Косјерић и околна села

29 коментара

1. 23. децембар 2013. у 20:26

   Милодан

   Порекло становништва села Мрчићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај села.

   -Ово је право планинско село, захвата цело козоморско поље, Ражану и уз Кладорубу пење се на Козомор и Букове, преваљује у Буковску Реку на ваљевске стране.
   Село је самим пољем подељено на два дела; Мрчиће под Буковима и при извору Кладорубе и Ражану под Козомором и према Стојићима. Ражана је подесна за стоку, мање за земљорадњу, јер је неплодна.

   Земље и шуме.

   По Козомору и Ражани су најлепши закоси, на Буковима сувати и шуме, а зиратне су земље испод Ражане и до Кладорубе.

   Старине у селу.

   -У доњем делу села и под Козомором има трагова старих насеља. Много је бобија, које су исто трагови некадашњег живота.

   Порекло становништва и оснивање села.

   Једновремено су дошле у ово село следеће две породице, обе је довео Максим Шарац:
   -Ерци (Ерчевићи) су дошли у Мрчиће. Дошли су из Дробњака и права сточарска породица, што си и данас. Ерчевићи су добри гатали, чувене причалице и сви интуинтивних особина. Они су од дробњачких Жугићи, има их под два презимена у 13 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Шаровићи су дошли у Ражану. Дошли су као и Ерци од Дробњака из Шарана и исто су сточарска породица. Ови су прости, ћуталице и примерни радници, има их 12 кућа, славе Ђурђевдан.
   Познији досељеници у Ерчевиће су:
   -Гачићи-Тодоровићи су из Скрмути, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
   У Шаровиће су дошли:
   -Пиндовићи из Криве Ријеке, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
   -Јоловићи су дошли у Пиндовиће од Прибоја, Јовањдан.
   -Давидовићи су дошли у Гавриловиће, досељени од Нове Вароши, Јовањдан.
   -Благојевићи су дошли из Годљева, населиле се две породице на планину, Јовањдан.
   -Лучићи и Гагићи су се населили у Ерце, по једна кућа, славе Никољдан.
   -Јеринићи су се населили у Буковској Реци, дошла једна породица из ваљевских Роваља (Ровни или Робаје, оп. Милодан), подигли механу и данас су од њих 3 куће, славе Јовањдан.
   На друму Ваљево – Ужице, поред цркве, школе, суднице и механе, налази се друмско насеље, које се зове Ражана. У овоме насељу су ове породице, све из млађег доба:
   -Зечевићи су занатлијска породица, досељени из Негбина, Јовањдан.
   -Ненадовићи су занатлије, дошли из Сјенице, Лазаревдан.
   -Гагићи су из Стојића, занатлије, Никољдан.
   -Мандићи су из Росића, занатлије, Јовањдан.
   -Ђуровићи су из Дреноваца, механџије, Игњатијевдан.
   -Васиљевићо су из Скакаваца, занатлије, Лучиндан.
   Занатлије су пекари, ковачи, колари и качари.
   У Мрчићима је 53 куће од 17 породица.

   Одговори

2. 24. децембар 2013. у 20:44

   Милодан

   Порекло становништва села Росићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај, земље, шуме, воде, занимање становништва и тип села.

   -А поред тога што се насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена и његових Дивичибара, који је највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско сточарско село. Дивчибаре су сточарско насеље овог села и ваљевских Крчмара, на љему су закоси, сувати и испусти, каквих се може наћи на Златибору и другим већим планинама. Многе четинарске шуме овог села и Дивчибара учиниле су да цело село одало вештини стругања, ради чега Росићани иду у аргаштину.
   Како са источне стане велоког маљенског серпетинског масива Козомара силазе многи поточићи и уливају се у Мионичку Реку, чине да је село наводњено и да су им поља наводњена, та су тамо најбољи сенокоси и паше. У целом селу се само 2-3 куће баве земљорадњом, све остале су сточарске, стругарске и печалбарске.
   Мионичка Река силаском са Дивчибара тече све до брајковачких Ридова равницом, великом мионичком котлином, где су у врху Росићи, лево Скакавци, десно Мрчићи, дубоко јужно је Мионица. Росићи су по пореклу старовлашко, а и по насељавању. Збијени су под Козомором и на малом простору, где су неке земљорадничке породице због воћа повукле јужније под брајковачки Глоговац.
   Порекло становништва и оснивање села.

