Лајковац и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 45

Општина Лајковац:

Бајевац, Боговађа (до 1992. године Прњавор), Врачевић (насеље настало спајањем насеља Горњи Врачевић и Доњи Врачевић 1947. године), Доњи Лајковац, Јабучје, Лајковац (варош) (до 1979. године Лајковац (варошица), Лајковац (село), Мали Борак, Маркова Црква, Непричава, Пепељевац, Придворица, Ратковац, Рубрибреза, Скобаљ, Словац, Степање, Стрмово и Ћелије.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. Порекло презимена села општине Лајковац, Ратковац (Ратковци). Прма књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године.

    Положај села.
    -Ратковац је на десној обали Колубаре, баш при излазу из Сутеске. Сеоске куће су по плећима брегова и падинама њиховим, окренутим Колубари. Јужни и западни крајеви села су неравни, докле северни је у равници поред Колубаре. Над самом Колубаром дижу се два кречњачка рта: Рид и Чот, а и од њих се пружа једна коса право на исток Боговађи и по њој су сва западна боговађска села. Највиша тачка у селу на овој коси зове се Средњак
    Извора је са западне стране села врло мало, почем је туда кречњашко земљиште и са вртачама, докле је доста извора на северној и источној страни. Главнији извори су Стублина до Придворице, Ливађански Извор у Матићима, Ђенадића Бунар и др. Поред села са западне и северне стране тече Колубара, јер у селу, кад изађе из Сутеске, скреће на исток и тако тече до става са Љигом. Кроз село протиче Наномирица и улива се у Топлицу мало изнад њеног ушћа у Колубару.
    Земље и шуме.
    -Ратковачке су земље родне и добре за све усеве, равне и подељене на три потеса: Збеговишта до кућа, Поља испод њега и Аде до Колубаре. У Збеговиштима су зиратне земље и пашњаци, у Пољима ливаде, а по Адама су њиве за кукуруз. Атар до Вироваца зове се Липик и по њему су зиратне земље и шуме.
    Шуме у селу нема. Врло мало забрана је до Маркове Цркве и Придворице. Народ за огрев добавља дрва из Колубаре, секући по адама врбљаке и тополе. За грађу набавља се са стране. Никаквих заједница нема.
    Тип села.
    -Село је подељено у две мале, раздвојене једна од друге једним малим безименим поточићем, који се слива у Колубару. Први део се зове Ливађански Крај и насељен је на Средњаку и до Придворице, а други Ратково Село и насељен је по брдима изнад колубарског корита, по дну Сутеске.
    У Ливађанском Крају су: Јеремићи, Марковићи, Матићи, Павловићи, Драгићевићи, Бркићи, Ђукићи и Маринковићи.
    У Ратковом Селу су; Јоксимовићи, Петровићи, Павловићи, Ђенадићи, Лазићи, Радивојевићи, Гавриловићи, Мијаиловићи, Петронијевићи, Јовановићи и Танасијевићи.
    У овом селу има доста задруга. Највећа је задруга Петровића а остале мање: Ђенадића, Матића (две куће), Марковића и Павловића.
    Подаци о селу.
    -Према списку села ваљевске епархије од 1735 године Ратковац је имао 18 домова.
    Према попису:
    -1866. године – 33 дома и 315 сановника.
    -1874. године – 38 домова и 354 становника.
