Порекло презимена, село Цикота (Косјерић)

20. децембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Цикоте, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села, земље, воде и име селу.

Цикоте су на исток од Сече Реке низ Сијечцу, где су дубоко ушле у Дрмановину. Село је у сливу једног већег потока, чије притоке расецају Дрмановину и граде многе гредне остењке и чуке.

Насеља су растурена, дигнута из равнице низ брда и стално се подижу на веће висине, све због камена и његове израде,

Око овог потока при његовим ставама са Сјечицом има велико поље родно и добро наводњено, а у горњем току су ливаде и сувати. Кредни слојеви су избацили на површину одличан камени материјал за израду воденичких каменова, басамака (степеница) и споменика, те су сељаци постали каменоресци. Воденички камен познат је по имену „цикота“, одкуда је и дошли име селу.

Старине у селу.

Некадашње зидине, данас разнете, на Дурмановини, на Граду, највишој тачки, доказ су неког ранијег насеља и културе. Данашње породице немају никакве везе са овим ранијим насељима.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Кланцаре су најстарији и најглавнији досељеници, досељени пре 200 и више година из околине Пријепоља. Кланцаре су раднички елеменат, дошли као радници на камену, па су и до данас такви остали. Овим именом названи што су непажљиви на своје одело, обућу и држање. Кланцаре су растурени по целом селу.

До Сече Реке су:

Гавриловићи, Благојевићи и Јовановићи.

Даље уз главни поток су опет:

Гавриловићи а са њима и Петровићи и стално се подижу уз Дрмановину.

Има их 57 кућа, славе Лазаревдан.

Обреновићи су на источном крају села, најчувенија каменорезачка породица, досељена из Штрбаца у Полимљу, има их 9 кућа, славе Томиндан.

Мрачићи су на левој обали Сјечице, испод Кузмана у Годљеву, досељени су из Мрачића у Никшићкој Жупи, има их 5 кућа, славе Лучиндан.

Ковачевићи у Горњим Гавриловићима су из Косјерића, дошли као каменоресци, има их 4 куће, славе Никољдан.

Еоровњаци (није грешка) су у Доњим Гавриловићима, дошли опет као каменорезачки радници из Штрбаца у Полимљу, свега их је две куће, славе Јовањдан.

У Цикотама је 77 кућа од 5 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Gavra

    Odakle su se doselili Gavrilovici? Cuo sam da su se doselili iz hercegovine, ali ovde nista o zome ne kaze.