(према књизи Херцеговачка презимена, Риста Милићевића)
ДАНИЛОВИЋ. Крај и Граб (Зупци, Требиње). Некада су живјели и у “Долима под Стрбцом код Бихова”. Али, када су “Турци изишли из Новога населе се око Требиња и притисну им земље”. Тада се Даниловићи отуд иселе и населе се у Крај. Ово братство је у Зупцима “много поштовано, јер су од њих увек били свештеници”. а прича се, да су од њих биле три владике. Из Краја су двије породице прешле у Граб, а једна у Ћичево код Требиња. Раније су сц звали Костождери. Славе Ђурђевдан. Прцма подацима др Вукашиновића, Даниловићи су аутохтона зубачка породица. Раније су се звали Кнежевићи, али није познато зашто. У другој половини XVII вијека у Зупцима се спомиње кнез Кузман Даниловић. а нешто касније (1717.) поп Василије Даниловић, брат кнеза Кузмана. Године 1738. спомиње се и поп Ново Даниловић, као први међу тридесетак потписника, “Изјаве народа Хцрццговачког” упућене царском двору у Беч. Потписници изјаве кажу да су покорни царској власти, износе јој своје захтјеве и моле је за помоћ како би се ослободлли турске тираније. Презиме је, вјероватно, настало по имену неког претка који се звао Данило. Даниловићи су настањени и у Придворцима код Требиња.
(према књизи Стојана Караџића, Вука Шибалића: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло)
ДАНИЛОВИЋ (у Јунча Долу и Зарудиновачи)
Воде поријекло од Данила, сина попа Јакше. Данило се по Јакши презивао Јакшић, а његови потомци се по њему прозваше Даниловићи. Данило је имао три сина: Митра, Лаза-Кречка и Луку-Крека.
Данилов, Лука-Креко, имао је синове: Секулу, Данила, званог Малин и Ивана, који је млад нестао. Данило-Малин је погинуо на Бобову 1875. године и остао му је син Милан. Секула Лукин се утопио у Тари приликом прелаза, а остали су му синови Сава-Миле и Видоје. Сава-Миле Секулов је имао Милосава који је умро у логору Нађмеђер у Мађарској 1917. године, а остао му је син Лука који је погинуо у НОР-у 1944. године, као командант батаљона.
Митар Данилов је имао шест синова: Павла, Милована, Андрију, Луку, Саву-Пурена и Шћепана од кога нема потомства. Павле Митров је погинуо у борби против Турака 1875. године и остао му је син Ристо. Он је имао Радосава-Рада, који је млад умро, те Павла и Радована, који су погинули у Првом свјетском рату. Милован Митров је имао два сина Васа и Марка. Васо Милованов има синове Божа и Милуна, а брат му Марко Јакова и Ђорђија.
Андрија Митров, звани Чарко, имао је синове Јована- Јокана и Димитрија од кога нема потомства. Јокан има Живка и Милоша.
Сава Митров звани Пурен, имао је три сина: Крста, Арсенија-Шуша и Видака. Крсто Пуренов има Вукашина, Јула и Милисава који има сина Обрада. Шушо Пуренов има синове Милана, Гојка и Милутина, који је био учесник Првог и Другог свјетског рата. У НОР-у се истакао као добар борац и активиста. Крајем рата је био командант мјеста Чајнича, Горажда и Рогатице. Имао је сина Гојка, јединца, који је погинуо у НОР-у и од кога нема потомства. Видак Пуренов има четири сина: Душана, Николу, Милована и Милоша-Мила.
Лазо-Кречко Данилов имао је три сина: Симеуна-Шора, Мика и Миливоја-Миша, који је одселио у Потковач. Од Симеуна Кречковог су Лазар-Пиле, Димитрије-Мишко (погинуо у Првом свјетском рату 1914.) и Драгић. Од Лазара-Пила је Симеун, од Димитрија Светозар и Милета, који је млад умро и није оставио потомство, а од Драгића је Неђељко који живи на Цетињу и презива се Јакшић.
