Љиг и околна села

10. јун 2012.

коментара: 27

Завичај - села и градови

Општина Љиг:

Ба, Бабајић (до 1950. године Бабајић Село), Белановица, Бошњановић, Бранчић, Велишевац, Гукош (до 1991. године Гукоши), Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Лалинци, Латковић, Липље, Љиг (од 1950. године обухвата насеље Бабајић Варошица), Милавац (до 1979. године део Цветановца), Моравци, Палежница, Пољанице, Славковица, Цветановац, Штавица и Шутци.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (27)

Одговорите

27 коментара

  1. 12. мај 2013. у 00:38

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Липље. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Село Липље лежи испод Мораваца, на десној страни реке Љига. Село је на таласастој равни, која се од брега Чикера спушта на југо-запад у потпуну равницу око Љига. Кроз село протиче повећи поток Липовица. Куће су у горњем крају сеоског атара: око горњега краја тока потока Липовице, у Малом Пољу до Брестова, у Самаџиној Ораници, Трсковитој Бари, Крушевитом Брду и Ражовишту.

    Извори у селу.

    -Најглавнији су извори: извор у Малој Липовици, у Самаџиној Ораници, у Доброкашу, у Гемовцу, даље Иванков Извор, Теодоровића Извор и Мијатов Бунар. Има и 8 копаних бунара-ђермова.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање мањим је делом између кућа, а већим је издвојена у сеоском потесу поред Љига, између Брстовачког Потока и Липовице. Сеоски је потес далеко од средине села за 20 минута хода. Земља је одличне родности. По родности своје земље ово село долази на прво место у Качеру. Највише је земље под ливадама, које се два пута годишње косе. Сточарство је најразвијенија грана привреде, особито храњење волова доноси сељацима највише користи.
    Заједничке шуме нема, али има мањих приватних забрана са церовом и граничевом гором растурених по целом селу.
    На сеоском потесу има 6 трла, од који је једно постала кућа.

    Тип села.

    -Село је разбијеног типа, најприближнијег шумадијском. Засеоци се не разликују, крајеви са кућама имају топографска имена.
    Свега у селу има 56 кућа.

    Име селу.

    -Прича се да се село овако прозвало по томе што је у њему некад било много липа, којих и данас има доста.

    Порекло становништва.

    -Само се за три најмање фамилије каже да су старинци. Највећи део становништва пореклом је из Брњице, недалеко од Приштине у Старој Србији.
    Породице су:
    Брдарићи, већ изумрли у мушкој линији, славили су Игњатијевдан.
    -Ђикићи (Теодоровићи) су старинци, славе Аранђеловдан.
    -Радивојевићи су такође старинци, славе Јовањдан.
    -Радивојевићи, Антонијевићи, Саматовићи, Јевтићи, Мијаиловићи, Милевићи, Гајићи, Павловићи, Лакићи, Сарићи, Сретеновићи и Жикићи су из старине сви једна фамилија. Прича се како су пре више од 100 година доселили овде неки радивоје и Симун (Симо) из Брњице, и од њих се намножила ова велика фамилија, сви славе Никољдан.
    -Росићи. Прича се како се пре 100 година доселила од Сјенице нека баба и узела у кућу зета из ваљевског округа од кога је настала ова фамилија, славе Никољдан.
    -Џокићи су дошли из Босне 1876. године, славе Никољдан.
    -Вукашиновићи, досељени 1876. године из оближње Дудовице, славе Ђурђевдан.
    -Лучићи, досељени пре 28 година из Угриноваца, славе Никољдан.
    Сеоска заветина је Млади Св. Никола, 9 маја по старом календару.

    Одговори

  2. 15. мај 2013. у 20:10

    Милодан

    Порекло становништва села Бабајић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ

    Положај села.

    -Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, са друга стране Љига. Село је на косањицама, које од Сувобора силазе Љигу. Земљиште је терцијално, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немау нарочитих имена.
    Извора је у селу доста. Сви су око кућа, али сељаци копају бунаре, па се и њима служе, као и водом потока и оних силних извораца, који су у почетку пограђени као чесме. Од текућих вода овог села су: Љиг, који због своје велике брзине и плаховитости тече крајем села подељен у два дела: Годевац, поток који постаје од неколико чесама у западном делу села и тече у источном правцу; Гачића Поток, који постаје од неколико извора и чесама у јужном крају села и тече том страном села и на истоку пада у Љиг.

    Земље и шуме.

    -Имања су изван кућа и растурена по целом селу. Има доста њива око кућа, а ливаде и пашњаци су по косама, или по долинама потока. Најлепше ливаде су по Годевцу а зиратне земље око Љига.
    Шуме су појединачне, растурене по свим крајевима, а највише их је до Цветановаца и по Гачића Потоку. Шума је од лиснатог дрвета, има је у довољној мери и за све домаће потребе.
    У селу нема никаквих заједница.

    Тип села.

    -Бабајић је село разбијеног типа. Сеоске су куће по косама и изнете на брегове изнад појединих потока, али су врло растурене, тако да нигде ни две нису заједно. Кад се пође од Горње Топлице окружним друмом, који обавија са западне и северне стране ово село, онда су по избрешцима тако растурене куће, да ова растуреност није могла створити ни џемате ни мале. Бабајић је прво љишко село у равници и као што су куће овог села растурене, тако су исто и свих села испод њега.
    У селу су данас три старе породице, а међу њих усељене нове. Од старих породица су: Брковићи, Колаковићи и Пејчићи. Новије породице су, и то:
    а) У Борковићима: Николићи, Михаиловићи, и Шукићи.
    б) У Колаковићима: Мијаиловићи, Илићи, Цвијовићи, Николићи-2, Илићи-2, Средојевићи, Јанићијевићи, Ђурићи, Јањићи, Трифуновићи, Сремчевићи, Зврндаци, Јанковићи, Аруновићи, Тадићи, Милановићи, Павловићи и Симићи
    в) У Пејчићима: Пантићи, Сретеновићи, Теодоровићи и Јанковићи.
    Задруга у селу мало има. Повећа задруга је Зврндачка и повише мањих.

    Подаци о селу.

    -Бабајић је према харачким тефтерима из 1818. године имао 27 домова са 74 харачке главе.
    Према попису:
    -1866. године – 44 дома и 270 становника.
    -1874. године – 45 домова и 264 становника.
    -1884. године – 74 дома и 377 становника.
    -1890. године – 71 дом и 459 становника.
    -1895. године – 75 домов и 492 становника.
    -1900. године – 86 домова и 547 становника.
    Годишњи прираштај становништва од 1866 године је 8,4 (пише 84) а прицентни 2,9%, где је последњих година више женских него мушких глава.

    Име селу.

    -Откуда је ово име селу непознато је, зна се само толико, да је село врло старо, да има и старих породица.

