Љиг и околна села

27 коментара

1. 2. мај 2013. у 23:04

   Милодан

   Настанак вароши Љиг. Изводи из књиге Др Боривоја М. Дробњаковића у склопу едиције Корени – “Качер” у издању ЈП Службени гласник и САНУ, година 2010.

   Увод.

   Качер је област у високој Шумадији која обухвата северну и западну подгорину Рудника. Осим Љига, Белановице и Рудника, сва остала насеља у овој области су села, која су због изразито планинског рељефа разбијеног типа. Љиг је са засеоцима Липовицом, Боблијом, Петаковцем и Вигњицом чинио општину села Гукоши, од које се одвојио 1922. године, када је проглашен за варошицу.

   Настанак варошице.

   Љиг је постао и развијао се на исти начин као и друге шумадијске варошице патријахалног режима. Његова основа је мало друмско насеље са општинском судницом, школом, механом, два дућана, две чаругџије, три терзије и неколико куаћа груписаних изспод Гукошког Брда поред реке Љига и друма који туда води. Тај део села Гукоши звао се “на Љигу” па је доцније ово насеље расло придоласком нових досељеника и од матице се ширило поглавито дуж поред друма поред реке Љига.
   Љиг је настао настанком слободе кретања и оживљавање саобраћаја. Основано поред друма и реке Љига, по њој је и добило име. Река Љиг помиње се, колико је познато, у 17. веку. Евлија Челебија помиње реку Љиг, која се улива у Колубару.
   Иако није био ни административни ни економски центар, у Љиг су ипак и првој деценији 20. века, до Првог светског рата, придолазили нови досељеници из непосредне околине, и то махом занатлије и трговци. Али како послови нису “кретали”, Љиг не напредује до 1922. године, када је проглашен за варошицу.
   После проглашења Љиг добија регулациони план, право на одржавање “пијаце” и три вашара. Десетак година раније, почело се са изградњом пруге од Лајковца до Горњег Милановца, која је пуштена у саобраћај 1917. године, за време Првог светског рата. У непосредној близини варошице, на другој обали Љига, постављена је железничка станица Бабајић-Љиг чиме све више преузима улогу економског центра за околину, са једне стране за качерска села са рудничких падина, а са друге за села суседне Колубаре. Варошица Љиг постаје тржиште и извозно место за планинска рудничка села богата воћем и пићем као и за суседна колубарска житородна и сточарска тела. “Пијаца” која се држи сваке суботе, и вашари које се одржавају 12 јула (Петровдан), 26 јула (Сабор Св. Архангела Гаврила) и 27 октобра (Св. Петка) били су врло живи и познати, нарочито због трговине стоком. У то време придолазак становништва је интезивнији. Поред основне школе, отворене 1907. године, Љиг 1928. године добија Радничку школу, а 1930. године и Здравствену задругу.
   Како нису имали цркву, већ се служили црквом у оближњем селу Моравци, исте су године подигли и цркву. Године 1944. годне варошица добија нижу гимназију, за коју се сада (1947. године) подиже велика, модрна зграда.
   Од априла 1947. године Љиг је административни центар за новоосновани Љишки срез, у чији су састав ушли: највећи број села раније Качерског среза, један део ваљевске Колубаре и села: Дудовица из београдске Колубаре и Ба из таковског среза

   Порекло презимена и вароши Љиг.

   По казивању Игњата Јовановића, једног од старијих досељеника, када је он као дечко из колубарског Дучића 1899. године дошао у ово место на занат, овде је затекао породице:
   -Ђорђа Матиће, терзије.
   -Михаила Рулића, трговца чији се отац доселио из колубарске Осеченице.
   -Гаврила и Владимира Симића, касапе.
   -Петра Недељковића, ковача, који се из Нове Вароши населио најпре у Луњевицу а из ње у Љиг.
   -Гаврила Јелисијевића, сарача, родом из Таковског Теочина.
   -Милосава Николића, трговца, родом из драгачевског Горачића.
   -Николе Никића, поткивача, досељеног из качерског Заграђа.
   -Љубомира Крчмарца, трговца, који је дошао из качерског Бранчића.

   Куће ових породица биле су поређане дуж друма почевши од места на Љигу па до зграде данашње апотеке. Остали простор, који данас заузима варошица, био је под ливадама и њивама и Љиг је у то време, крајем 19. века, био мало друмско насље у коме се задржавају путници и кириџије.
   Осим породица које су у Љигу постојале до 1900. године у њему су данас и ове фамилије.

   Област из које су досељени, презиме, занат, Крсна слава, село из кога потичу, напомена.