    -1890. године – 48 домова и 408 становника.
    -1895. године – 50 домова и 438 становника.
    -1900. године – 47 домова и 457 становника.
    Годишњи прираштај становништва ово села је 4,64 а процентни 1,25%.
    Име селу:
    -За име салу везана је ова народна прича. У село се прво доселио некакав Ратко и по њему се прозвало Ратково Село, затим Ратковци и на крају Ратковац. Ратковац је био некад заселак Маркове Цркве, па су се од ње одвојили још пре почетка 18. века, јер се ово село налазило у списку села палешког округа из тога доба.
    Порекло становништва и оснивање села.
    -Старе ратковачке породице су исељене и њих данас нема у селу. Данашње село населиле су две породице, међу које се уметнуле неке из ранијега времена. -Ђенадићи су најстарија породица у селу, потомци Раткови, насељени у Ратковом Селу изнад Рида. Они су досељени из Васојевића у Црној Гори још пре почетка 18. века, како сами тврде. Родоначелник ове породице је Ратко и по њему је село добило име. Раткови потомци, осим Ђенадића су и: Јоксимовићи, Петровићи, Павловићи, Лазићи, Радивојевићи, Петронијевићи и Јовановићи. Њихове куће су једне уз друге, нису даље од 30 м, има их 23 и славе Аранђеловдан.
    -Јанковићи су пред крај 17. века прешли из Вироваца, а претхдно се вративши из Јабучја, камо су раније били отишли, и населили се у Ливађански крај. Јанковића више нема али су остали њихови потомци: Јеремићи, Марковићи, Матићи, Павловићи и Бркићи и још две куће Мијаиловића у Ратковцу (изван Ливађанског Краја, оп. Милодан), има их 21 кућа и славе Ђурђиц.
    -Ђукићи су се доселили после Другог устанка из Љубовиђе у Азбуковици, има их 4 куће и славе Михољдан.
    -Маринковићи, њихов предак се доселио из Ужичког округа и призетио се у Ђукиће.
    -Танасијевићи, њихов родоначелник је одскора досељен из Команица, дошао на имање жени, слави Св. Димитрија.
    У Ратковцу ма 49 кућа од 5 породица.
    Занимање становништва.
    -Ратковчани се занимају свима природним радњама, којима и суседни сељаци из ове области. Земљорадња, сточарство и повртарство особито се гаје. Земља даје особит плод, те га остаје доста и за продају. Стоке од сваке врсте држи се доста и она је особитог соја. Много се гаји поврћа и извози. Ратковчани су поред Колубаре и баве се доста риболовом, само им се оно не сматра као главно занимање. Занате уче радо и раде код својих кућа, а никад другоме, али већа предузећа и код својих кућа дају у руке вештијим и способнијим занатлијама. Нигде се не селе изван свога села.
    Појединости о селу.
    -Ратковац је саставни део Марковачке општине, у Срезу колубарском. Црква, школа и општинска судница су у Марковој Цркви. Гробље је у средини села у Ливађанском Потоку. Преслава је први дан Тројица.
    Цигани-Роми.
    -До саме Колубаре до брода Кршаре, где се река гази, имају две сталне циганске-ромске куће, које се баве ковачким занатом и раде земљу, а које су досељене из Мачве, из села Петковице. Вере су православне, славе Нову Годину – Св. Василија.

