Порекло презимена, село Дреновци (Косјерић)

22. децембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Дреновци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Дреновци су на запад од Ражане поред Радановаца уз повећу Дреновачку Реку, наставак радановачке Лајковаче, иде од истока равницом и пење се на запад и север на висове буковске косе, те селу дају прави брдски карактер. Код овог села нема правих великих старовлашких џемата. Куће су подигнуте до врха потока и све су до самих Букова. Тамо су два џемата; Кандићи и Гајчани, на средини села Ђуровићи и по ридовима су растурене неколике породице.

Земље.

Низ реку и идући Радановцима су пространа зиратна и богата поља, али у правцу ка Буковима, отпочињу гола и неплодна брдска земљишта, каква се налазе и по Буковима.

Старине у селу.

И ово село је пуно старих насеља по буковским и другим сеоским избрешцима. На неколико места налазе се стара гробља, која су добро очувана.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Кандићи су најстарији досељеници, досељени из Бањана, прво у Кремна па потом дошли у ово село крајем 17. века. Увек их је много и стално су се исељавали у разне крајеве, данас их има под разним презименима (не каже се којих, оп. Милодан) 23 куће, славе Јовањдан.

Ђуровићи су дошли за Кандићима, стара свештеничка породица овог краја: Ђуровићи су од Рабашевине дошли прво у Годљево а одатле у ово село. Има их 19 кућа и славе Игњатијевдан.

Ралићи су дошли у Гајчане за Кондићима, плодна и радна породица, која је давала добре раднике, аргате и занатлије нижег реда. Ралићи су живе природе, окретни, разговорни, пуни шале и досетки, брбљиви, познати су по презименима:

Ћескимовићи, Станисављевићи, Максимовићи и Лазовићи.

Има их 26 кућа, славе Ђурђевдан.

Крсмановићи и Пајевићи су дошли за време Кочине Крајине и населили се под Борком, досељени из околине Пљеваља, има их 7 кућа и славе Никољдан.

Ирићи су из истог места као и претходни, од Пљеваља, има их две куће и славе Ђурђиц.

Радовићи су у Гајчанима су дошли за време Кочине Крајине из Пчелица, има их 7 кућа и славе Никољдан.

Вековићи су у планини, дошли из Машића код Прибоја, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.

Савићи су под Ридовима, досељени из ваљевских Лесковица, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници су:

Митровићи су у Кандићима, досељени од Обрадовића у Радановцима, има их две куће, славе Јовањдан.

Радојевићи су од Радојевића у Радановцима, насељени у Ђуровићима, има их две куће, славе Игњатијевдан.

Чолићи су скорашња свештеничка породица, настањени у Савићима, досељени из Севојна, славе Стевањдан.

У Дреновцима има 100 кућа од 14 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.