    Старине у селу.

    1. Кроз село, низ Годевац, по предању силазио је некакав стари пут, којим се прелазило из колубарске долине у љишку и одатле за моравску. По путу су очувани трагови старих калдрма и насипа, али су то радови најновијег турског доба, још кад су били у овим крајевима.
    2. У Пејчићим, најстаријој сеоској породици, и данас се распознају стара насеља овога села: сувомеђине, бедеми и остаци некадашњих станова замрлих, исељених и растурених становника овог села.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Пејчићи: Бабајић је основала породица Пејчића, за коју се држи да је „од Косова“ и да није могла имати више од 2-3 куће. Пејчићи млади изумиру и то изумиру у јакој мери; данас их има три куће, све скоро на умору, Славе Ђурђевдан. Старе куће Пејчића биле су на коси до Цветановца, отприлике 300 метара на запад од данашњег Бабајића, друмског насеља. Све остале породице су досељене.
    -Колаковићи (Колаци): Први досељеници овог села су Колаковићи (Колаци) досељени у неколико породица из Никшићке Жупе пред крај 17. столећа. Неки су од Колака заостали у Старом Влаху и по горњим селима ове области, а овде су сишле 3 породице и неселиле са на Годевцу, код Колачке Чесме, 200 метара на југ од Пејчића. Од досљене 3 породице овог села једна се одмах одселила у Качер, у Јерменовце, и од њих су тамошњи Колаковићи; њих је у Бабајићу 20 кућа, славе Лучиндан и готово су сви изменили ово старо презиме.
    -Брковићи : После Колака на годину, а не више, доселили су се Брковићи из Остатије у Старом Влаху и населили по дну села, испод Колака, где су и данас, њих је 12 кућа и славе Ђурђевдан.
    У Пејчиће доселили су се:
    -Јовановић из Берковца, призетио се пре 40 година, славе Ђурђевдан и Никољдан
    -Лазић из Цветановца, призетио се пре 30 година, славе Ђурђевдан и Стевањдан
    -Сретеновић се доселио као слуга из Љутице-округ ужички па ушао жену у кућу пре 30 година, славе Јовањдан.
    -Пантићи су из Љутица-округ ужички, чији се отац доселио као слуга пре 40 година, њих је две куће, славе Ђурђевдан.
    -Тодоровић је дошао на купљено имање пре 33 године из Кадине Луке, слави Св. Јована Милостивог.
    -Јанковићи су из Лалинаца, чији се отац доселио на имање пре 40 година, има их две куће славе Јовањдан.
    У Колаковиће доселили су се од 1846. године па наовамо:
    -Мијаиловић, дошао из Кадине Луке на своје имање, славе Аранђеловдан.
    -Илићи, чији се отац доселио из Мушића-округ ужички као занатлија, па се овде стално настанио, има их 4 куће, славе Ђурђиц.
    -Цвијовићи је из Ракара, дошао на своје имање, слави Ђурђевдан.
    -Николића отац се доселио однекуд из Старог Влаха; има их две куће, славе Аранђеловдан.
    -Средојевића отац се доселио из Горњег Лајковца ове области у Колаке, њих је 3 куће. Славе Игњатијевдан и Лучиндан.
    -Јанићијевићи су из Дражиновића-округ ужички, отац име се населио као слуга, њих је две куће, славе Ђурђевдан.
    -Ђурићи су из Каленића-округ ужички, дошли на купљено имање, има их две куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.
    -Јањићи су из истог села (Каленића), отац име се доселио као слуга и призетио се, њих је две куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.
    -Трифуновић се скоро доселио као слухга из Оровице у Азбуковици, слави Стевањдан.
    -Сремчевић је досељен на Ђурића имању, слави Аранђеловдан.
    -Зврндаци су из Осата; њихов дед се доселио као занатлија, па се призетио у Колаке; њих је 3 куће, славе Аранђеловдан и Лучиндан.
    -Јанковић се доселио на купљено имање из Планинице, славе велику Госпојину.
    -Аруновић је из Велишеваца, доселио се на купљено имање, славе Ђурђевдан.
    -Тадић се призетио у Колаке, доселио се из Штавице-округ руднички, славе Никољдан и Лучиндан.
    -Милановић је из рудничких Бањана, дошао уз матер, слави Јовањдан.
    -Павловић је из Берковца, дошао уз матер, слае Јовањдан.
    -Станковићи су из Палежнице, дошли на купљено имање, има их две куће, славе Никољдан.
    -Симића отац је из Дудовице-округ београдски, њих је 3 куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.
    У Брковиће су се населили:
    -Николић, досељен из Палежнице, славе Никољдан.
    -Михаиловићи су из Бранетића-округ рудднички, њихов отац је дошао жени у кућу пре 80 година, данас их има 5 кућа, славе Никољдан и Ђурђевдан.
    -Шукићи су из Попадића ове области, њихов отац се доселио као уљез, има их две куће, славе Св. Петку и Ђурђевдан.
    На источном делу села, на путу Ваљево-Горњи Милановац, при обали реке Љига налази се друмско насеље овог села. Са обе стране пута, у страни изнад реке Љига, налази се једна механа, општинска судница, 3 дућана и три приватне куће. Становници овог краја су обично занатлије, трговци и чиновници, који се узгред готово сви баве земљорадњом.
    -Јовановић се први населио у овом крају као терзија, но данас не ради занат већ се бави трговином, он је од породице Михаиловића у овом селу, слави Аранђеловдан. Јовановић је сишао из села 1865. године и од тог доба населише се и остали:
    -Ковачевић је дошао као терзија и трговац из Босне, па пошто је наследио неког свог претходника, чију је радњу и имање примио, слави Пантелијевдан и Ђурђевдн.
    -Поповић је из Вртиглава, доселио се као свештеник, слави Ђурђевдан.
    -Павловић је из Тометиног Поља-округ ужички, доселио се као абаџија и трговац, слави Лучиндан.
    -Миладиновић се доселио из Дрлаче-округа подрињског као трговац, слави Трифундан.
    -Рацић се доселио из Катића у Старом Влаху као механџија, слави Никољдан.
    У Бабајићу има данас 85 кућа од 35 породица.

    Занимање становништва.

    -Бабајичани се занимају поглавито земљорадњом и сточарством, осим оних који су насељени на реци Љигу, чије је главно занимање занат или трговина. Земље су богате и дају доста рода, због чега се многе породице досељавају и заузимају мало по мало све боље и боље земље. Воће се гаји у доста великој мери и добро рађа. Бабајичани нису занатлије и немају потребе ни да се одају тим пословима, пошто имају сталних занатлија у свом селу или преко Љига у Гукошима, где постоји далеко веће друмско насеље. Бабајичани се на селе из свог села.

    Појединости о селу.

