(prema knjizi Hercegovačka prezimena, Rista Milićevića)
DANILOVIĆ. Kraj i Grab (Zupci, Trebinje). Nekada su živjeli i u “Dolima pod Strbcom kod Bihova”. Ali, kada su “Turci izišli iz Novoga nasele se oko Trebinja i pritisnu im zemlje”. Tada se Danilovići otud isele i nasele se u Kraj. Ovo bratstvo je u Zupcima “mnogo poštovano, jer su od njih uvek bili sveštenici”. a priča se, da su od njih bile tri vladike. Iz Kraja su dvije porodice prešle u Grab, a jedna u Ćičevo kod Trebinja. Ranije su sc zvali Kostožderi. Slave Đurđevdan. Prcma podacima dr Vukašinovića, Danilovići su autohtona zubačka porodica. Ranije su se zvali Kneževići, ali nije poznato zašto. U drugoj polovini XVII vijeka u Zupcima se spominje knez Kuzman Danilović. a nešto kasnije (1717.) pop Vasilije Danilović, brat kneza Kuzmana. Godine 1738. spominje se i pop Novo Danilović, kao prvi među tridesetak potpisnika, “Izjave naroda Hcrccgovačkog” upućene carskom dvoru u Beč. Potpisnici izjave kažu da su pokorni carskoj vlasti, iznose joj svoje zahtjeve i mole je za pomoć kako bi se oslobodlli turske tiranije. Prezime je, vjerovatno, nastalo po imenu nekog pretka koji se zvao Danilo. Danilovići su nastanjeni i u Pridvorcima kod Trebinja.
(prema knjizi Stojana Karadžića, Vuka Šibalića: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo)
DANILOVIĆ (u Junča Dolu i Zarudinovači)
Vode porijeklo od Danila, sina popa Jakše. Danilo se po Jakši prezivao Jakšić, a njegovi potomci se po njemu prozvaše Danilovići. Danilo je imao tri sina: Mitra, Laza-Krečka i Luku-Kreka.
Danilov, Luka-Kreko, imao je sinove: Sekulu, Danila, zvanog Malin i Ivana, koji je mlad nestao. Danilo-Malin je poginuo na Bobovu 1875. godine i ostao mu je sin Milan. Sekula Lukin se utopio u Tari prilikom prelaza, a ostali su mu sinovi Sava-Mile i Vidoje. Sava-Mile Sekulov je imao Milosava koji je umro u logoru Nađmeđer u Mađarskoj 1917. godine, a ostao mu je sin Luka koji je poginuo u NOR-u 1944. godine, kao komandant bataljona.
Mitar Danilov je imao šest sinova: Pavla, Milovana, Andriju, Luku, Savu-Purena i Šćepana od koga nema potomstva. Pavle Mitrov je poginuo u borbi protiv Turaka 1875. godine i ostao mu je sin Risto. On je imao Radosava-Rada, koji je mlad umro, te Pavla i Radovana, koji su poginuli u Prvom svjetskom ratu. Milovan Mitrov je imao dva sina Vasa i Marka. Vaso Milovanov ima sinove Boža i Miluna, a brat mu Marko Jakova i Đorđija.
Andrija Mitrov, zvani Čarko, imao je sinove Jovana- Jokana i Dimitrija od koga nema potomstva. Jokan ima Živka i Miloša.
Sava Mitrov zvani Puren, imao je tri sina: Krsta, Arsenija-Šuša i Vidaka. Krsto Purenov ima Vukašina, Jula i Milisava koji ima sina Obrada. Šušo Purenov ima sinove Milana, Gojka i Milutina, koji je bio učesnik Prvog i Drugog svjetskog rata. U NOR-u se istakao kao dobar borac i aktivista. Krajem rata je bio komandant mjesta Čajniča, Goražda i Rogatice. Imao je sina Gojka, jedinca, koji je poginuo u NOR-u i od koga nema potomstva. Vidak Purenov ima četiri sina: Dušana, Nikolu, Milovana i Miloša-Mila.
