(према књизи Херцеговачка презимена, Риста Милићевића)
ДАНИЛОВИЋ. Крај и Граб (Зупци, Требиње). Некада су живјели и у “Долима под Стрбцом код Бихова”. Али, када су “Турци изишли из Новога населе се око Требиња и притисну им земље”. Тада се Даниловићи отуд иселе и населе се у Крај. Ово братство је у Зупцима “много поштовано, јер су од њих увек били свештеници”. а прича се, да су од њих биле три владике. Из Краја су двије породице прешле у Граб, а једна у Ћичево код Требиња. Раније су сц звали Костождери. Славе Ђурђевдан. Прцма подацима др Вукашиновића, Даниловићи су аутохтона зубачка породица. Раније су се звали Кнежевићи, али није познато зашто. У другој половини XVII вијека у Зупцима се спомиње кнез Кузман Даниловић. а нешто касније (1717.) поп Василије Даниловић, брат кнеза Кузмана. Године 1738. спомиње се и поп Ново Даниловић, као први међу тридесетак потписника, “Изјаве народа Хцрццговачког” упућене царском двору у Беч. Потписници изјаве кажу да су покорни царској власти, износе јој своје захтјеве и моле је за помоћ како би се ослободлли турске тираније. Презиме је, вјероватно, настало по имену неког претка који се звао Данило. Даниловићи су настањени и у Придворцима код Требиња.
(према књизи Стојана Караџића, Вука Шибалића: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло)
ДАНИЛОВИЋ (у Јунча Долу и Зарудиновачи)
Воде поријекло од Данила, сина попа Јакше. Данило се по Јакши презивао Јакшић, а његови потомци се по њему прозваше Даниловићи. Данило је имао три сина: Митра, Лаза-Кречка и Луку-Крека.
Данилов, Лука-Креко, имао је синове: Секулу, Данила, званог Малин и Ивана, који је млад нестао. Данило-Малин је погинуо на Бобову 1875. године и остао му је син Милан. Секула Лукин се утопио у Тари приликом прелаза, а остали су му синови Сава-Миле и Видоје. Сава-Миле Секулов је имао Милосава који је умро у логору Нађмеђер у Мађарској 1917. године, а остао му је син Лука који је погинуо у НОР-у 1944. године, као командант батаљона.
Митар Данилов је имао шест синова: Павла, Милована, Андрију, Луку, Саву-Пурена и Шћепана од кога нема потомства. Павле Митров је погинуо у борби против Турака 1875. године и остао му је син Ристо. Он је имао Радосава-Рада, који је млад умро, те Павла и Радована, који су погинули у Првом свјетском рату. Милован Митров је имао два сина Васа и Марка. Васо Милованов има синове Божа и Милуна, а брат му Марко Јакова и Ђорђија.
Андрија Митров, звани Чарко, имао је синове Јована- Јокана и Димитрија од кога нема потомства. Јокан има Живка и Милоша.
Сава Митров звани Пурен, имао је три сина: Крста, Арсенија-Шуша и Видака. Крсто Пуренов има Вукашина, Јула и Милисава који има сина Обрада. Шушо Пуренов има синове Милана, Гојка и Милутина, који је био учесник Првог и Другог свјетског рата. У НОР-у се истакао као добар борац и активиста. Крајем рата је био командант мјеста Чајнича, Горажда и Рогатице. Имао је сина Гојка, јединца, који је погинуо у НОР-у и од кога нема потомства. Видак Пуренов има четири сина: Душана, Николу, Милована и Милоша-Мила.
Лазо-Кречко Данилов имао је три сина: Симеуна-Шора, Мика и Миливоја-Миша, који је одселио у Потковач. Од Симеуна Кречковог су Лазар-Пиле, Димитрије-Мишко (погинуо у Првом свјетском рату 1914.) и Драгић. Од Лазара-Пила је Симеун, од Димитрија Светозар и Милета, који је млад умро и није оставио потомство, а од Драгића је Неђељко који живи на Цетињу и презива се Јакшић.
Мико Кречков је погинуо у Првом свјетском рату. Остао му је син Сава а Сави Блажо. Миливоје Кречков који је одселио у Потковач има сина Марка.
Јуле Крстов је интерниран у заробљенички логор Нађмеђер у Мађарској, гдје је и умро 1917. године не оставивши потомство. Од Вукашина Крстова нема мушких потомака.