    -Бабајић је стставни део Бабајићске општине у Срезу колубарском. Судница је у Бабајићу, на Љигу, а школа и црква у Цветановцима. Гробље је подељено у два дела. Село преславља Спасовдан.

    Одговори

  3. 15. мај 2013. у 23:53

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Пољанице. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Испод Шутаца, опет у долини Качера, лежи село Пољанице. И овде се од помињаног развођа између Љига и Качера спуштају у долину Качера две косе са благим нагибом. Ове косе раздвојене су потоком Врбовцем, а од шутачке косе одваја их поток Врањевац. На овим се косама уздижу као таласи омања узвишења: Парлог, Врбовац, Пољана и друга мања, те земљиште има изглед таласасте равни. Сеоске су куће на странама ових коса. Не левој страни Качера је планина Лисина, чије се стране стрмо спуштају у долину ове реке, те јако стешњују са те стране.

    Извори.

    -Најглавнији су извори у овом селу: извор потока Врбовца, Маринац, Липовица, Бубан, Сига и још повише безимених, око којих су прикупљене сеоске куће.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање и попашу је између кућа у селу, као окућница, затим поред Качера и на странама и заравањцима поменутих узвишења. Земља је боље родности но она у Шутцима, и долази у најплодније земље поред Качера. Једној породици за осредњи живот довољно је и 4 хектара зиратне земље. Највеће су њиве на Липовици, у планини Лисини, која је некад било под шумом, а сада је цела искрчена.
    Заједничка сеоска шума је Лисина, где је највише буковине. Служи као заједничка сеоска испаша. Од средине села је далеко 20 минута хода. По селу има доста растурених приватних забрана.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, прелазног типа између старовлашког и шумадијског. Због мањега пространства а веће једноликости земљишта село се дели на два засеока. Поједини крајеви носе географска имена, као: Дебељак, Трлине, Крњевац и др.
    До пре 60 година село је било на сеоском атару, одакле је премештено у брдо, на садашње место.
    Свега у Пољаницама има 91 кућа.

    Име селу.

    -Географско име села дошло је од природе земљишта на коме је. У народу, пак, нема о томе никаквих тумачења.

    Старине у селу.

    -У атару овог села има једно маџарско гробље на коме је било до скоро великог камења. Недалеко од тог гробља има место Црквине, где је, по причању, био манастир Медошевац, тако назван по месту на коме је био. А кад су на томе месту од некаквих година почели много рађати виногради, онда се оно назове Доброшевац, како се и данас зове.

    Порекло становништва.

    -Све становништво овога села чине старији досељеници, највише из ужичког округа.
    -Сретеновићи (Радовановићи, Ђорђевићи, Мирковићи, Ђуровићи, Јанковићи, Андрићи, Живковићи), који су одавно досељени из Срема, славе Митровдан.
    -Минићи (Ерићи, Миловановићи, Милојевићи), досељени су пре неких 150 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.
    -Трањићи (Стевановићи, Павловићи, Миловановићи) , досељени пре 130-150 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.
    -Кулизићи (Илићи, Петровићи) досељени одавно из ужичког округа, славе Мратиндан.
    -Сокићи (Миловановићи, Пауновићи), такође су се доселили одавно из ужичког округа, славе Стевањдан.
    -Марковићи (Сокићи), из старине једна фамилија, славен Стевањдан.
    -Бобићи (Стевановићи, Живковићи, Петровићи, Савићи, Милутиновићи) су досељени из Старог Влаха, али ће, по свој прилици, бити пре од Сјенице, славе Аранђеловдан.

    Сеоска је слава прва недеља по Петровдану.

    Одговори

  4. 16. мај 2013. у 22:53

    Милодан

    Порекло становништва села Бах (Ба), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ

    Положај села.

    -Бах (Ба) је у суподини Сувобора, на обема обалама реке Љига, који извире у овом селу. Село је у планинској котлини затвореној са свих страна високим сувоборским и ријорским косањицама и брдима. Ову котлину са северне стране простругао Љиг, те је тако у том правцу отворио пут и селу за везу са ваљевским селима. Са јужне стране су Груковица и Гучево, сувоборски висови, са запада Рујевац, а са истока Грађеник. Са Гучева силази дубоки, у стенама ужљебљени поток Просек и он дели Башку Котлину на два неједнака дела: западни мањи и источни пространији. Западни део је равнији, виши, наводњенији и за усеве подеснији, докле је источни неравнији и проструган силним потоцима, чије су долине јако ужљебљене у стенама. Западни део познат је под именом Башка Поља.
    Башка корутина састављена је од секундарних конгломерата, пешчара и кречњака са вртачама, а ове стене превлађују на сувоборским висовима и Грађанику, докле су Рујевац, Башка Поља, Ријор и сви висови по суседним селима, са северне стране, састављени из дацитних рифова.
    Сељаци поглавито употребљавају воду са река и потока, као и са оних многих ситних извораца у кориту реке. Главна река овог села је Љиг. Љиг избије из пећине врелом. Пећина је дубока, на устима доста широка, а у дубини уска и ниска, под јој ступњевит, пошто је у плочастом или слојевитом кречњаку. Пећина је под Гучевом, и Љиг, чим избије из ње, тече на север око 50 метара, па са јаком буком пада са висине од 15 метара, преко степеница, саграђених од самог бигра. При том паду сељаци су му ухватили воду и навели на свје млинове-воденице, којих је знатан број у тој страни. Кад сиђе у раван, тече великом брзином, јаким бучањем и утврђеним коритом све до става са Палежничком Реком. Уз пут прима још повећу и водом богату речицу Башку, која силази са Груковице.
    Низ Башка Поља силазе у Палежничку Реку два појача планинска потока: кањонски, плаховити Просијек и Слатина, у који силазе све воде и оних многих извораца по Пољу. Са Грађеника силази повећи и јак поток Орешковац и утиче у Љиг испод става са Башком Речицом.

    Земље и шуме.

    -Башке су земље од прве врсте. По Башком Пољима је црна смоница, богата хумусом, врло родна и подесна за све усеве, а како је наводњена, то су по њој добре ливаде. По Грађенику, Рујевцу и уз Башку Речицу земље су сувопарне, растресите, плитког дна, неродне, те се морају много ђубрити, па да даду бар приличан род. Луке око Љига су бескорисне, јер плаховити Љиг квари их, затрпава и односи. Најбоље земље су по плећима сувоборских и ријорских огранака, тамо су сеоски закоси, пашњаци и испусти. Башани имају доста земље, али немају за кукурузе, те стога силазе у доња љишка села и тамо закупљују имање, те на њима сеју кукуруз и исхрањују с пролећа своју стоку.
    Шума је од лиснатог дрвета, а има је у великом изобиљу; нарочито је има по Сувобору, долинама планинских неприступачних потока, као и по селу. Рујевац и Грађаник су огољени, те дају материјала за плављење сеоских лука, докле су сви други висови пошумљени. Шуме по Сувобору, Грађанику и Башким Пољима су сеоске заједнице, где се заједнички дају под закуп, кад роде жиром или травом.