Lazo-Krečko Danilov imao je tri sina: Simeuna-Šora, Mika i Milivoja-Miša, koji je odselio u Potkovač. Od Simeuna Krečkovog su Lazar-Pile, Dimitrije-Miško (poginuo u Prvom svjetskom ratu 1914.) i Dragić. Od Lazara-Pila je Simeun, od Dimitrija Svetozar i Mileta, koji je mlad umro i nije ostavio potomstvo, a od Dragića je Neđeljko koji živi na Cetinju i preziva se Jakšić.
Miko Krečkov je poginuo u Prvom svjetskom ratu. Ostao mu je sin Sava a Savi Blažo. Milivoje Krečkov koji je odselio u Potkovač ima sina Marka.
Jule Krstov je interniran u zarobljenički logor Nađmeđer u Mađarskoj, gdje je i umro 1917. godine ne ostavivši potomstvo. Od Vukašina Krstova nema muških potomaka.
Bratstvenici iz ovog bratstva su i u NOR-u, kao i u prethodnim ratovima, masovno i aktivno učestvovali, dajući svoje živote za slobodu u borbama protiv neprijatelja.
U Komitskom pokretu 1916-1918. godine učestvovali su Milovan Vidakov, Ivan Milanov i Jovan Andrijin.
Slave Aranđelovdan, a prislužuju Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997. (strana ), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
9. jun 2012. u 22:50
Mihailo
Pozdrav, Nebojsa. Reci mi, molim te, da li si mozda naisao na neki trag sa Danilovicima-Sabac,Majur i Danilovici-Doboj i Danilovici-Donja Moraca jer krsna slava je sv.Jovan zajednicka. Mene interesuje da li je to jedna linija? Ja u avgustu idem na godisnji pa cu probati u sabackom arhivu da dodjem do nekih podataka, a ti ako naidjes na nesto zanimljivo obavesti me, molim te. Veliki pozdrav Mihailo T. Danilovic
19. decembar 2013. u 14:52
Rade
Ja sam Danilovic iz Doboja zanima me takodje poreklo ja znam da vece grupacije Danilovica sada zive u selu Gnionica nova opstina Vukosavlje blizu Modrice takodje vise porodica zivi u selu Podnovlje kod Doboja i u selu Torine kod Doboja takodje pominje se ime Lujo kao predak Danilovica iz Torina sada ima Danilovica u drugim selima koji su se raseljavali iz ovih podrucja Takodje postoji podatak za Danilovice iz Podnovlja da im je predak bio Djudjo koji je otprilike zivio u drugoj polovini 18 vijeka.. Danilovici u Gnionici slave sv Jovana iz Podnovlja slave sv Alimpija a iz Torina sv Jovana….
24. decembar 2013. u 13:04
Mihailo
Rade,zamolio bih te ako imaš više podataka da objaviš sve što znaš.Moj otac je govorio da je bilo tri brata pre nego su se razišli u Bosni…nadam se da će mo se nekad upoznati,moja krsna slava je sv.Jovan….najčešće ime je Dimitrije u našoj familiji,koliko sam za sad uspeo da istražim…pridruži se “Bratstvo Danilović”na fejsu
9. maj 2023. u 19:16
Goran Vrancic
Dobar dan moji su iz gnionice i krsna slava im je 21.11 sv arandjeo ,jel imas mozda neke informacije o njima puno bi mi znacilo,hvala
9. jun 2012. u 23:56
Nebojsa
Pozdrav Mihailo, šteta što ovde nisu napisali iz kog dela Bosne potičete,to bi u mnogome olakšalo eventualno pronalaženje daljeg porekla.
Ako ste u mogućnosti, probajte da dođete do nekih podataka.