   -Из Росића се пело на Маљен и преко њега силазило на ваљевске стране. Истина, овуда није био прави пут, овуда се ни данас не иде, али исељеницима је овакав пут био најзогдини и најподеснији. Њима је требао тежи пут и мање познат, да би ишли нечујно и своју стоку и спрему лакше пренели.
   Росићи су данас Мала Кремна. Чини се свакоме као да је у Кремнима када уђе у ово село, а још више се изненађује када види да су готово све породице из Кремана. Изгледа да је ово село била проста етапна станица све дотле док се нису попунила ваљевска села. Ток од пре 180 година задржавају се Креманци овде и оснивају село.
   Први Креманци су:
   -Ракићи (Радушани), из Кремана, има их 11 кућа, славе Јовњдан.
   -Вујадиновићи су дошли за претходнима из истог села, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Зелени (Трпковићи) су, због тога што су били немирни, пребегли из ваљевског села Крчмара, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
   -Радовановићи су дошли у исто време као и претходни из Шеврљуга, има их 10 кућа, славе Илиндан.
   -Јевтовићи су дошли за Вујадиновићима из Биоске и ушли у село поред Ракића; има их 7 кућа, славе Никољдан.
   Познији досељеници су:
   -Гашићи су из Кремана, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Јездовићи су потомци Новака Шарца, који је прешао из Мрчића у ово село, две куће, славе Ђурђевдан.
   -Мисаиловићи су из Кремана, дошли уз Гашиће, 4 куће, славе Јовањдан.
   -Недићи су из Стапара, дошли заједно са претходнима, има их 4 куће, славе Лазаревдан.
   -Брадићи су из Семегљева, има их 7 кућа, славе Никољдан.
   -Божићи су из Заовина, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
   -Пејовићи су из Тркаве у Стапарима, има их 5 кућа, славе Мратиндан.
   У Росићима има 75 домова од 12 породица.

   Одговори

3. 27. децембар 2013. у 19:50

   Милодан

   Порекло становништва села Скакавци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај, земље, воде, занимање становништва и име села.

   -Друго маљенско планинско село, које ни није ни у чему изстало од Росића су село Скакавци, мада немају удела у Дивчибарама, али пошто маљенски четинарима добро обрасли Црни Врх са свима косама и серпетинским ридовима припада овом селу, служи му ово као добра накнада у свему. У средини села, дубоко увученог у ридске потоке и збијеног по породицама, налази се повећи поток, увек пун воде, са многим мањим или већим слаповима и великим богатим водопадом, званим Скакавци, по чему је и селу дошло име. Између ридова и високоо изнад села су сувати и паше првог реда, а по потоцима су закоси и најбољи сенокоси у околини.
   Како је ово село отпочело гајити воће и радити на земљи, почеле су поједине породице излазити и растурати се по пољима ближе Мионичкој Ријеци. Сад су око села многа поља обрађена, те се све више спуштају и стално насељавају и тиме растурају-увећавају село.

   Старине у селу.

   -Има доказа да су у овом селу била нека старија насеља. Црквине и стара гробља по дну села до Мионице и ближе реци најлепши су доказ културе и живота старијих генерација овог села.

   Порекло становништва и оснивање села.

   За Росиће смо рекли да су мала Кремна, а исто су тако и Скакавци. Докле су Росићи од више креманских породица, дотле су Скакавци углавном од једне креманске породице.
   -Захаријевићи: Село је основала ова породица из Кремана. Ова велика креманска породица, досељена пре 250 година у Кремне, стара бератска и свештеничка породица, још на свом огњишту у Драговољићима у Никшићкој Жупи, била је за своје сроднике увек таква, да их је дочекивала и стално утврђеним путем и на одређена места слала. Захаријевићи су изабрали Скакавце као своју етапну станицу за ваљевска села, па су тако намерно изабрали и једну своју свештеничку породицу послали у ово село, да ту попује и остане. Кроз дуги низ година поповали су појединци и по томе одржали и остале око себе, а отпуштали су по кога попа и даље од себе. Данас се Захаријевићи у Скакавцима зову:
   -Матијевићи, Антовићи, Миливојевићи и Васиљевићи, уз још нека споредна презимена, има их 49 кућа, славе Лучиндан.
   Већих досељавања у ово село није било. Из суседних села раније или касније долазиле су неке замрле породице, док су се неке одржале. Од таквих, скоријих, су:
   -Пајевићи су из Горјана, има их 3 куће, славе Никољдан.
   -Васовићи су од Ракића у Росићима, има их две куће, славе Лучиндан.
   -Трнавси су из стапарске Трнаве, населили се у Матијевићима, има их две куће, славе Мратиндан.
   -Божанићи су из Мокре Горе, опет у Матијевићима, има их две куће, славе Ђурђевдан а прекађују Лучиндан.
   -Ивановићи су из Кремана, ушли у Антовиће, има их две куће, славе Ђурђевдан, прекађују Лучиндан.
   -Томићи су од Прибоја, славе Ђуређвдан.
   -Нацовићи су, такође, од Прибоја, славе Ђурђевдан.
   У Скакавцима је 62 куће од 8 породица.

