(prema knjizi Hercegovačka prezimena, Rista Milićevića)
DANILOVIĆ. Kraj i Grab (Zupci, Trebinje). Nekada su živjeli i u “Dolima pod Strbcom kod Bihova”. Ali, kada su “Turci izišli iz Novoga nasele se oko Trebinja i pritisnu im zemlje”. Tada se Danilovići otud isele i nasele se u Kraj. Ovo bratstvo je u Zupcima “mnogo poštovano, jer su od njih uvek bili sveštenici”. a priča se, da su od njih bile tri vladike. Iz Kraja su dvije porodice prešle u Grab, a jedna u Ćičevo kod Trebinja. Ranije su sc zvali Kostožderi. Slave Đurđevdan. Prcma podacima dr Vukašinovića, Danilovići su autohtona zubačka porodica. Ranije su se zvali Kneževići, ali nije poznato zašto. U drugoj polovini XVII vijeka u Zupcima se spominje knez Kuzman Danilović. a nešto kasnije (1717.) pop Vasilije Danilović, brat kneza Kuzmana. Godine 1738. spominje se i pop Novo Danilović, kao prvi među tridesetak potpisnika, “Izjave naroda Hcrccgovačkog” upućene carskom dvoru u Beč. Potpisnici izjave kažu da su pokorni carskoj vlasti, iznose joj svoje zahtjeve i mole je za pomoć kako bi se oslobodlli turske tiranije. Prezime je, vjerovatno, nastalo po imenu nekog pretka koji se zvao Danilo. Danilovići su nastanjeni i u Pridvorcima kod Trebinja.
(prema knjizi Stojana Karadžića, Vuka Šibalića: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo)
DANILOVIĆ (u Junča Dolu i Zarudinovači)
Vode porijeklo od Danila, sina popa Jakše. Danilo se po Jakši prezivao Jakšić, a njegovi potomci se po njemu prozvaše Danilovići. Danilo je imao tri sina: Mitra, Laza-Krečka i Luku-Kreka.
Danilov, Luka-Kreko, imao je sinove: Sekulu, Danila, zvanog Malin i Ivana, koji je mlad nestao. Danilo-Malin je poginuo na Bobovu 1875. godine i ostao mu je sin Milan. Sekula Lukin se utopio u Tari prilikom prelaza, a ostali su mu sinovi Sava-Mile i Vidoje. Sava-Mile Sekulov je imao Milosava koji je umro u logoru Nađmeđer u Mađarskoj 1917. godine, a ostao mu je sin Luka koji je poginuo u NOR-u 1944. godine, kao komandant bataljona.
Mitar Danilov je imao šest sinova: Pavla, Milovana, Andriju, Luku, Savu-Purena i Šćepana od koga nema potomstva. Pavle Mitrov je poginuo u borbi protiv Turaka 1875. godine i ostao mu je sin Risto. On je imao Radosava-Rada, koji je mlad umro, te Pavla i Radovana, koji su poginuli u Prvom svjetskom ratu. Milovan Mitrov je imao dva sina Vasa i Marka. Vaso Milovanov ima sinove Boža i Miluna, a brat mu Marko Jakova i Đorđija.
Andrija Mitrov, zvani Čarko, imao je sinove Jovana- Jokana i Dimitrija od koga nema potomstva. Jokan ima Živka i Miloša.
Sava Mitrov zvani Puren, imao je tri sina: Krsta, Arsenija-Šuša i Vidaka. Krsto Purenov ima Vukašina, Jula i Milisava koji ima sina Obrada. Šušo Purenov ima sinove Milana, Gojka i Milutina, koji je bio učesnik Prvog i Drugog svjetskog rata. U NOR-u se istakao kao dobar borac i aktivista. Krajem rata je bio komandant mjesta Čajniča, Goražda i Rogatice. Imao je sina Gojka, jedinca, koji je poginuo u NOR-u i od koga nema potomstva. Vidak Purenov ima četiri sina: Dušana, Nikolu, Milovana i Miloša-Mila.
Lazo-Krečko Danilov imao je tri sina: Simeuna-Šora, Mika i Milivoja-Miša, koji je odselio u Potkovač. Od Simeuna Krečkovog su Lazar-Pile, Dimitrije-Miško (poginuo u Prvom svjetskom ratu 1914.) i Dragić. Od Lazara-Pila je Simeun, od Dimitrija Svetozar i Mileta, koji je mlad umro i nije ostavio potomstvo, a od Dragića je Neđeljko koji živi na Cetinju i preziva se Jakšić.