Братственици из овог братства су и у НОР-у, као и у претходним ратовима, масовно и активно учествовали, дајући своје животе за слободу у борбама против непријатеља.
У Комитском покрету 1916-1918. године учествовали су Милован Видаков, Иван Миланов и Јован Андријин.
Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
9. јун 2012. у 22:50
Mihailo
Pozdrav, Nebojsa. Reci mi, molim te, da li si mozda naisao na neki trag sa Danilovicima-Sabac,Majur i Danilovici-Doboj i Danilovici-Donja Moraca jer krsna slava je sv.Jovan zajednicka. Mene interesuje da li je to jedna linija? Ja u avgustu idem na godisnji pa cu probati u sabackom arhivu da dodjem do nekih podataka, a ti ako naidjes na nesto zanimljivo obavesti me, molim te. Veliki pozdrav Mihailo T. Danilovic
19. децембар 2013. у 14:52
Rade
Ja sam Danilovic iz Doboja zanima me takodje poreklo ja znam da vece grupacije Danilovica sada zive u selu Gnionica nova opstina Vukosavlje blizu Modrice takodje vise porodica zivi u selu Podnovlje kod Doboja i u selu Torine kod Doboja takodje pominje se ime Lujo kao predak Danilovica iz Torina sada ima Danilovica u drugim selima koji su se raseljavali iz ovih podrucja Takodje postoji podatak za Danilovice iz Podnovlja da im je predak bio Djudjo koji je otprilike zivio u drugoj polovini 18 vijeka.. Danilovici u Gnionici slave sv Jovana iz Podnovlja slave sv Alimpija a iz Torina sv Jovana….
24. децембар 2013. у 13:04
Mihailo
Раде,замолио бих те ако имаш више података да објавиш све што знаш.Мој отац је говорио да је било три брата пре него су се разишли у Босни…надам се да ће мо се некад упознати,моја крсна слава је св.Јован….најчешће име је Димитрије у нашој фамилији,колико сам за сад успео да истражим…придружи се “Братство Даниловић”на фејсу
9. мај 2023. у 19:16
Goran Vrancic
Dobar dan moji su iz gnionice i krsna slava im je 21.11 sv arandjeo ,jel imas mozda neke informacije o njima puno bi mi znacilo,hvala
9. јун 2012. у 23:56
Nebojsa
Поздрав Михаило, штета што овде нису написали из ког дела Босне потичете,то би у многоме олакшало евентуално проналажење даљег порекла.
Ако сте у могућности, пробајте да дођете до неких података.
Ништа се са сигурношћу не може тврдити у вашем случају, без обзира што имате предање да сте из ЦГ,преко Босне стигли ту у Мачву.
Мени је познато да у околини Добоја има Даниловића који славе св. Јована, а дошли су из Црне Горе,то сам већ написао и за сада једино ту постоји нека веза.
Али кажем,ипак је најбоље сазнати из ког су места конкретно ваши стигли ту у Мајур.
Нисам стигао да погледам, тј. прочитам једно дело, где се, као што сам већ поменуо, говори о пореклу становништва Семберије и Мајевице, можда ту постоји неки податак, који би могао да буде од користи.
Ви сте помињали Вишеград, али нисте сигурни колико је то тачна информација? Добро је знати у ком правцу усмерити истраживање, зато питам.
Поздрав
10. јун 2012. у 00:03
Nebojsa
Михаило,не знам да ли си имао прилике да прочиташ ово, ако ниси, препоручујем ти. Ово су вероватно најтачнији подаци о Даниловићима.
Није реч само о једној грани наравно, тако да сам убеђен да се помиње и ваша грана.
Даниловићи:
” По сачуваном предању доселили су се пре око 200 година из Црне Горе три брата Даниловића: Лука, Јово и Анто. Лука – Лујо, населио се у Торине, заселак Великог Прњавора у околини Добоја, а његова браћа Анто и Јово у Велику Сочаницу (Дервента). Славе Јовањдан.
Даниловић није особито често презиме. У основи му је мушко лично име Данило, у ствари из грчког језика преузето и модификовано име библијског пророка Данијела. Као хришћанско име (Данил, Данило, Даниле) помиње се у документима од XIII века. У средњем веку Данило је био пре свега свештеничко и калуђерско име, особито код владика и архиепископа. Касније се ширило и у народу. Давало се, изгледа, понекад детету које се роди у току дана.