    Тип села.

    -Ба(х) је село особитог типа, каквога нема на Балканском полуострву. Ба је село речног типа. Чим Љиг сиђе од извора у раван, одмах испод водопада, са једне и са друге стране поређане су куће, где су куће уз реку, а пут испред њих са једне и друге стране. Уз куће су мале окућнице, врло блиске, само оградама и малим окућницама растављене. Низ Љиг силазе куће само до под Рујевац, где, чим се река отпочне ширити и пустошити своје обале, престају и сеоске куће. Како су многе породице из ове заједнице морале изаћи, то су оне махом отишле у потоке и притоке Љига и по истом се начину населиле. Неколике доцније насељене породице овог села, будући ненавикнута на овакав начин насељавања, растуриле су се по селу, те су тако створиле новије крајеве или мале. Према овоме сав Бах није речно насеље, него насеље разбијеног типа. Тако Речани су башког, речног типа, а Брђани старовлашког, докле Грађеник чини прелаз између једног и другог.
    У Речанима су ове породице:: Лазићи, Аћимовићи, Милинковићи, Живановићи, Миловановићи, Веловуловићи (Милисављевићи), Рајнићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи (Урошевићи), Лазарићи, Матијевићи и Илићи.
    Брђани су: Ђурђевићи и Степановићи.
    На Грађанику су: Поповићи-1, Поповићи-2, Цвијовићи (Филиповићи), Илићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи и Пантелићи.
    У селу без кућа Ђурђевића и Степановића нема задруга, а поменуте су осредње.

    Подаци о селу.
    Бах је према извршеном попису од 1735. године, као село рудничког дистрикта имао 8 домова.
    Према попису:
    -1866. године – 54 дома и 408 становника.
    -1874. године – 66 домова и 469 становника.
    -1884. године – 71 дом и 523 становника.
    -1890. године – 83 дома и 580 становника.
    -1895. године – 92 дома и 610 становника.
    -1900. године – 96 домова и 672 становника.
    Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 8,16 а процентни 1,32%, где је стално више женских него мушких глава.

    Име селу.

    -За име селу везана је ова народна прича. Некакав богат властелин из доба немањићког, прича се, зидао је у исти мах три цркве: Маркови Цркву, Степањску и Башку. На сва три места у исто време су отпочели радови, свуда су били настојници учени људи, који су руководили послом, јер се властелин није нигде непосредно мешао. Једнога дана реши се да обиђе сва три места и да прегледа започете радове. У Марковиј Цркви и Степању допадну му се започети радови и нареди да се послови продуже до краја, а кад је дошао у Бах, тада му се ништа не допадне, те нареди да се посао прекине, настојник отпусти а радници исплате и растерају. Кад се властелин враћао својој кући, онда прича вели, да је рекао: „Ба, Ба, овде не иде како треба“, па је, кажу, отуда и дошло име селу. И данас Башанин, кад ово прича додаће: „Па Бах и не може се свакоме допасти“.
    Имена џемата: Грађеник и Брђани су по месту насељења, као и Речани.

    Старине у селу.
    1.При извору реке Љига, на 52 метра од уста пећине, на ивици оне бигровите степенице, низ коју пада Љиг, налази се стара башка црква, која је данас поправљена и сва је од камена. Оваква црква је од 1873. године, а поправили су је сами сељаци о свом трошку, мада не ради преко целе године, осим извесних одређених дана. За ову цркву народно предање вели, да је из велике давнине „из немањићког доба“. Она је у доба турско више пута паљена. А међу запаљеним црквама ваљевског округа од стране Махмуд-Паше Бушатлије, помиње се и црква у Баху.
    2.Под Рујевцем, са источне стране, близу данашњих кућа, налази се неко место, које се зове Згариште. По наародном предању овде су биле велике топионоице и зграде за становање особља, као и зграде за смештај прерађене и сирове руде. Мало ниже овог места налазе се Кућишта, на којима је по предањима су била насеља рударских радника и њихових породица.Истина и данас се налазе трагови: сувомеђине, зидова и заостатака раниијих насеља, која обично указује на рујавачке рударске послове, који су некада морали бити јако разијени, кад се по целом Рујевцу налазе „шлакње“ (топионичке згуре) и други трагови рударства.
    3.Од цркве, па испод Сувобора, подножјем његовим највиших висова, ишао је некакав стари пут, којим се из долина Љига, преко Планинице, прелазило у долину Чемернице и Западне Мораве. На старом путу, који је планински и пресртан(!) а у последње доба поправљан и прошириван, налазе се остаци старих радова на путу.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -За Ба(х) се прича да је село „из велике давнине“*
    *Старост села Баха утврђена је непобитним доказима на близу 200 година. Истина у списку села од 1738. године нема Баха, али постоји на карти тог времена, коју је Langer публиковао уз своју расправу. Бах се помиње међу селима потученим градом у јулу 1719. године, где се пише Paah.
    У народном предању постоји мишљење, да су ово село основале многе некакве породице, туђе народности и вере, по занимању рудари. Ништа изближе не зна се о овим породицама, зна се само то, да су овде биле, докле ови крајеви нису потпали под Турке, па су отеране, и исељене у угарске земље, а њихове куће и зграде попаљене и порушене. Како су онда биле порушене све сеоске куће и село било расељено, онда су одмах нагрнуле друге породице и неселиле село. За дивно чудо да су данашње породице око реке по предањима досељене одмах после исељења старих рударских породица. Иако је то било давно, ипак су још свеже успомене о досељењу и из суседног рудничког села Ивановаца. Прича се да су прешле само три породице, које су биле задружне и прво се населиле у Љигу, испод Скока. По предању ово досељење пада у почетку 16. столећа.
    -Лазичи (Степановићи) и Рајнићи су предсавници ових породица а са њима су у сродству:
    -Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани, Илићи, Веловуковићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били у реци, па су се неки због тескобе изместили, тако су: Степановићи на Рујевцу; Петровићи, Пантелићи, неки од Живановића и Веловуловића при извору Орешковца на Грађанику, а Танасијевићи и Топаловићи уз Башку Реку под Груковицом. Њих је у селу 28 домова и сви славе Аранђеловдан.
    -Поповићи: Кад су сељаци у почетку 17. века поправили цркву, нису имали свештеника, па су отишли тражити га. Прича се да су нашли некаквог залуталог попа у рудничкој нахији и довели га да им попује. Од овог попа воде порекло данашњи Поповићи-1 у Б. Реци, Старом Влаху и овде; њих је у Баху две куће и славе Никољдан.
    -Поповићи-2, су се доселили из Штитова у Старом Влаху, њихов предак доселио се као поп, има их 6 кућа и славе Аранђеловдан.
    -Ђурђевићи и Цвијовићи досељени су из Сељана у Полимљу, а доселили су се кад и Поповићи, заједно са њима у другој сеоби нашег народа. Ђурђевићи славе Никољдан а Цвијовићи Стевањдан.
    -Илићи, предак се доселио из Труднова у Старом Влаху кад и предходне породице, њих је данас у Грађанику 3 куће и славе Никољдан.
    У Бах-у је данас 95 домова од 6 породица.