  2. Порекло презимена села општине Лајковац, Словац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године.

    Положај села.
    -Словац је на обема обалама реке Колубаре, у средини клисуре, познате под именом Сутеска. Сеоске куће су по падинама и плећима ових брда, која су најјаче сузиле колубарску долину у овом селу. Главнија узвишења су: Град, Словац и Брдо на левој обали реке и Оштриковац на десној обали. Брда су стрмих падина, каменита и пуна плазова и наваљаног стења. Земљиште је од секундарног кречњака са вртачама само по Словцу и плећима брда.
    Извора је у селу доста и око кућа су или међу словачким увалама и раседима или поред Колубаре. Главнији су извори: Добривојевића Бунар и Матића Бунар у селу, Градачка чесма поред Колубаре, Алуга и Точак испод Оштриковца.

    Земље и шуме.
    -Земље брдске су кречне, суве и врло подесне за стрмна жита, шуме и воће, куда и нема ливада и пашњака. Главни део имања је при ушћу Топлице у Колубару и по Сутесци, куда има одличних ораница и косаница и свега доста.
    Шума је доста, јер су сва брда пошумљена, па је има и за грађу и гориво у довољној мери. Сеоска шума позната је под именом Словац, и скоро сва издељена, а налази се на западној страни села. Сеоска заједница Град и један део Оштриковца.
    Тип села.
    -Словац је село разбијеног типа. Сеоске су куће распоређене у два џемата, један је на брду Словцу и испод њега се зове Словац, а други је на Оштриковцу и зове се Стошићи. Џемати су прави засеоци, два засебна насеља, мало повећи, па два засебна села; куће су им растурене на све стране и нигде у заједници.
    У Словцу су: Јовановићи, Вићентијевићи, Добривојевићи, Стевановићи, Матићи, Петровићи, Ђорђевићи, Марковићи и Срећковићи. У Стошићима су: Секулићи, Ивановићи (Станојловићи), Милутиновићи и Петровићи.
    Јаче задруге су: Добривојевића од 30 чељади и Срећковића од 25 укућана.
    Подаци о селу.
    -Код Вука и у харачким тефтерима из 1818. године овог села нема, уместо њега свуда се помиње Стојшић и Стошић који је имао 19 домова са 22 породице и 54 харачких личности.
    Према попису:
    -1866. године – 32 дома и 211 становника (као Стошић).
    -1874. године – 34 дома и 232 становника (као Словац).
    -1884. године – 38 домова и 254 становника.
    -1890. године – 42 дома и 291 становника.
    -1895. године – 42 дома и 303 становника.
    -1900. године – 44 дома и 314 становника.
    Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,12 а процентни 1,23%.
    Име селу.
    -Име Словац дошао је од брда овог огромног шумског простора, који се чак од Бабине Луке, преко Кланице, Лознице и Веселиноваца спушта до корита реке Колубаре под именом Словац. Словац је велика шумска висораван од секундарних стена са вртачама и проривена са неколико речица, које теку у јужном и североисточном правцу. Још у Првом устанку Прота Матија у својим Мемоарима помиње словачке шуме под именом планина Словац и да су у планини били збегови. И данас је Словац шумска област, али није ни из далека налик на планину. Куће овог села су на крају висоравни.
    Име Стојшићи некада, а данас Стошићи, дошло је од презимена прве породице на том крају села.
    Старине у селу.
    -На Брду Граду, баш према супротном колубарском вису Оштриковцу, налазе се данас добро очувани остаци некакве тврђаве. Од старе тврђаве остала су само поједина платна и порушени зидови. Тврђава је заузимала мали простор и прича се, да ју је зидала Проклета Јерина.
    -Порекло становништва и оснивање села.
    Стари део села је Стошићи, а Словац је новије насеље, те се према томе и после јавља у литератури. Што је име Словац претегло има се приписати јачем насељу на том крају и јачем истицању тога имена због старина и многе шуме. У селу нема старих породица, за њих се држи, да их је пре почетка 17. века и није било, већа да је ово пуст и шумовит крај. Прво су се населили Стошићи као заселак Маркове Цркве, па је због шуме у Словцу остао у заједници са Словцем а одвојио се од Маркове Цркве, иако са овим селом чини географску целину.
    -Стошиће је основала породица Срећковића досељена пред крај 17. века из Куча. Срећковићи су прво били насељени у Стошићима, па пре 50 година прешли у Словац и населили се под Градом, а у Стошићима остали њихови сродници, има их 5 кућа и славе Св. Василија.
    -Стојшићи или Радомировићи се у ово село прешли из суседних Вироваца и од њих су данашњи Станојевићи и Милутиновићи. По њима је овај крај назван Стошићи, има их 8 кућа и славе Ђурђиц.
    -Секулићи су у Стошића крај дошли пред Кочину Крајину из Бањана у Црној Гори а дошао је због крвне освете, има их 5 кућа и славе Ђурђевдан.
    -Тада или мало касније сишле су у село са Стрмне Горе, изнад Ваљева, од породице тамоишњих Лекића, три пордице данашњих Словчана и населили се на Словцу и по странама изнад Колубаре. Словчани су пореклом из Дробњака у Црној Гори, од братства тамошњих Косорића, њих је под презименом Матићи и Добривојевићи и свих других (осим Срећковића) у Словцу 26 кућа и славе Мратиндан.
    Занимање становништва.
    -Словчани се занимају свим привредним радовима, којима и суседни сељаци ове облассти. Како се налазе у каменитој клисури, сваки још вади камен и продају по доњим тамнавским селима, која су оскудна каменом. Словчани не уче занате и не селе се изван свога села.
    Појединости о селу.
    -Словац је саставни део Лозничке општине у Срезу ваљевском. Судница је у Лозници, селу поред Колубаре према Ваљеву. Стошићи иду у Маркову Цркву, а Словац у Степање које припада Тамнави. Школи Словац иде у Бајевац, а Стошићи у Маркови Цркву. Гробље је подељено на два дела, докле се Стошићи сахрањују у Гробље Маркове Цркве. Село преславља Томину Суботу.
    Кроз село левом обалом Колубаре иде окружни пут Ваљево-Обреновац. На изласку из Сутеске налази се у селу механа, својина једног од Словчана. Механа је путничка, држи је сопственик и поред ње нема никаквих других зграда.
    На Колубари између оба краја имају свега два брода, Први Словачки Брод, гази се, кад је река мала и налази се одмах испод Града, а други је на понтонима испод ушћа Топлице.

  3. Хвала вам на овало лепом тексту о Лајковцу и околним селима.