   Одговори

4. 28. децембар 2013. у 19:59

   Милодан

   Порекло становништва села Мионица, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај, воде, земље и занимање становништва села.

   -Мионица је на ставама Мионичке Реке и Поповице, која долази из субјелских врела. Село је отишло у Поповицу, и уз њу изашло на субјелску чуку где са северне стране избија неколико врло јаких врела. Сва су врела на изворима похватана и употребљена за милове и ваљарице, а свака терасица је по једно насеље. Главна поља су на западу од Росића, под брајковачким ридовима и на ставама Поповице и Реке. У односу на суседна села, која су више сточарска, ово село је углавном земљорадничко и воћарско.

   Тип села.

   -И ово је село као и Скакавци растурено. Поједине породичне групе или су изнете на брежуљке и збијене или су дубоко увучене под неку јаругу са стране Поповице.

   Старине у селу.

   -И у Мионици је било ранијих насеља. Трагови око Прла, око Поповице на више места, а нарочито око Нешковића кућа видљиви су остаци некадашњег живота. Само један поглед треба бацити на ово село па ће се човек одмах уверити да се овде могло и може живети, пошто лепотом и родношћу тла привлачи пажњу.

   Порекло становништва и оснивање села.

   Старе породице су се иселиле одавде, досељеници су:
   -Вишњићи су најстарија породица овог села. Баба Вишња из дринске Раче једва је дочекала да види сина попа, довела га пре 200 година у ово село и са њиме се настанила испод Субјела око главног врела. Ту је она још подигла млин и ваљарицу, који и данас трају. Умели су васпитати своје потомке да им важе као отресити и разборити људи, речити и разговорни, вредни и при томе имућни.
   Један од њених потомака, био је народни судија у Ужицу. Данас се сви зову Вишњићи, немају попова, ни чиновника па ни трговаца али су остали разборити. Има их под неколико презимена при извору Поповице, а то су:
   -Поповићи, Станићи, Васиљевићи, Радосављевићи (сви Вишњићи), има их 24 куће и славе Аранђеловдан.
   -Ивовићи и Нешковићи су из Шеврљуга и населили су се у средини села, има их под оба презимена 14 кућа, славе Илиндан.
   -Дивнићи (Буровци) су у исто доба прешли из Мушића и населили се иза Ивовића по Поповици, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Крецовићи (Петровићи) и Обрадовићи су једна иста породица са Лубања, дошли као занатклијска породица, има их 10 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Дејани су из Велике Врбове у Полимљу, дошли као занатлије и населили се изнад Прла, има их 3 куће, славе Стевањдан.
   -Јовеље (Јовељићи) су од Нове Вароши, некада зидарска породица, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
   -Продановићи су у Дивнићима, дошли из Богданице, славе Ђурђевдан.
   У Мионици им 64 куће од 7 породица.

   Одговори

5. 30. децембар 2013. у 19:54

   Милодан

   Порекло становништва села Дубница, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај села.

   -Ово мало сеоце је на речици Дубници који од почетка до краја тече кроз село широком и врло плодном долином. Село је од севера оивичено високим ридовима, читавим брдским косама серпетинског трошног камена а са југа кречњачким ртовима, који прелазе преко Скрапежа у Црнокосу. На северозападу је долина превалила у радановачко поље а на исток у скрапешку долину.

   Земље и шуме.

   -Земљиште је родно и обделано по ридовима су велике шуме и испусти. Око Бање су најлепша поља и ливаде.

   Тип села.

   -Дубница је растурено село, све су куће у врху села око извора, испод ридова и око Бање.

   Старине у селу.