Мико Кречков је погинуо у Првом свјетском рату. Остао му је син Сава а Сави Блажо. Миливоје Кречков који је одселио у Потковач има сина Марка.
Јуле Крстов је интерниран у заробљенички логор Нађмеђер у Мађарској, гдје је и умро 1917. године не оставивши потомство. Од Вукашина Крстова нема мушких потомака.
Братственици из овог братства су и у НОР-у, као и у претходним ратовима, масовно и активно учествовали, дајући своје животе за слободу у борбама против непријатеља.
У Комитском покрету 1916-1918. године учествовали су Милован Видаков, Иван Миланов и Јован Андријин.
Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
14. септембар 2015. у 22:46
михаило
Пљеваљски крај-прошлост и порекло становништва
http://www.mediafire.com/view/73rq5c6137sc3sc/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_-_%D0%9F%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98.pdf
14. септембар 2015. у 23:00
михаило
Братства у Буковици
1. Даниловићи су живели у Сречанима још за време владавине Немањића. Они су направили цркву у селу за коју кажу да је старија од Манастира Св. тројице. У току I светског рата била је доста оштећена и остала без звона. Даниловићи и остали Буковичани поправили су је 1923. године.
Из Сречана су се Даниловићи расељавали по другим крајевима. Петар Даниловић (1840 – бројка иза имена означава његову годину рођења) прешао је са сином Милованом (1870) око 1875. године у Крћевине и ту их сада има три куће. Милованови синови су: Владе, Дико, Љубо и Бранко. Милован је са синовима прешао 1922. године у Потковач – Улице и купио у неког Турчина имање.
У близини њихове куће налази се брежуљак на коме је у доба Немањића била црква . То се место зове Црквина. Према остацима темеља закључујемо да је црква била велика 8 х 5 м.. Сада постоје само две гомиле камења.
Даниловићи у Сречанима славе Ђурђевдан (према казивању Илије Даниловића), а прислужују Аранђеловдан. Раније су сви Даниловићи славили Ђурђевдан, а прислуживали Аранђеловдан. Међутим, Даниловићи у Крћевинама су били сиромашни и до Ђурђевдана би потрошили сав мрс, те су онда Аранђеловдан узели за главну славу, а Ђурђевдан прислужују. Друга њихова линија иде овако: Божо (1820) – Илија – Крсто – Илија.
У 1. светском рату, у црногорској војсци било је више Даниловића: Крсто, Милисав… У робији у Аустро-Угарској од 1916-1918. године била су и шесторица браће Даниловића: Маринко, Симо, Јово, Милован, Радован и Трипко. На робији су умрла четири Даниловића: Милован, Радован, Симо, а четвртом не знају име. Божови (1820) синови су: Илија и Лазар, а Илијини су: Крсто, Милисав, Божо, Маринко и Мирко. Крстови синови су: Раде. Илија и Марко.
Даниловићи у Поповом Долу (Мељак) су од Даниловића из Сречана. Доселила је једна кућа у Засаду (Бобово) око 1600. године. Према једној верзији од њих су Драгутиновићи, а од Драгутиновића Томићи, Голубовићи, Јаковљевићи и Пуповићи. Око 1850. године биле су у Засади још две куће Даниловића (које су се тако презивале). Тада их је (због неког убиства) напао Божо Калпачина са тридестак Језераца. Убили су једног Даниловића, док су остали побегли са фамилијама и једна кућа се населила у Плијешевини, а друга у Поповом Долу. У Плијешевини их сада има 10 кућа
У Попов До су дошли Лука (1830) и Станко. Лукин син је Радован, а Радованови су: Митар и Милован. Милованов је Владе (1928). На Дрини је 1914 – 1916. године био Радован. Биле су их 1912. године две куће. Славе Аранђеловдан. Род су им Даниловићи у Сречанима и Ковачу.
