Презиме Андрић представља, према Ристи Милићевићу (“Херцеговачка презимена”), познати род у Херцеговини.
Андрићи су настањени у невесињском, требињском и столачком крају. У Колешко (Невесиње) веома су се давно населили из Љубомира, а из Колешка су неке породице прешле у Братач код Невесиња. У Врпоље (Љубомир) Андрићи су дошли из Црне Горе. Славе Јовањдан.
У Домановиће (Чапљина) су дошли из села Пијесци код Мостара. Славе Ђурђевдан.
Једно предање каже да су Андрићи из Братача убили “на конаку” једног трговца и опљачкали га. Када су се посвађали са муслиманима из тог села, одселили су у Босну и настанили се код неког бега. Бег им је на Божић послао сина “на положај” и дао му “рушу” да метне на бадњак. Као “уздарје” они су детету дали сат од оног трговца. Бег је познао сат свог сина. Обећао је да им неће ништа учинити ако му кажу одакле им сат. Кад су му казали, бег је заплакао, одржао реч и наредио им да се селе што даље, где он о њима ништа неће знати. Једни су се, затим, вратили у Невесиње, а други су отишли у неки други крај Босне.
Андрића има у Мостару, Коњицу, Билећи, Требињу. Било их је и у Доњим Давидовићима (Билећа), одакле су после другог светског рата одселили у Војводину.
Андрићи су у Завали и Голубинцу (Попово). Из Завале је неки Андрић дошао на Голубинац “за зета код Бенића” и ту се настанио.
Изузетно вредан прилог о братству Андрића из места Мојдеж добили смо од Зорана Ђурова Шабовића.
Уз Зоранову сагласност објављујемо његово целокупно истраживање о братству Андрић из књиге “Мојдеж – прилози за хронику села и родослове”, коју је објавио 2007. године. Реч је о истраживању о родовима из насеља Мојдеж код Херцег Новог.
Текст о братству Андрић је у ПДФ формату и можете га прочитати преко следећег линка: Братство Андрић – из Мојдежа.
27. новембар 2012. у 19:00
Milos Andric
Andrici su jedna od najstarijih hercegovacih porodica. Vode poreklo sa Srednjeg brda (u blizini Vrpolja, Ljubomir) odakle su se raselili u 16. veku. Jedan deo se nastanio na Primorju u okolini Boke. To je tada bila Mletacka Republika. Ostatak je presao u Srbiju i po tadasnjoj Hercegovini. Crna Gora je 90 % Stara Hercegovina, tako da mi nije jasno zasto ljudi stalno govore o njoj kao nekoj posebnoj drzavi, jer sav narod odatle vodi poreklo iz Hercegovine. Stara slava Andrica je Sabor Sv. Jovana Krstitelja, a preslava (to su imale samo stare porodice) Miholjdan.
Danas nas ima Hrvata dosta ali to je samo jedan pokazatelj da su i oni poreklom Srbi. Jer smo se mi morali odreci istorije od pre Nemanjica i to je zahtevala Evropa od nas u Berlinu na kongresu 1878. godine. Hrvati kao nacija ne postoje, to sto oni pricaju da su Havari to jeste delimicno tacno ali niko ne prica kada su dosli, koliko ih je doslo i gde su se nastanili. Nego o ovome cu drugi put.
U svakom slucaju Andrici su poreklom Srbi i oni koji danas slave neku drugu slavu promenili su je.
4. фебруар 2013. у 23:40
Dragomir
Voleo bih da mi pomognete da potrazim svoje korene.Znam samo da mi je pradeda(Dragomir) rodjen u selu Drežnik kod Užica,slavimo Sv.Jovana.Ako neko ima informaciju odakle su se Andrići doselili u Drežnik,neka javi.Unapred zahvalan.
5. фебруар 2013. у 19:22
Александар Маринковић
Драгомире, у књигама ”Ужичка Црна Гора” Љ.Павловића и ”Златибор” Љ.Ж.Мићића, не описује се село Дрежник. Али, постоји помен о породици Андрић из Сирогојна која слави Ђурђевдан и пореклом је од Обрадовића из Трнаве. Нисам сигуран да ли имате неке везе с њима.
Грађа за прву књигу прикупљана је од 1898. до 1905. год., а за другу је завршена 1906. године.
Желео би вама и осталим посетиоцима указати на следеће: Кад наведете да вам је прадеда рођен у неком селу, нама не значи ништа јер је немогуће погодити кад је то било!!!! Не познајемо вашег прадеду лично. Није исто да ли се ради о прадеди особе старе 50-так година или 20-так година. Могуће да вам је прадеда рођен након истраживања односно да вам се чукундед тек онда населио, и наравно, неће бити поменута ваша породица. Зато је препоручљиво да наведете барем приближан период рођења, ако већ не знате тачну годину. Такође, навођење личних имена предака може бити корисно само ако се подаци траже у матичним књигама. У етнографским зборницима се лична имена не наводе, осим ако се не ради о некој значајној особи.