   Из ранијег качерског – данашњег Љишког среза:
   -Вукајловићи, трговац, Аранђеловдан, Рудник.
   -Андрићи, трговци, Ђурђевдан, Дић.
   Из Ивановца:
   -Савићи, трговци, Лучиндан.
   -Марјановићи, опанчар, Никољдан.
   -Данојловићи, опанчар, Ђурђевдан.
   -Петровићи, абаџија, Ђурђевдан.
   -Гајићи, абаџија, Никољдан.
   -Васићи, абаџија, Аранђеловдан.
   -Радојевићи, кројач, Јовањдан.
   Из Мораваца:
   -Милосављевићи, кафеџија, Лучиндан.
   -Павловићи, трговац, Лучиндан.
   -Недељковић, трговац, Никољдан.
   Из Штавице:
   -Јанковићи, трговац, лазаревдан.
   -Томићи, трговац, Стевањдан.
   -Ранковићи, не пише занимање, Јовањдан.
   Из Гукоша:
   -Сајићи, абаџија, Томиндан.
   -Милићевићи, кафеџија, Ђурђевдан.
   -Мартиновићи, бравар, Ђурђевдан.
   -Ивковићи, бравар, Ђурђиц,
   -Томићи, трговац, Лучиндан, уз Шутаца.
   Из Бранчића:
   -Радивојевићи, опанчар, Никољдан.
   -Маринковићи, абаџија, Ђурђевдан.
   -Дујићи, пекар, Никољдан.
   -Сарићи, трговац, Ђурђевдан, из Калањеваца.
   -Павловићи, столар, Ђурђиц из Пољанице.
   -Недићи, опанчар, Митровдан, из Угриноваца.
   -Павловићи, трговац, Никољдан, из Угриноваца.
   Из Колубарског среза:
   Из Дучића:
   -Лазаревићи, не пише занимање, Јовањдан.
   -Јаковљевићи, ковач, Ђурђиц.
   Из Бабајића:
   -Остојићи, трговац, Лучиндан.
   -Ковачевићи, кафеџија, Ђурђевдан.
   -Недељковићи, извозник, Јовањдан.
   -Павловићи, воскар, Лучиндан.
   -Илићи, опанчар, Ђурђевдан, Трбушница.
   -Грујићи, пинтер, Јовањдан, Мионица.
   -Мијаиловићи, земљорадник, Јовањдан, Бошњановића.
   -Ђорђевићи, опанчар, Никољдан, Бошњановић
   -Смиљанићи, столар, Јовањдан, Славковица.
   -Сајићи, рабаџија, Лучиндан, Кадина Лука.
   -Јанковићи, трговац, велика Госпојина, Кадина Лука.
   Из Тамнваског среза:
   -Остојићи, бојаџија, из Новака.
   Из осталих крајева:
   -Вуковићи, бравар, Ђурђевдан, Душковци-околина Пођжеге.
   -Ђорђевић, посластичар, Аранђеловдан, Крагујевац.
   -Кубуровићи, ковач, Никољдан, из Санџака.
   -Улемек, не пише занимање, Јовањдан, Лика.
   -Ристићи, апотекар, Никољдан, не пише одакле је.
   -Мурга*, млинар, пореклом Француз, овде дошао из Ниша.
   *Ако се добро сећам, Мурга је био шеф ложионице у Лајковцу, по пензионисању се преселио у Љиг, оп. Милодан.
   -Петровићи, опанчар, Ђурђиц, околине Пожеге.
   -Јовановићи, пекар, Аранђеловдан, Црна Гора.
   -Јорданови, баштован, не слави, Бугарска.

   Одговори

2. 4. мај 2013. у 21:48

   Милодан

   Порекло села општине Љиг, Калањевци (и Белановица). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Ово село лежи у долини Качера, испод Живковаца. Речна долина је таласаста раван звана Белановица. У ову раван и у долину Оњега спуштају се од поменутог развођа између Качера и Оњега косе на две супротне стране, јужну и северну. Прве су раздвојене речицом Белановицом и Берисавом, а друге потоцима: Мурговцем и Мачијом Стеном. Белановица и Берисава извиру на јужној страни тога развођа, теку на југ и, пошто приме по неколико краћих потока, утиче у Качер. Мурговац и Мачија Стена извиру са супротне стране и стачу се стрменитим земљиштем на северну страну, у Оњег. Са леве стране је долина Качера стешњена планином Ковиљачом.
   Сеоске куће су на заравањцима поменутих коса, а највише их је у сливу Оњега.

   Извори.

   -Осим истоимених извора поменутих речица и потока, у селу су још и ови: Совљак, Змајевац, Језеро, Стублина, Мравињак, Матковац, Јошје, Глоговица, Вода у Берисави, Јозовац, Студенац, Лековита Вода, други Студенац, Јагњило, Чесмица у Осоју и још доста незнатнијих. Има и седам бунара-ђермова.
   На јужном подножжју Дебелог Брда, у обали Оњега, налази се онај извор киселе воде, о коме је говорено у општем делу ове књиге.

   Земље и шуме.

   -Земље за обрађивање мањим је делом између кућа, као окућница, а већим је у сеоским потесима; највише поред Качера, затим поред Белановице, Берисаве и код Калема, са леве стране Оњега. Потеси поред Качера и Оњега удаљени су од средине села за пола часа. Земље су добре родности, као и у осталим селима поред Качера. Највеће су њиве на: Бечу, Стражари, Дебелом Брду, Врелинама и Мрамору.
   Шуме око села има доста, као: Осоје (у планини Ковиљачи), даље Мурговац и Мратињак. Све су заједничко сеоско имање. Служе и за сеоске испаше. Од средине села су далеко за пола часа.
   У сеоским потесима има 25 трла.