2. Мујо Кожо сматра да су његови преци дошли у ове крајеве из европског дела Турске. Дошла су три брата са фамилијама око 1850. године. Најстарији брат Хаџихамо имао је два сина, населио се у Ковачевићима и купио велико имање. Браћа су се раније бавила трговином. Други брат је дошао у Пљевља и прозвао се Кујунџић, а трећи је отишао у Сарајево. Хаџихамо је имао четири сина: Арифа, Ибра, Смајила и Сулејмана Браћа су 1912. године емигрирала преко Дрине у Аустрију. Ариф је понео пуне бисаге златника и Швабе су му на мосту, на Дрини код Горажда све одузели. Сулејманов (1853) син је Шериф (1883), а његов Мујо. Било их је 1912. године у Ковачевићима 5 кућа.
3. Према казивању Шемана Тахировића они живе у Кржави (западно од Ковачевића, према Сречанима). Памте претке од Мустафе (1804). Није имао браће, а синови су му били Тахир и Салко (1834). Салков син је Шеман (1894). Имали су имања у Буковици, Глисници, Ковачевићима, Србији и др. Били су богати. Шеманом брат Адем је био на Дрини у црногорској војсци. Биле су их тада три куће. Не знају од када живе у Буковици.
Шеман зна много података о Буковици. У Сречанима је било 15 кућа Даниловића. Они су староседеоци. Цркву су 1923. године реконструисали. Проширена је и покривена црепом. Кад је куповано звоно, било је такмичење (конкурс) ко ће дати већи прилог, јер је име даваоца требало урезати у звоно. Највише је дао Латиф Кожо (2200 динара). али су Шћепан и Јаков Пајевићи, из Трњина код Чајнича, дали преко 3000 динара и стекли право да им се уреже име на црквеном звону.
Угледан је био Лазо Даниловић. Милован Даниловић је имао 7 синова. Био је веома снажан и бавио се шверцом, јер је била у близини аустријска граница. Из Турске је преносио кафу и шећер, а доносио је из Фоче дуван. На граници на окладнику сачекао га је вакмајстор са два војника. Бацили су се на њега, али је он ножем дочекао вакмајстора, отео једном пушку и убио оба војника. Дошло је до дипломатских активности. Милован је пријавио Рустем- бегу Бавчићу, а овај га је сакрио. Он је обавестио аустријске власти да је Милован пребегао у Црну Гору. Кад је Милован био у редифи (регрут) ишли су за Пљевља и кад су били у Крћама, дизали су камен који је био крај пута (у томе су се огледали многи снажни људи који су ишли овим путем). Нико није могао камен дићи до колена, а Милован га је дигао на прси. Због тога су га ослободили војске и пустили кући.
Шеман даље износи да је 1900. године био је у шуми неки харамбаша Милићевић. Он је био побратим са Хашим-бегом Жигом. Дошао му је у госте на Бајрам, али га неко проказа и аскери опколише кућу. Хашим-бег обуче хајдука у турско одело и даде му чибук, па отвори врата аскерима и представи га као свог рођака. Остао је код њега још три дана. Ишли су и у џамију. Кад су касније питали Милићевића како се молио Богу (у шали) у џамији, рекао је да је стално у себи говорио: ”Сачувај ме Боже од грдила”.
4. У селу Бавчићима живе Бавчићи. Изгледа су пореклом од Бавчића из Дробњака. Било их је око 1912. године 40 кућа, Моћевића 15 и Хаџића 12 кућа. Сву власт у Буковици за време Турака имали су Бавчићи. Имали су чак и затвор и вешала. Били су утицајни скоро као паша. Ту су биле и три куће Бошковића, Срба староседелаца. Изнад Бавчића у Крушевицама била је турска караула са десетак војника, а у Витинама, изнад Честина, била је читава чета војника.