   -Било је у селу трагова старих насеља, али су се у међувремену изгубили. Стара гробља и старо оруђе нађено међу Лазићима кућама доказ су ранијег живота у овоме селу.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Лујићи су најраније досељена породица. Дошли су из Осата у Босни као зидарска породица, која се делимично и данас бави овим истим пословима. Лујића има под презименима:
   -Лазићи, Марковићи, Марјановићи и др., има их 28 кућа, славе Алимпијевдан.
   -Тодоровићи и Јовановићи су дошли у исто време када и претхоодни, стара фочанска свештеничка породица, чији су потомци најбољи радници и богати људи, има их 8 кућа, славе Никољдан.
   -Софронијевићи су од косјерских Ивановића, насељени по дну села до Галовића и испод Бање, има их 8 кућа, славе Стевањдан.
   -Бугарчићи су из Заостре у Полимљу, славе Аранђеловдан.
   У Дубници је 45 домова од 4 породице.

   Одговори

6. 31. децембар 2013. у 19:47

   Милодан

   Порекло становништва села Галовићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај села.

   -Противно суседној Дубници Галовићи су право брдско село, хватају се највиших црнокосних висова изнад косјерских Бара и Цикота, преваљују преко Скрапежа и дуж Косјерића и Брајковића по дну Дупнице излазе на ридове под Росиће и Дреновце.
   Ово село је раздељено у 4 одвојена краја: Борова Главица под Ридовима, Зарићи – средина села или Дубница, Млађеви изнад Скрапежа до Годљева и Сува Врела под Црнокосом.

   Тип села, земље и шуме.

   -Галовићи су право брдско село, каменитог и ридовског земљишта, само средином око Дубнице равног и способног за обрађивање. По родности далеко заостаје од Дубнице и Годљева, северни крај му је без користи у прлима и ридовима, а јужни у камену и шуми. Мало је земље те се народ много сели и иде у аргаштину.

   Старине у селу.

   -Пође ли се старим путем за повленска села преко Дубнице наићи ће се на стара гробља, као што ће се таква иста наћи и на прелазу преко Скрапежа и Сува Врела. Ова су општа гробља, сва једнолика. Шта је било са старијим породицама не зна се, али предање вели да су Галовићи, оснивачи села, отишли некуда у околину Шопића и изгубили се.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Гавриловићи, бивши Деспотовићи су најстарија породица, по којима неки мисле да се и ово село зове. Гавриловић је ново презиме, старије је Деспотовићи, али је то замрло и очувало се на унетој породици са стране. Дошли су из околине Пљеваља као сточарска породица и населили се на Боровој Главици, где им се део села тако звао, има их данас под неколико презимена, укупно 12 кућа, славе Јовањдан.
   -Млађеновићи су друга јача сточарска породица, досељена из Бобова у Полимљу одакле су дошли као јака породица, разделила се па се нешто одселило у ваљевска села а само једна породица остала овде. Они су збијени око Сувих Врела или су се померали према Скрапежу и измењали презимена, има их 13 кућа, славе Никољдан.
   -Зарићи су дошли из Бобова у Плимљу, населили се у средину села, има их неколико породица у 13 кућа, славе Јовањдан.
   -Маријићи су дошли у исто време када и претходни, хајдучка породица побегла из ваљевских Крчмара, заузели крајеве до Годљева где их данас има 10 кућа, славе Лучиндан.
   -Трипковићи су након деобе дошли из Севојна, насељени у Млађевима, има их 11 кућа, славе Јовањдан.
   -Лучићи су позната породица у селу, насељена иза гробља над Скрапежом у Млађевима, досељена из Заостре у Полимљу, плодна, најјача и најразвијенија породица, има их 16 кућа, славе Никољдан.
   -Јешићи су из Косјерића од тамошњих Ивановића, населили се у Зариће, има их 6 кућа, славе Стевањдан.
   -Софронијевићи су из Дубнице, сишли на своје имање, славе Стевањдан.
   -Сретенијевићи су у Врелима, доселили се из Косјерића, славе Никољдан.

   Одговори

7. 1. јануар 2014. у 21:23

   Милодан

   Порекло становништва села Брајковићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај, тип села и земље.

