Порекло презимена, село Цикота (Косјерић)

20. децембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Цикоте, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села, земље, воде и име селу.

Цикоте су на исток од Сече Реке низ Сијечцу, где су дубоко ушле у Дрмановину. Село је у сливу једног већег потока, чије притоке расецају Дрмановину и граде многе гредне остењке и чуке.

Насеља су растурена, дигнута из равнице низ брда и стално се подижу на веће висине, све због камена и његове израде,

Око овог потока при његовим ставама са Сјечицом има велико поље родно и добро наводњено, а у горњем току су ливаде и сувати. Кредни слојеви су избацили на површину одличан камени материјал за израду воденичких каменова, басамака (степеница) и споменика, те су сељаци постали каменоресци. Воденички камен познат је по имену „цикота“, одкуда је и дошли име селу.

Старине у селу.

Некадашње зидине, данас разнете, на Дурмановини, на Граду, највишој тачки, доказ су неког ранијег насеља и културе. Данашње породице немају никакве везе са овим ранијим насељима.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Кланцаре су најстарији и најглавнији досељеници, досељени пре 200 и више година из околине Пријепоља. Кланцаре су раднички елеменат, дошли као радници на камену, па су и до данас такви остали. Овим именом названи што су непажљиви на своје одело, обућу и држање. Кланцаре су растурени по целом селу.

До Сече Реке су:

Гавриловићи, Благојевићи и Јовановићи.

Даље уз главни поток су опет:

Гавриловићи а са њима и Петровићи и стално се подижу уз Дрмановину.

Има их 57 кућа, славе Лазаревдан.

Обреновићи су на источном крају села, најчувенија каменорезачка породица, досељена из Штрбаца у Полимљу, има их 9 кућа, славе Томиндан.

Мрачићи су на левој обали Сјечице, испод Кузмана у Годљеву, досељени су из Мрачића у Никшићкој Жупи, има их 5 кућа, славе Лучиндан.

Ковачевићи у Горњим Гавриловићима су из Косјерића, дошли као каменоресци, има их 4 куће, славе Никољдан.

Еоровњаци (није грешка) су у Доњим Гавриловићима, дошли опет као каменорезачки радници из Штрбаца у Полимљу, свега их је две куће, славе Јовањдан.

У Цикотама је 77 кућа од 5 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.