У 14 села и засеока источне Буковице биле су, каже Комнен Дакић, за време турске управе само три српске куће: једна Јакића, једна Ласица у Селиштима и једна Котлаја код Чардака. После 1918. године до 1928. године дошле су две куће Дуковића у Лугове, две куће Шкулетића у Комине, шест кућа Ђерковића у Брда, две куће Дакића, једна кућа Лечића, једна кућа Марковића из Крупица, једна кућа Џаковића у Татаровину и једна кућа Свркота. Муслиманских кућа је тада било можда и 200.
5. Дакићи су пореклом са Мале Црне Горе. У Брда су дошли 1924. године два сина Мила Дакића: Радосав и Андрија.
У Брдима има 5 кућа Жига. Они су од Рашчића, а Рашчићи су од угледне кнежевске породице Рашковића из Новог Пазара. Ти угледни Срби после сеобе Срба 1690. године нигде се више не помињу у документима. Кад су неки Рашковићи прешли у ислам, задржали су српско име. У Буковици је живео Рашо-паша по коме му потомке прозваше Рашчићи. О томе је писао у „Политици” (за време бивше Југославије) познати публициста и књжевник Григорије Божовић. Рашчића има 5 кућа. Хашим-бег Жига био је буљубаша, али и угледан и паметан човек. И Рашчићи и Жиге били су бегови. Ове Жиге нису род са Жигама у Пљевљима и Градцу.
У Сирчићима има 10 кућа Џака, а у Јаховићима три куће Куноваца.
На Ромчу код Сирчића било је велико средњевековно гробље, У њему је сачуван велики број средњевековних стећака.
Навешћемо неке податке о братствима која живе у западном делу Буковице, према казивању Ратка Обрадовића. У Ковачевићима има 6 кућа Кожа, две Сарајлића (били су најбогатији), осам кућа Оше. Једна кућа Вуковића (староседеоци), једна кућа Ђурђеваца (дошли из Лукова 1920. године) и једна кућа Жарковића (дошла са Недајна 1936. године).
У Крћевинама има 17 кућа Ковачевића (староседеоци) и три куће Даниловића.
У Кржави живи једна породица Геца, шест Дедовића, три Ризванбеговића, једна Ристановић; затнм Тахировићи, Роги, Стоврази. Роги су дошли из Рогаве 1878. године.
У Маринцима има три куће Ристановића (староседеоци), једна кућа Радовића (староседеоци), једна Обрадовића (дошли 1919. године) и једна кућа Зујића (дошли 1917. године).
У Дужицама има три куће Ристановића и једна Станишића (сви староседеоци).
У Дебелом Брду има само једна кућа Ружичића (староседеоци).
У Клакоринама су све куће муслиманске, осим две Срндовића (доселили 1920. године).
Гуњичићи су чисто муслиманско село.
И Боришићи су муслиманско село. Ту има само једна српска кућа – Обрадовића (дошли 1917. године).
У Тиожељу живе муслимани, осим једне српске куће Ћука.
Плањско је комплетно муслиманско село са великим бројем кућа.
У Рудићима има две куће Никачевића и две куће Банковића. Нема муслиманских кућа.
Мељену насељавају Срндовићи (четири куће) и две куће Даниловића (сви су староседеоци). У том селу нема муслимана.
Мацари су велико село. У њему живе само муслимани.
И Мрчићи су веће село. У њему се налазе две куће Бараца, три куће Ристановића и већи број муслимана
У Геуше је 1920. године дошла једна кућа Живановића са Челебића, а сада их има седам кућа и три куће муслимана.
За време турске владавине, у Буковици су изграђене три џамије: у Плањском, на Брдима и Сирчићима, а пре турског освајања, на том подручју биле су две цркве: у Сречанима и Брдима. Претпостављамо да је на тако великом буковичком подручју, пре доласка Турака, морало бити више цркава и манастира. Разлог је у малом броју српских кућа при крају турске владавине 1912. године (у 32 села и засеока Буковице свега двадесетак породица – кућа). То је, можда, разлог што се мало података сачувало у народног предању из периода пре турских освајања.
У Буковици су била три мектеба (основне школе): у Ковачевићима (где је сада основна школа), Плањском и Росуљама (према Нангама).