Miko Krečkov je poginuo u Prvom svjetskom ratu. Ostao mu je sin Sava a Savi Blažo. Milivoje Krečkov koji je odselio u Potkovač ima sina Marka.
Jule Krstov je interniran u zarobljenički logor Nađmeđer u Mađarskoj, gdje je i umro 1917. godine ne ostavivši potomstvo. Od Vukašina Krstova nema muških potomaka.
Bratstvenici iz ovog bratstva su i u NOR-u, kao i u prethodnim ratovima, masovno i aktivno učestvovali, dajući svoje živote za slobodu u borbama protiv neprijatelja.
U Komitskom pokretu 1916-1918. godine učestvovali su Milovan Vidakov, Ivan Milanov i Jovan Andrijin.
Slave Aranđelovdan, a prislužuju Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997. (strana ), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
16. maj 2012. u 20:43
Mihailo
Postovani, pozdrav. Moje ime je Mihailo Tome Danilovic. Djed Milan, rodjen u Majur, Sabac, krsna slava sv.Jovan (20. januar), doseljeni u periodu 1829-1863. Moj otac je govorio da smo dosli od Visegrada i da nam je poreklo iz Crne Gore i da ih je bilo tri brata. Mene interesuje da li vi mozete nesto vise da mi kazete odnosno pomognete o mom poreklu ili da me uputite kako bih mogao da saznam nesto vise. Hvala unapred.
24. jun 2016. u 10:23
Nikola
Evo mogu ja da ti odgovorim, Danilovici su poreklom iz Niksica-Manastir Moraca,cale je bio tamo i doneo mi krst u obliku sidra, ukucaj na googlu grb Danilovica,mi smo jedna od,ja mislim 5 familija koja ima grb!
24. jun 2016. u 16:06
Joksim
E, Nikola samo ti to misliš o 5. familija koje imaju grb? A ne znaš da napraviš razliku i razdaljinu od Nikšića do Manastira Morače. Čemu izvinjenje?
14. septembar 2017. u 18:13
Nebojša Stanković
Manastir Morača nemamveze sa Nikšićem niti je blizu njega a i to sidro o kom pises ne znam kakve veze ima sa grbom Danilovića? Nisam uspeo maći taj grb pa bih ti bio zahvalan da nam daš link. Hvala unapred.
19. avgust 2018. u 09:12
Nebojša Stanković
Evo ja ću ti odgovoriti. Pobrkao je čovek neke stvari totalno ali je neke napisao ispravno. Morački Danilovići su bratstvo staro čak 800 godina i imaju svoj porodični grb. U 15 veku se jedni raseljavaju prema Romaniji zbog ubistva 12 razbojnika iz šiptarskog plemena Klimenta koji su upali u selo sa namerom da otimaju i ubijaju. Slave Sv. Jovana i dali su vatru za manastir Morača koji je i napravljen na njihovom zemljištu od strane Nemanjića. Moja majka vodi poreklo od ove familije. Evo ti link; http://danilovici.com/price.html
7. oktobar 2018. u 10:33
Danilovic
Nije zemljiste bilo Danilovica gdje je Manastir ali su odredili mjesto.
Danilovici iz Niksica su iz Morace dosli u Niksic
Pozdrav
4. jun 2012. u 20:25
Mihailo
Pozdrav,hteo bih da vas zamolim ako mozete da mi odgovorite da li imate neke podatke i naznake o mom poreklu,ja sam vam vec pisao nisam nestrpljiv samo sam radoznao hvala unapred,Mihailo Tome Danilovic Sabac,Majur krsna slava sv.Jovan 20 januar.
24. jun 2016. u 10:44
Nikola
Izvini greska….Djurdjevina, tamo gde je Manastir Moraca to je bila zemlja Danilovica
5. jun 2012. u 14:24
Nebojsa
Mihailo,postoji podatak da ste iz Bosne stigli u Mačvu u tom periodu 19. veka,koji navodite .
Samo,u okolini Višegrada ne postoji prezime Danilović,može biti da ste se u Bosni drugačije prezivali,ili niste jednostavno poreklom iz Višegrada,pa možda treba tražiti dalje po Bosni to prezime .
Takolje,priča o Crnoj Gori je zajednička skoro za sva prezimena,zato treba biti oprezan i istraživati etapu,po etapu .
