(prema knjizi Hercegovačka prezimena, Rista Milićevića)
DANILOVIĆ. Kraj i Grab (Zupci, Trebinje). Nekada su živjeli i u “Dolima pod Strbcom kod Bihova”. Ali, kada su “Turci izišli iz Novoga nasele se oko Trebinja i pritisnu im zemlje”. Tada se Danilovići otud isele i nasele se u Kraj. Ovo bratstvo je u Zupcima “mnogo poštovano, jer su od njih uvek bili sveštenici”. a priča se, da su od njih bile tri vladike. Iz Kraja su dvije porodice prešle u Grab, a jedna u Ćičevo kod Trebinja. Ranije su sc zvali Kostožderi. Slave Đurđevdan. Prcma podacima dr Vukašinovića, Danilovići su autohtona zubačka porodica. Ranije su se zvali Kneževići, ali nije poznato zašto. U drugoj polovini XVII vijeka u Zupcima se spominje knez Kuzman Danilović. a nešto kasnije (1717.) pop Vasilije Danilović, brat kneza Kuzmana. Godine 1738. spominje se i pop Novo Danilović, kao prvi među tridesetak potpisnika, “Izjave naroda Hcrccgovačkog” upućene carskom dvoru u Beč. Potpisnici izjave kažu da su pokorni carskoj vlasti, iznose joj svoje zahtjeve i mole je za pomoć kako bi se oslobodlli turske tiranije. Prezime je, vjerovatno, nastalo po imenu nekog pretka koji se zvao Danilo. Danilovići su nastanjeni i u Pridvorcima kod Trebinja.
(prema knjizi Stojana Karadžića, Vuka Šibalića: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo)
DANILOVIĆ (u Junča Dolu i Zarudinovači)
Vode porijeklo od Danila, sina popa Jakše. Danilo se po Jakši prezivao Jakšić, a njegovi potomci se po njemu prozvaše Danilovići. Danilo je imao tri sina: Mitra, Laza-Krečka i Luku-Kreka.
Danilov, Luka-Kreko, imao je sinove: Sekulu, Danila, zvanog Malin i Ivana, koji je mlad nestao. Danilo-Malin je poginuo na Bobovu 1875. godine i ostao mu je sin Milan. Sekula Lukin se utopio u Tari prilikom prelaza, a ostali su mu sinovi Sava-Mile i Vidoje. Sava-Mile Sekulov je imao Milosava koji je umro u logoru Nađmeđer u Mađarskoj 1917. godine, a ostao mu je sin Luka koji je poginuo u NOR-u 1944. godine, kao komandant bataljona.
Mitar Danilov je imao šest sinova: Pavla, Milovana, Andriju, Luku, Savu-Purena i Šćepana od koga nema potomstva. Pavle Mitrov je poginuo u borbi protiv Turaka 1875. godine i ostao mu je sin Risto. On je imao Radosava-Rada, koji je mlad umro, te Pavla i Radovana, koji su poginuli u Prvom svjetskom ratu. Milovan Mitrov je imao dva sina Vasa i Marka. Vaso Milovanov ima sinove Boža i Miluna, a brat mu Marko Jakova i Đorđija.
Andrija Mitrov, zvani Čarko, imao je sinove Jovana- Jokana i Dimitrija od koga nema potomstva. Jokan ima Živka i Miloša.
Sava Mitrov zvani Puren, imao je tri sina: Krsta, Arsenija-Šuša i Vidaka. Krsto Purenov ima Vukašina, Jula i Milisava koji ima sina Obrada. Šušo Purenov ima sinove Milana, Gojka i Milutina, koji je bio učesnik Prvog i Drugog svjetskog rata. U NOR-u se istakao kao dobar borac i aktivista. Krajem rata je bio komandant mjesta Čajniča, Goražda i Rogatice. Imao je sina Gojka, jedinca, koji je poginuo u NOR-u i od koga nema potomstva. Vidak Purenov ima četiri sina: Dušana, Nikolu, Milovana i Miloša-Mila.
Lazo-Krečko Danilov imao je tri sina: Simeuna-Šora, Mika i Milivoja-Miša, koji je odselio u Potkovač. Od Simeuna Krečkovog su Lazar-Pile, Dimitrije-Miško (poginuo u Prvom svjetskom ratu 1914.) i Dragić. Od Lazara-Pila je Simeun, od Dimitrija Svetozar i Mileta, koji je mlad umro i nije ostavio potomstvo, a od Dragića je Neđeljko koji živi na Cetinju i preziva se Jakšić.