   Тип села.

   -Село је разбијеног типа, који чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа. Разликују се четири засеока: Медевац, око истоименог потока и даље право на север, преко развођа, до Оњега, затим Средина Села, Берисава и Белановица.
   У Белановици, поред Качера и друма што туда из Рудника у Београд води, има једно збијено насеље од 36 кућа, неколико трговачких и занатлијских дућана, две механе, школа, црква и општинска судница. Има тип варошице, па је за варошицу и проглашена указом од прошле, 1904. године.
   У селу има свега 161 кућа, од којих у Медевцу 58, Средини Села 58, Берисави 9 и Белановици 36.

   Име селу.

   -У народу нема никаквих тумачења о постанку имена села.

   Старине.

   -Осим једног места на Глоговици, званој Маџарско Гробље, никаквих старина у селу нема.

   Порекло становништва.

   -Само се за две фамилије прича да су старинци, а све остале су досељене “озго”.
   У Медевцу су:
   -Сретеновићи (Радисављевићи), мала фамилиа за коју се прича да је у селу најстарија, славе Ђурђевдан.
   -Максимовићи, Војиновићи, једна фамилија из старине, за које се, такође, тврди да су старинци, славе Аранђеловдан.
   -Мирићи (Сарићи) су дошли из Херцеговине у ужички округ, а одатле овамо, мало пре него што је Кара-Ђорђе закрајинио, славе Ђурђевдан.
   -Ковачевићи су дошли из Бољковца пре 50 година, славе Ђурђевдан.
   -Ђорђевићи (Бугарчићи) су дошли из Матијевца у округу нишком пре 70-80 година, славе Никољдан.
   У Средини Села су:
   -Догањићи, давно досељени из Старог Влаха у Трудељ, а откуд овамо, славе Јовањдан.
   -Ђукнићи, највећа фамилија у Калањевцима, одавно су досељени из Црне Горе, има их и у Срему, куда су отишли вероватно за време сеобе под Арсенијем IV Јовановићем, славе Стевањдан.
   -Мијатовићи су дошли из Старог Влаха пре 130-150 године, славе Ђурђевдан.
   -Колаковићи су дошли, такође, из старог Влаха када и Мијатовићи, славе Лучиндан.
   -Десивојевићи су досељени из Старог Влаха пре 120 година, славе Срђевдан.
   -Симићи, Јовичићи, једна фамилија са Мирићима у Медевцу.
   -Мирчетићи, одавно досељени из Трешњевице у округу крагујевачком, славе Јовањдан.
   У Берисави су:
   -Глигоријевићи (Савићи, Дамњановићи), досељени из Старог Влаха пре 120-130 година, славе Аранђеловдан.
   У Белановици су:
   -Ђукнићи, који су и у Средини Села. У овом засеоку-варошици има још неких скорашњих досељеника из оближњих села, који су се овде настанили као занатлије и трговци.
   Сеоска заветина је Бела Субота, по Тројицама.

   Одговори

3. 5. мај 2013. у 23:54

   Милодан

   Порекло села општине Љиг, Гукоши (сада Гукош). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Ово се село налази са обе стране Драгобиљске Реке, при њеном ушћу у Љиг, који граничи ово село са западне стране. Долина Драгобиљске Реке овде је доста стешњена, а при ушћу се шири због долине Љига. Развође између ових двају река заврашава се овде дугачким брегом Боблијом, звану још и Лисине. На северној страни овог брега, која се благим нагибом спушта у долину Рагобиљске Реке, налази се један део сеоских кућа; то је јаче издвојен заселак Липовица. Са десне стране Драгобиљске Реке, у правцу куда тече Љиг, поређана су три висока брега: Боблија (поред оне на левој страни), Спасојевина и Гукошко Брдо. По странама и косама ове Боблије и супадини Гукошког Брда налазе се остале сеоске куће.

   Извори.

   -Најглавнији су извори: Пантелића Извор, Добра Вода, Хајдучка Вода, сва три у Липовици, Тошкања, Змајевац у Гукошком Брду и други.

   Земље и шуме.

   -Земља за обрађивање је већим делом између и изнад кућа по именованим бреговима, а мањим делој је поред Љига и нешто мало поред Драгибиљске Реке. Добре је родности. Највеће су њиве при врху Липовице (на Боблији).
   Нешто ретке шуме је растурено по крајевима и по селу. Подељена је и све се випше крчи.

   Тип села.

   -Село је разбијеног, правог старовлашког типа. Сеоске су куће јако растурене и скривене. Разликују се четири засеока: Липовица, Боблија, на странама Боблије на десној страни Драгобиљске Реке, Петаковац и Вигњица, на косама овога брда.
   Испод Гукошког Брда, поред Љига и пута који туда преко ове реке води за Ваљево, на атару овог села, налази се мало збијено насеље, звано “На Љигу”, где су: општинска судница, механа, основна школа, два дућана, две чаругџије, три терзије и неколико кућа.
   Свега у селу има 67 кућа, од којих у Липовици 16, Боблији 23, Петаковцу 24 и Вигњици 4 куће.

