(према књизи Херцеговачка презимена, Риста Милићевића)
ДАНИЛОВИЋ. Крај и Граб (Зупци, Требиње). Некада су живјели и у “Долима под Стрбцом код Бихова”. Али, када су “Турци изишли из Новога населе се око Требиња и притисну им земље”. Тада се Даниловићи отуд иселе и населе се у Крај. Ово братство је у Зупцима “много поштовано, јер су од њих увек били свештеници”. а прича се, да су од њих биле три владике. Из Краја су двије породице прешле у Граб, а једна у Ћичево код Требиња. Раније су сц звали Костождери. Славе Ђурђевдан. Прцма подацима др Вукашиновића, Даниловићи су аутохтона зубачка породица. Раније су се звали Кнежевићи, али није познато зашто. У другој половини XVII вијека у Зупцима се спомиње кнез Кузман Даниловић. а нешто касније (1717.) поп Василије Даниловић, брат кнеза Кузмана. Године 1738. спомиње се и поп Ново Даниловић, као први међу тридесетак потписника, “Изјаве народа Хцрццговачког” упућене царском двору у Беч. Потписници изјаве кажу да су покорни царској власти, износе јој своје захтјеве и моле је за помоћ како би се ослободлли турске тираније. Презиме је, вјероватно, настало по имену неког претка који се звао Данило. Даниловићи су настањени и у Придворцима код Требиња.
(према књизи Стојана Караџића, Вука Шибалића: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло)
ДАНИЛОВИЋ (у Јунча Долу и Зарудиновачи)
Воде поријекло од Данила, сина попа Јакше. Данило се по Јакши презивао Јакшић, а његови потомци се по њему прозваше Даниловићи. Данило је имао три сина: Митра, Лаза-Кречка и Луку-Крека.
Данилов, Лука-Креко, имао је синове: Секулу, Данила, званог Малин и Ивана, који је млад нестао. Данило-Малин је погинуо на Бобову 1875. године и остао му је син Милан. Секула Лукин се утопио у Тари приликом прелаза, а остали су му синови Сава-Миле и Видоје. Сава-Миле Секулов је имао Милосава који је умро у логору Нађмеђер у Мађарској 1917. године, а остао му је син Лука који је погинуо у НОР-у 1944. године, као командант батаљона.
Митар Данилов је имао шест синова: Павла, Милована, Андрију, Луку, Саву-Пурена и Шћепана од кога нема потомства. Павле Митров је погинуо у борби против Турака 1875. године и остао му је син Ристо. Он је имао Радосава-Рада, који је млад умро, те Павла и Радована, који су погинули у Првом свјетском рату. Милован Митров је имао два сина Васа и Марка. Васо Милованов има синове Божа и Милуна, а брат му Марко Јакова и Ђорђија.
Андрија Митров, звани Чарко, имао је синове Јована- Јокана и Димитрија од кога нема потомства. Јокан има Живка и Милоша.
Сава Митров звани Пурен, имао је три сина: Крста, Арсенија-Шуша и Видака. Крсто Пуренов има Вукашина, Јула и Милисава који има сина Обрада. Шушо Пуренов има синове Милана, Гојка и Милутина, који је био учесник Првог и Другог свјетског рата. У НОР-у се истакао као добар борац и активиста. Крајем рата је био командант мјеста Чајнича, Горажда и Рогатице. Имао је сина Гојка, јединца, који је погинуо у НОР-у и од кога нема потомства. Видак Пуренов има четири сина: Душана, Николу, Милована и Милоша-Мила.
Лазо-Кречко Данилов имао је три сина: Симеуна-Шора, Мика и Миливоја-Миша, који је одселио у Потковач. Од Симеуна Кречковог су Лазар-Пиле, Димитрије-Мишко (погинуо у Првом свјетском рату 1914.) и Драгић. Од Лазара-Пила је Симеун, од Димитрија Светозар и Милета, који је млад умро и није оставио потомство, а од Драгића је Неђељко који живи на Цетињу и презива се Јакшић.
Мико Кречков је погинуо у Првом свјетском рату. Остао му је син Сава а Сави Блажо. Миливоје Кречков који је одселио у Потковач има сина Марка.