Ništa se sa sigurnošću ne može tvrditi u vašem slučaju, bez obzira što imate predanje da ste iz CG,preko Bosne stigli tu u Mačvu.
Meni je poznato da u okolini Doboja ima Danilovića koji slave sv. Jovana, a došli su iz Crne Gore,to sam već napisao i za sada jedino tu postoji neka veza.
Ali kažem,ipak je najbolje saznati iz kog su mesta konkretno vaši stigli tu u Majur.
Nisam stigao da pogledam, tj. pročitam jedno delo, gde se, kao što sam već pomenuo, govori o poreklu stanovništva Semberije i Majevice, možda tu postoji neki podatak, koji bi mogao da bude od koristi.
Vi ste pominjali Višegrad, ali niste sigurni koliko je to tačna informacija? Dobro je znati u kom pravcu usmeriti istraživanje, zato pitam.
Pozdrav
10. jun 2012. u 00:03
Nebojsa
Mihailo,ne znam da li si imao prilike da pročitaš ovo, ako nisi, preporučujem ti. Ovo su verovatno najtačniji podaci o Danilovićima.
Nije reč samo o jednoj grani naravno, tako da sam ubeđen da se pominje i vaša grana.
Danilovići:
” Po sačuvanom predanju doselili su se pre oko 200 godina iz Crne Gore tri brata Danilovića: Luka, Jovo i Anto. Luka – Lujo, naselio se u Torine, zaselak Velikog Prnjavora u okolini Doboja, a njegova braća Anto i Jovo u Veliku Sočanicu (Derventa). Slave Jovanjdan.
Danilović nije osobito često prezime. U osnovi mu je muško lično ime Danilo, u stvari iz grčkog jezika preuzeto i modifikovano ime biblijskog proroka Danijela. Kao hrišćansko ime (Danil, Danilo, Danile) pominje se u dokumentima od XIII veka. U srednjem veku Danilo je bio pre svega svešteničko i kaluđersko ime, osobito kod vladika i arhiepiskopa. Kasnije se širilo i u narodu. Davalo se, izgleda, ponekad detetu koje se rodi u toku dana.
Danilo je naziv dva sela u okolini Šibenika. Selo Danilović nalazimo u nekadašnjem sarajevskom okrugu i srpsko selo Danilovići kod dobruna u Bosni.
Danilovića danas ima po svim srpskim zemljama. Save različite slave i izvesno je nisu svi istog porekla. Navodimo samo deo poznatog o Danilovićima, njihovom rasprostranjenju i uopšte o poreklu i migracijama.
U Donjoj Morači Danilovići ulaze u red starosedelačkih rodova. U rodovskoj tradiciji čuva se uspomena na rodonačelnika kojem je ime bio Jovan. Kasnije se zapopi i uzme ime Danilo. Od njega su današnji Danilovići u Morači. Slave Jovanjdan.
U Zupcima (Hercegovina) Danilovići slave Đurđevdan i jedan su od najuglednijih rodova. Generacijama su bili zubački knezovi i popovi, pa ih nazivaju i Popovićima i Kneževićima. U tradiciji je sačuvano predanje da su trojica njihovih predaka bili vladike. Dosta podataka o njima nalazimo početkom XVIII veka. Najugledniji tada je bio zubački knez Kuzman. Pored njega pominju se i njegova braća Grgur i sin Jovo, te sin Jakov. Mogao je u to vreme okupiti pod svoje vodstvo i po nekoliko stotina ratnika. Selili su se u ta nemirna vremena i u Rusiju.
Drobnjački Danilovići slave Aranđelovdan, a prislužuju Đurđevdan. Ogranak su Jakšića, a prezime su dobili po Danilu, sinu popa Jakše. U Šavniku je početkom ovog veka bila jedna kuća Danilovića koji slave Ignjatijevdan. Doselio im se predak krajem prošlog veka iz okoline Foče.
Knez u valjevskoj Posavini bio je u prvoj polovini XIX veka Pavle Danilović.