   -Ово најлепше и најплодније црногорско село је у доњем току Кладорубе. Родности његовој диприноси много дубоки поток Дракшан. Око њега су лепе и простране ливаде, пашњаци и њиве. По родности не изостаје ни у чему од моравских села око Чачка, због чега га и зову црногорском житницом. Од севера је као неким великим зидом ограђено од мионичке и ражанске котлине Глоговцем и читавим низом високих ридова, кроз које се пробијају Кладоруба и Мионичка Ријека. И на запад и на исток као и на југ низ Кладорубу село неосетно улази у друга села равницама.
   Сеоске су куће збијене на три места; на Алабабу – високу праву кредну косу, на којој кредни пешчари дају добар зидни и грађевински материјал, Јасикову раван – при извору Дракшана и Глигоријевићеве на десној страни Кладорубе под Ридовима. На Алабаби и Јасиковој Равни куће су збијају и већ су се оба краја спојила и далеко на исток отишла. Глигоријевићи се растурају у спуштају Косјерићима, њиховој Дубници.

   Старине у селу.

   -Ово је село родно па је увек морало имати становништва. Под Глоговцем она велика гробљишта, по Глигоријевићима и Дубници доказ су негдашњег живота.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Сикирићи су прва досељена породица, досељена из истоименог села у Никшићкој Жупи пре 250 година. Сикирићи су дошли у Захаријиће у Кремна, па су их они потисли овде и неселили да послуже свима другима који су се имали кретати „озго“. Први Сикирић се населио у Алабаби, на њеној средини, где су његови потомци и данас, а неки су доцније прешли у Глигоријевиће и тамо се наместили због тескобе на претходном месту. Ово је вредна, радна, разборита и имућна породица која је у кумству са многим породицама, које су пролазиле кроз ово село. Сикирића у Алабаби има 21 кућа, у Глигоријевићима их има под презименом:
   -Петронијевићи 12 кућа;
   -Шујића (Петровића и Јевремовића) такође 12 кућа, укупно 45 кућа Сикирића, славе Лучиндан.
   -Прандуле (Прандулићи) су дошле у исто време када и Сикирићи из села Прандуле у црногорском Колашину. Ђуро и Ђоко Прандулић пали су на Јасикову Раван до Шеврљуга и како су још на старом месту били занатлије и сточари, оба се одаду изради камена. И данас су:
   -Ђуровићи и Ђорђевићи (потомци ова два брата) су први и чувени каменоресци у околини, који се такмиче са Обреновићима у Цикотама и Васићима у Каблару. Прандулићи су данас:
   -Благојевићи и Тешићи до Шеврљуга, док су Ђуровићи при извору Дракшане, Ђорђевићи на мајданима на Алабаби, има их укупно 28 кућа, славе Аранђеловдан.
   -Зјали су трећа породица истовремено досељена са претходнима. Родоначелник ове веома вредне, штедиљиве и за чудо истрајне породице, Марко Зјаловић населио се на Алабаби, лево од Сикирића и сада су на истом крају и прешли на другу страну у Глигоријевиће. Зјали се истичу вредноћом, богатством и пргавошћу, пореклом су Кучи, те их сељаци зову тим именом, хтевши преставити њихову пргавштину. На Алабаби су:
   -Марковићи 11 кућа,
   -Николићи и Петронијевићи по једна кућа уз Зјале у 8 кућа у Глигоријевићима – укупно 21 кућа, славе Никољдан.
   -Ивановићи-Глигоријевићи су се доселили много касније из Косјерића и подигли на своја летишта високо под Ридове, има их под овим општим презименом, којим се зове читав крај у Брајковићима (Глигоријевићи), укупно 13 кућа, славе Стевањдан.
   -Деспотовићи су дошли када и претходни из Вранеша код Нове Вароши, има их две куће, славе Ђурђевдан.
   -Јоковићи су из Карана, прешли по позиву неког Сикирића сродника, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Крсмановићи у Ђуровићима су из Семегљева, има их 5 кућа, славе Јовањдан.
   -Марковићи у Поточаљима, северно од Алабабе су од Пријепоља, има их 9 кућа, славе Никољдан.
   -Јовановићи су на Алабаби, дошли из Пчелица, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Толовићи су из Осата, има их 4 куће, славе Јовањдан.
   У позније досељенике спадају:
   -Миликачићи су дошли из Осата у Босни, населили се око Зјала, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.
   -Милијашевићи су исто из осата, има их две куће, славе Ђурђевдан.
   Обе су породице занатске, сиромашне, напуштене и врло непажљиве на себе.
   У Брајковићима има 145 кућа од 12 породица.

   Одговори

8. 2. јануар 2014. у 20:42

   Милодан

   Порекло становништва села Косјерић (по књизи Косјерићи), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Положај села, земље и шуме.