Ja ću potražiti,pa ću objaviti ako naiđem na neki podatak koji može da vam bude od koristi .
5. jun 2012. u 23:15
Mihailo
hvala Nebojsa
6. jun 2012. u 12:24
Nebojsa
Među crnogorskim prezimenima pominju se Danilovići iz Višegrada,koji su daljim poreklom iz Crne Gore ” Danilović, Bovan (Višegrad), ranije Lučić ogranak Međedovića iz Drobnjaka ” .
Pošto vaš otac pamti poreklo iz Višegrada,vrlo verovatno da je reč o ovim Danilovićima.
Nisam pronašao šta slave,ali ako se i slave poklapaju,postoji šansa da je reč o istoj grani .
Takođe Miroslav Niškanović u ” Srpskim prezimenima ” ,pominje Daniloviće u Bosni,okolina Doboja,koji su poreklom iz Crne Gore,slave sv. Jovana .
6. jun 2012. u 13:47
Nebojsa
Slava Danilovića iz okoline Višegrada je Đurđevdan(kao i kod većine Drobnjaka),a onih iz okoline Doboja sv. Jovan .
6. jun 2012. u 21:33
Mihailo
Hvala ti, Nebojsa. I ja sam to pronasao pre neki dan ali nisam bio siguran za Doboj, ali i oni su iz CG i doselili su se u Bosnu u istom vremenu kao i moji preci i kazu da ih je bilo tri brata. Mozda je to ta linija, trebalo bi nekako proveriti.Ja sam pronasao da Danilovici u Donjoj Moraci CG i samo oni slave sv.Jovana, a svi ostali Danilovici imaju druge slave. Mi nismo ziveli u Visegradu koliko je meni poznato jer u to vreme je bilo ratno vreme, a da su se kretali prema Srbiji to da, i neki su ucestvovali u borbama protiv Turaka i u Majuru kod Sapca su dobili zemlju od Jevrema Obrenovica da bi cuvali granicu od Turaka, prezime i slava se nije menjalo SIGURNO u mojoj porodici jer to se prenosilo s kolena na koleno, a i sad moj stric koji ima skoro 80 god tvrdi da smo iz CG. Meni sad ostaje da jos tragam ali necu odustati. Veliki pozdrav!!!
2. januar 2019. u 12:39
Milica Danilović
Danilovići potiču iz sela Đuđevina, 3 kilometra od manastira Morača.
Moj pradeda je rođen tamo i znam celu istoriju naše porodice.
Na svakih 5 godina u manastiru Morača se održava bratski skup Danilovića gde možete više saznati o svom poreklu.
Od onoga što vam ja mogu reći je to da su Danilovići iz plemena Moračani, zbog krvne osete jedan od braće otišao je u Bosnu, a dosta Danilovića ima u okolini Čačka. Danilovići iz Morače slave Svetog Jovana dvadesetog januara.
2. januar 2019. u 12:45
Milica Danilović
Takođe, Danilovići su doneli vatru u manastir Morača, što se može videti i na grbu porodice. Zapisani podaci naše porodice datiraju od 1200. i neke godine, nisam tačno sigurna.
6. januar 2024. u 11:43
Nemanja
Danilo od koga potičemo doslo iz Peci u CG sa Vukanom Nemanjićem odakle su se neki preselili u Hercegovinu. Durdjevina koju spominjes je bila u vlasništvu mog pradede Vukadina Danilovića kao i imanje u Poljanama ( Ociba) koje se i sada nalazi u vlasništvu mog oca dok je Djurcevinu prodao dedin brat Vladimir. Danilović su stariji od manastira Morača koji je napravljen na njihovoj zemlji cak su oni i odredili gde ce biti sagradjen i tacno je da su oni dali prvu vatru manastiru
6. jun 2012. u 21:55
Nebojsa
Jeste,baš tako,tri brata koja su iz CG prešla u Doboj,Torine . Znam da se jedan zvao Lujo .
Novijeg je datuma ta seoba,zato je i pamte tvoji .
Nema na čemu,pozdrav za tebe !
7. jun 2012. u 06:30
Mihailo
Ako naidjes na nesto interesantno ti mi javi a i ja cu,pozdrav Nebojsa
9. jun 2012. u 11:47
Mihailo
MAJUR,SABAC-DANILOVIC T.M.