   Име селу.

   -У народу се прича да су овде некад живела два брата: Гуко и Бранко, од којих је први са породицом заузео атар села Гукоши, а други Бранчића, те су по њима ова села добила имена.

   Порекло становништва.

   -Сем једне фамилије од 3 куће досељене из Кадине Луке, у селу су све старинци. И сви, као у Бранчићима, славе Ђурђевдан.
   У Липовици су: Пантелићи и Дамњановићи. Ови последњи имају одсељених рођака у Меслођину (Мислођину, оп. Милодан) – Округ београдски, Срез посавски, где су познати под именом Гукошана.
   На Боблији су: Милићевићи, Јеладијевићи, Миладиновићи, Мартиновићи, Гајићи, Росићи, Јанковићи, Радивојевићи и Сајићи. Последњи су досељени из Кадине Луке и славе Томиндан.
   У Петаковцу су: Васиљевићи, Илићи, Лукићи, Рафаиловићи, Лекићи, Бошковићи и Сајићи.
   У Вигњици су: Бошковићи, Андрићи и Гајићи.
   У Гукошима је заветина кад и у Бранчићима.

   Одговори

4. 6. мај 2013. у 22:49

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Дићи. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Ово село лежи испод Бањана, опет у долини Брезовице, која се одавде почиње звати Драгобиљском Реком. Речна долина је овде доста стешњена и то са десне стране једним делом Ђуриног Брда и Дићском Главицом, а са леве једним делом брда Кошуте и Самом Буквом, која је део планине Лисине. На косама ових брда, која се стрмо спуштају у долину Драгобиљске Реке, налазе се растурене сеоске куће.

   Извори.

   -Најглавнији извори су: извор Нинковића Потока, Нешића, Бркића, Савића и Ивковића Чесма.

   Земље и шуме.

   -Замља за обрађивање је већим делом између и изнад кућа по странама и косама поменутих узвишења, а мањим је делом у речној долини. Највеће су њиве на Самој Букви (Лисини), где се сеју стрмна жита. Земља је добре родности.
   Лисина је ретко пошумљена буковом, ређе граничевом гором. Издељена је и све се више крчи.

   Тип села.

   -Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују.

   Име селу.

   -Свега је у селу 52 куће. У народу се не прича ништа о постанку имена села.

   Старине у селу.

   -У овом селу; “на десној обали Брезовице, поред потока Нинковића, налази се развалина неке црквине и старо гробље са великим плочама. Неки веле да је ту био некад манастир Јовање, и да се у њему нашла нека старина у којој се спомиње река Брезовица, као што је ми зовемо, а не Угриновачка, Штавичка итд”.. пише Јован Марковић Уч. Др. број 34, страна 325 – у примедби.

   Порекло становништва.

   -Све становништво овог села чине старинци.
   Фамилије су:
   -Ивковићи, Срећковићи, Веселићи, Савићи и Јовановићи, који славе Никољдан.
   -Нинковићи, Алемпијевићи и Сајићи (Спасојевићи), славе Томиндан.
   -Дмитровићи, Андријевићи и Нешићи, славе Ђурђиц.
   -Симићи славе Ђурђевдан.
   -Бркићи славе Аранђеловдан.
   -Марковићи славе Лучиндан.
   Сеоска је заветина Св. Јована Претече, 25. маја по старом календару.

   Одговори

5. 7. мај 2013. у 00:25

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Шутци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Село Шутци је испод Калањеваца, одмах у долини реке Качера. Од Цера, најисточнијег и највишег узвишења планине Кљештевице, одваја се један повијарац на јужну страну, састављен из онижих брегова и завршава се Шутачким Камаљем у долини Качера. До овог повијарца пружа се од Кљештевице једна дугачка коса благог нагиба у долину Качера, одвојена од поменутог повијарца Великим Потоком. На странама ове косе и поменутих брегова, на десној страни великог Потока, смештене су сеоске куће. Ту се у речну долину стрмо спушта део планине Ковиљаче.

   Извори.

   -Највећи су извори: извор Великог Потока, извор потока Врањевца, Теовановића Извор, Ракинац, Глуваћ, Добриловац, други Добриловац, Којички Извор, други Глуваћ, Оњег и Бошкић. Има и 6 бунара-ђермова.

   Земље и шуме.

   -Земља за обрађивање је мањим делом између кућа у селу, а већим у потесу поред Качера, далеко од средине села за пола часа. Земља је добре родности, боља но у пре описаним селима око Качера. Једној породици за осредњи живот потребно је 5-6 хектара зиратне земље. Највеће су њиве на Кошаришту у Кљештевици.
   Око села има доста шуме, као: Ковиљача, Осоје, Суви Оњег и Кљештевица. И овде је шума већином букова, ређе церова. Шуме су заједничко сеоско имање, а служе и за сеоске испаше.
   На сеоском потесу има 9 трла.

   Тип села.