Miko Krečkov je poginuo u Prvom svjetskom ratu. Ostao mu je sin Sava a Savi Blažo. Milivoje Krečkov koji je odselio u Potkovač ima sina Marka.
Jule Krstov je interniran u zarobljenički logor Nađmeđer u Mađarskoj, gdje je i umro 1917. godine ne ostavivši potomstvo. Od Vukašina Krstova nema muških potomaka.
Bratstvenici iz ovog bratstva su i u NOR-u, kao i u prethodnim ratovima, masovno i aktivno učestvovali, dajući svoje živote za slobodu u borbama protiv neprijatelja.
U Komitskom pokretu 1916-1918. godine učestvovali su Milovan Vidakov, Ivan Milanov i Jovan Andrijin.
Slave Aranđelovdan, a prislužuju Đurđevdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997. (strana ), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
14. septembar 2015. u 22:46
mihailo
Pljevaljski kraj-prošlost i poreklo stanovništva
http://www.mediafire.com/view/73rq5c6137sc3sc/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_-_%D0%9F%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98.pdf
14. septembar 2015. u 23:00
mihailo
Bratstva u Bukovici
1. Danilovići su živeli u Srečanima još za vreme vladavine Nemanjića. Oni su napravili crkvu u selu za koju kažu da je starija od Manastira Sv. trojice. U toku I svetskog rata bila je dosta oštećena i ostala bez zvona. Danilovići i ostali Bukovičani popravili su je 1923. godine.
Iz Srečana su se Danilovići raseljavali po drugim krajevima. Petar Danilović (1840 – brojka iza imena označava njegovu godinu rođenja) prešao je sa sinom Milovanom (1870) oko 1875. godine u Krćevine i tu ih sada ima tri kuće. Milovanovi sinovi su: Vlade, Diko, Ljubo i Branko. Milovan je sa sinovima prešao 1922. godine u Potkovač – Ulice i kupio u nekog Turčina imanje.
U blizini njihove kuće nalazi se brežuljak na kome je u doba Nemanjića bila crkva . To se mesto zove Crkvina. Prema ostacima temelja zaključujemo da je crkva bila velika 8 h 5 m.. Sada postoje samo dve gomile kamenja.
Danilovići u Srečanima slave Đurđevdan (prema kazivanju Ilije Danilovića), a prislužuju Aranđelovdan. Ranije su svi Danilovići slavili Đurđevdan, a prisluživali Aranđelovdan. Međutim, Danilovići u Krćevinama su bili siromašni i do Đurđevdana bi potrošili sav mrs, te su onda Aranđelovdan uzeli za glavnu slavu, a Đurđevdan prislužuju. Druga njihova linija ide ovako: Božo (1820) – Ilija – Krsto – Ilija.
U 1. svetskom ratu, u crnogorskoj vojsci bilo je više Danilovića: Krsto, Milisav… U robiji u Austro-Ugarskoj od 1916-1918. godine bila su i šestorica braće Danilovića: Marinko, Simo, Jovo, Milovan, Radovan i Tripko. Na robiji su umrla četiri Danilovića: Milovan, Radovan, Simo, a četvrtom ne znaju ime. Božovi (1820) sinovi su: Ilija i Lazar, a Ilijini su: Krsto, Milisav, Božo, Marinko i Mirko. Krstovi sinovi su: Rade. Ilija i Marko.
Danilovići u Popovom Dolu (Meljak) su od Danilovića iz Srečana. Doselila je jedna kuća u Zasadu (Bobovo) oko 1600. godine. Prema jednoj verziji od njih su Dragutinovići, a od Dragutinovića Tomići, Golubovići, Jakovljevići i Pupovići. Oko 1850. godine bile su u Zasadi još dve kuće Danilovića (koje su se tako prezivale). Tada ih je (zbog nekog ubistva) napao Božo Kalpačina sa tridestak Jezeraca. Ubili su jednog Danilovića, dok su ostali pobegli sa familijama i jedna kuća se naselila u Pliješevini, a druga u Popovom Dolu. U Pliješevini ih sada ima 10 kuća
U Popov Do su došli Luka (1830) i Stanko. Lukin sin je Radovan, a Radovanovi su: Mitar i Milovan. Milovanov je Vlade (1928). Na Drini je 1914 – 1916. godine bio Radovan. Bile su ih 1912. godine dve kuće. Slave Aranđelovdan. Rod su im Danilovići u Srečanima i Kovaču.
