Порекло презимена, село Живковци (Љиг)

22. мај 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Живковци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у долини реке Качера. У селу се разликују три засеока. Од Вагана на југ и на југо-запад спуштају се косе у таласасту раван око реке Оњега и чине заселак Оњег. Река Оњег постаје од неколико потока који извиру испод Вагана, протиче кроз истоимени заселак и тече даље северном границом ове области у правцу југо-истока, до ушћа у Љиг. Зеслеак Оњег одвојен је од засеока Средина Села развођем што дели воде на десно најпре реци Оњегу, а после Љигу, и на лево Качеру. Од овог развођа, а поименце од Средњака, Дебелог Брда и Кобиловаче пружђају на јужну страну две косе у таласасту раван око реке Качера. Ове косе су разддвојене Живковачком Реком и чине Средину Села. Од овога је реком Качером и његовом долином јече издвојен трећи заселак, Дрењина, који, као и Оњег, чини засебну географску целину. Овај је заселак, дакле, на левој страни Качера, а сачињавају га опет две косе, које се од Горњег Брда, на граници драгољског и живковачког атара, и планине Осоја спуштају благим нагибом у долину Качера.

Сеоске куће су на странама поменутих коса и при врховима њиховим, у супадинама поменутих брда.

Извори.

Најглавнија је вода у селу Живковачка Река, чији је извор, звани Катра, испод брега Штовне. Тече у правцу север-југ кроз Средину Села у Качер. Са десне стране прима поток Медевац, који је једина природна граница између овог села и Калањевца. Знатни су још извори: Катрен, чесма од старине, у Средини Села, код које су негда биле „совре“, а на равни пред Катреном зборно место за општинске састанке у ранија времена, затим, Точак и Рашћиновац.

Земље и шуме.

Зиратна земља је мањим делом између кућа, а већим у долини Качера, т.ј. на потесу. Оњежани имају засебне потесе око реке Оњага и на Вагану. Земља је добре родности. Највеће су њиве на Вагану, где се сеју сва стрмна жита, ређе кукуруз.

Шуме захватају велике просторе око села. Има под Ваганом, око Оњега и по Осоју, колико припада живковачком атару. Ово су заједничке сеоске шуме, служа и за испаше.

У сеоском потесу има 10 трла.

Тип села.

Село је разбијеног типа, слично типу осталих села у долини Качера. Само што јача издвојеност и удаљеност заселака чине му већу разбијеност ако се у целини посматра. Има три засеока: Оњег и Дрењину, који су од трећег засеока, Средине Села, далеко пола часа.

Свега у селу имају 123 куће, од којих су у Дрењини 17, Средини Села 80 и Оњегу 26 кућа.

Име селу.

О имену села у народу се ништа не прича.

Старине у селу.

На потесу, поред Качера, је Селиште, где је, по причању, било некада село. У долини Живковачке Реке, под брдом Кобиловачом, има стари рударски поткоп вертикалног правца и око њега шлакње.

 

Порекло становништва.

Сем једне разгранате фамилије, која је пре 200 година досељена из Трудеља, те се може рачунати у старинце области, у селу су све досељеници*.

*Слепи старац Миладин из Калањеваца, уважен и бистрог ума и особито доброг памћења, рече ми да се све становништво у Живковицма и Калањевцима доселило „озго“.

У Дрењини су:

-Марковићи, који су дошли од Сјенице 1809. године, славе Ђурђевдан.

У Средини Села су:

-Гавриловићи, Старчевићи, Петровићи, Стајчићи, Милићевићи, Чолићи, Димитријевићи, једна су фамилија из старине, досељени из Трудеља пре 200 година, славе Никољдан.

-Живановићи су давно досељени из Мајина у Црној Гори-Бока Которска, славе Мратиндан. Од ово фамилије има кућа у Срему, где су неки остали после бекства за време Кочине Крајине, док су се остали вратили на старину, у Живковце.

-Плесконићи су досељени пре 120 година из Сјенице, славе Ђурђевдан*.

*Плескоња има у Бабинама, између Пљеваља и Пријепоља, где су старинци и они славе Ђурђевдан, те се може сматрати да су Плесконићи отуда.

-Петронијевићи су дошли из Трнаве-округ ужички пре 120-130 година, славе Никољдан.

-Тамбурићи су дошли одавно однекуд „озго“, славе Никољдан.

-Недићи су такође „озго“, славе Никољдан.

-Јаковљевићи су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорђево, славе Лучиндан.

-Павлучићи (Јанковићи) су досељени из Сјенице у време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.

У Оњегу су:

-Раковићи, досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Илиндан.

-Веселиновићи (Јанковићи) су дошли заједно са Раковићима од Сјенице, славе Ђурђевдан.

 

Сеоска заветина је први дан Духова-Тројица.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Sel

    Ima tu jos porodica, pola ste preskocili.

    • dejan

      mislim da nisu preskocili, ja sam poreklom iz tog kraja i mislim da su naveli 90% tacnih podataka. Doduse bilo bi dobro da malo dopune posto je vecina doselila iz Sjenice od kojeg su to plemena bili doseljenici itd.

      • Vladimir

        “pola ste preskočili” te “malo da dopune”…

        Ovi komentari i služe da se dopuni osnovni tekst jer, izgleda da skoro svi na, skoro svakom članku ovog portala propuste da pročitaju i registruju, na osnovu kojih materijala je isti napisan a ovaj je konkretno, da podsetim, “Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905″… 1905 godine i moguće je da je autor Miloje Rakić možda nekog i propustio ali veća je verovatnoća da tih nekih koji su “preskočeni” jednostavno nije ni bilo tada.