Порекло презимена, село Годљево (Косјерић)

19. децембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Годљево, Општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, која су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун са његовом дубоком јаругом Дубоко; од Сече Реке и Маковишта деле га она омчита и виша брда према горњим селима. Најравније село, мада је цела десна страна Скрапежа скоро равна, а лева каменита. Обе су плодне и врло обделане. Насеља су ободом села тако да праве круг, који се намножавањем и уметањем кућа попуњава.

На западу према Реновици су Драгутиновићи, који сада подилазе Парамун, преко реке су Поповићи; по дну до њих до Галовића су Поточари, изнад Сјечице према Цикотама Кузмани; а према Сечој Реци Митровићи.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Стара гробља и необична плодност целог села, сиромашног у шуми, доказ су старијих насеља. Природно је да је и пре данашњих породица било у овом селу наших насеља и да су се она померала и правила места другима. Ова померања нису могла бити добре воље, јер економске прилике нису на то нагониле. Колико је ово село добро економских прилика не требају нам други докази до ти, да су данашње породице све од реда свештеничке породице, старије или млађе, поповале при сечоречанској цркви.

Данашње породице су досељене:

Драгутиновићи су најраније дошли у ово село. Предак поп Драгутин Алексић дошао је поповати при цркви каранској, населио се у Рабашевини, па кад му је испала прилика да добије за попа у сечоречкој цркви, прешао је пре 220 година и населио се у овом селу испод Парамуна. Није било много попова из ове поридице при овдашњој цркви, селило их се и одлазило, али се потомци прозову Драгутиновићи и упорно су очували ово своје опште предање, мада се зову и:

Божићи, Јанковићи, Ђокићи, Обрадовићи итд.

Има их 29 кућа, славе Игњатијевдан.

Милићевићи, Поточари су дошли иза Драгутиновића. И ово је свештеничка породица дошла из Пиве, а насељена при ставама Сјечице и Скрапежа. И она је имала врло мало свештеника, више је земљорадничка и обична породица. Има их 14 кућа, славе Лазаревдан.

Митровићи-Реновчићи су на путу из Маковишта за Сечу Реку поред Реновице, дошли су из Пиве опет као свештеничка породица, која је до пре неколико година поповала. Ова истакнута и угледнија породица изродила је и селу подарила многе попове, кметове и друге сеоске представнике. Ово су вредни, врло предузимљиви и борбени људи. Има их 24 куће, славе Јовањдан.

Поповићи су преко Скрапежа и до Дубнице. И они су свештеничка породица из Кремана од породице Захаријевића, дошла пре 120 година, а пре 50 година престала поповати и трговати. Из ове породице били су чувени попови и трговци, а данас тек да се по неки сељак ода и трговини и да хвата везе по околини. Има их 19 кућа, славе Лучиндан.

Кузмани су према Цикотама, дошли из Љештанског, камо су били први привемени насељеници, има их 9 кућа и славе Митровдан.

Перишићи су испод Кузмана и по потоцима, дошли на купљена и од воде отета имања из Цикота, има их 12 кућа под неколико презимена, славе Лазаревдан.

У Годљеву има данас 107 кућа од 6 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.