После Милићевића у Јакаљ су дошла два рођена брата, Новак и Ђукан, из Риђана код Никшића и населили се на Вради према годечевској Крушчици. Овде су били дуго па се поделе, те Ђукан пређе са децом преко Варде у Крушчицу и тамо заснује велику породицу:
    -Ђуконовића (из које је државни саветник г. Ђукановић);
    А у Јакљу на Варди остане Новак, који је одмах после деобе умро и иза себе оставио сина јединца Марка. Новакови и Ђуканови потомци су и данас у родбинским везама, и данас имају испреплетана имања по Варди, да се из тога јасно распознаје њихова веза и сродност. Новакови потомци су остали под презименом Марковићи на Варди, има их 17 кућа, славе Никољдан.
    -Мартићи: Иза Новака и Ђукана дошли су из села Коритника код Вишеграда Стјепан и његова жена Марта, преци данашњих Мартића. Стјепан је пореклом од Никшића, одакле је пошао уз Новака и када је Новак отишао иза Кичера на Варду, Стјепан се подигао под Криве Стране. Стјепан је рано погинуо и оставио удову Марту са пуно ситне деце, која их је све врло разборито извела на пут, па једног опремила и одселила у Цикоте, у Јадар. И Стјепан је још у Босни био добар качар и дрводеља, па му је и Марта све синове обучила занатима и своје потебе су подмиривали занатима и због заната се разилазили на разне стране, па и остајали, има их 28 кућа, славе Јовањдан.
    Млађи досељеници из доба наших устанака су:
    -Ранковићи међу Ђорђевићима, застали међу њима, а дошао им предак као слуга из Јабланице код Ужица, има их 5 кућа, славе Ђурђеван.
    -Томићи су из Ђурића у Осату у Босни, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Симићи су од Симе Мољка из Кремана, слуге неког од Катића, 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Вукашиновићи у Милановићима су из Драксина, славе Јовањдан.
    -Обрадовићи (Бајићи) су у Новаковићима, пореклом из Раче, славе Никољдан.
    У Јакљу (и Варди) има 9 родова у 187. домова.

  6. Janjic

    Dali mozete pomoci sta u vezi prezimena Janjic iz Kravice…