   -Село је разбијеног типа и веома је по типу слично селима у долини Качера. Имају два засеока: Шутци, јужно и Којица северно, између којих нема никакве природне границе. На Кошаришту је циганско насеље од 3 куће, досељене пре десетак година из Бољковца.
   Ово село је до пре 50-60 година било на сеоском потесу, одакле је тада данашње место премештено.
   Свега у селу имају 124 куће, од којих у Шутцима 87 а Којици 37.

   Име селу.

   -О имену села у народу нема никаквог тумачења.

   Старине.

   -У долини Качера има једно маџарско гробље, без икаквих остатака од каквога гробља.

   Порекло становништва.

   -Зна се да су у селу биле две фамилије, Перићи и Лазићи, које су били старинци, а које су данас сасвим изумрле. Данашње је становништво из Старог Влаха и Босне.
   У Шутцима су:
   -Теовановићи (Јевтићи, Ивановићи),који су досељени из Старог Влаха пре 120 година, славе Митровдан.
   -Поповићи (Дражићи). Прича се да су се за време Карађорђево доселила из Осата три попа од којих су се ови намножили, славе Стевањдан.
   -Ломићи су дошли из Осата после Поповића, зову их и Осаћанима, славе Ђурђевдан.
   -Маринковићи су дошли из Босне пре 50 година, славе Никољдан.
   -Стојановићи су дошли из Старог Влаха пре више од 100 година, славе Никољдан.
   У Којици су:
   -Симићи, Јеринићи, који су од старине једна фамилија са Теовановићима у засеоку Шутцима, и они, претпоставља се, славе Митровдан.
   -Јеремићи су дошли пре 20 година из Босуте, не каже се шта славе.

   Одговори

6. 7. мај 2013. у 23:03

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Живковци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Ово село лежи у долини реке Качера. У селу се разликују три засеока. Од Вагана на југ и на југо-запад спуштају се косе у таласасту раван око реке Оњега и чине заселак Оњег. Река Оњег постаје од неколико потока који извиру испод Вагана, протиче кроз истоимени заселак и тече даље северном границом ове области у правцу југо-истока, до ушћа у Љиг. Зеслеак Оњег одвојен је од засеока Средина Села развођем што дели воде на десно најпре реци Оњегу, а после Љигу, и на лево Качеру. Од овог развођа, а поименце од Средњака, Дебелог Брда и Кобиловаче пружђају на јужну страну две косе у таласасту раван око реке Качера. Ове косе су разддвојене Живковачком Реком и чине Средину Села. Од овога је реком Качером и његовом долином јече издвојен трећи заселак, Дрењина, који, као и Оњег, чини засебну географску целину. Овај је заселак, дакле, на левој страни Качера, а сачињавају га опет две косе, које се од Горњег Брда, на граници драгољског и живковачког атара, и планине Осоја спуштају благим нагибом у долину Качера.
   Сеоске куће су на странама поменутих коса и при врховима њиховим, у супадинама поменутих брда.

   Извори.

   -Најглавнија је вода у селу Живковачка Река, чији је извор, звани Катра, испод брега Штовне. Тече у правцу север-југ кроз Средину Села у Качер. Са десне стране прима поток Медевац, који је једина природна граница између овог села и Калањевца. Знатни су још извори: Катрен, чесма од старине, у Средини Села, код које су негда биле “совре”, а на равни пред Катреном зборно место за општинске састанке у ранија времена, затим, Точак и Рашћиновац.

   Земље и шуме.

   -Зиратна земља је мањим делом између кућа, а већим у долини Качера, т.ј. на потесу. Оњежани имају засебне потесе око реке Оњага и на Вагану. Земља је добре родности. Највеће су њиве на Вагану, где се сеју сва стрмна жита, ређе кукуруз.
   Шуме захватају велике просторе око села. Има под Ваганом, око Оњега и по Осоју, колико припада живковачком атару. Ово су заједничке сеоске шуме, служа и за испаше.
   У сеоском потесу има 10 трла.

   Тип села.

   -Село је разбијеног типа, слично типу осталих села у долини Качера. Само што јача издвојеност и удаљеност заселака чине му већу разбијеност ако се у целини посматра. Има три засеока: Оњег и Дрењину, који су од трећег засеока, Средине Села, далеко пола часа.
   Свега у селу имају 123 куће, од којих су у Дрењини 17, Средини Села 80 и Оњегу 26 кућа.

   Име селу.

   -О имену села у народу се ништа не прича.

   Старине у селу.

   -На потесу, поред Качера, је Селиште, где је, по причању, било некада село. У долини Живковачке Реке, под брдом Кобиловачом, има стари рударски поткоп вертикалног правца и око њега шлакње.

   Порекло становништва.