На граници Буковице према Аустрији, биле су три турске карауле: у Татаровини (код Ћехотине), Сречанима и Ифсару.
10. октобар 2015. у 09:03
Михаило
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbHQxWUNSdHJTaXc/edit?pli=1
Дали неко зна где могу да купим књигу шематизам Митрополије Дабробосанске за годину 1882.
15. новембар 2015. у 02:26
jovan
Moje ime je Jovan mog brata Mile,otac nam je Milan rođ.1931 a djed Jovan oko 1900 nastradao u drugo svjetkom ratu gdje su poginula i tatina braća i stric. Krsna slava nam je sv.Jovan. Rođenje mog oca i djeda je Erdevik kraj Šida. Ja sam tek poćeo malo istraživati pa bi mi svaka pomoć dobro došla. Unaprijed zahvalan.
8. јануар 2016. у 10:38
михаило
Јоване ако желиш да ме контактираш ово је моја г-маил адреса [email protected]
Моја крсна слава је св.Јован Мајур,Шабац а мој стриц ми је причао да су од нас отишли у Срем он је мислио у Јарак можда је твој дјед или прадјед отишао али се изгубио сваки контакт јер од како је отишао од нас више се нису посећивали нажалост.Братски поздрав Михаило Томов Даниловић
22. јануар 2016. у 17:53
Petar
Mihailo, ja nemam nikakve veze sa tvojom familijom ali hteo bih da istrazim doseljavanje stanovnistva iz Semberije u Macvu. Konretno Janja i okolna sela. Slucajno sam video ovu temu pa sam procitao da si istrazivao poreklo Majevice i okoline. Mozes li preporuciti neku knjigu. Jel ti rod neki muzicar Mladja Danilovic. Pozdrav iz Sapca
22. јануар 2016. у 22:59
Михаило
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Петре овде на сајту имаш готово све књиге које те интересују,Младен и ја смо род,ја му дођем стриц.Ти ниси Даниловић ако сам добро схватио
22. јануар 2016. у 23:12
Михаило
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEZ2hLUlMtUW10T1k/view
др.Горан Комар-Даниловићи (зубачки и новски прваци)
4. март 2016. у 20:36
Branko
Pozdravljam vas moji Danilovići.Oduvek sam se pitao otkud, i kada su se moja i još nekoliko familija Danilović(Dan’lovići) doselili u područje, severno od reke Save, jugozapadno od Slavonske Požege .Sve što znam saznao sam iz priča mog oca prema kojima je i njegov deda Jovo rođen u istom mestu , umro 1924., u 74 godini života.Koliko znam sada ih više tamo nema. Srećan sam da postoji ovaj sajt i bio bih zahvalan ukoliko se neko javi sa više podataka.
9. март 2016. у 00:15
milos
postovani,ja se prezivam isto danilovic…1273 god kad je sagradjen manastir moraca u crkvene knjige se pominje bratstvo danilovica koji su ukazali na koje mjesto ce da se gradi manastir..tada se pominje bratstvo danilovic iz crne gore selo djudjevina ili manastir moraca…zbog krvne osvete brastvo se podijelilo neko je otisao u bosnu neko novi sad neko zabljek neko niksic..itd u sustini ja imam knjigu iz manastira cije spise govore da su danilovici u moracu 1000 god.veliki poz
12. јануар 2017. у 18:49
Milic
Postovanje svima, ja imam zelju da napravim porodicno stablo,za
“DANILOVIC” i da platim naravno. Ko moze da mi pomogne bicu mu veoma zahvalan. Unapred hvala!
Milic.
26. март 2017. у 12:48
Михаило
http://dnk.poreklo.rs/poreklo-vam-daje-dnk-analizu-u-pola-cene/
ДНК анализом по мушкој линији утврдите своје пра-порекло.
Иза оваквог пројекта требало би Држава да стоји и да помогне у реализацији истог,али очигледно они немају слуха за све ово.