    Занимање становништва.

    -Башани се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Сеју све врсте усева, а како сеоско земљиште није најбоље и нема га у довољној мери, то се Башани спуштају низ Љиг у доња села и тамо засејавају све остале усеве, које не могу да успевају у селу. Стоке држе доста и то преко лета по Сувобору, а преко зиме у Башким Пољима и Љигу, а често пута са стоком силазе с’ пролећа у доња љишка села ради њихове прехране.
    Башана има занатлија: ковача, абаџија, опанчара, зидара, качара, и они раде занате узгред, без обзира имају ли своје радионице-дућане или немају. Башани се не села из свога села.

    Појединости о селу.

    -Ба је саставни део Башке општине у Округу рудничком, Срезу таковском. Црква и школа су у Славковици, Округу ваљевском, те је по томе што је ваљевско село, а судница им је испод Врела, код садашње цркве. Гробље је издељено по малама. Село нема своје сеоске преславе.

    Одговори

  5. 16. мај 2013. у 23:36

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Лалинци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Лалинци леже ниже од Бољковца, у долини Бољковачке реке, зване овде Лалиначком. Речна је долина овде доста проширена и назива се Лалиначким Пољем. Са леве стране спуштају се у ово поље стране и косе од Репиног Брда, Мекота и огранци Проструге. Са десне стране је Лалиначко Поље затворено развођем између Лалиначке Реке и Брезовице, на коме су брегови: Калеми, Весића Кичер и Боблија. Сеоске су куће растурене по косама, изнад дубодолина и веома су скривене.

    Извори.

    -Најглавнији су извори: Антонијева Чесма, Лазина Вода, оба при врху Лалиначке Планине; чине поток Сланац, даље Јанина Вода у Дубрави, Водица и други.

    Земље и шуме.

    -Замља за обрађивање мањим је делом између кућа а већим у Лалиначком Пољу. Добре је родности; нешто боља но у Бољковцима. Највеће су њиве на Репином Брду.
    Шуме су: Лалиначка Планина и Осоје, где преовлађује буковина. Обе су сеоске заједнице. Од средине села су далеко пола часа хода.
    До скора је било повише трла, данас их је само три, на потесу.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, старовлашког типа. Уза село је заселак Дубрава, на огранцима Проструге.
    У селу има 56 кућа, од којих су у селу 44 а у Дубрави 12.

    Име селу.

    -У народу не постоји никакво тумачење о иману села.

    Порекло становништва.

    -Од девет фамилија у селу за пет се тврди да су старинци а четири су досељеничке. Од 56 кућа у селу су 23 стариначке.
    У Лалинцима су:
    -Весићи, досељени пре 120 година из Старог Влаха, славе Стевањдан.
    -Дућкаловићи (Милошевићи, Ђорђевићи, Иванковићи, Савковићи), досељени пре 80 година из Горњег Бранетића (Срез таковски), славе Ђурђевдан.
    -Илићи, досељени пре 40 година из Горњих Бањана, славе Стевањдан.
    -Добричићи, давно однекуда досељени, не каже се шта славе.
    -Петковићи су старинци, славе Ђурђиц.
    У Дубрави су:
    -Савићи (Дмитровићи, Ђуровићи, Ковачевићи), старинци, славе Ђурђиц.
    -Арсовићи (Достанићи, Милошевићи), старинци, славе Ђурђиц.
    -Терзићи, старинци, славе Ђурђевдан.
    -Николићи (Ниџићи), старинци, славе Ђурђевдан.

    Сеоска је заветина Бела Субота.

    Одговори

  6. 17. мај 2013. у 22:14

    Милодан

    Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ

    Положај села.

    Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која се под именом Виса и Медника одвојила од Сувобора и служи као развође Топлици, Палежничкој Реци и Љигу. Земљиште је од конгломерата и црвеног пешчара секундарне старости, по коме леже местимично наслагани складови моћних кречњака. Пад је терена, иако је сувише брдовит, ка Љигу, па је и село нагнуто на ту страну. Главнији су висови на јужној и западној страни, докле је на северној страни неприметан прелаз из овог села у суседно село Бабајић. Главнији су: Медник до Кадине Луке, Жеравац, до Гуњице и Глумач са запада.
    У селу се употребљава искључиво изворска вода. Извора има доста, али су већином плитки и преко лета пресушују. Али по дну села, ближе Љигу, има јаких и непресушних извора. Бунара у селу ретко има, али чесама, бара и рекавица има. Од текућих вода поред Љига вредно је поменути ове: Жеравац, поток чији је извор под истоименим брдом и која тече испод Медника и пада у Љиг. Са Медника пада у Жеравац јак поток Грабовац. Оба су потока богата водом и не пресушују. Са западне стране виса Глумча силази истоимени поток Глумач, који не иде у ово село, већ у Гуњицу и пада у Топлицу.

    Земље ишуме.

    -Зиратне земље овог села су дуж потока, реке Љига, по Меднику и испод Глумча. По квалитету су лошија од земаља суседног села Бабајића. Земље око рекавица, кућа и Љига су врло родне, а плећа Медникова не дају ни у једном погледу добре земље. Одличне ливадске земље су под Глумчем, а кукурузне низ Грабовац и Љиг, за стрмнину кроз средину села, за испашу по Меднику.
    Шумом су боагти источни делови села, падине Медника, уколико су неприступачне, Жеравац и Глумач, а има је местимично и по селу. Шума је од лиснатог дрвета, подесна за грађу. Ни у шуми ни у земљи нема већих заједница..

    Тип села.

    -Село је углавном збијено у две повеће групе, мада је прелаз из једне у другу неприматан. И једна и друга група теренским незгодама издељена је на омање породичне групе. Куће су по падини Медниковој збијеније него под осојем, тако су збијеније под Глумчем него поред Жеравца. Растојање кућа по групама је понегде 50-60 метара, а понегде и веће, а растојање између група не може се одредити. Групе се зову мале и прва доња је Грабовац, а друга горња Глумач.
    У Грабовцу су ове породице: Радисављевићи, Јовановићи-1, Петровићи-1, Петровићи-2, Брковићи, Јовановићи-2, Аруновићи, Мачури, Чарапићи, Милинковићи, Радовановићи, Марковићи, Матићи и Стевановићи.
    У Глумчу су ове породице: Демировићи, Миловановићи, Давидовци, Ненадовићи, Радивојевићи, Марковићи и Васиљевићи.
    У Селу има мало задруга, свега две повеће: Радисављевићи и Аруновићи са по 20 душа, иначе је доста велика инокоштина.