   -Ово велико село је на обема обалама Скрапежа и уз свој већи дрмановски поток Лимац високо дигнуто на Дрмановину и Црнокосу. По општем изгледу типско брдско село, где су насеља на завалама а имања око потока и Скрапежа, брда под шумама и испустима. Земљиште му је врло родно иако каменито, те долази у ред имућних и плодних црногорских села. Најлепша су имања низ Скрапеж и око Тулимирског Брда. Уколико му је низ Лимац каменитије и кречњачким ртовима изломљено земљиште утолико је родније.

   Тип села.

   -У погледу насеља Косјерић су типско старовлашко село са великим џематима. Прва висока кречњачка тераса испод Дрмановне зове се Баре, насељена је и тим именом се зове, она је западно од вароши Косјерић и високо над Скрапежом. Средњи ток Лимца зове се Долине и насељен је под тим именом, лево од њега изнад Анатеме и дубоко у Црнокоси је Палеж. Горњи ток Лимца несељен је и зове се Дрмановина. Широки насељени део Црнокосе испод велике кречњачке чукаре Градине зове се Градина, насеља под Тулимировим Брдом, источно од вароши, зову се Дивчићи – Дивци, северно од вароши преко Скрапежа је Бели Гај.

   Старине у селу.

   -Многе градине по Црнокоси, стара гробља, старе ископине, доказују да су ту била стара насеља, која су временом нестала.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Косијерци су најраније насеељена породица. Некакав Антоније Косјерац дошао је врло давно са Косјера у Црној Гори, пау у Палеж и по дну њега се населио. Антоније је имао три сина; Радоја, Сретенија и Петронија, потомци су познатији по Радоју него по Антонију. Ова дуговечна, богата трговачка породица умела се увек истицати и давати највиђеније представнике селу и околини. Деобама Антонијеви су се потомци растурали и сада их има на старом месту, у Дрмановини и Палежу под презименима:
   -Сретенијевићи, Јовановићи, Петронијевићи, Ђорђевићи и Радојевићи, укупно 22 куће, славе Никољдан.
   У село су у један мах дошли готово сви из једног места: Јован Баранин из села Бара, његова сестра удова Угрина са седам синова из Бара, Вукола Ивановић из Диваца и Милоје и Тулимир Дивци, сви из црногорског Колашина. Вођа ове досељеничке дружине био је Јована Баранин коме је, кад је стигао у ово село, пао у очи крај изнад Скрапежа, она лепа тераса, којој је он по наличности на његово родно село дао име Баре. Изгледа да је Палеж у то доба био насељен те се попне на Баре и насели и собом поведе сестру Угрину, Вуколу и Дивце, насели под Барама према садашњој вароши.
   Јован Баранин је умро на Барама, његови потомци су:
   -Обрадовићи и Дуњићи на Барама, 8 кућа,
   -Петронијевићи (и Дуњићи) у Долинама 9 кућа;
   -Ђукићи (и Обрадовићи) у Белом Гају 6 кућа:
   -Симићи и Ковачевићи у Градини 11 кућа, свега 34 куће, славе Никољдан.
   Угрина је умрла на Барама а синови су јој деобом изашли на све стране по селу и почели се звати разним презименима, али сви између себе:
   -Угринићи. Они су се одавде селили али су и до данас одржали сродничке везе. Они су и:
