Презиме Андрић представља, према Ристи Милићевићу (“Херцеговачка презимена”), познати род у Херцеговини.
Андрићи су настањени у невесињском, требињском и столачком крају. У Колешко (Невесиње) веома су се давно населили из Љубомира, а из Колешка су неке породице прешле у Братач код Невесиња. У Врпоље (Љубомир) Андрићи су дошли из Црне Горе. Славе Јовањдан.
У Домановиће (Чапљина) су дошли из села Пијесци код Мостара. Славе Ђурђевдан.
Једно предање каже да су Андрићи из Братача убили “на конаку” једног трговца и опљачкали га. Када су се посвађали са муслиманима из тог села, одселили су у Босну и настанили се код неког бега. Бег им је на Божић послао сина “на положај” и дао му “рушу” да метне на бадњак. Као “уздарје” они су детету дали сат од оног трговца. Бег је познао сат свог сина. Обећао је да им неће ништа учинити ако му кажу одакле им сат. Кад су му казали, бег је заплакао, одржао реч и наредио им да се селе што даље, где он о њима ништа неће знати. Једни су се, затим, вратили у Невесиње, а други су отишли у неки други крај Босне.
Андрића има у Мостару, Коњицу, Билећи, Требињу. Било их је и у Доњим Давидовићима (Билећа), одакле су после другог светског рата одселили у Војводину.
Андрићи су у Завали и Голубинцу (Попово). Из Завале је неки Андрић дошао на Голубинац “за зета код Бенића” и ту се настанио.
Изузетно вредан прилог о братству Андрића из места Мојдеж добили смо од Зорана Ђурова Шабовића.
Уз Зоранову сагласност објављујемо његово целокупно истраживање о братству Андрић из књиге “Мојдеж – прилози за хронику села и родослове”, коју је објавио 2007. године. Реч је о истраживању о родовима из насеља Мојдеж код Херцег Новог.
Текст о братству Андрић је у ПДФ формату и можете га прочитати преко следећег линка: Братство Андрић – из Мојдежа.
1. децембар 2016. у 13:52
Jelena
Zanima me poreklo moje devojacke porodice Andric po cukun dedi Andreji ,koja je do Prvog Sv.Rata nosila prezime Krstic ,rodom iz sela Sepci u Sumadiji,danas u opstini Raca Kragujevacka od 1721 godine .Slavimo Svetu Petku 27 .oktobra i i mladu Slavu Sv.Petku Rimsku 08.avgusta po novom kalendaru. U selu Sepci imamo tri kuce nase familije Andrica, od kojih dve familije zive u Smederevskoj Palanci ,a moj deda i baka su se zbog posla doselili u Veliku Planu nakon II Sv.Rata.Sve tri porodice slave Sv.Petku.Moj otac je nekad istrazivao poreklo nase familije ali nije mogao sa sigurnoscu da utvrdi odakle smo se tacno dloselili u Sumadiju.Neki podaci govore da smo iz Trnova u danasnjoj Bugarskoj, dok drugiiz sela , ( mislim na starije deke koje pamte poreklo svojih predaka )govore da smo mozda iz Hercegovine ili Crne Gore.Unapred zahvalna na Vasem odgovoru.
4. март 2017. у 02:35
Александар Андрић
Драга Јелена,
И моја породица слави Св. Петку и Св. петку Римљанку. Св. Пека која се слави 27. октобра је типична за црногорско племе Бјелопавлићи из долине Зете. У продичном родослову се помиње Крсто који је по мојој процени живео ба размеђу 19. и 20. века. Можда је презиме Крстић насало извођењем од имена овог човека.
Моја породица је родом из Куршумлије али наших рођака има и у Прокупљу и Нишу. Миграције после другог светског рата су их однеле на север ка Београду.
Срдачан поздрав
Александар
24. јануар 2017. у 10:51
gorica Andric Kovacic
Moj otac Andric Slavka Tomislav umro je mlad tako da mi njegova djeca nemamo podatke o njegovim korjenima. Deda Slavko je zivio u Cacku i saznali smo da je on jedan od majstora koji je sazidao neki veliki dimnjak u Cacku. Ako nesto znate javite nam zahvalni Gorica i Goran Andric
23. март 2018. у 07:04
Војислав Ананић
Андрићи
Андрићи (Срби) живе у Прењу, Ходову, Пијесцима, Домановићима и Губавици. Дедијер каже, поводом Андрића у Билећким Рудинама, у селу Випоље, да су они “поријеклом из Цме Горе (име мјеста заборављено) доселили ради сиромаштва. Њихове породице има уТребињу, Невесињу, Негцег-Новом и Високом.” Андрићи славе Митровдан.
Андрићи у Прењу су доселили са Жрвња (Љубиње), наиме, њихов прадјед је у другој половини деветнаестог вијека дошао у Дубраве. Андрић на Домановићима је досељеник са Пијесака. Чини се да је најстарије боравиште Андрића породице на Пијесцима, а спомињу се у другој половини деветнаестог вијека. Једна породица Андрића живјела је у Ходову прије рата 1991- 1995. Андрићи су живјели у Локвама (Чапљина) и Губавици (Мостар). Некога Лазара Андрића спомиње Никола Буцоњић у вези са догађајима у Дубравама, пред долазак аустроугарских трупа у Столац.