Po Srbiji Danilovića ima u raznim oblastima, tako npr. u Drenu (Šumadijska Kolubara) Danilovići slave Jovanjdan. Predak Pavle doselio se iz Nakućana kod G. Milanovca, a starinom je sa Kosova. Po predanju Pavle je učestvovao u boju na Zasanici 1815. godine. Od Pavla su pored Danilovića, u istom selu Todorovići, Jeremići, Brankovići, Dragićevići, Novakovići, Petronijevići, Anđelkovići i Paunovići. U istoj oblastiza Daniloviće u Lukavicikažu da su se doselili iz Drena, slave Đurđic. U Vreoce predak Danilovića, kolar, doselio iz Azanje. Slave Lučindan.
U Takovu Danilovića ima na više mesta. Nisu svi istog porekla i ne slave istu slavu. U Teočinu, npr., slave Jovanjdan, ali po imanju. Predak im se “privenčao” iz Brezine (Čurlić).
Danilovića ima dosta po Bosni, najviše po Bosanskoj krajini i Posavini. Slave različite slave. Na osnovu podataka s kraja XIX veka Aranđelovdan slave u parohijama Gnionica i Donja Dubica (Derventa), sv. Stevana u Geržovu (Mrkonjić Grad), Zenici i Koričanima na Vlašiću. Đurđevdan u Donjem Vakufu i Sokolovićima (Rogatica). Ilindan u Banjaluci, Ribniku (Ključ) i Tešnju. Trifundan u Baračima (Mrkonjić Grad), Mrkonjić Gradu i Mašićima i Romanovcima(Gradiška). Na kraju, Jovanjdan slave u tadašnjim parohijama: Bistrica (Prijedor), Galica i Bajkovac, Miloševo Brdo i Grbavica, Podraci (Gradiška), Demirovac (Dubica), Zenica, Sočanica (Derventa).
Na prostorima nekadašnje Vojne krajine u Gračacu u Lici.
Kada govorimo o Danilovićima na prostorima Krajine i Posavine verovatno je da su se oni tamo naseljavali pre 200 godina sa jugozapada iz Moraca, Zubaca… Bilo je to vreme kada se uspostavila granica između moćnih carevina Turske i Austro-Ugarske na Savi i taj prostor je opusteo posle stogodišnje borbe za prevlast nad tim oblastima.
Na kraju treba reći da je zanimljivo da se gotovo kod svih Danilovića čuvaju uspomene na pretke koji su bili sveštenici, što potvrđuje da je nekada ime Danilo stvarno bilo pre svega ime sveštenih lica. Rodovi sa ovim prezimenom u većini slučajeva su bili veoma ugledni u svojoj sredini. Na uvek nemirnim balkanskim prostorima učestvovali su u društvenom i političkom životu, i uloga pojedinih Danilovića u tim zbivanjima prevazilazila je često okvire lokalne zajednice. Iz tih, a i drugih razloga napuštali su neki od njih svoj zavičaj tragajući za spokojnijim i boljim životom. Tako su neki otišli čak do Rusije.”
10. jun 2012. u 10:39
Mihailo
Pozdrav, Nebojsa.
I ja sam citao o granama Danilovica samo mnogo ranije pa sam zaboravio. Sad cu to da arhiviram, ali jedno mi nije jasno – Danilovici se pominju cak u vreme sv. Save sa istim prezimenom, a ja verujem da su se i pre njega tako prezivali i da nisu nista menjali. Ne sumnjam da se zvao Jovan i da je uzeo ime DANILO ali da su tako postali Danilovici u tu pricu ja SUMNJAM, jer sam nasao neke podatke iz Hercegovine o bratstvima Deretica itd. gde se pominju za vreme Rimljana – sa svojim prezimenima ali to nisam arhivirao jer me nije interesovalo. Mene interesuje stanovnistvo Semberije i Majevice jer moguce da je to – to. Da li ti mozes da pronadjes stanovnistvo po prezimenima i selima? Mozda bi mi onda olaksao da nadjem moju granu ako je slava sv.Jovan. U Semberiji je vladao da tako kazem knez Ivan Knezevic i on je naselio celu Macvu i okolinu uz pomoc Jevrema i Milosa Obrenovica.