   -Перишићи и Јањићи у Барама, 5 кућа:
   -Стевановићи-Гоге, (Перишићи) и Тејићи у Долинама, 11 кућа;
   -Пантићи, Митровићи, Дамљановићи, Радисављевићи, (Перишићи и Јањићи) у Белом Гају и Милин Бари, 36 кућа;
   -Средићи и Крсмановићи у Градини, 9 кућа;
   -Војиновићи и Милијићи у Палежу, 3 куће, свега 64 кућа, славе Ђурђиц.
   Вукола Ивановић је умро у Долинама, од њега су на истом месту остали:
   -Милићевићи, Радовановићи, 8 кућа;
   -Глигоријевићи у Барама 10 кућа;
   -Радовановићи-исти у Белом Гају 5 кућа и
   -Станојевићи у Градини 5 кућа, поред исељених у сва косјерска суседна села, овде их има 28 кућа, славе Стевањдан.
   Милија и Тулимир Дивци поделе се одмах по доласку у село. Милија пређе у палеж а Тулимир преко Скрапежа на брдо, које се по њему назове Тулимирско Брдо.
   Милијини су потомци:
   -Милићи и Лукићи у Палежу, 6 кућа;
   -Марковићи и Чолићи на Дрмановини 8 кућа:
   -Милијићи, Љубичићи на Градини, 12 кућа.
   Тулимирови потомци зову се:
   -Тулимировићи, има их 11 кућа, свега под општим именом Диваца (Дивчевића) 37 кућа, славе Никољдан.
   Баранци су вредни и предузмљиви људи, најбољи ратари. Угринићи су имућији, добре занатлије и обичне памети. Ивановићи су јаче истакнути, радије се селе, тргују и баве се предузимачким пословима. Дивци се истичу мирним-хладним темпераментом, добри радници, слаби трговци, просечне памети.
   Далеко после овог насеља није било досељеника. После 100 година одкако је дошао Јован Баранин дошли су:
   -Остојићи су дошли из Мокре Горе, населили се на Дрмановини, 11 кућа, славе Јовањдан.
   -Челиковићи-Ристићи су дошли из Заовина, населили се на Дрмановини, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Марковићи су из Стапара, населили се на Градини и Тулимирском Брду, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
   -Благојевићи су из Загорја, довели их Лукићи као своје сроднике, 14 кућа, Никољдан.
   -Филиповићи су из Осата у Босни, занатлијска породица, насељени на Градини, 4 куће, славе Аранђеловдан.
   -Глибићи (Обрадовићи и Јовановићи) довели су Дивци из села Глибића у Колашину, они су на северној падини Тулимирског Брда у најроднијем крају овог села, има их 18 кућа, славе Ивањдан.
   Мало познији досељеници су:
   -Грбе (Грбићи) су под Барама на Скрапежу, дошли из Косатице, има их 3 куће, славе Никољдан.
   -Џувери (Михаиловићи) у Долинама и до Грба су из Плимља, свештеничка породица, има их 5 кућа, славе Лазаревдан.
   -Рогићи су из Биоске, има их у Долинама и по Палежом 10 кућа, славе Никољдан.
   -Ристиће су као своје пандуре довели Радојевићи из Чајетине, има их две куће, славе Јовањдан.
   -Лазаревићи су из Чајетине, довели их Радојевићи, има их две куће, славе Јовањдан.
   -Марковићи су из Биоске, дошли у Рогиће, има их у Долинама 3 куће, славе Јовањдан.
   -Настићи су из Збојишта, има их у Тулимирима 3 кућа, славе Јовањдан.
   -Познановићи су из Гостинице, на Барама једна кућа, славе Аранђеловдан.
   У селу Косјерићу има 276 кућа од 19 породица.