Јуле Крстов је интерниран у заробљенички логор Нађмеђер у Мађарској, гдје је и умро 1917. године не оставивши потомство. Од Вукашина Крстова нема мушких потомака.
Братственици из овог братства су и у НОР-у, као и у претходним ратовима, масовно и активно учествовали, дајући своје животе за слободу у борбама против непријатеља.
У Комитском покрету 1916-1918. године учествовали су Милован Видаков, Иван Миланов и Јован Андријин.
Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
16. мај 2012. у 20:43
Mihailo
Postovani, pozdrav. Moje ime je Mihailo Tome Danilovic. Djed Milan, rodjen u Majur, Sabac, krsna slava sv.Jovan (20. januar), doseljeni u periodu 1829-1863. Moj otac je govorio da smo dosli od Visegrada i da nam je poreklo iz Crne Gore i da ih je bilo tri brata. Mene interesuje da li vi mozete nesto vise da mi kazete odnosno pomognete o mom poreklu ili da me uputite kako bih mogao da saznam nesto vise. Hvala unapred.
24. јун 2016. у 10:23
Nikola
Evo mogu ja da ti odgovorim, Danilovici su poreklom iz Niksica-Manastir Moraca,cale je bio tamo i doneo mi krst u obliku sidra, ukucaj na googlu grb Danilovica,mi smo jedna od,ja mislim 5 familija koja ima grb!
24. јун 2016. у 16:06
Јоксим
Е, Никола само ти то мислиш о 5. фамилија које имају грб? А не знаш да направиш разлику и раздаљину од Никшића до Манастира Мораче. Чему извињење?
14. септембар 2017. у 18:13
Nebojša Stanković
Manastir Morača nemamveze sa Nikšićem niti je blizu njega a i to sidro o kom pises ne znam kakve veze ima sa grbom Danilovića? Nisam uspeo maći taj grb pa bih ti bio zahvalan da nam daš link. Hvala unapred.
19. август 2018. у 09:12
Nebojša Stanković
Evo ja ću ti odgovoriti. Pobrkao je čovek neke stvari totalno ali je neke napisao ispravno. Morački Danilovići su bratstvo staro čak 800 godina i imaju svoj porodični grb. U 15 veku se jedni raseljavaju prema Romaniji zbog ubistva 12 razbojnika iz šiptarskog plemena Klimenta koji su upali u selo sa namerom da otimaju i ubijaju. Slave Sv. Jovana i dali su vatru za manastir Morača koji je i napravljen na njihovom zemljištu od strane Nemanjića. Moja majka vodi poreklo od ove familije. Evo ti link; http://danilovici.com/price.html
7. октобар 2018. у 10:33
Danilovic
Nije zemljiste bilo Danilovica gdje je Manastir ali su odredili mjesto.
Danilovici iz Niksica su iz Morace dosli u Niksic
Pozdrav
4. јун 2012. у 20:25
Mihailo
Pozdrav,hteo bih da vas zamolim ako mozete da mi odgovorite da li imate neke podatke i naznake o mom poreklu,ja sam vam vec pisao nisam nestrpljiv samo sam radoznao hvala unapred,Mihailo Tome Danilovic Sabac,Majur krsna slava sv.Jovan 20 januar.
24. јун 2016. у 10:44
Nikola
Izvini greska….Djurdjevina, tamo gde je Manastir Moraca to je bila zemlja Danilovica
5. јун 2012. у 14:24
Nebojsa
Михаило,постоји податак да сте из Босне стигли у Мачву у том периоду 19. века,који наводите .
Само,у околини Вишеграда не постоји презиме Даниловић,може бити да сте се у Босни другачије презивали,или нисте једноставно пореклом из Вишеграда,па можда треба тражити даље по Босни то презиме .
Такоље,прича о Црној Гори је заједничка скоро за сва презимена,зато треба бити опрезан и истраживати етапу,по етапу .
Ја ћу потражити,па ћу објавити ако наиђем на неки податак који може да вам буде од користи .
5. јун 2012. у 23:15
Mihailo
hvala Nebojsa
6. јун 2012. у 12:24
Nebojsa
Међу црногорским презименима помињу се Даниловићи из Вишеграда,који су даљим пореклом из Црне Горе ” Даниловић, Бован (Вишеград), раније Лучић огранак Међедовића из Дробњака ” .