    Подаци о селу.

    -По харачким тефтерима из 1818. године село је имало 28 домова са 44 породице и 91 харачке личноссти.
    Према попису:
    -1866. године – 44 дома и 549 становника*.
    *Овај први попис има се сматрати нетачним, јер сви доцнији пописи дају мали број становништва, па смо га искључили (Љ. Павловић).
    -1874. године – 60 домова и 391 становника.
    -1884. године – 56 домова и 373 становника.
    -1890. године – 61 дом и 431 становника.
    -1895. године – 65 домова и 412 становника.
    -1900. године – 74 дома и 459 становника.
    Годишњи прираштај становништва овог села је 2,86 а процентни 0, 75%. И код овог села као и многих других осећа се у времену од 1874. до 1884 године опадање, па после опет прирашћивање становништва.

    Име селу.

    -Народно предање за име овом селу вели да долази отуда што је пре ових данашњих породица живео у селу некакав Велиша, па по његовом имену су прво Турци, а после и други, прозвали Велишевац или Велишевци.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Најстарија породица у селу била би, да је има, Велишина, али се она пред крај 17. века иселила у Пироман и Срем, и она је оставила празно село.
    -Аруновићи. Први досељеници у ово село у општој сеоби из околине Новог Пазара из места Вражогрнца, која се претходно населила негде око Краљева, па се тек после спустила, има их 6 кућа и славе Ђурђевдан.
    -Радисављевићи, дошли заједно са Аруновићима од Рашке, из Биоча и населили се поред њих – Аруновића, има их 8 кућа и славе Ђурђевдан.
    -Демировићи. Са друга стране доселила се преко Старог Влаха данашња велика породица Демировића у Дражиновић-округ ужички, па се одатле спустила при крају 18 столећа, око 1795. године у ово село и населила га. Ова је породица из села Потпећа и Бучја у Полимљу и тамо се звала Ајмановићи или Ајановићи.
    Ова породица се доселила због немаштине, а овде разделила, једни су отишли у Палежницу, докле је друга остала на Глумчу. У овом селу их има 57 кућа и све славе Стевањдан.
    -Петровићи, доселиле су се две породице из Мораве, из околине Љубића, један се призетио у Аруновиће а други населио у Табановићу. Од овог зета Аруновића су биле две куће, па је једна замрла а друга се о концу држи, славе Св. Аћима (Јоакима) и Ану.
    Сви остали досељеници су од шездесетих година 19. века па наовамо:
    -Петровићи 2, Брковићи: Тако се у Петровиће -1 призетили данашњи Петровићи-2 (а и Брковићи) из суседног села Бабајића, славе Ђурђевдан и Св. Аћима (Јоакима) и Ану.
    -Брковићи-2, призетио се у Аруновиће, славе Ђурђевдан.
    -Јовановићи, предак се доселио из Каленића-округ-ужички., призетио се у Радисављевиће, славе Илиндан и Ђурђевдан
    -Мачур, у неку стару, данас замрлу породицу, досељену из Меднице у Плимљу после Кочине Крајине, призетио се Мачур из Струганика и слави Усековање Св. Јована Крститеља и Никољдан.
    -Чарапић, дошао из Ракара и призетио се у Милинковиће од Демировића, славе Стевањдан и Ђурђевдан.
    -Миловановић, дошао из Дучића, призетио се у Демировиће, слави Стевањдан и Лазаревдан.
    -Ненадовић из Дучића се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.
    -Радивојевић из Попадића се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.
    -Марковић из Берковца се призетио у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.
    -Васиљевић из Бранчића-округ ужички, призетио се у Давидовце од Демировића, славе Стевањдан и Никољдан.
    У Велишевцима има 84 дома од 13 породица.

    Занимање становништва.

    -Сељани Велишеваца се поглавито баве земљорадњом, сточарством и воћарством, као и остали сељаци по селима осталих крајева ове области. У селу нема занатлија, у аргаштину не иду, а помоћу аргата из других села сређују своју летину.

    Појединости о селу.

    -Велишевци су саставни део Бабајићске општине у Срезу Колубарском. Судница је у Бабајићу на Љигу а црква и школа у Цветановцима. Гробље је раздеељено у два дела. Преслава је заједничка за цело село – Томина Недеља

    Одговори

  7. 17. мај 2013. у 23:06

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Штавица. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Положај села.

    -Штавица лежи испод Угриноваца, у долини Брезовице, зване овде Штавичком Реком, која тече кроз средину села. Сеоско земљиште облика је мале висоравни, коју са десне стране реке чине четири повећа дугуљаста брега са заравњеним гребенима: Голубац, Виторово Брдо, Равна Главица и Врлетна Страна. Благе и пошумљене стране Голупца зову се Којића Забран, који је потоком Тисавицом одвојен од Виторова Брда, Равне Главице и Врлетне Стране. Овај поток долази са источне стране села, пролази испод Којића Забрана, потом окреће на север и утиче у Козељицу. Остали брегови пуштају дугачке и доста стрмените косе у дубодолинама Штавичке реке и потока Тисавице. Висораван са леве стране реке састављају два повећа дугуљаста брега са оштрим гребенима: Велики и Мали Рид, између којих је низак превој. Јужне стране и косе ових брегова често су пошумљене и зову се Читлук.
    Сеоске куће су на странама и косама Равне Главице, Врлетне Стране и Великог Рида, затим, на западним подножјима Обешењака и Лисине, одмах изнад Штавичке Реке до Угиноваца. Куће на Равној Главици и Врлетној Страни доста су издвојене, и тај део села се зове Бождаревац.

    Извори.

    -Најглавнији извори су: два извора у Равној Главици, извор у Врлетној Страни, у Великом Риду, Малом Риду и други.

    Земље и шуме.

    -Готово је сва зиратна земља између и изнад кућа по именованим брдима. Нешто мало има поред реке. Средње је родности. Највеће су њиве на Голупцу, где се поглавито и сеју стрмна жита.
    Заједничка сеоска шума је Читлук, где преовлађује букова гора.

    Тип села.

    -Село је типа најприближнијег старовлашком. Јасно се издваја заселак Бождаревац. Разликују се три краја: Којићи на Риду, Симићевићи, на подножју Обешењака и Перцутовићи, на подножју Лисине. Ови крајеви са фамилијарним назвањима нису јасно изражени као засеоци.
    У селу имају 94 куће, од којих је у Штавици 67 а у Бождаревцу 27.

    Име селу.

    -У народу нема никаква тумачења о имену села.

    Старине.