   -Сем једне разгранате фамилије, која је пре 200 година досељена из Трудеља, те се може рачунати у старинце области, у селу су све досељеници*.
   *Слепи старац Миладин из Калањеваца, уважен и бистрог ума и особито доброг памћења, рече ми да се све становништво у Живковицма и Калањевцима доселило “озго”.
   У Дрењини су:
   -Марковићи, који су дошли од Сјенице 1809. године, славе Ђурђевдан.
   У Средини Села су:
   -Гавриловићи, Старчевићи, Петровићи, Стајчићи, Милићевићи, Чолићи, Димитријевићи, једна су фамилија из старине, досељени из Трудеља пре 200 година, славе Никољдан.
   -Живановићи су давно досељени из Мајина у Црној Гори-Бока Которска, славе Мратиндан. Од ово фамилије има кућа у Срему, где су неки остали после бекства за време Кочине Крајине, док су се остали вратили на старину, у Живковце.
   -Плесконићи су досељени пре 120 година из Сјенице, славе Ђурђевдан*.
   *Плескоња има у Бабинама, између Пљеваља и Пријепоља, где су старинци и они славе Ђурђевдан, те се може сматрати да су Плесконићи отуда.
   -Петронијевићи су дошли из Трнаве-округ ужички пре 120-130 година, славе Никољдан.
   -Тамбурићи су дошли одавно однекуд “озго”, славе Никољдан.
   -Недићи су такође “озго”, славе Никољдан.
   -Јаковљевићи су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорђево, славе Лучиндан.
   -Павлучићи (Јанковићи) су досељени из Сјенице у време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.
   И Оњегу су:
   -Раковићи, досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Илиндан.
   -Веселиновићи (Јанковићи) су дошли заједно са Раковићима од Сјенице, славе Ђурђевдан.
   Сеоска заветина је први дан Духова-Тројица.

   Одговори

7. 7. мај 2013. у 23:29

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Бранчић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   Ово село лежи у углу између Љига и Качера, углавном са леве стране Качера, напоредо са Моравцима. У сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страни Качера, где је известан број сеоских кућа. Од разовђа између Качера и Брезовице, поименце од Дићке Главице, Мајдана и Бранчићске Главице спуштају се косе на северну страну у потпуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на странама и косама ових узвишења, а мањи број је на таласастој равни са десне стране Качера.

   Извори.

   -Најважнији извори су: Грозничавица, Водица, Алимпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. Имају и три бунара-ђерма.

   Земље и шуме.

   -Зиратна земља је мањим делом по селу између кућа као окућнице, а много већим у сеоском потесу са обе стране Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде се два пута годишње косе. Испаше, које су издељене, налазе се по поменутим узвишењима изнад и између кућа.
   Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.

   Тип села.

   -Село је разбијеног типа, који чини прелаз од старовлашког у шумадијски. засеоци се не разликују, већ је једноставно. Поједини крајеви носе топографске називе, као: Јасенак, Јасик и Тутменац.
   У селу има свега 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21-дна на десној страни Качера.

   Порекло становништва.

   -Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.
   Старинци су: Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.
   Досељеници су:
   -Савићи, који су пре 60 годин дошли из Бијелог Поља (ново-пазарски Санџак), славе Мратиндан.
   -Арсенијевићи, досељени пре 25 година из Славковице, славе Ђурђевдан.
   -Спасојевићи, досељени из Славковице пре 20 година, славе Никољдан.
   -Дујићи су такође из Славковице, досељени пре 20 године, славе Никољдан.
   Сеоска заветина (преслава) је недеља (Млада Недеља) пред Спасовдан.

   Одговори

8. 8. мај 2013. у 22:50

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Ивановци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -Ово село лежи у долини Качера, спод ушћа Козељице. Речна долина при утоку Козељице мало је више проширена и сасвим равна; зове се Тепчево Поље. Десну страну ивановачке долине чине стрмените стране и косе од помињаног развођа између Љига и Качера, а поименце Округлог Поља и Орнице, које се спуштају у долину Качера. На левој страни Качера је најпре развође између ове реке и Брезовице, а поред овога, до самог речног корита уздижу се два брега: Осоје и Главица, који са ивановачким Камаљем, што је на десној страни опет уза само речно корито, праве кратку клисуру.
   Сеоске су куће на заравањцима, по странама коса на десној страни Качера, на странама Ивановачког Камаља и на странама Осоја и Главице.

   Извори.

   -Најглавнији извори у овом селу су: извори потока Киселице и потока Рашковице, извор под Камаљом, Вишеровац, Језава, Изворац, Извор Данојловића под Округлим Пољем, Пајића Извор у Брестови, Виторов Извор под дићским Лепопољем и још неки мањи, око којих су прикупљене куће.

   Земље и шуме.

   -Земља је малим делом око кућа као окућница, а већим је на сеоском атару, поред Качера. Сеоске су утрине између и изнад кућа по иманованим узвишењима. Земља је добре родности, као и у осталим селима у долини Качера.
   Шуме је мало по околним узвишењима и то врло ретке, а по селу има растурене ретке шуме. Овде је већ приметно више грмове но букове шуме.

   Тип села.

   -Село је разбијеног типа, који је ближи старовлашком него шумадијском. Због мањег пространства у селу нема заселака. Само је реком Качером подељено на десну и леву страну.
   Свага у Ивановцима има 87 кућа, од којих је на левој страни качера 30 а на десној 57 кућа.

   Име селу.

   -У народу нема никаквог тумачења у постанку имена села.

   Старине.

   -Поред Качера, до пољаничког атара, има једно маџарско гробље, на коме и сад има великог камења.