Пошто ваш отац памти порекло из Вишеграда,врло вероватно да је реч о овим Даниловићима.
Нисам пронашао шта славе,али ако се и славе поклапају,постоји шанса да је реч о истој грани .
Такође Мирослав Нишкановић у ” Српским презименима ” ,помиње Даниловиће у Босни,околина Добоја,који су пореклом из Црне Горе,славе св. Јована .
6. јун 2012. у 13:47
Nebojsa
Слава Даниловића из околине Вишеграда је Ђурђевдан(као и код већине Дробњака),а оних из околине Добоја св. Јован .
6. јун 2012. у 21:33
Mihailo
Hvala ti, Nebojsa. I ja sam to pronasao pre neki dan ali nisam bio siguran za Doboj, ali i oni su iz CG i doselili su se u Bosnu u istom vremenu kao i moji preci i kazu da ih je bilo tri brata. Mozda je to ta linija, trebalo bi nekako proveriti.Ja sam pronasao da Danilovici u Donjoj Moraci CG i samo oni slave sv.Jovana, a svi ostali Danilovici imaju druge slave. Mi nismo ziveli u Visegradu koliko je meni poznato jer u to vreme je bilo ratno vreme, a da su se kretali prema Srbiji to da, i neki su ucestvovali u borbama protiv Turaka i u Majuru kod Sapca su dobili zemlju od Jevrema Obrenovica da bi cuvali granicu od Turaka, prezime i slava se nije menjalo SIGURNO u mojoj porodici jer to se prenosilo s kolena na koleno, a i sad moj stric koji ima skoro 80 god tvrdi da smo iz CG. Meni sad ostaje da jos tragam ali necu odustati. Veliki pozdrav!!!
2. јануар 2019. у 12:39
Милица Даниловић
Даниловићи потичу из села Ђуђевина, 3 километра од манастира Морача.
Мој прадеда је рођен тамо и знам целу историју наше породице.
На сваких 5 година у манастиру Морача се одржава братски скуп Даниловића где можете више сазнати о свом пореклу.
Од онога што вам ја могу рећи је то да су Даниловићи из племена Морачани, због крвне осете један од браће отишао је у Босну, а доста Даниловића има у околини Чачка. Даниловићи из Мораче славе Светог Јована двадесетог јануара.
2. јануар 2019. у 12:45
Милица Даниловић
Такође, Даниловићи су донели ватру у манастир Морача, што се може видети и на грбу породице. Записани подаци наше породице датирају од 1200. и неке године, нисам тачно сигурна.
6. јануар 2024. у 11:43
Nemanja
Danilo od koga potičemo doslo iz Peci u CG sa Vukanom Nemanjićem odakle su se neki preselili u Hercegovinu. Durdjevina koju spominjes je bila u vlasništvu mog pradede Vukadina Danilovića kao i imanje u Poljanama ( Ociba) koje se i sada nalazi u vlasništvu mog oca dok je Djurcevinu prodao dedin brat Vladimir. Danilović su stariji od manastira Morača koji je napravljen na njihovoj zemlji cak su oni i odredili gde ce biti sagradjen i tacno je da su oni dali prvu vatru manastiru
6. јун 2012. у 21:55
Nebojsa
Јесте,баш тако,три брата која су из ЦГ прешла у Добој,Торине . Знам да се један звао Лујо .
Новијег је датума та сеоба,зато је и памте твоји .
Нема на чему,поздрав за тебе !
7. јун 2012. у 06:30
Mihailo
Ako naidjes na nesto interesantno ti mi javi a i ja cu,pozdrav Nebojsa
9. јун 2012. у 11:47
Mihailo
MAJUR,SABAC-DANILOVIC T.M.