2. Mujo Kožo smatra da su njegovi preci došli u ove krajeve iz evropskog dela Turske. Došla su tri brata sa familijama oko 1850. godine. Najstariji brat Hadžihamo imao je dva sina, naselio se u Kovačevićima i kupio veliko imanje. Braća su se ranije bavila trgovinom. Drugi brat je došao u Pljevlja i prozvao se Kujundžić, a treći je otišao u Sarajevo. Hadžihamo je imao četiri sina: Arifa, Ibra, Smajila i Sulejmana Braća su 1912. godine emigrirala preko Drine u Austriju. Arif je poneo pune bisage zlatnika i Švabe su mu na mostu, na Drini kod Goražda sve oduzeli. Sulejmanov (1853) sin je Šerif (1883), a njegov Mujo. Bilo ih je 1912. godine u Kovačevićima 5 kuća.
3. Prema kazivanju Šemana Tahirovića oni žive u Kržavi (zapadno od Kovačevića, prema Srečanima). Pamte pretke od Mustafe (1804). Nije imao braće, a sinovi su mu bili Tahir i Salko (1834). Salkov sin je Šeman (1894). Imali su imanja u Bukovici, Glisnici, Kovačevićima, Srbiji i dr. Bili su bogati. Šemanom brat Adem je bio na Drini u crnogorskoj vojsci. Bile su ih tada tri kuće. Ne znaju od kada žive u Bukovici.
Šeman zna mnogo podataka o Bukovici. U Srečanima je bilo 15 kuća Danilovića. Oni su starosedeoci. Crkvu su 1923. godine rekonstruisali. Proširena je i pokrivena crepom. Kad je kupovano zvono, bilo je takmičenje (konkurs) ko će dati veći prilog, jer je ime davaoca trebalo urezati u zvono. Najviše je dao Latif Kožo (2200 dinara). ali su Šćepan i Jakov Pajevići, iz Trnjina kod Čajniča, dali preko 3000 dinara i stekli pravo da im se ureže ime na crkvenom zvonu.
Ugledan je bio Lazo Danilović. Milovan Danilović je imao 7 sinova. Bio je veoma snažan i bavio se švercom, jer je bila u blizini austrijska granica. Iz Turske je prenosio kafu i šećer, a donosio je iz Foče duvan. Na granici na okladniku sačekao ga je vakmajstor sa dva vojnika. Bacili su se na njega, ali je on nožem dočekao vakmajstora, oteo jednom pušku i ubio oba vojnika. Došlo je do diplomatskih aktivnosti. Milovan je prijavio Rustem- begu Bavčiću, a ovaj ga je sakrio. On je obavestio austrijske vlasti da je Milovan prebegao u Crnu Goru. Kad je Milovan bio u redifi (regrut) išli su za Pljevlja i kad su bili u Krćama, dizali su kamen koji je bio kraj puta (u tome su se ogledali mnogi snažni ljudi koji su išli ovim putem). Niko nije mogao kamen dići do kolena, a Milovan ga je digao na prsi. Zbog toga su ga oslobodili vojske i pustili kući.
Šeman dalje iznosi da je 1900. godine bio je u šumi neki harambaša Milićević. On je bio pobratim sa Hašim-begom Žigom. Došao mu je u goste na Bajram, ali ga neko prokaza i askeri opkoliše kuću. Hašim-beg obuče hajduka u tursko odelo i dade mu čibuk, pa otvori vrata askerima i predstavi ga kao svog rođaka. Ostao je kod njega još tri dana. Išli su i u džamiju. Kad su kasnije pitali Milićevića kako se molio Bogu (u šali) u džamiji, rekao je da je stalno u sebi govorio: ”Sačuvaj me Bože od grdila”.
4. U selu Bavčićima žive Bavčići. Izgleda su poreklom od Bavčića iz Drobnjaka. Bilo ih je oko 1912. godine 40 kuća, Moćevića 15 i Hadžića 12 kuća. Svu vlast u Bukovici za vreme Turaka imali su Bavčići. Imali su čak i zatvor i vešala. Bili su uticajni skoro kao paša. Tu su bile i tri kuće Boškovića, Srba starosedelaca. Iznad Bavčića u Kruševicama bila je turska karaula sa desetak vojnika, a u Vitinama, iznad Čestina, bila je čitava četa vojnika.