   Порекло становништва.

   -Са леве стране Качера имају четири фамилије, које су све, по причању, старинци. А за три велике фамилије на десној страни Качера каже се да су поодавно досељене из Старог Влаха.
   На левој страни Качера су:
   -Весићи, славе Аранђеловдан.
   -Ранђићи, славе Ђурђевдан.
   -Терзићи, славе Јовањдан.
   -Мирковићи, славе Ђурђевдан..
   Као што је речено, сви су старинци.
   На десној страни Качера су:
   -Бушићи, поодавно досељени из Буткова код Ивањице, славе Ђурђевдан.
   -Марјановићи, такође, поодавно досељени из Старог Влаха, славе Никољдан.
   -Савићи, опет поодавно досељени из Старог Влаха, славе Никољдан.

   Сеоска заветина је Бели Четвтак по Тројицама.

   Одговори

9. 9. мај 2013. у 23:00

   Милодан

   Порекло становништва села општине Љиг, Козељ. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

   Положај села.

   -И ово село лежи у клисурастој долини Козељице. Земљиште му има јаку висинску разграну, те долази међу најврлетнија села у овој области. Десну страну козељске долине чине два дугачка брда: Ковиљача и Врлаја, којима се завршава развође између Качера и Козељице. Врлаја се на северну страну спушта стрмо у долину Качера, која је овде широка и равна. А леву страну долине чини наставак развођа између Козељице и Брезовице. У њему су овде узвишења: Велико Брдо, Липет и Обешењак. Поред тога, опет са леве стране Козељице пружа се Козељска Планина, која дубодолинама неколико потока, што се са поменутог развођа стачу у Козељицу, простругана на неколиким местима и подељена на некакве делове, углавном на: Котрљ и Латовац.
   Сеоске су куће на странама поменутих брда и њихових коса и на супадини Козељске Планине, мало изнад долине Козељице, на заравњеним местма поред дубодолина оних потока што пресецају ову планину.

   Извори.

   -Најглавнији извори су: извор потока Тисовице, Српског Потока, Нанастирског Потока, потока Драгомирца, Дубоког Потока, даље; Мркине, Точак, Секулића Чесма, Јесеновита Чесма, Змијаница, Водица, Матина Вода, извор у Гувништима, чесма под Липетом, Млакинац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће.

   Змеље и шуме.

   -Замља за обрађивање мањим је делом растурена по селу, између кућа, а већим је у углу између Козељице и Качера. То је издвојени сеоски атар, удаљен од села пола часа. Земља је добре родности, нарочито она на сеоском атару. Највеће су њиве на: Врлаји, Ковиљачи и Завлаци, до Трудељског Виса. На њима се највише сеје овас, а могу и остала стрмна жита да успевају.
   Шума у Козељској Планини подељена је. А заједничке су сеоске шуме око села: Дреновик, Дубоки, Завлака, Драгомирац, Гувништа и Клађа. Ове шуме служе и за сеоске испаше. Удаљене су од средине села пола часа. У њима има највише букове а мање је грмове горе.

   Тип села.

   -Село је разбијеног, правог старовлашког зипа. У њему се разликују три засеока: Козељ, у средини села, Блажићи и Доброшевац, на крајевима села. Сеоске су куће веома раштркане, а због многе шуме и јако поентираног земљишта веома су скривене, тако да се и са највећег узвишења у селу могу само по неколико видети.
   Свега у селу има 92 куће, од којих су у Козељу 60, у Доброшевцу 22 и у Блажићима 10 кућа.

   Име селу.

   -У народу нема никаквих тумачења о постанку ссадашњег имена села.

   Старине у селу.

   -Прича се да су у долини Манастирског Потока биле развалине неког старог манастира. Данас се тамо ништа не познаје. Других старина у селу нема.

   Порекло становништва.

   -Од 25 фамилија, колико их у овом селу има, само се за две зна да су досељене и то једна из Старог Влаха, а друга из Тетова. Још имају две фамилије постале од уљеза, који су ту дошли из оближњих села. А све су остало старинци и, без малог изузетка, славе Никољдан.
   У Козељу су:
   -Петровићи (Секулићи, Филиповићи, Шукићи, Ћустићи Павловићи), који су одавно досељени из Старог Влаха, славе Јовањдан. Зову их Старовласима.
   -Мацановићи, славе Ђурђевдан.
   -Антонијевићи, славе Томиндан.
   -Радишићи, славе Аранђеловдан.
   -Ристивојевићи, славе Никољдан.
   -Ђурђевићи, славе Никољдан.
   -Хаџићи, славе Никољдан.
   -Кнежевићи, славе Никољдан.
   -Миловановићи, славе Никољдан.
   -Башкаловићи (Стојановићи), славе Мратиндан.
   -Миловановићи, предак дошао пре 50 година из Угриноваца као уљез у кућу неке овдашње фамилије.
   У Доброшевцу су:
   -Томићи, славе Никољдан.
   -Јовановићи 1, славе Никољдан.
   -Јовановићи 2, славе Митровдан.
   -Радовановићи, славе Никољдан.
   -Милошевићи, славе Никољдан.
   -Гордићи, славе Никољдан.
   -Марковићи, старије пезиме Мамутовжћи, славе Никољдан.
   -Андрићи, који су дошли из Тетова у Старој Србији пре 45 година, славе Лучиндан.
   -Матићи, ову је породицу засновао један уљез из Трудеља пре 15 година, дошавши у кућу некога од Јовановића.
   У Блажићима су:
   -Блажићи, славе Ђурђевдан.
   -Гавриловићи, славе Никољдан.
   Сеоска заветина је Бела Субота по Тројицама.