Doseljeni u 18. veku
BELJIĆI (Aranđelovdan, 10-5 k), iz Hercegovine. ISKIĆI (Jovanj dan, 10-2 k), iz Bosanske Krajine; pred sam ustanak, doselili u Stražu (Jadar), i Majur. 44 MARKOVIĆI II (Nikoljdan, 3 k), ranije se zvali Sekulihi; došli iz Hercegovine u Semberiju, a zatim – u Majur, i Tabanović; po predanju, doselili se Marko i Milovan, rođena braća; od Marka su Markovići – u Majuru, i Tabanovihu, a od Milovana _ Milova novići, u Tabanovihu (zamrli). RENOVČEVIĆI (Nikoljdan, 14-9 k); cose lili iz Bosne braća Adam i Tanasije. SLOMIĆI (Aranđelovdan, 3-2 k), iz Konjica u Hercegovini. SIMIĆI (J ovanjdan, 1-2 k), od roda Selakovića, iz Bosne; od njih su TOPALOVIĆI (10-5 k), ranije – Cvetinovihi. ČOLIĆI (Sv. Sava, 5-7 k), iz Bosne.
Doseljeni početkom prošlog veka- od 1 srpskog ustanka do 1829. godine
Iz Bosne, doseljeni su: KUJUNDŽIĆI (Nikoljdan, 4-2 k), od roda Ignjatoviha, iz Gornje Pilice; po predanju, doselila se dva brata, od kojih jedan ostao u Loznici, i od njega su današnji Milutinovihi _ Bepokapići, a Stefan – doseli u Majur. MALETIĆI (Stepanjdan, 7-1 k). PAVLOVIĆI (Trifundan, 20-2 k). SAVIĆI 1, zvani Stepanovići (Avramije, 2 k), iz Čitluka; prvo, bili u Maovima, u Pocerini. TUMBASEVIĆI (Nikoljdan, 13-1 k); od njih ima odseljenih u Štitaru. FILIPOVIĆI (Đurđevdan, -1 k), jedan su rod sa Filipovihima u Ševaricama i Ravnju.
Iz Semberije su prešli VITOROVIĆI (Jovanjdan, 2-1 k); staro ime Bešlići, iz Balatuna. IVANOVIĆI (Jovanjdan, 3 k), jedan su rod sa Ivanovihima u Slepčeviću i Ribarima. LAZIĆI (Nikoljdan, 6-4 k), od roda Matiha; Lazo ubio Turčina, i morao da se skloni. TRŠIĆI (Nikoljdan, 4-3 k), starinom iz Crne Gore. ČEMBIĆI (Đurđevdan, 2-2 k), iz Batkoviha; jedan su rod sa Čembihima u Badovincima.
ĐURĐEVIĆI (Jovanjdan, 1-1 k), prešli iz Srema. BOJIĆI (Lučin dan, 7-2 k), pre se zvali Savići; ne znaju poreklo. Doseljeni između 1829. i 1863. godine Iz Bosne došli su: VUČETIĆI (Nikoljdan, 2 k). DANILOVIĆI (Jovanjdan, 6-2 k). DUDIĆI (Đurđevdan, 4-2 k). ĐUKANOVIĆI (Jovanjdan, 3-3 k) ĐURIĆI (Jovanjdan, 8-4 k); doselili se stric i sinovac, i to: stricu Štitar, a sinovac – u Majur. KOVAČEVIĆI (Đurđevdan, 12-1 k). STARČEVIĆI 1 (Đurđevdan, 7 k), iz Čengića.
ŠAMATIĆI (Tomindan, 6-2 k), iz Bjeloševca, u Bosanskoj Krajini; prvo, bili u Šoru (Jadar), u kojem imaju rođake – Rikanoviće.”IGNJATOVIĆI (Sv. Sava, 3 k); doselio se Mihajlo, od Pirota. KOJIĆI (Nikoljdan, 1-2 k), od Kojića, iz Salaša Crnobarskog. JEVTIĆI (Đurđev dan, 1-1 k), ne znaju poreklo. PETROVIĆI 1 (Aranđelovdan, 2-5 k), ne znaju poreklo.