U 14 sela i zaseoka istočne Bukovice bile su, kaže Komnen Dakić, za vreme turske uprave samo tri srpske kuće: jedna Jakića, jedna Lasica u Selištima i jedna Kotlaja kod Čardaka. Posle 1918. godine do 1928. godine došle su dve kuće Dukovića u Lugove, dve kuće Škuletića u Komine, šest kuća Đerkovića u Brda, dve kuće Dakića, jedna kuća Lečića, jedna kuća Markovića iz Krupica, jedna kuća Džakovića u Tatarovinu i jedna kuća Svrkota. Muslimanskih kuća je tada bilo možda i 200.
5. Dakići su poreklom sa Male Crne Gore. U Brda su došli 1924. godine dva sina Mila Dakića: Radosav i Andrija.
U Brdima ima 5 kuća Žiga. Oni su od Raščića, a Raščići su od ugledne kneževske porodice Raškovića iz Novog Pazara. Ti ugledni Srbi posle seobe Srba 1690. godine nigde se više ne pominju u dokumentima. Kad su neki Raškovići prešli u islam, zadržali su srpsko ime. U Bukovici je živeo Rašo-paša po kome mu potomke prozvaše Raščići. O tome je pisao u „Politici” (za vreme bivše Jugoslavije) poznati publicista i knjževnik Grigorije Božović. Raščića ima 5 kuća. Hašim-beg Žiga bio je buljubaša, ali i ugledan i pametan čovek. I Raščići i Žige bili su begovi. Ove Žige nisu rod sa Žigama u Pljevljima i Gradcu.
U Sirčićima ima 10 kuća Džaka, a u Jahovićima tri kuće Kunovaca.
Na Romču kod Sirčića bilo je veliko srednjevekovno groblje, U njemu je sačuvan veliki broj srednjevekovnih stećaka.
Navešćemo neke podatke o bratstvima koja žive u zapadnom delu Bukovice, prema kazivanju Ratka Obradovića. U Kovačevićima ima 6 kuća Koža, dve Sarajlića (bili su najbogatiji), osam kuća Oše. Jedna kuća Vukovića (starosedeoci), jedna kuća Đurđevaca (došli iz Lukova 1920. godine) i jedna kuća Žarkovića (došla sa Nedajna 1936. godine).
U Krćevinama ima 17 kuća Kovačevića (starosedeoci) i tri kuće Danilovića.
U Kržavi živi jedna porodica Geca, šest Dedovića, tri Rizvanbegovića, jedna Ristanović; zatnm Tahirovići, Rogi, Stovrazi. Rogi su došli iz Rogave 1878. godine.
U Marincima ima tri kuće Ristanovića (starosedeoci), jedna kuća Radovića (starosedeoci), jedna Obradovića (došli 1919. godine) i jedna kuća Zujića (došli 1917. godine).
U Dužicama ima tri kuće Ristanovića i jedna Stanišića (svi starosedeoci).
U Debelom Brdu ima samo jedna kuća Ružičića (starosedeoci).
U Klakorinama su sve kuće muslimanske, osim dve Srndovića (doselili 1920. godine).
Gunjičići su čisto muslimansko selo.
I Borišići su muslimansko selo. Tu ima samo jedna srpska kuća – Obradovića (došli 1917. godine).
U Tioželju žive muslimani, osim jedne srpske kuće Ćuka.
Planjsko je kompletno muslimansko selo sa velikim brojem kuća.
U Rudićima ima dve kuće Nikačevića i dve kuće Bankovića. Nema muslimanskih kuća.
Meljenu naseljavaju Srndovići (četiri kuće) i dve kuće Danilovića (svi su starosedeoci). U tom selu nema muslimana.
Macari su veliko selo. U njemu žive samo muslimani.
I Mrčići su veće selo. U njemu se nalaze dve kuće Baraca, tri kuće Ristanovića i veći broj muslimana
U Geuše je 1920. godine došla jedna kuća Živanovića sa Čelebića, a sada ih ima sedam kuća i tri kuće muslimana.
Za vreme turske vladavine, u Bukovici su izgrađene tri džamije: u Planjskom, na Brdima i Sirčićima, a pre turskog osvajanja, na tom području bile su dve crkve: u Srečanima i Brdima. Pretpostavljamo da je na tako velikom bukovičkom području, pre dolaska Turaka, moralo biti više crkava i manastira. Razlog je u malom broju srpskih kuća pri kraju turske vladavine 1912. godine (u 32 sela i zaseoka Bukovice svega dvadesetak porodica – kuća). To je, možda, razlog što se malo podataka sačuvalo u narodnog predanju iz perioda pre turskih osvajanja.