    -У овом селу има доста старина. У Којићима према Риду, има место Црквине, где су до скора биле зидине и часна трпеза. У једног сељака има неколико златних новаца са латинским натписима, који су ту нађени.

    Порекло становништва.

    -У селу је само једна фамилија старинаца, а остало су досељеници.
    У Штавици су:
    -Којићи, старинци, славе Аранђеловдан.
    -Симићевићи, досељени из Блажева код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Никољдан.
    -Тобошаревићи, досељени из Одкове код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Ђурђевдан.
    -Перцутовићи су дошли из Лопужња код Новог Пазара у време Првог устанка, славе Аранђеловдан.
    -Арсенијевићи су досељени из Опава код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Пантелијевдан.
    У Бождаревцу су:
    -Јанковићи (Кратовци), врло велика фмилија, досељени из Кратова у Македонији пре 120 година, славе Лазаревдан.

    Сеоска је заветина Бела Субота.

    Напомена: Порекло фамилија-презимена села Штавица је раније приредио
    Александар Аксић Шарко.

    Одговори

  8. 17. мај 2013. у 23:25

    Милодан

    Александар Маринковић!
    из књиге КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА већ су објављени подаци за села од броја 1 до 39 тј. од Бабајића до Дупљаја.
    Било би добро Милодане, да наставите од села под редним бројем 40 па надаље.
    __________________________________________________________________________________
    Хвала на упозорењу!
    То је исто учинило и уредништво портала “Порекло”. Жао ми је изгубљеног времена. но шта да се ради.
    Мој систем рада је, не по редном броју, већ по општинама. Завршио сам Мионицу, део Лајковца са десне стране Колубаре и, сада, почео са општином Љиг, користећи се књигама “Колубара и Подгорина” и “Качер”, наизменично. Улазећи у поједина села општине Љиг видео сам да су по свим селима исти коментари и један општи текст, који је приредио приредио сарадник Порекла Александар Аксић Шарко у коме је о сваком селу написана по једна реченица, мора се признати значајна. Вечерас сам поставио текст о селу Велишевци-Велишевац, који је под редним бројем 24 у књизи “Колубара и Подгорина”, који сте, могуће је Ви поставили али није линкован на дотично село. Дакле, пре него што почнем са писањем текста, од вечерас, претходно проверим да ли је текст већ постављен или не.
    У сваком случају хвала Вама и свако добро Вам желим.

    Одговори

  9. 18. мај 2013. у 23:16

    Милодан

    Порекло становништва села Јајчић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ

    Положај села.

    -Село Јајчић налази се на последњим ограницима маљенских висова, који силазе у љишку долину. Куће су по избрешцима и осојним странама речице Кацапе, која долази из Дучића. Земљиште је мање-више равно, уздигнуто је и расечено двема речицама само у јужном крају где су куће мање-више збијене.
    Извора у селу има доста и народ се служи њима, као и бунарском водом. Од текућих вода, која не пресушују, јесте погранички Љиг, који плави цеслу своју долину, али куће и њихове окућнице не захвата. Љиг одваја ово село од београдског округа, а у њега утичу у овом селу речица Кацапа, која долази из Дучића и Јошеве, која долази из Цветановаца.

    Земље и шуме.

    -Јајчићске земље долазе у ред најбогатијих љишких земаља. Најшира љишка долина је у овом селу, она је сва равна и квалитет њене земље је изврстан. И добре оранице и још боље косанице, као и земље за пашњаке, има доста у овом селу.
    Шуме је омало. Што је има, највише је око Кацапе и низ Јошеву, докле ова не сиђе у долину. Она је од лиснатог дрвета и довољна за огрев, а за грађу се мора прибављати са стране.
    Никаквих заједница нема.

    Тип села.

    -Јајчић је потпуно растурено село. На врло мало места су 3-4 куће збијене, већ су већином растурене и разбацане по целом сеоском атару. Све новије куће, којих у селу има доста, више него и у једном суседном селу, прављене су по имањима, која су раније била својина у њима данас настањених породица из горњих, већином брдских, села. Према овоме у селу нема џемата нити су се раније знали, кад је било упола кућа мање него данас.
    У селу су данас породице: Максимовићи, Арсенијевићи, Срећковићи, Лучићи, Ђорђевићи, Спасојевићи, Васићи, Веселиновићи, Лазићи, Апостоловићи, Ивовићи, Ђурђевићи, Маринковићи, Топаловићи, Костићи, Андрићи, Михаиловићи, Обрадовићи, Ускоковићи, Человићи (Остојићи), Јеремићи, Радовановићи, Филиповићи, Гајићи, Радивојевићи, Миросавићи, Јоксимовићи, Павловићи, Топаловићи-2, Благојевићи, Марковићи, Ђурђевићи, Арсенијевићи, Маринковићи, Шевићи (Шелопићи), Ђурђевићи-2, Маринковићи-2, Ивановићи, Јовановићи, Лазаревићи, Новаковићи у Чутуковићи.
    У селу није развијен задружни живот, пошто је село насељено баш оним породицама, које су избегле здружни живот у својим селима.

    Подаци о селу.

    -Јајчићи су по харачким тефтерима из 1818. године имали 30 домова са 37 породица и 89 харачких личности.
    Према попису:
    -1866. године – 51 дом и 312 становника.
    -1874. године – 48 домова и 267 становника.
    -1884. године – 49 домова и 267 становника.
    -1890. године – 47 домова и 309 становника.
    -1895. године -61 дом и 336 становника.
    -1900. године – 73 дома и 399 становника.
    Годишњи прираштај у овом селу од 1866. године је 3,87 а процентни 1,26%, где има знатних колебања и у броју домова и становништва.

    Име селу.

    -Мештани сматрају свпје село за старо село. За име везана је нека прича, по којој се прича да је у село упао неки Јајан Турчин и поробио га а после добио у својину, те се по имену његовом село прозвало Јајчићи.

    Порекло становнишва и оснивање села.