Doseljeni u 18. veku
BELJIĆI (Aranđelovdan, 10-5 k), iz Hercegovine. ISKIĆI (Jovanj dan, 10-2 k), iz Bosanske Krajine; pred sam ustanak, doselili u Stražu (Jadar), i Majur. 44 MARKOVIĆI II (Nikoljdan, 3 k), ranije se zvali Sekulihi; došli iz Hercegovine u Semberiju, a zatim – u Majur, i Tabanović; po predanju, doselili se Marko i Milovan, rođena braća; od Marka su Markovići – u Majuru, i Tabanovihu, a od Milovana _ Milova novići, u Tabanovihu (zamrli). RENOVČEVIĆI (Nikoljdan, 14-9 k); cose lili iz Bosne braća Adam i Tanasije. SLOMIĆI (Aranđelovdan, 3-2 k), iz Konjica u Hercegovini. SIMIĆI (J ovanjdan, 1-2 k), od roda Selakovića, iz Bosne; od njih su TOPALOVIĆI (10-5 k), ranije – Cvetinovihi. ČOLIĆI (Sv. Sava, 5-7 k), iz Bosne.
Doseljeni početkom prošlog veka- od 1 srpskog ustanka do 1829. godine
Iz Bosne, doseljeni su: KUJUNDŽIĆI (Nikoljdan, 4-2 k), od roda Ignjatoviha, iz Gornje Pilice; po predanju, doselila se dva brata, od kojih jedan ostao u Loznici, i od njega su današnji Milutinovihi _ Bepokapići, a Stefan – doseli u Majur. MALETIĆI (Stepanjdan, 7-1 k). PAVLOVIĆI (Trifundan, 20-2 k). SAVIĆI 1, zvani Stepanovići (Avramije, 2 k), iz Čitluka; prvo, bili u Maovima, u Pocerini. TUMBASEVIĆI (Nikoljdan, 13-1 k); od njih ima odseljenih u Štitaru. FILIPOVIĆI (Đurđevdan, -1 k), jedan su rod sa Filipovihima u Ševaricama i Ravnju.
Iz Semberije su prešli VITOROVIĆI (Jovanjdan, 2-1 k); staro ime Bešlići, iz Balatuna. IVANOVIĆI (Jovanjdan, 3 k), jedan su rod sa Ivanovihima u Slepčeviću i Ribarima. LAZIĆI (Nikoljdan, 6-4 k), od roda Matiha; Lazo ubio Turčina, i morao da se skloni. TRŠIĆI (Nikoljdan, 4-3 k), starinom iz Crne Gore. ČEMBIĆI (Đurđevdan, 2-2 k), iz Batkoviha; jedan su rod sa Čembihima u Badovincima.
ĐURĐEVIĆI (Jovanjdan, 1-1 k), prešli iz Srema. BOJIĆI (Lučin dan, 7-2 k), pre se zvali Savići; ne znaju poreklo. Doseljeni između 1829. i 1863. godine Iz Bosne došli su: VUČETIĆI (Nikoljdan, 2 k). DANILOVIĆI (Jovanjdan, 6-2 k). DUDIĆI (Đurđevdan, 4-2 k). ĐUKANOVIĆI (Jovanjdan, 3-3 k) ĐURIĆI (Jovanjdan, 8-4 k); doselili se stric i sinovac, i to: stricu Štitar, a sinovac – u Majur. KOVAČEVIĆI (Đurđevdan, 12-1 k). STARČEVIĆI 1 (Đurđevdan, 7 k), iz Čengića.
ŠAMATIĆI (Tomindan, 6-2 k), iz Bjeloševca, u Bosanskoj Krajini; prvo, bili u Šoru (Jadar), u kojem imaju rođake – Rikanoviće.”IGNJATOVIĆI (Sv. Sava, 3 k); doselio se Mihajlo, od Pirota. KOJIĆI (Nikoljdan, 1-2 k), od Kojića, iz Salaša Crnobarskog. JEVTIĆI (Đurđev dan, 1-1 k), ne znaju poreklo. PETROVIĆI 1 (Aranđelovdan, 2-5 k), ne znaju poreklo.