Pozdrav. Molim te, pomozi mi ako si u mogucnosti.
Mihailo T.Danilovic
10. jun 2012. u 12:19
Nebojsa
Mihailo, istina je da u Hercegovini postoje neke autohtone porodice, koje tu žive veoma dugo.
Ali, ja ipak ne bih išao toliko daleko u prošlost, zato što je danas veoma teško utvrditi i poreklo u nazad nekih 200,300 god.,a zamisli tek u vreme Rima.
Da li si zainteresovan da ti pošaljem tu knjigu, pošto je imam u elektronskoj formi?
Meni je poznato da je u istočnoj Hercegovini postojala porodica, a verovatno još postoji, Danilovića.
Oni su u srednjem veku bili namesnici za taj deo Hercegovine. U ovom tekstu se takođe pominju,to je ova Zubačka porodica Danilovića, prezivali su se ranije i Kneževići i veoma su poštovano bratstvo u Hercegovini.
Iz te porodice su često izlazli sveštenici i knezovi.
10. jun 2012. u 15:22
Mihailo
Jesam, zainteresovan sam naravno, posalji mi. Citao sam o njima i nasao sam u arhiv – Dubrovnik, projekat Rastko, oni slave Djurdjevdan. Ako imas stanovnistvo po prezimenima Semberije i Majevice posalji mi, a ja kad budem otisao na godisnji moram ici u sabacki arhiv ako uspem daa nadjem nesto. Vrtim se u krug, stalno mislim da sam blizu ali nije tako.
Pozdrav Nebojsa i hvala za trud. Ako naidjes na neku gradju, a smatras da mi je od pomoci ti mi posalji, molim te, ne moras me pitati. Ja sad trenutno tragam po Semberiji ali tesko ide. Pozdrav i hvala
10. jun 2012. u 15:49
Mihailo
http://macva.awardspace.com/index.php?page=porekloMacvana, ili ukucaj macvanski sajt—–ovo je sajt Sabacko-macvanskog arhiva (cele Macve) tu po nekim selima kao sto su: Klenje,Lipolist i jos neka druga sela ima Danilovica ali oni su zajednicki rod i slave sv.Djurdjevdan neke znam i oni su iz Hercegovine,a mi slavimo sv.Jovana, sto znaci da nismo u direktnom rodu. Dosta dobro je uradjeno kad otvoris videces.Pozdrav
10. jun 2012. u 16:02
Nebojsa
Poslaću ti, samo mi ostavi adresu preko koje mogu da pošaljem.
Ovde se pre svega istražuje poreklo porodica Majevice, ali kako je to u neposrednoj blizini, mislim da će ti biti od koristi.
10. jun 2012. u 16:58
Mihailo
[email protected] hvala Nebojsa
10. jun 2012. u 17:17
Mihailo
Hvala ti, Nebojsa. Sad sam otvorio i hocu da je procitam, super, ne znam sta da kazem – HVALA TI! Probacu da nadjem i onu drugu. Ako i ti naletis ti mi posalji ili na mejl ili ovde na Poreklo gde se istrazuje. Odoh da citam, hvala ti puno. Nadam se da cu pronaci podatke. Pozdrav
10. jun 2012. u 17:23
Mihailo
Zaboravio sam da ti kazem, ja imam dobrog druga, on je rodom iz Like, a sad zivi u Aleksincu zbog ratnih desavanja itd. Bili smo cak i u vojsci zajedno i dan danas smo u kontaktu, preziva se kao ti, pozdrav