   Одговори

9. 3. јануар 2014. у 19:59

   Милодан

   Порекло становништва вароши Косјерић (по књизи Косјерићи варошица), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

   Оснивање, положај и тип вароши.

   -Косјерић варош је основан 1893. године по жељи целог среза и неколико трговаца и занатлија из тог доба. Варошица је на путу Ваљево – Ужице, право друмско насеље, са обе стране пута, са старијим и новијим грађевинама, старијим чисто херцеговачког типа и новијег данашњег варошког типа. У вароши су среска кућа са становима за канцеларију среза црногорског, црква, школа и судница косјерских села.

   Порекло становништва.

   Породице пре оснивања вароши:
   -Максимовићи су трговачка породица из Јакља, славе Јовањдан.
   -Николићи су трговачка породица од старих Косјераца из села, славе Никољдан.
   -Марковићи су из Долина у селу, занатлијска и земљорадничка породица, славе Јовањдан.
   -Стојановићи су најјача трговачка кућа из Мачката, славе Никољдан.
   -Вујићи су од Ивановића из села, трговачка кућа, славе Стевањдан.
   -Лазићи су од Кланцара из Цикота, трговачка кућа, славе Лазаревдан.
   -Вукићевићи су из Ивањице, раније из Трешњева у Васојевићима, баве се чистом економијом, славе Савиндан.
   -Милићевићи су трговачка породица из Јакља, славе Јовањдан.
   -Богојевићи су трговачка кућа са Стапара, славе Никољдан.
   -Гоге су из села од Угринића, трговачка породица, славе Ђурђиц.
   Породице које су придошле:
   -Смиљанићи, једни из Љубиша, други из Расне, сродници, обе занатлијске породице, славе Ђурђиц.
   -Перишићи су из села од Угринића, занатлијска породица, славе Ђурђиц.
   -Чоловићи су занатлијска породица из Љутица, славе Ђурђевдан.
   -Терзићи су из Севојна, трговачка кућа, славе Игњатијевдан.
   -Челиковићи су из села, занатлијска породица, славе Ђурђевдан.
   -Ерчићи су трговачка кућа из Сече Реке, славе Аранђеловдан.
   -Антонијевићи су од Чалића из села, занатлијска породица, славе Никољдан.
   -Марковићи су занатлијска породица, из Шеврљуга, славе Лучиндан.
   -Радмиловићи су занатлијска кућа из Горобиља код Пожеге, славе Ђурђевдан.
   -Вукосављевићи су из Субјела, занатлијска породица, славе Јовањдан.
   -Николићи си из Сече Реке, занатлијска породица, славе Ђурђевдан.
   -Николићи други су из Субјела, занатлијска породица, славе Ђурђевдан.
   -Ђурићи су из Годљева, занатлијска породица, славе Јовањдан.
   -Крсмановићи су од Угринића из села, са Градине, занатлијска породица, славе Ђурђиц.
   -Остојићи су из Мушића, занатлијска породица, славе Јовањдан.
   -Лазићи су трговачка породица иу Дубнице, славе Алимпијевдан.
   -Вранеши си из Чајетине, занатлијска породица, славе Аранђеловдан.
   -Цвркоте су из Чајетине, занатлијска кућа, славе Аранђеловдан.
   -Николићи трећи су из Шапца, занатлијска породица. Славе Јовањдан.
   -Ђуричићи су из Вишесаве, трговачка кућа, славе Св. Јована Златоустог.
   -Зарићи су из Качера, трговачка кућа, славе Стевањдан.
   -Поповићи су из Субјела, свештеничка породица, славе Лучиндан.
   У вароши се раде ови занати: Опанчарски, бојаџијски, столарски, зидарски, каменорезачки, ковачки и пекарски. Трговине су мешовитог карактера, само један трговац је чист извозник. Ни занатлије ни трговци се не баве земљорадњом, али и трговци и занатлије се удружују у куповини и извозу овоземаљских производа.
   У вароши Косјерићу је у доба пописа било 45 домова од 26 породица.

   Одговори

10. 4. јануар 2014. у 19:42

    Милодан

    Порекло становништва села Шеврљуге, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај и тип села.

    -Шеврљуге почињу од једне веће потолине северно од косјерског Тулимрског Брда, поред Брајковића и дуж потока Брушњаче пењу се на субјелску косу изнад Поповице и села Мионице. Шеврљуге су доста уско село, у јужном делу равно и потолито и некад стално у ритовима. Насеља су по ободу а средином су њиве и путеви.
    У селу су три права џемата; први уз Бушњачу и испод Субјела, други код језера и трећи под Јасиковом Равни до Брајковића. Џемати су мали и растурени. Сељаци се много селе и растурају због малог простора и недостатка земљишта. Село опада и расељава се.

    Старине у селу.

    И по Шеврљугама око старе језерине и на коси западно од Чуке има старих споменика и трагова живота. Старих породица нема.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Орловићи су најстарија породица, досељени пре 200 година у село и насељени изнад Тулимирског Брда у најлепшем делу села. Орловићи су из неког истоименог села или братства око Бијелог Поља, има их данас 8 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Ликићи. За Орловићима је дошла у село и населила се до Брајковића некаква Лика Ликна, удова са доста деце и великом задругом. Лика је дошла из Колашина, неки сматрају да је у сродству са Шепцима у Маковишту, што је далеко од истине. За Лику се зна да је била висока, црна као циганка, права и врло незграпна у ходу и опхођењу. Потомци су јој мирни, тихе и приглупе природе. Сви су издвојени, тешко покретни и са малим задовољни. И на речи и на делу су спори и троми, има их у селу 14 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Јосиповићи су досељени из Бухара изнад Ужица, где су пре тога застали у Карану и одатле прешло овамо више породица, одакле су се почеле одмах растурати и кретати даље. Јосиповићи су пореклом из Вране, то им је старо породично презиме, под тим презименом су дошли од Пријепоља; они су уз Брушњачу, кретали и населили је, има их сада 15 кућа. Славе Илиндан.
    Познији досељеници:
    -Крецовићи су из Мионице, дошли у Ликиће, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Јекићи су из Радоине код Нове Вароши, има их 7 кућа, славе Лучиндан.
    У Шеврљугама има 47 кућа од 5 породица.

    Одговори