Doseljeni krajem prošlog i početkom ovog veka
Prebegli iz Bosne, 1875. godine: DAMNJANOVIĆI (Nikoljdan, 1 k); preplivao Đukan Unu, sa troje dece. ŽIVKOVIĆI (Kalistrat, 6-5 k): prebegao Aleksa, sa ženom i četvoro dece, iz Bukovice; prvo, bili u Slepčeniću, ILIĆI II (Lazarovdan, 2 k); prebegla braća Jovan i Stanko. JELESIĆI (Stepanjdan, 4-2 k), iz Dervente. MAKSIMOVIĆI (Aran đelovdan, 3-2 k); prebegao Todor, MARKOVIĆI 1 (Gospojina, 3 k). PRUDEROVIĆI (Stepanjdan, 1 k); prebegao Petar. STANKOVIĆI (Jovanjdan. 3 k); prebegao Rajko, iz Starčeva, STEVIĆI (Đurđevdan, 1 k); prebegao Marinko. STEFANOVIĆI (Đurđevdan, 1-1 k); prebegao Avram, sa ženom, iz Dvorova, u Semberiji. STOJADINOVIĆI (Nikoljdan, 2 k); prebegao .Jovan, sa sinom, iz Bosne. PAJIĆI 1 (Đurđevdan, 1 k), iz Bosne. CVIJANOVIĆI (Jovanjdan, 2 k); prebegao Rade, iz Like.
Doseljeni iz Vojvodine, 1880 godine;
RISTIĆI, zvani Lelići (Mrata,2 k); doselio se Velimir – Lepa, iz Srbobrana; prvo bio u J evremovcu, pa na Kurtovači (kod škole u Kasarskim Livadama), i naposletku – došao u Majur. DOROSLOVCI (Jovanjdan, 2-1 k); doselila braća Arsen i Milan, iz Starog Bečeja, ŽAKIĆI (Nikoljdan, 1-3 K), iz Sivca. ILIČIĆI (Đurđic, 4-2 k); doselio Mladen, sa ženom, iz novog Bečeja, PUHMAJERI (3-8 k); doselila braća Đuro i Adam, iz Baje, u Mađarskoj.
VIDOJEVIĆI (Đurđevdan, 5-4 K), ne znaju poreklo. VOĐEVIĆI (J eremija, 1 k); doselio se Mlađen Miletić, iz Donjeg Dobrića, u J adru; uljez u Pavloviće. ILIĆI 1 (Lučindan, 1 k); doselio se Ivko, iz Crne Bare; uljez u Đoldumoviće. MAKSIMOVIĆI II (Stepanjdan, 4-2 K), potiču od Stevana Neškovića, iz Krasave (Rađevina), kojeg je usvojila Julka Maksimović, meandžika (držala u zakup Sokinu Mehanu). RAJČEVIĆI (Nikoljdan, 2 k), ne znaju poreklo. tipovi (Stepanjdan, 4-2 K), od roda Stepanovića, iz Šipova, u Bosni. JOSIPOVIĆI (Nikoljdan, 1-1 k); došao Vlajko, iz Belotića; imao kolibu na imanju Bože Ivanovića, trgovca iz Šapca.
Doseljeni između dva svetska rata
Iz Dalmacije, doselili se 1921. godine: Filip VRANKOVIĆ (Đur đevdan, 3-1 k), iz Strmnice, kod Knina. Marko GRMUŠA (Jovanjdan, 2-1 k), iz Plavna. Miloš KOVAČEVIĆ (Stepanjdan, 2 k), iz Otona, kod Knina. Petar PAJIĆ (Đurđevdan, 3 k), iz Plavna. PETROVIĆI III (1 k). SAVIĆI (Đurđevdan, 3-3 k); došao – iz Plavna – Sava, sa četiri sina, i sinovcima – Stevanom, Tanasijom,i Pavlom. SAVIĆI (5 k); doselila se braća Sava i Andrija, iz Knina. STARČEVIĆI (4 k), iz Knina.
Živojin Vasić (Nikoljdan, 2-2 k), iz Bastava, u Rađevini. Budimir Gavrić (1 k), iz Metilja, kod Olova, u Bosni. Miodrag BOŽIĆ (2 k), iz Tabanovića; uljez u Vidojeviće. Isajlo GLIGORIĆ (4 k), iz Rumske. JEVTIĆI II (1 k), potiču od Vitomira Obradovića, iz Belotića; uljez u Jevtiće J. SOLOVJEVI (1-2 k), iz Rusije (emigrant).
16. фебруар 2024. у 07:56
Ivan Danilović
Moji Danilovići,su iz Gornje Tresnjevice kod Aranđelovca.Moj Navrdeda Nikola Danilović poginuo je 1876 kod Zaječara u Srpsko Turskom ratu.Znaci od 19veka.Slava nam je Vrbica,ili Lazarevdan!Da li znate nesto vise o poreklu?