Doseljeni krajem prošlog i početkom ovog veka
Prebegli iz Bosne, 1875. godine: DAMNJANOVIĆI (Nikoljdan, 1 k); preplivao Đukan Unu, sa troje dece. ŽIVKOVIĆI (Kalistrat, 6-5 k): prebegao Aleksa, sa ženom i četvoro dece, iz Bukovice; prvo, bili u Slepčeniću, ILIĆI II (Lazarovdan, 2 k); prebegla braća Jovan i Stanko. JELESIĆI (Stepanjdan, 4-2 k), iz Dervente. MAKSIMOVIĆI (Aran đelovdan, 3-2 k); prebegao Todor, MARKOVIĆI 1 (Gospojina, 3 k). PRUDEROVIĆI (Stepanjdan, 1 k); prebegao Petar. STANKOVIĆI (Jovanjdan. 3 k); prebegao Rajko, iz Starčeva, STEVIĆI (Đurđevdan, 1 k); prebegao Marinko. STEFANOVIĆI (Đurđevdan, 1-1 k); prebegao Avram, sa ženom, iz Dvorova, u Semberiji. STOJADINOVIĆI (Nikoljdan, 2 k); prebegao .Jovan, sa sinom, iz Bosne. PAJIĆI 1 (Đurđevdan, 1 k), iz Bosne. CVIJANOVIĆI (Jovanjdan, 2 k); prebegao Rade, iz Like.
Doseljeni iz Vojvodine, 1880 godine;
RISTIĆI, zvani Lelići (Mrata,2 k); doselio se Velimir – Lepa, iz Srbobrana; prvo bio u J evremovcu, pa na Kurtovači (kod škole u Kasarskim Livadama), i naposletku – došao u Majur. DOROSLOVCI (Jovanjdan, 2-1 k); doselila braća Arsen i Milan, iz Starog Bečeja, ŽAKIĆI (Nikoljdan, 1-3 K), iz Sivca. ILIČIĆI (Đurđic, 4-2 k); doselio Mladen, sa ženom, iz novog Bečeja, PUHMAJERI (3-8 k); doselila braća Đuro i Adam, iz Baje, u Mađarskoj.
VIDOJEVIĆI (Đurđevdan, 5-4 K), ne znaju poreklo. VOĐEVIĆI (J eremija, 1 k); doselio se Mlađen Miletić, iz Donjeg Dobrića, u J adru; uljez u Pavloviće. ILIĆI 1 (Lučindan, 1 k); doselio se Ivko, iz Crne Bare; uljez u Đoldumoviće. MAKSIMOVIĆI II (Stepanjdan, 4-2 K), potiču od Stevana Neškovića, iz Krasave (Rađevina), kojeg je usvojila Julka Maksimović, meandžika (držala u zakup Sokinu Mehanu). RAJČEVIĆI (Nikoljdan, 2 k), ne znaju poreklo. tipovi (Stepanjdan, 4-2 K), od roda Stepanovića, iz Šipova, u Bosni. JOSIPOVIĆI (Nikoljdan, 1-1 k); došao Vlajko, iz Belotića; imao kolibu na imanju Bože Ivanovića, trgovca iz Šapca.
Doseljeni između dva svetska rata
Iz Dalmacije, doselili se 1921. godine: Filip VRANKOVIĆ (Đur đevdan, 3-1 k), iz Strmnice, kod Knina. Marko GRMUŠA (Jovanjdan, 2-1 k), iz Plavna. Miloš KOVAČEVIĆ (Stepanjdan, 2 k), iz Otona, kod Knina. Petar PAJIĆ (Đurđevdan, 3 k), iz Plavna. PETROVIĆI III (1 k). SAVIĆI (Đurđevdan, 3-3 k); došao – iz Plavna – Sava, sa četiri sina, i sinovcima – Stevanom, Tanasijom,i Pavlom. SAVIĆI (5 k); doselila se braća Sava i Andrija, iz Knina. STARČEVIĆI (4 k), iz Knina.
Živojin Vasić (Nikoljdan, 2-2 k), iz Bastava, u Rađevini. Budimir Gavrić (1 k), iz Metilja, kod Olova, u Bosni. Miodrag BOŽIĆ (2 k), iz Tabanovića; uljez u Vidojeviće. Isajlo GLIGORIĆ (4 k), iz Rumske. JEVTIĆI II (1 k), potiču od Vitomira Obradovića, iz Belotića; uljez u Jevtiće J. SOLOVJEVI (1-2 k), iz Rusije (emigrant).
16. februar 2024. u 07:56
Ivan Danilović
Moji Danilovići,su iz Gornje Tresnjevice kod Aranđelovca.Moj Navrdeda Nikola Danilović poginuo je 1876 kod Zaječara u Srpsko Turskom ratu.Znaci od 19veka.Slava nam je Vrbica,ili Lazarevdan!Da li znate nesto vise o poreklu?