Можда подаци о селу Дрежник постоје у познијим радовима за ту област.
15. фебруар 2013. у 00:16
Милодан
Према књизи Љубомира Љубе Павловић „Антропогеографије ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године:
Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
-Црвена Јабука, прва половина 18. века, Царина у Азбуковици, Алипијевдан.
-Јабучје, друга половина 18. века, Осат, Ђурђиц.
-Кршна Глава, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Јовањдан.
-Докмир, после 1827. године, Котешица у Подгорини, Стевањдан.
-Каленић, после 1827. године, Бања у крагујевачкој Јасеници, Никољдан, уљези у Катановиће.
-Зукве, после 1827. године, Памбуковица у Тамнави, Ђурђиц, дошао на своје имање.
-Паљуси (Паљуви), после 1827. године, Тетово у Старој Србији, Митровдан, дошао жени у кућу.
-Свилеуха (Свилеува), после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
27. јул 2013. у 23:39
Милодан
Фамилије-презимена Андрић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Андрић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.
-Беомужевић
-Близоње
-Бранковина
-Горња Буковица
-Вртиглав
-Драгијевица
-Јајчић
-Јошева
-Боговађа
-Лесковице-1
-Лесковице-2
-Лопатањ
-Команице
-Котешица
-Крчмар
-Миличиница
-Оглађеновац
-Осладић
-Плужац-1
-Плужац-2
-Попаре
-Сандаљ
20. септембар 2013. у 11:11
Andric Aleksandar
Slavimo SV.Jovana.Deda mi se zvao Andric Dragic iz sela Osladic kod Valjeva.Interesuje me moje poreklo.Unapred hvala
25. март 2015. у 19:57
Slobodan Andrić
Andići poreklom iz Koleška kod Nevesinja takodje slave Sv.Jovana.Navodno su došli u Koleško iz Ljubomira kod Trebinja i jedan deo da se raselio po Srbiji a jedan deo u selo Madžari kod Trnova
22. новембар 2018. у 13:26
Filip Andric
Iz kojeg mesta u Crnoj Gori su dosli Andrici u Ljubomiru??
9. јул 2020. у 14:13
Nenad Andric
Mi Andrici smo iz Mojdeza (opstina Hereg Novi)
20. децембар 2017. у 01:43
Marijana
Aleksandre… iz crne gore smo. Slavim i ja sv.Jovana, Andrici iz Osladica.
9. јул 2020. у 14:14
Nenad Andric
Ćao Marijana, Ja takodje slaviv sv. Jovana i ja sam takodje iz tvog kraja
8. октобар 2013. у 02:16
Јовица Кртинић
Милодан:
Породична презимена у Качеру, Андрић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
-Босута
-Гукоши
-Козељ.
8. октобар 2013. у 02:17
Јовица Кртинић
Милодан:
Ово пише за Андриће у Осладићу:
-Урошевићи, Лазићи, Андрићи, Давидовићи и Шумеровићи су врло старе породице у селу, али су ипак досељене и то: Лазићи и Давидовићи из Осата у првом аустријском рату; Урошевићи од преко Дрине, од Вишеграда, Андрићи из Босне са Гласинца, а Шумери (Шумеровићи) дубље из Херцеговине. Ове су породице досељене појединачно, и кад су се доселиле нашле су поменуте старе породице, које су их радо примиле; њих је данас 29 кућа и не каже се које су им крсне славе.
26. фебруар 2014. у 10:13
Љубиша Андрић
Наше презиме је Андрић,мој отац је из села Свињиште на Радан планини,општина Куршумлија,дошли из села Дријен на КиМ,а наше старо презиме је Гуџулић.Славимо светог Трифуна,а раније смо и Аранђеловдан.Можете ли ми ишта више рећи о пореклу породице по овој линији.Унапред Вам хвала на труду и помоћи.
20. април 2014. у 21:20
Милодан
Фамилије-презимена Андрић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Грачаница
-Драгодол
-Пецка
-Савковић
-Обојгоре (Екмешчије)
-Растиште (Јездићи).
23. октобар 2018. у 03:27
Vladimir
Imate li mozda vise podataka o poreklu Andrica iz Gracanice (Ljubovija, Azbukovica)? Slavimo svetog Nikolu.
Po dedinoj prici (to je bilo davno a ja dete pa se i nesecam najbolje), izvesni Andrija Bulajic (ili Bulatovic) se sa tri sina doselio u Gracanicu iz stare Hercegovine/Crne Gore u drugoj polovini 19og veka.
4. јун 2014. у 16:47
boban
Ja sam iz Višegrada tačnije moj đed je iz Gostilje to je selo na granici sa Srbijom po onome što ja znam moji preci su doselili iz crne gore u Zaovine u kojadinoviće i iz zaovina se ponovo raselili po Višegradskom srezu slavim slavu svetog arhiđakona Stefana pozdrav za sve ANDRIĆE.