   Одговори

10. 11. мај 2013. у 00:02

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Моравци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Село Моравци лежи у углу Љига и Качера, на десној страни обе реке. На атару овога села завршава се помињано развође ових река. Од Округлог Поља на северо-запад спушта се у долину Љига стрма коса Брестова. Ова је коса самом природом свог положаја јаче издвојена од села Моравци, а од Липља је одвојена дубодолином Брестовог Потока. На странама ове косе је један део сеоског насеља, а остали, много већи, део лежи растурен на северним и северо-западним странама брегова Орнице и Црквеног Забрана и њиховим косама које се на ту страну спуштају у доста пространу и потпуно равну љишку долину. Даље се налазе насеља на странама Моравичког Камаља, које се стрмо спушта на северо-запад у долину Љига, а на југи-исток у долину Качера. Река Љиг често плави сеоски атар.

    Извори у селу.

    -Најважнији си извори: Тутменац (у Црквеном Забрану), Чворовац, Ђурића Поток, Казанџијница, Брестово, Липовица и још неки мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. у Селу има 8 бунара-ђермова. Све воде у овом селу садрже више соли.

    Земље и шуме.

    -Зиратна земља је мањим делом у селу, између кућа, а већим поред Љига, на потесу, који је од средине села далеко 20 минута.
    Највеће су њиве на Камаљу, где се поглавито сеје овас.
    Једина је већа шума Црквени Забран, у коме је највише граничевине, затим, буковине, липовине и грабовине. Црквени Забран је својина моравичке цркве, пошто је некада припадао Старом Манастиру, на чијем је месту садашња црква. Ова црква има и својих њива поред реке Љига.

    Тип села.

    Село је разбијеног типа, који је, због разноврсније конфигурације замљишта, најприближнији старовлашком типу села. Дели се на два засеока: Брестову и Моравце, између којих је размак од пола сата хода.
    У супадини Црквеног Забрана, у долини Љига, поред друма, има једно збијено мало насеље, где је усредсређен јавни живот где су: школа, црква, општинска судница, механа, три дућана, ковачница и неколико кућа.
    У Брестови, поред српског, има и циганско насеље од 21 куће. Њихово насеље је збијеније од српског и као ушорено. Ово циганско насеље постоји овде од пре 35 година. Ови у Цигани старином из Влашке. Главно им је занимање прављење разног посуђа и справа од дрвета и гвожђа.
    Свега у селу има 95 кућа, од којих је 64 у Моравцима а 31 у Брестови, од којих је 10 српских, а остало циганске.

    Име селу.

    -У свом опису рудничког округа Јован Мишковић прича ово:
    -За Моравце казују да носе име некаквог “Морачана”, који су из Црне Горе још за турска земана доселили и ту малу цркву саградили, која је почетак садашњој цркви. Касније, пошто се намноже, некаквим злим удесом раселе се одатле на све стране, у околини, од којих неки дођу у оближње село Барзиловицу, Округ београдски, од које фамилије и сада потомака живих има, међу којима је и садашњи потпуковник пешадије г. Илија Марковић, крај цитата.
    За ово предање ја нисам чуо, ваљда се већ заборавило.

    Старине у селу.

    -У Моравцима је био истоимени манастир, у коме је живео Хаџи-Ђера и, неко време, Хаџи-Рувим. По причању старих људи, Хаџи-Ђера је заклан одмах испод манастира на обали Љига, када Турци “Моравцима, цркви допануше”. По причању, његов гроб је негде између садашње школе и цркве*.
    *Г. Живану Живановићу причали су старији људи 1883. године како се Хаџи-Ђера купао по месечини у Љигу, и да га је том приликом убио некакав Србин из Мораваца. Показали су и кућу убице.
    Од ћелија старог манастира направљена је данашња основна школа, а на месту старог манастира подигнута је данашња сеоска црква.

    Порекло становништва.
    За свих седам фамилија, колико их је у селу, прича се да су старинци.
    У Моравцима су:
    -Божићи, славе Аранђеловдан.
    -Петровићи, славе Никољдан.
    -Маријановићи, славе Никољдан.
    -Симићи, славе Никољдан.
    -Недељковићи, славе Никољдан.
    -Васићи,
    -Чупићи,
    -Ранковићи и
    -Лазовци, не каже се коју славу славе.
    У Брестови су:
    -Рупићи, славе Лучиндан.
    -Јелићи, славе Ђурђевдан.
    У Брестови је и поменуто циганско насеље.
    Сеоска заветина је Други дан Духова.

    Одговори