Данило је назив два села у околини Шибеника. Село Даниловић налазимо у некадашњем сарајевском округу и српско село Даниловићи код добруна у Босни.
Даниловића данас има по свим српским земљама. Саве различите славе и извесно је нису сви истог порекла. Наводимо само део познатог о Даниловићима, њиховом распрострањењу и уопште о пореклу и миграцијама.
У Доњој Морачи Даниловићи улазе у ред староседелачких родова. У родовској традицији чува се успомена на родоначелника којем је име био Јован. Касније се запопи и узме име Данило. Од њега су данашњи Даниловићи у Морачи. Славе Јовањдан.
У Зупцима (Херцеговина) Даниловићи славе Ђурђевдан и један су од најугледнијих родова. Генерацијама су били зубачки кнезови и попови, па их називају и Поповићима и Кнежевићима. У традицији је сачувано предање да су тројица њихових предака били владике. Доста података о њима налазимо почетком XVIII века. Најугледнији тада је био зубачки кнез Кузман. Поред њега помињу се и његова браћа Гргур и син Јово, те син Јаков. Могао је у то време окупити под своје водство и по неколико стотина ратника. Селили су се у та немирна времена и у Русију.
Дробњачки Даниловићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Огранак су Јакшића, а презиме су добили по Данилу, сину попа Јакше. У Шавнику је почетком овог века била једна кућа Даниловића који славе Игњатијевдан. Доселио им се предак крајем прошлог века из околине Фоче.
Кнез у ваљевској Посавини био је у првој половини XIX века Павле Даниловић.
По Србији Даниловића има у разним областима, тако нпр. у Дрену (Шумадијска Колубара) Даниловићи славе Јовањдан. Предак Павле доселио се из Накућана код Г. Милановца, а старином је са Косова. По предању Павле је учествовао у боју на Засаници 1815. године. Од Павла су поред Даниловића, у истом селу Тодоровићи, Јеремићи, Бранковићи, Драгићевићи, Новаковићи, Петронијевићи, Анђелковићи и Пауновићи. У истој областиза Даниловиће у Лукавицикажу да су се доселили из Дрена, славе Ђурђиц. У Вреоце предак Даниловића, колар, доселио из Азање. Славе Лучиндан.
У Такову Даниловића има на више места. Нису сви истог порекла и не славе исту славу. У Теочину, нпр., славе Јовањдан, али по имању. Предак им се “привенчао” из Брезине (Чурлић).
Даниловића има доста по Босни, највише по Босанској крајини и Посавини. Славе различите славе. На основу података с краја XIX века Аранђеловдан славе у парохијама Гнионица и Доња Дубица (Дервента), св. Стевана у Гержову (Мркоњић Град), Зеници и Коричанима на Влашићу. Ђурђевдан у Доњем Вакуфу и Соколовићима (Рогатица). Илиндан у Бањалуци, Рибнику (Кључ) и Тешњу. Трифундан у Барачима (Мркоњић Град), Мркоњић Граду и Машићима и Романовцима(Градишка). На крају, Јовањдан славе у тадашњим парохијама: Бистрица (Приједор), Галица и Бајковац, Милошево Брдо и Грбавица, Подраци (Градишка), Демировац (Дубица), Зеница, Сочаница (Дервента).
На просторима некадашње Војне крајине у Грачацу у Лици.
Када говоримо о Даниловићима на просторима Крајине и Посавине вероватно је да су се они тамо насељавали пре 200 година са југозапада из Мораца, Зубаца… Било је то време када се успоставила граница између моћних царевина Турске и Аустро-Угарске на Сави и тај простор је опустео после стогодишње борбе за превласт над тим областима.
На крају треба рећи да је занимљиво да се готово код свих Даниловића чувају успомене на претке који су били свештеници, што потврђује да је некада име Данило стварно било пре свега име свештених лица. Родови са овим презименом у већини случајева су били веома угледни у својој средини. На увек немирним балканским просторима учествовали су у друштвеном и политичком животу, и улога појединих Даниловића у тим збивањима превазилазила је често оквире локалне заједнице. Из тих, а и других разлога напуштали су неки од њих свој завичај трагајући за спокојнијим и бољим животом. Тако су неки отишли чак до Русије.”
10. јун 2012. у 10:39
Mihailo
Pozdrav, Nebojsa.