    -Иако сељаци држе да име је село старо, ипак им породице нису тако старе, већ су све досељене. Старе породице измакле су преко београдског округа у Срем и равнија места од турске најезде, која је у више прилика намахивала се на ове крајеве због манастира Боговађа.
    -Шевићи (Радивојевићи, Ђурђевићи, Ивановићи и Новаковићи): Најстарија породица у селу су Шевићи од које су настале остале поменуте, досељени су пред крај 17. века иу Старе Србије, од Сјенице, покренутим општом сеобом и навалом Арнаута, има их 14 кућа и славе Аранђеловдан.
    -Человићи (Јеремићи и Радовановићи) су се доселили пред Кочину Крајину из Старе Србије од Новог пазара, славе Ђурђиц.
    -Филиповићи су се доселили у Првом устанку из села Дренове у Полимљу, њих под разним презименима има 7 кућа и славе Никољдан.
    Све остале породице доселиле су се после 1820. године, овим редом:
    -Максимовићи су од Пајића из Цветановаца, предак дошао на имање, славе Ђурђиц.
    -Спасојевићи су сишли са Стубла ове области, предак дошао као мајстор и призетио се у Максимовиће, славе Јовањдан.
    -Ускоковићи су дошли из Планинице после деобе у селу на раније купљено имање, славе Никољдан.
    -Топаловићи су такође из Планинице, сишли после деобе на своје имање, славе Цара Константина и Царицу Јелену.
    -Маринкоовићи су из Планинице, населили се после деобе на своје имање, славе Велику Госпојину.
    -Обрадовићи су се доселили из Мушића-округ ужички као надничар, славе Аранђеловдан.
    -Јоксимовићи су из Леушића-округ руднички, предак се призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
    -Павловићи, предак је од Мушоваца из Берковца, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Ђурђевдан.
    -Топаловићи-2, предак је дошао из Бранчића-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
    -Благојевићи, предак се доселио из Бољковца-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
    -Михаиловићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан., доводац.
    -Андрићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.
    -Костићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.
    -Маринковићи су из Кадине Луке, предак се призетио у Шевиће, славе Св. Јована Милостивог и Аранђеловдан.
    -Васићи су из Кадине Луке, доселили се после деобе имања, славе Јована Милостивог.
    -Миросавићи су из Цветановаца, предак се призетио у Шевиће, славе Симеундан и Аранђеловдан.
    -Арсенијевићи су дошли из Славковице од породице Ивковића, доселили се после деобе имања, славе Ђурђиц.
    -Ђорђевићи су из рудничког Бранетића, доселили се после деоба имања, славе Ђурђиц.
    -Лазаревићи су из Мораваца, доселили се на своје имање, славе Никољдан.
    -Веселиновићи су из Бранетића-округ руднички, доселили се на своје имање после деобе, славе Марковдан.
    -Лучићи су из Полома, доселили се после деоба, славе Алимпијевдан.
    -Арсенијевићи су из Лозња, предак се доселио као слуга и призетио у Шевиће, славе Никољдан.
    -Ивовићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Бранетића рудничког, славе Аранђеловдан и Ђурђиц.
    -Ђурђевићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Славковице, славе Ђурђиц.
    -Маринковић, предак уљез у Человиће, доселио се из Коштунића, славе Ђурђиц.
    -Срећковићи, предак се доселио као мајстор од Јаловика-округ ужички, славе Лазаревдан и Ђурђиц.
    -Лазићи, предак се доселио из Живковића у Полимљу, славе Стевањдан.
    -Апостоловићи, предак се доселио из Митровице у Старој Србији као слуга, славе Аранђеловдан.
    -Чутуковићи, предак је однекуда из Старе Србије, призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.
    -Јовановићи, предак се доселио из Бргула у Тамнави као ковач, славе Никољдан.
    У селу је 71 кућа од 33 породице.

    Занимање становништва.

    -Јајчићани ее занимју свима привредним гранама, којим и остали сељаци ове области. Њихово богато земљиште даје не само њима него и свима суседним сељанима из брдских крајева богате плодове, те су ретко када изложени куповини људске и сточне хране и пића. Нигде се не селе нити знају каквога заната, те и они, који се доселе међу њих као занатлије, брзо се губе и изумиру, те их замењују све новије и новије породице, које, ако се животне прилике не измене, чека иста судбина.

    Појединости о селу.

    -Јајчић је саставни део Бабајићске општине у Срез колубарском. Судница је у Бабајићу, црква и школа у Цветановцима. Гробље је у средини села и заједничко.
    Преслављају Спасовдан.

    Одговори

  10. 19. мај 2013. у 00:19

    Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Бањани* (Доњи Бањани). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    *Ово село се, за разлику од Горњих Бањана у Таковском срезу, зове се још и Доњим Бањанима.

    Положај села.

    -На атару овога села састаје се уздужна долина Брезовице са бочном Лалиначке Реке. Село је углавном у долини прве реке, чија је долина овде најшира, нарочито десна страна, где попречни профил може бити и до 500 метара да изнесе. Бочна је долина клисураста и са уздужном се састаје скоро на средини села. Десну страну уздужне долине чине стране и косе развођа Качера и Брезовице, које се спуштају западно у долину ове реке, а поименце Лепог Поља и Ђуриног Брда. Леву страну чине стране и косе од развођа Брезовице и Љига, а поименце од Дугог Рта, чија једна страна затвара и долину Лалиначке Реке, Вроца и Кошуте. У углу између Брезовице и Лалиначке Реке лежи плећати брег Јасик.
    Сеоске куће налазе се растурене по странама поменутих узвишења и њиховим косама на заравањцима.

    Извори.

    -Најглавнији извори су: Петрића Чесма и извор испод Јасика, поред доста других мањих, око којих су прикупљене сеоске куће.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање је делом између и изнад кућа, по странама и косама именованих узвишења, а делом у речној долини. Добре је родности, нарочито поред реке. Највеће су њиве при врховима помињаних узвишења.
    Шуме има доста око села: у Дубрави, Палежу, Дугом Рту и на Лепо-Пољу. Шума је од букове и церове горе. Ове су шуме раздељене.

    Тип села.

    -Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се три засеока са фамилијарним називима: Сокољани, Сандићи, око Јасика, оба са леве, и Костићи, са десне стране Брезовице.
    Свега у селу има 37 кућа, од којих је у Костићима 15, у Сандићима 12 и у Сокољанима 10.

    Име селу.

    -У народу нема никаквих тумачења о постанку имане села.

    Порекло становништва.

    -Од 9 фамилија у селу за четири се засигурно зна да су стариначке. Остале су досељеници.
    У Костићима су:
    -Костићи, старинци, славе Ђурђиц.
    -Петрићи, старинци, славе Ђурђиц.
    -Јовичићи, досељени из Дића, славе Томиндан.
    У Сандићима су:
    -Сандићи, досељени отприлике пре 120 година из Херцеговине, најпре у Ужички округ, а одатле овде. Ове фамилије има и у Рачанском срезу Округа ушичког. Славе Никољдан.
    -Поповићи, досељени пре 60-65 година из Гукоша, славе Ђурђевдан.
    -Коругићи, досељени пре 100 година из Рачића, славе Јовањдан.
    У Сокољанима су:
    -Томићи (Павловићи, Лукићи),одавно досељени из Соколске нахије. Зову их Сокољанима, славе Лазаревдан.
    -Јовановићи, старинци, славе Јовањдан.
    -Грујовићи су такође старинци, славе Ђурђевдан.
    Сеоска заветина је Треће обртење главе Св. Јована Крститеља 7 јуна по новом, односно 25 маја по старом календару.

    Одговори
1 2 3