Према породичном предању које је истражио Жељко Шакота, Андрића у Дубравама има четири различите породице. Наиме, три брата Андрића су почетком деветнаестог вијека доселили из Љубомира на Давидовиће. Око 1830. један од браће, Петар, доселио је у Прењ са Давидовића. Његова породица живи само у Прењу и славе Митровдан. Друга породица формирана је када је младић Буха, из Колешка код Невесиња, доселио у Станојевиће и оженио кћерку Андрије Глухића из Опличића. Његова дјеца су узела презиме Андрићи. Населили су се у Прењ и дио његова потомства је ту живио до задњег рата. Петар Буха-Андрић рођен је око 1830. године, а око 1870. године је одселио на Пијеске. Тамо су остали живјети његова три сина, а друга тројица су се населили на Губавици. Ови Андрићи славе Митровдан. Трећа породица Андрић је настала када се неки момак из Клепаца оженио, такођер, кћерком Андрије Глухића из Опличића и њихово се потомство назвало Андрићи. Најстарији познати предак је Лазар, рођен око 1830. Он се доселио на Пијеске у близину Андрића-Буха, у заселак Будељевина. Славе Митровдан. И коначно, четврта породица је настала када је неки Тепић са Слипчића доселио на Пијеске у првој половини деветнаестог вијека. Промијенили су презиме у Андрић. Најстарији познати преци ових Андрића су три брата рођена око 1830. године. Један од те браће се око 1870. преселио на Речице. Ови Андрићи славе Ђурђевдан.
Поријекло имена је Андреј (гр.) са бројним варијантама у нашим језицима. У нашем случају било је Андрија, па његови потомци Андријићи. Временом се редуцирала скупина ији на једно дуго И, Андрић (аналогно Марић, од Марија).
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
5. октобар 2019. у 22:32
Mika
Mislim da je ova prica oko Andrica na Pijescima istinita. Moj otac Danilo je sa Pjesaka od Voslava Vojke Andrica. I, mao je bracu Mitra,Gojka, Vidoja, Dusana Mirka i Vasu koji je ziv i zivi u Trebinju.
I sestru Danicu. Ima li neko da mi potvrdi isto.Slavili su Mirovdan.
Dedu Vojku ne pamtim ali babu Stoju Gacusu dijevojacki Gacic pamtim. Imala je 92 godine kada je umrla.
23. март 2018. у 18:04
Marko Andrić
Moji Andrići su iz jednog sela udaljeno 10 km od Mrkonjić Grada, zanima me poreklo mojih Andrića, ako neko nešto zna napišite, hvala na svemu!
23. март 2018. у 19:14
Војислав Ананић
Марко, како си то мислио? Не наводиш ни име села (зар га се стидиш?), ни своју Крсну славу. Знаш ли колико има Андрића и у колико насеља?! Зар не знаш ни неке ближе податке, неку причу или предање о твојим Андрићима?
10. април 2018. у 14:32
Marko Andrić
Danas naši Andrići žive u Gornjim Gracima, u jednom selu, udaljeno 10-15 km od grada Mrkonjić Grad. U tom mjestu zivjelo je u proslom vijeku 4 familije sa prezimenom Andrić. Tada su bili 4 braće Andrića koji su živjeli tu i stekli posle porodicu. Jedan od njih je bio moj pradida koji se zvao Pero, a braća njegova su se zvali Jovo, Vaso i Trivo. Moj pradida je stekao dva sina, Milana i Jovana i dvije kćerke, Milju i Stanu. Jovo je stekao dva sina, Đjorđa i Simu i jednu kćerku, Maru. A Vaso je stekao jednog sina i jednu kćerku, Lazu i Milju. Trivo nije stekao djecu. Od njih četorica braće otac se zvao Simo, a Majka se zvala Stamena, a prezimenom se zvala Tutić. Otac Sime se zvao Todor, a ime majke kao i dalje porodicno stablo nije još poznato. A od moga pokojnoga djeda Milana brat, Jovan, koji je jos ziv, mi je rekao da naše porijeklo, vodi iz jednog mjesta, koje je udaljeno 25 km od Gornji Graca, koje se zove Medna, te dalje porijeklo iz Glamoča. Ako neko nešto zna o mojim Andrićima, neka napiše u komentarima, mnogo bi mi značilo. Hvala na svemu!
29. март 2018. у 13:42
Marko Andrić
Moji Andrići su nastanjeni u Gornjim Gracima a krsna slava im je Đurđevdan. Moj pradida Pero Andrić je bio zarobljen tokom drugog svjetskog rata kada je sluzio jugenslovenskoj kraljevskoj vojsci.
25. јун 2018. у 13:01
Jelena Andrić
Ja sam iz Beograda , moji koreni su Andrići Osečina kod Valjeva i slavimo Lazarevu subotu Vrbicu ….
15. децембар 2018. у 13:01
Vladimir
Pozdrav još jednom,zar niko ne zna ništa o Andrićima iz Nadalja?
Hvala unapred
15. децембар 2018. у 15:55
Radoljub
Andrića ima i u selu Čestinu, opština Knić – Srbija. Znam da su tu još od pre Drugog sv. rata. Više neznam ništa otoj familiji!
26. јануар 2019. у 21:04
Srdjan
Moja porodicazivi u Jagodini, a deda je sa Golije iz zaseoka Bobište, blizu Rudna. Na Goliji ima dosta Andrica, koji su to prezime uzeli u vreme doseljavanja iz Crne Gore na Goliju, u drugoj polovini 18og veka. Niko ne zna kako su se pre toga prezivali i ja bih bio vrlo zahvalan ako bi me neko savetovao kako da dodjem do tog saznanja. Ono sto znam da je taj zajednicki predak koji se doselio na Goliju imao tri sina i po njihovim imenima su prezime dobili Andrici i Velimonovici ( Andrija, Velimon).