U Bukovici su bila tri mekteba (osnovne škole): u Kovačevićima (gde je sada osnovna škola), Planjskom i Rosuljama (prema Nangama).
Na granici Bukovice prema Austriji, bile su tri turske karaule: u Tatarovini (kod Ćehotine), Srečanima i Ifsaru.
10. oktobar 2015. u 09:03
Mihailo
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbHQxWUNSdHJTaXc/edit?pli=1
Dali neko zna gde mogu da kupim knjigu šematizam Mitropolije Dabrobosanske za godinu 1882.
15. novembar 2015. u 02:26
jovan
Moje ime je Jovan mog brata Mile,otac nam je Milan rođ.1931 a djed Jovan oko 1900 nastradao u drugo svjetkom ratu gdje su poginula i tatina braća i stric. Krsna slava nam je sv.Jovan. Rođenje mog oca i djeda je Erdevik kraj Šida. Ja sam tek poćeo malo istraživati pa bi mi svaka pomoć dobro došla. Unaprijed zahvalan.
8. januar 2016. u 10:38
mihailo
Jovane ako želiš da me kontaktiraš ovo je moja g-mail adresa [email protected]
Moja krsna slava je sv.Jovan Majur,Šabac a moj stric mi je pričao da su od nas otišli u Srem on je mislio u Jarak možda je tvoj djed ili pradjed otišao ali se izgubio svaki kontakt jer od kako je otišao od nas više se nisu posećivali nažalost.Bratski pozdrav Mihailo Tomov Danilović
22. januar 2016. u 17:53
Petar
Mihailo, ja nemam nikakve veze sa tvojom familijom ali hteo bih da istrazim doseljavanje stanovnistva iz Semberije u Macvu. Konretno Janja i okolna sela. Slucajno sam video ovu temu pa sam procitao da si istrazivao poreklo Majevice i okoline. Mozes li preporuciti neku knjigu. Jel ti rod neki muzicar Mladja Danilovic. Pozdrav iz Sapca
22. januar 2016. u 22:59
Mihailo
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
Petre ovde na sajtu imaš gotovo sve knjige koje te interesuju,Mladen i ja smo rod,ja mu dođem stric.Ti nisi Danilović ako sam dobro shvatio
22. januar 2016. u 23:12
Mihailo
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEZ2hLUlMtUW10T1k/view
dr.Goran Komar-Danilovići (zubački i novski prvaci)
4. mart 2016. u 20:36
Branko
Pozdravljam vas moji Danilovići.Oduvek sam se pitao otkud, i kada su se moja i još nekoliko familija Danilović(Dan’lovići) doselili u područje, severno od reke Save, jugozapadno od Slavonske Požege .Sve što znam saznao sam iz priča mog oca prema kojima je i njegov deda Jovo rođen u istom mestu , umro 1924., u 74 godini života.Koliko znam sada ih više tamo nema. Srećan sam da postoji ovaj sajt i bio bih zahvalan ukoliko se neko javi sa više podataka.
9. mart 2016. u 00:15
milos
postovani,ja se prezivam isto danilovic…1273 god kad je sagradjen manastir moraca u crkvene knjige se pominje bratstvo danilovica koji su ukazali na koje mjesto ce da se gradi manastir..tada se pominje bratstvo danilovic iz crne gore selo djudjevina ili manastir moraca…zbog krvne osvete brastvo se podijelilo neko je otisao u bosnu neko novi sad neko zabljek neko niksic..itd u sustini ja imam knjigu iz manastira cije spise govore da su danilovici u moracu 1000 god.veliki poz
12. januar 2017. u 18:49
Milic
Postovanje svima, ja imam zelju da napravim porodicno stablo,za
“DANILOVIC” i da platim naravno. Ko moze da mi pomogne bicu mu veoma zahvalan. Unapred hvala!
Milic.
26. mart 2017. u 12:48
Mihailo
http://dnk.poreklo.rs/poreklo-vam-daje-dnk-analizu-u-pola-cene/
DNK analizom po muškoj liniji utvrdite svoje pra-poreklo.
Iza ovakvog projekta trebalo bi Država da stoji i da pomogne u realizaciji istog,ali očigledno oni nemaju sluha za sve ovo.