I ja sam citao o granama Danilovica samo mnogo ranije pa sam zaboravio. Sad cu to da arhiviram, ali jedno mi nije jasno – Danilovici se pominju cak u vreme sv. Save sa istim prezimenom, a ja verujem da su se i pre njega tako prezivali i da nisu nista menjali. Ne sumnjam da se zvao Jovan i da je uzeo ime DANILO ali da su tako postali Danilovici u tu pricu ja SUMNJAM, jer sam nasao neke podatke iz Hercegovine o bratstvima Deretica itd. gde se pominju za vreme Rimljana – sa svojim prezimenima ali to nisam arhivirao jer me nije interesovalo. Mene interesuje stanovnistvo Semberije i Majevice jer moguce da je to – to. Da li ti mozes da pronadjes stanovnistvo po prezimenima i selima? Mozda bi mi onda olaksao da nadjem moju granu ako je slava sv.Jovan. U Semberiji je vladao da tako kazem knez Ivan Knezevic i on je naselio celu Macvu i okolinu uz pomoc Jevrema i Milosa Obrenovica.
Pozdrav. Molim te, pomozi mi ako si u mogucnosti.
Mihailo T.Danilovic
10. јун 2012. у 12:19
Nebojsa
Михаило, истина је да у Херцеговини постоје неке аутохтоне породице, које ту живе веома дуго.
Али, ја ипак не бих ишао толико далеко у прошлост, зато што је данас веома тешко утврдити и порекло у назад неких 200,300 год.,а замисли тек у време Рима.
Да ли си заинтересован да ти пошаљем ту књигу, пошто је имам у електронској форми?
Мени је познато да је у источној Херцеговини постојала породица, а вероватно још постоји, Даниловића.
Они су у средњем веку били намесници за тај део Херцеговине. У овом тексту се такође помињу,то је ова Зубачка породица Даниловића, презивали су се раније и Кнежевићи и веома су поштовано братство у Херцеговини.
Из те породице су често излазли свештеници и кнезови.
10. јун 2012. у 15:22
Mihailo
Jesam, zainteresovan sam naravno, posalji mi. Citao sam o njima i nasao sam u arhiv – Dubrovnik, projekat Rastko, oni slave Djurdjevdan. Ako imas stanovnistvo po prezimenima Semberije i Majevice posalji mi, a ja kad budem otisao na godisnji moram ici u sabacki arhiv ako uspem daa nadjem nesto. Vrtim se u krug, stalno mislim da sam blizu ali nije tako.
Pozdrav Nebojsa i hvala za trud. Ako naidjes na neku gradju, a smatras da mi je od pomoci ti mi posalji, molim te, ne moras me pitati. Ja sad trenutno tragam po Semberiji ali tesko ide. Pozdrav i hvala
10. јун 2012. у 15:49
Mihailo
http://macva.awardspace.com/index.php?page=porekloMacvana, ili ukucaj macvanski sajt—–ovo je sajt Sabacko-macvanskog arhiva (cele Macve) tu po nekim selima kao sto su: Klenje,Lipolist i jos neka druga sela ima Danilovica ali oni su zajednicki rod i slave sv.Djurdjevdan neke znam i oni su iz Hercegovine,a mi slavimo sv.Jovana, sto znaci da nismo u direktnom rodu. Dosta dobro je uradjeno kad otvoris videces.Pozdrav
10. јун 2012. у 16:02
Nebojsa
Послаћу ти, само ми остави адресу преко које могу да пошаљем.
Овде се пре свега истражује порекло породица Мајевице, али како је то у непосредној близини, мислим да ће ти бити од користи.
10. јун 2012. у 16:58
Mihailo
[email protected] hvala Nebojsa
10. јун 2012. у 17:17
Mihailo
Hvala ti, Nebojsa. Sad sam otvorio i hocu da je procitam, super, ne znam sta da kazem – HVALA TI! Probacu da nadjem i onu drugu. Ako i ti naletis ti mi posalji ili na mejl ili ovde na Poreklo gde se istrazuje. Odoh da citam, hvala ti puno. Nadam se da cu pronaci podatke. Pozdrav
10. јун 2012. у 17:23
Mihailo
Zaboravio sam da ti kazem, ja imam dobrog druga, on je rodom iz Like, a sad zivi u Aleksincu zbog ratnih desavanja itd. Bili smo cak i u vojsci zajedno i dan danas smo u kontaktu, preziva se kao ti, pozdrav